Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Ethno-cultural annals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas: unveiling the secrets of the Serbian East and neighboring regions
No full textGabriel Millet and research on the Holy Mountain under the auspices of the French School in Athens
No full textGabriel Millet and Research on the Holy Mountain under the Auspices of the French School in Athens
Gabriel Millet (1867–1953), the renowned French Byz¬antologist, was one of scholars who significantly contributed to the development of Byzantine studies in France at the end of the 19th century. The starting point of his journey to the Byzantian Empire was the French School in Athens, which he joined in 1891. The French School in Athens, founded in 1846, was the first foreign research institution in Greece. Although primarily conceived as a centre dedicated to classical studies, the field of research soon expanded to encompass other eras, among which Byzantine history and monuments found their place. Thus, before Millet joined the School, its members had included Edmond Lebarbier, who conducted research on Pat¬mos and Mount Athos, Jean-Jacques Armingaud, author of a book on the relations between Byzantium and Venice, Louis Petit de Julleville, who began studying churches in Greece in 1863, Charles Blondel, a specialist in Byzantine epigraphy, and the famous Charles Diehl who, while in Greece, devoted him¬self to study of the mosaics of Saint Luke’s in Phocis, among other interests. Charles Bayet and Louis Duchesne, who spent four months on Mount Athos in 1874, also worked under the auspices of the French School.
Soon after arriving in the Hellenic capital, Gabriel Mil¬let expanded his field if interest to include the art of the re¬stored Byzantine Empire, which had not been the subject of research before. In 1894, he began to research the churches in Mystras and on Mount Athos. He returned to Athos in 1898 and during these two expeditions he collected material that became an important part of his doctoral dissertation entitled Recherches sur l’iconographie de l’Évangile aux XIVe, XVe et XVIe siècles, d’après les monuments de Mistra, de la Macédoine et du Mont-Athos (1916). The result of these first studies was the corpus of inscriptions (Recueil des inscriptions chrétiennes de l’Athos), which he compiled in 1904 with Louis Petit and Jules Pargoire.
With financial backing from the French army on the east¬ern front, and the support of the French School in Athens, Ga¬briel Millet was given the opportunity to carry out three sci-entific expeditions to the Holy Mountain, in 1918, 1919 and 1920, for a total of eighteen months, thereby completing his earlier research. He published some of the photographs he had taken at that time in the album of paintings of Mount Athos (1927). The material collected at that time from the treasuries of Mount Athos included an important, pioneering study on liturgical embroidery (Broderies religieuses de style byzantin), with which he laid a solid foundation for further research. Thanks to Millet’s photographs, it was possible to prepare the first volume of documents from the Great Lavra, which inau¬gurated the Archives de l’Athos edition in 1937, within which the diplomatic materials of the monasteries of Mount Athos are published to this day. Finally, the rich collection of recordings made during Millet’s five missions to Mount Athos still offers a wealth of data for new and substantive research on Athos
Зборник радова Византолошког института 62 / Zbornik radova Vizantološkog instituta 62
No full textОва књига је објављена уз финансијску помоћ Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије
Mauro Orbini, Joannes Lucius and the Chronicle of the Priest of Dioclea
No full textРад је посвећен питању генезе латинске редакције Летописа попа Дукљанина коју је први пут објавио Иван Лучић 1666. Најпре се разматра однос између тзв. „хрватске редакције“ и њеног превода који је 1510. сачинио Марко Марулић с једне, и италијанске верзије Летописа коју је 1601. објавио Мавро Орбин и поменуте латинске коју је објавио Иван Лучић, с друге стране. Потом се разматра питање употребе података из византијских извора, који су први пут објављени са упоредним преводом на латински у другој половини XVI века, у италијанској верзији Мавра Орбина и латинској верзији Ивана Лучића, а затим и питање односа између појединих података забележених у „локрумским повељама“ и одговарајућих места у Летопису. У завршном делу разматра се питање присуства рукописа латинске редакције Летописа попа Дукљанина у интелектуалним круговима Далмације између Орбиновог италијанског издања из 1601. и Лучићевог латинског из 1666. и долази до закључка да о њој нема трага изван научног рада самог Ивана Лучића. Тиме се поткрепљује теза да је првобитну верзију Летописа попа Дукљанина саставио Мавро Орбин на италијанском, а Иван Лучић је превео на латински и објавио као тобожњи средњовековни оригинал.Given that there is no data on the existence and use of the Chronicle of the Priest of Dioclea in the Middle Ages, the first reliable evidence of the existence of such a document is the so-called „Croatian redaction“ and its Latin translation, which was composed in 1510 by Marko Marulić (Marcus Marulus). According to a more recent thesis, they served as the basis for Mauro Orbini to fabricate the alleged document of the „Priest of Dioclea“ and publish it as part of his work The Kingdom of the Slavs (Il Regno degli Slavi) in Italian in 1601, and then Ivan Lučić (Joannes Lucius) translated it into Latin and published as an alleged medieval „original“ in his work On the Kingdom of Dalmatia and Croatia (De Regno Dalmatiae et Croatiae libri sex) in 1666
Andrea Dandolo and the Chronicle of the Priest of Dioclea
No full textУ раду се разматра питање да ли је млетачки дужд Андреја Дандоло приликом састављања своје Опширне хронике средином 14. века користио податке тзв. Летописа попа Дукљанина. Анализом одговарајућих података у Дандоловом делу долази се до закључка о њиховом пореклу, а тиме и до одговора на постављено питање.The paper discusses the question of whether the Venetian Doge Andrea Dandolo, when compiling his Chronica extensa in the mid-14th century, used data from the so-called Chronicle of the Priest of Dioclea. By analysing the relevant data in Dandolo’s work, we can determine its origin and thus answer this specific question
Преиспитивање политике Свете Столице према српском православном становништву на западном Балкану пре Другог светског рата
No full textThis study aims to reassess the position of the Roman Catholic Church regarding the Serbian Orthodox population in the period leading up to the establishment of the Independent State of
Croatia. Due to the broad chronological and geographical scope of the topic, the analysis is focused on micro case studies, including the question of religious “communion” the role of Catholic clergy in the Croatian national movement, the Concordat between Yugoslavia and the Vatican, and Catholic Action. By examining these focal points, the study seeks to explore the cultural, political, and ideological dynamics of the Catholic Church’s relationship with the Serbian Orthodox population. Furthermore, the research highlights certain continuities in this relationship, culminating in the persecution, oppression, and genocide of the Serbian people during the existence of the Independent State of Croatia.
Овај рад има за циљ да преиспита став Римокатоличке цркве према српском православном становништву у периоду који је претходио успостављању Независне Државе Хрватске. Због широког хронолошког и географског оквира теме, анализа је усмерена на студије случаја, укључујући питање унијаћења, улогу католичког свештенства у хрватском националном покрету, Конкордат између Југославије и Ватикана, као и Католичку акцију. Испитивањем ових кључних тачака, рад настоји да сагледа културну, политичку и идеолошку динамику
односа Католичке цркве према српском православном становништву. Такође, истраживање указује на одређене континуитете у овом односу, који кулминирају прогонима, угњетавањем
и геноцидом над српским народом током постојања Независне Државе Хрватске.Овај рад има за циљ да преиспита став Римокатоличке цркве према српском православном становништву у периоду који је претходио успостављању Независне Државе Хрватске. Због широког хронолошког и географског оквира теме, анализа је усмерена на студије случаја, укључујући питање унијаћења, улогу католичког свештенства у хрватском национал-
ном покрету, Конкордат између Југославије и Ватикана, као и
Католичку акцију. Испитивањем ових кључних тачака, рад на-
стоји да сагледа културну, политичку и идеолошку динамику
односа Католичке цркве према српском православном становништву. Такође, истраживање указује на одређене континуитете у овом односу, који кулминирају прогонима, угњетавањем
и геноцидом над српским народом током постојања Независне
Државе Хрватске
BOŽO ĆORIĆ’S LEXICOGRAPHIC CONTRIBUTION TO THE COMPILATION OF THE DICTIONARY OF THE LANGUAGE OF IVO ANDRIĆ (1982)
No full textУ раду се описује лексикографски допринос Боже Ћорића изради Речника
језика Иве Андрића. Израду овог речника, на иницијативу и позив Задужбине Иве
Андрића, 1982. године покренуо је Михаило Стевановић са шест лексикографа
сарадника. Међу овим сарадницима био је и Б. Ћорић. Током рада на пројекту израде
речника Андрићевог језика, Б. Ћорић је из приповетки Аникина времена и Мара
милосница ексцерпирао преко 3500 речи са примерима употребе. Наш рад је посвећен
лексикографским одликама ове ексцерпције у светлу научних погледа Б. Ћорића на
лексички систем српског језик
About the life and work of Gavrilo Stefanović Venclović
No full textО Гаврилу Стефановићу Венцловићу писали су бројни аутори. Још у XIX веку
Гаврило Витковић прикупио је, у матицу пренео и описао највећи део Венцловићевих рукописа. Данас, више од века касније, много детаља из Венцловићевог живота још увек је непознато, а његово књижевно дело није у потпуности
истражено.
Овај рад представља покушај да се доступни подаци о Венцловићу систематизују и изложе хронолошки. Фактографски подаци су ретки и неповезани, те су, ради потпуније слике, изнети и они који су изведени посредно или
представљају претпоставке и шпекулације различитих аутора. Дат је преглед
Венцловиће биографије и образовања у контексту тадашњег стања у српском
свештенству. У склопу шире слике друштвених околности у којима су се Срби
налазили на простору Аустроугарске у првој половини XVIII века посматра
се и Венцловићев живот међу парохијанима. Наведен је преглед Гавриловог
књижевног рада, уз осврт на неке недоумице и расправе које у научној јавности постоје око његовог дела. Изнета су разматрања аутора о његовим могућим узорима и изворима којима је располагао, као и о томе колики је одјек
његов рад могао имати међу савременицима. Изложене су и поједине дилеме
о значају и карактеру Венцловићевог стваралаштва, међу којима су оне које
се тичу његовог означавања као писца старе или нове књижевности, односно
степена у којем се његово дело може сматрати оригиналним.Numerous authors have written about Gavril Stefanović Venclović. As early
as the 19th century, Gavrilo Vitković collected, transcribed and described the
majority of Venclović’s manuscripts. Today, more than a century later, many
details from Venclović’s life remain unknown, and his literary output has not
been fully explored.
This work represents an attempt to systematize and present the available data
on Venclović in a chronological order. Factual data are scarce and unrelated,
and therefore, in order to provide a fuller picture, the study also includes indirect
evidence, assumptions, and speculations offered by various scholars. An
overview of Venclović’s biography and education is given, in the context of
the situation in the Serbian clergy at the time. As part of the broader picture
of the social circumstances of Serbs living on the territory of Austria-Hungary
in the first half of the 18th century, Venclović’s life among the parishioners is
also observed. An overview of Gavril’s literary work is given, along with references
to some scholarly debates and uncertainties concerning his authorship
and corpus. The study also includes the author’s reflections on possible literary
role models and available sources, as well as the potential reception and impact
of his work among his contemporaries. It also addresses certain dilemmas regarding
the significance and character of Venclović’s oeuvre, particularly the
question of whether he should be regarded as a representative of medieval or
modern Serbian literature, and to what extent his writings may be considered
original
The Symposium New Music and Musical Interpretation (1962) in the Social and Artistic Context of Yugoslavia
No full textOrganized by the Union of Music Artists of Yugoslavia and the Center for New Music, through the efforts of composer Branimir Sakač, the symposium titled New Music and Musical Interpretation took place in Opatija, Croatia, from October 19–21, 1962. This gathering aimed to examine, for the first time in our region, “the theoretical aspects of modern music, including its specific technical, acoustic, reproductive, and other issues” (Turkalj, 1983), and it attracted significant public attention, as evidenced by reports from some of the most prominent Yugoslav music critics of the time. An equally important part of this three-day educational event was the concert program, which featured works by contemporary Yugoslav and foreign composers, including electroacoustic music. Held in the context of affirming the “Western” music avant-garde in “non-aligned” Yugoslavia, and breaking with the prevailing neoclassical trend among Yugoslav composers, the New Music and Musical Interpretation symposium was dually significant. It represented an attempt to address the numerous questions raised by the first international festival of contemporary music held in Yugoslavia a year earlier - the Music Biennale Zagreb (1961) - as well as a crucial step toward establishing a national festival of contemporary music - the Yugoslav Music Panel (1964)
