Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Reflecting on Ethno/Musicology from an Alternative Angle: “Lives in Musicology” in Acta Musicologica
No full textThis article examines the “Lives in Musicology” column in Acta Musicologica (introduced in 2017 by Federico Celestini and Philip V. Bohlman) as a lens for reflecting on the discipline of musicology. Eight renowned scholars – including pioneers in musicology, ethnomusicology, and music theory – from the United States, Europe, East Asia, Africa, and Australia – revisited their careers, revealing the construction and trajectory of the field. Their autobiographical accounts, analyzed through the theory of autobiography by Jaume Aurell, trace the discipline’s expansion from the Western canon to diverse research areas, the establishment of new concepts, and the radical shift in Acta Musicologica editorial policy from conservative positivism focused on the Germanic canon toward a pluricultural and multilingual global musicology
Српско и антисрпско становиште у часопису Zvuk: Jugoslovenska muzička revija – о самопорицајућем духу у пољу музичке уметности
No full textНа материјалу првог и јединог стручног музичког гласила после Другог светског рата – Zvuk: Jugoslovenska muzička revija, у „београдској” фази излажења, када се на месту Главног уредника налазила Стана Ђурић Клајн (1955–1966), музиколог, издвојен је и аналитички
сагледан однос тема и наратива српских, али и аутора из других република бивше југословенске федерације. Статус српске музике на југословенској платформи, одсуство или замагљивање њене непосредне националне идентификације, с једне стране, и транспарентна национална усмереност прилога о осталим националним музичким традицијама, приказани су у вези с бројним личностима и догађајима који су обележили југословенски музички простор. Теза о порозној југословенској платформи, првенствено заступаној из Србије, односно – њена изразито национална интерпретација, често и с израженим анимозитетом према „српском” елементу у прилозима аутора из остатка земље, такође је документована. Самопорицајући дух у држању и делању већине српских музичких
посленика показан је и на примерима из поља црквене – српске и византијске музике, као и духовних музичких традиција и пракси западне провенијенције
Essential Insights in Audiovisual Ethnomusicology From Leonardo D’Amico’s. Audiovisual Ethnomusicology: Filming Musical Cultures. Bern: Peter Lang, 2020, 470 pp. ISBN 948-3-0343-3609-3
No full textRomani in the Balkan Linguistic Area
No full textThis paper examines Balkan linguistic features present in Romani varieties, as documented in ten Romani datasets in the Atlas of the Balkan Linguistic Area (ABLA). We focus on the domains of nominal and verb phrases, simple and complex clauses, word order, and lexical borrowing. Our data show that Romani varieties exhibit a range of Balkan features, such as definite articles, the loss of the infinitive, and alignment with other Balkan languages, especially in the nominal domain, affecting substantival, pronominal, and adjectival systems. The verbal domain exhibits the highest degree of variation and contact influence from Balkan languages. In the domain of simple clauses, complex clauses and word order, Romani varieties align with typical patterns in Balkan languages, but several instances of contact influence are noted. By comparing the Romani varieties in the Balkans with the control variety in northern Italy, we identify significant language-contact influences affecting various domains in the Piacenza variety. Overall, the paper highlights the complexity of language contact in the Balkans and the continued susceptibility of Romani varieties to influence from their contact languages.Рад испитује балканске језичке црте присутне у десет ромских варијетета документованих у оквиру Атласа балканског језичког савеза (ABLA). Анализа је усредсређена на именску и глаголску фразу, просте и сложене клаузе, ред речи и лексичко позајмљивање. Подаци показују да ромски варијетети испољавају низ балканских црта, као што су одређени члан и губитак инфинитива, те да су усклађени са другим балканским језицима, нарочито у балканизмима који се тичу именске фразе. У домену глаголске фразе примећен је највиши степен варијације и контактног утицаја балканских језика. У домену простих и сложених клауза, као и реда речи, ромски варијетети се у великој мери подударају са типичним обрасцима балканских језика, али су забележени и бројни примери контактних утицаја. Упоређивањем балканских ромских варијетета са варијететом из северне Италије идентификовани су значајни контактни утицаји који захватају различите домене у периферном варијетету из Пјаћенце. Рад указује на континуирану изложеност ромских варијетета утицајима контактних језика
Coupes de l’identité: le costume traditionnel dans la société contemporaine
No full textIn this paper, I offer an anthropological analysis of folk dress (narodna nošnja) in Serbia, approaching it not as a static relict of the past, but as a dynamic cultural artifact whose meanings, functions, and values are continually negotiated and transformed within contemporary society. I begin from the hypothesis that the dominant ethnological paradigm – particularly prevalent in older scholarship – is shaped by what I refer to as methodological anachronism: a framework that interprets folk dress primarily through the lens of its “original“, every day or ritual use, while overlooking its contemporary forms of presence and symbolic significance. By critically engaging with foundational ethnographic and ethnological literature, I show how descriptive, typological, and anthropogeographical approaches – rooted in a romantic-nationalist and folklorist tradition – have shaped a narrow understanding of folk dress as a closed cultural system that ceased to exist with the disappearance of traditional rural life. In contrast, this paper draws on contemporary theoretical perspectives from the anthropology of heritage, particularly concepts such as the “second life“ of things, the cultural biographies of objects, and resemanticization processes. These frameworks allow for a rethinking of folk dress as an active component of contemporary cultural production, shaped by aesthetic, institutional, and economic logics.Methodologically, this work combines critical analysis of econdary sources with autoethnographic insights derived from my long-term engagement in the world of amateur folk dance ensembles. Special attention is given to the role of cultural-artistic societies (KUD) as key agents in the preservation, reinterpretation, and repurposing of folk dress. Additionally, I explore how diaspora communities engage in the transnational production and use of folk dress, including the establishment of local embroidery workshops, the use of digitized heritage archives, and the growing commodification of authenticity in new market context. Ultimately, I argue that folk dress functions today as a multilayered symbol – active in processes of cultural memory, identity articulation, and economic exchange. Rather than asking what constitutes “authentic“ folk dress, I focus instead on the conditions, actors, and contexts in which dress becomes marked as authentic. In this light, the “second life“ of folk dress does not signal the end of its historical relevance but rather reveals a transformed continuity that invites new interpretations, uses, and valuations within contemporary cultural dynamics.Dans le présent travail j’analyse le costume traditionnel dans la société contemporaine, l’analysant comme un phénomène culturel procédural avec des biographies complexes. Je pars de l’hypothèse que le récit dominant sur la « disparition » du costume traditionnel après la Deuxième Guerre mondiale, très présent dans l’ethnologie locale, est en réalité le résultat de la position éthodologique du chercheur et non de la réalité sociale. En combinant l’analyse critique des travaux ethnologiques antérieurs avec des connaissances autoethnographiques, ici je mets en lumière comment le costume traditionnel entre dans sa seconde vie à travers l’esthétisation, l’utilisation scénique, l’institutionnalisation et la commodification du marché. Je mets un accent particulier sur le rôle des associations culturelles et artistiques comme des acteurs clés dans ces processus et j’attire l’attention sur la diaspora comme un espace qui transforme et authentifie pleinement le costume traditionnel. C’est pourquoi je considère le costume traditionnel comme un symbole vivant de l’identité et du patrimoine culturel, dont la signification est continuellement négociée, ouvrant l’espace pour de nouvelles interprétations de sa place dans la société contemporaine.U ovom radu razmatram narodnu nošnju u savremenom društvu, posmatrajući je kao procesualni kulturni fenomen s višeslojnim biografijama. Polazim od hipoteze da je dominantni narativ o „nestajanju“ nošnje nakon Drugog svetskog rata veoma prisutan u domaćoj etnologiji, zapravo rezultat metodološke pozicije istraživača, a
ne društvene realnosti. Kombinujući kritičku analizu ranijih etnoloških radova s autoetnografskim uvidima, na ovom mestu osvetljavam kako nošnja kroz estetizaciju, scensku
upotrebu, institucionalizaciju i tržišnu komodifikaciju ulazi u svoj drugi život. Posebno
naglašavam ulogu kulturno-umetničkih društava kao ključnih aktera u tim procesima i
ukazujem na dijasporu kao prostor gde se nošnja dodatno transformiše i autentifikuje.
Narodnu nošnju, stoga, posmatram kao živi simbol identiteta i kulturnog nasleđa, čije
se značenje neprestano pregovara, otvarajući prostor za nova tumačenja njenog mesta u
savremenom društvu.Тема броја: Друштвени живот моде у Србији од 19. века до данас (уредница теме броја Данијела Велимировић / Thematic Issue: The Social Life of Fashion in Serbia since the 19th Century (Guest Editor Danijela Velimirović).
Selling sound carriers in Serbia/Yugoslavia in the early 20th century
No full textIn recent years the scholarship on early recording industry had intensified and blossomed in the countries of former Yugoslavia. Extensive research was done on many aspects of early recordings. Still, the more in-depth research on middlemen (mainly distributors and sellers) is to take place.
While recent studies do bring forward valuable information on the sellers and places where one could buy sound carriers at the time, this information is usually not the central topic of the articles (at least to my present knowledge). In this paper, I will present the traces of the business practices of record sellers, building on existing scholarship and offering more detailed information found in periodicals, advertising, and archives dedicated to commercial activities at the time.
Starting with the beginning of the century, I will conclude the paper with the 1930s. By that time, there were several record shops (not always exclusively dedicated to records) which promoted their catalogue by borrowing it to the program of recently established Radio Belgrade, to various outcomes. This will be the first presentation of the research in its early stages
Phraseological and Paremiological Units that Contain Names of Insects and Birds as the Components in Serbian and Bulgarian Language
No full textПредмет овог рада су фразеолошко-паремиолошке јединице с компонентама које означавају инсекте и птице у двама јужнословенским језицима, српском и бугарском, и то оне које се односе на човека. Циљ истраживања јесте
да се семантичком анализом прикупљене грађе контрастивно сагледају сличности
и разлике у приписивању особености људима фразеолошко-паремиолошким јединицама са ентомонимом или орнитонимом као компонентом, да се уоче специфичности изражавања човековог света и окружења код говорника оба језика,
као и да се утврди опсег појава у вези са човеком које се њима најчешће означавају.
Анализом фразема према фразеосемантичким пољима издвојено је седам
таквих поља (у тих седам поља класификовали смо чак 90 концепата), док је
поделом паремиолошких јединица на лексичко-семантичка гнезда издвојено 13
гнезда. Утврђено је да се код мало више од једне трећине издвојених концепата
јављају еквивалентне фраземе, као и да се тај број значајно смањује код паремиолошких јединица (код мање од једне четвртине), што је и очекивано.
Поред тога, анализа је показала да је од инсеката и у српском и у бугарском
језику у фразеолошко-паремиолошким јединицама најзаступљенија мува, док
је, када су птице у питању, у српском најчешћа гуска, а у бугарском кокошка.This paper examines phraseological and paremiological units that include entomonyms
(names of insects) and ornitonyms (names of birds) as components in two South
Slavic languages: Serbian and Bulgarian. The focus is specifically on those units that reference
humans. The objective is to conduct a semantic analysis of the extracted material and
to explore the similarities and differences in the attribution of human characteristics through
these units. Additionally, the study aims to highlight the peculiarities in how Serbian and
Bulgarian speakers describe and express their world, as well as to determine which concepts
are most commonly assigned by these units.
The analysis of phraseological units revealed seven phraseosemantic fields, into
which 90 concepts were classified. Meanwhile, paremiological units were categorized into
13 lexico-semantic groups. Our findings indicated that more than one-third of the concepts
had equivalent phrasemes, while the percentage for paremiological units was significantly
lower, at only one-quarter of the concepts, which was anticipated.
Furthermore, the analysis identified muva (fly) as the most frequently used entomonym
in both languages. In terms of ornitonyms, guska (goose) was the most prevalent in
Serbian, while kokoška (hen) was the most frequent in Bulgarian
The Ethnomusicological Work of Tihomir Vujičić (1929–1975): Times, Personalities, Traditions
No full textThe work of Tihomir Vujičić, arguably the most distinguished researcher of Serbian and other South Slavic musical traditions in Hungary, remains largely unknown even in Serbia. His contributions to the understanding of the cultures of South Slav peoples whose homelands lie in other countries in the region are even less known. The times and circumstances in which he lived and worked, but even more so the subsequent socio-political events, determined the understanding of the framework of his research, creative and even performing activities as a collective contribution to the preservation of the South Slavs’ traditions, i.e. “Yugoslav” traditions, as Vujičić himself sometimes referred to them in his works. In the context of cultural and science policies of the states that emerged in the territories of Yugoslavia, while also taking into account their relations with Hungary – to which Vujičić’s work is connected and where his legacy is preserved – the presentation and interpretation of his efforts as a researcher of traditional music posed a challenge that remained unaddressed for a long time
Cross-linguistic priming in comprehension facilitates change in adjective-noun order: Eye-tracking evidence from Romani-Romanian and Romani-Serbian bilinguals
No full textCross-linguistic priming has recently been shown to play a role in language change in production, but there are no studies to date demonstrating its possible role in comprehension. In the present study, we test whether a facilitating effect of cross-linguistic priming also occurs in comprehension. We focus on the order of adjectives and nouns by comparing two groups of Vlax Romani speakers (Indic branch of the Indo-European language family), Gurbet and Kalderash, who have been in century-long contact with two different languages exhibiting different adjective-noun orders: Serbian (Slavic branch), with a dominant ADJ-N order, and Romanian (Romance branch), with a dominant N-ADJ order. Prior research has shown that Gurbet speakers from Serbia, in contact with Serbian, use ADJ-N order as the default whereas Kalderash speakers from Romania, in contact with Romanian, use a N-ADJ order. We administered an eye-movement monitoring and a behavioural judgment experiment to 30 Gurbet Romani-Serbian and 25 Kalderash Romani-Romanian early bilinguals. Participants listened to 72 prime-target pairs of adjectival phrases in two possible orders (e.g., ‘hen green’, ‘green hen’), with the prime in their simultaneously early-acquired language (Serbian or Romanian) and the target in their primary L1 Romani variety. Results show that the dominant N-ADJ order in Romanian led to significant cross-linguistic priming effects in the Kalderash-Romanian group. In comparison, Gurbet participants showed a small, temporary priming effect when prime-target pairs matched the unmarked ADJ-N order. We conclude that cross-linguistic priming effects facilitate comprehension for the dominant/unmarked word orders. We propose that a combination of cross-linguistic priming effects in both production and comprehension shapes the structural convergence that takes place between two languages in contact.Рецентне студије показују да међујезичко примовање игра улогу у језичким променама у продукцији, али до сада не постоје студије које показују његову могућу улогу у разумевању. У овој студији испитује се да ли се ефекат међујезичког примовања јавља и у разумевању. Фокус истраживања је на редоследу придева и именице у именичкој фрази, а пореде се два варијетета која спадају у влашку групу дијалеката ромског језика: гурбетски и калдерашки. Ови варијетети су вековима у контакту са језицима које карактерише различит ред речи унутар именичке фразе. Гурбетски у Србији је у контакту са српским, са доминантним ADJ-N редом, а калдерашки у Румунији у контакту са румунским, са доминантним N-ADJ редом. Претходна истраживања показала су да говорници гурбетског, у контакту са српским, користе ADJ-N као немаркирани ред речи, док говорници калдерашког, у контакту са румунским, користе N-ADJ ред речи.
У истраживању је спроведен експеримент праћења покрета очију и бихејвиорални експеримент оцене прихватљивости исказа код 30 билингвалних говорника гурбетског ромског и српског и 25 билингвалних говорника калдерашког ромског и румунског. Испитаницима је представљено 72 пара стимулуса који се састоје од именичких фраза са оба могућа реда речи (нпр. ADJ-N „кокошка зелена“, N-ADJ „зелена кокошка“). Стимулус који представља „прим“ дат је на српском или румунском, а циљани стимулус дат је на ромском (гурбетском или калдерашком).
Резултати показују да доминантни N-ADJ ред речи у румунском доводи до значајних међујезичких ефеката примовања у групи говорника калдерашког и румунског. У гурбетској групи бележи се мали, привремени ефекат примовања када се „прим“ и циљани стимулус подударају са немаркираним редом речи. Закључује се да ефекти примовања олакшавају разумевање немаркираног реда речи у именичкој фрази, што потенцијално утиче на структурну конвергенцију која се јавља између два језика у контакту