Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
A cigányzene és a zenész cigány alakváltozásai. Történelmi, társadalmi és kulturális metszetek a 19–20. századból (Editor: Tamás Hajnácky, Budapest: Gondolat Kiadó, 2023, 558 pp. ISBN 978-963-556-438-5)
No full text
Applied Musicology and the Responsibility for Shaping the Cultural Scene in Serbia: On the Experience of Working for the Serbian Ministry of Culture
No full textThis article presents the first discussion of a musicologist’s work as a member of the commission appointed by the Serbian Ministry of Culture to select cultural projects in the field of contemporary music creation and performance for annual funding. The analysis draws from the disciplines of applied musicology and autoethnography. My appointment at the Serbian Ministry of Culture lasted five years, from 2018 to 2022, during which I observed first-hand the inner workings of the Serbian cultural scene and associated policies; more importantly, I utilized my musicological expertise to influence the very same cultural scene. The article also presents the legislative and practical challenges of working in a country that allocates less than 1% of its annual budget for culture.This article belongs to the Special Issue Applied Musicology and Ethnomusicology
Milan Lojanica bibliography
No full textАрхитекта Милан Лојаница рођен је 8. јануара 1939. године у Бео-
граду, где је завршио основну школу (1946–1950), гимназију (1950–1957) и
Архитектонски факултет (1957–1962) са најбољим успехом. Током школо-
вања учествовао je у многим ваншколским и пратећим активностима попут
вајарске школе у атељеу професора Спасића и литерарне секције професора
Боре Стојковића. У периоду 1956–1957. године био је члан клуба младих
писаца Београда (где је имао сусрете са Ерихом Кошом, Драганом Јереми-
ћем, Оскаром Давичом, Бранком Миљковићем, Миодрагом Булатовићем).
Објављивао је поезију у листу „Младост“ и учествовао на разним литерар-
ним трибинама, бавио се драматургијом, режијом и другим културним
активностима. На фестивалу културних активности омладине Југославије у
Сарајеву 1957. године, добио је прву награду за драматургију и режију. Пре
матуре, као изузетан таленат, полагао је пријемни испит на Ликовној акаде-
мији у Београду, коју потом напушта како би завршио гимназију.
Био је иницијатор и један од покретача поновног оснивања Клуба
младих архитеката и његов први председник (заједно са М. Обрадовићем,
Р. Радовићем и М. Таталовићем пише програм рада КМА и реализује низ
активности и изложби). У сарадњи са групом професора припремао је и
реализовао програме за стручне екскурзије (Холандија, Данска, Шведска,
Грчка, Египат, Италија) и започео публицистичку делатност. Писао је
текстове, приказе и коментаре актуелних збивања у области архитектуре и
објављивао их у часописима „Видици“ и „Студент“ где је био и члан
редакције културне рубрике.
После низа запажених учешћа на изложбама Архитектонског факул-
тета, започиње, још као студент, учешће на јавним конкурсима за архитек-
тонско-урбанистичка решења. Године 1961, заједно са колегама са факул-
тета (С. Вујанцем и Н. Боровницом), својим решењима осваја другу награду
на републичком конкурсу за моделе – прототипе стамбене изградње у
Србији. Завршне године студија провео је у атељеу проф. Станка Клиске (и
његових сарадника доцената арх. Миодрага Пантовића и Уроша Мартино-
вића и асистената арх. Ивана Антића и Милана Митровића). Дипломирао је
1962. године, са оценом 10, на задатку туристичко место „Јаз“ код Будве Своју почетну афирмацију у струци и широј јавности стекао је већ у
раним годинама професионалног деловања низом добијених архитектон-
ско-урбанистичких конкурса, изложби, јавних предавања и првих реализо-
ваних објеката. Карактеристична је реализација више великих стамбених и
стамбено-пословних комплекса, насеља, обимних реконструкција у град-
ским централним зонама као и више појединачних зграда. Пројектовао је за
Београд, Нови Сад, Варшаву, Љубљану, Загреб, као и за Боку Которску,
Требиње, Панчево и Ваљево и то пројекте већих градских целина, стамбене
објекте, пословне зграде, спортске дворане, пијачне хале, хотеле, универзи-
тетске зграде, објекте културе, туристичке објекте, тржне центре и др.
Учествовао је на више од четрдесет јавних конкурса за архитектонско-урба-
нистичка решења са мноштвом освојених првих награда или највиших пла-
смана у републичкој, државној и у међународној конкуренцији.
Наведени рад прате студије, истраживања и писани радови публико-
вани у монографским издањима, стручној и научној периодици као и јавна
предавања, изложбе, учешће на научним и стручним скуповима и међуна-
родним конференцијама. У периоду 1963–1967. био је запослен у Институту
за архитектуру и урбанизам у Београду као секретар Одбора за функциона-
литет. Године 1965. најпре као хонорарни а потом као стални сарадник би-
ран је за асистента на Архитектонском факултету у Београду на Катедри за
пројектовање у студију професора Уроша Мартиновића. За доцента је иза-
бран 1975, за ванредног професора 1979, а за редовног 1988. године.
Наставно-научна делатност обухвата наставу на предметима Катедре за
пројектовање, у оквиру наставних програма редовних и последипломских
студија са тежиштем на архитектонско-урбанистичком пројектовању, као и
истраживањима у области теорије процеса пројектовања. Осим самостал-
них, више дела реализовао је у тимовима, при чему је, сходно својој улози,
најчешће првопотписани аутор. Као наставник извео је генерације студе-
ната са мноштвом дипломских радова и низом магистратура и доктората.
Основао је програм последипломских студија из области архитектонско-
урбанистичког пројектовања на Архитектонском факултету у Београду и
више година њиме руководио.
Члан је Српске академије архитеката од њеног оснивања 1995. го-
дине. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је
2003. године, а за редовног 2009. године. За председника Одбора за Речник
појмова ликовних уметности и главног уредника изабран је 2006. године, а
следеће је изабран за представника Одељења САНУ у Одбору за Општу
енциклопедију српског народа Матице српске и САНУ. За члана Редакције
првог тома Српске енциклопедије за област култура, ликовна уметност и
архитектура изабран је 2007. године, а за секретара Одељења ликовне и му-
зичке уметности САНУ 2011. и 2017. године. Био је главни уредник 1, 2 и
3. тома Речника појмова ликовних уметности и архитектуре. Неколико основних тематских области карактеристично је за цело-
купну делатност професора Лојанице. Пројектовање великих градских це-
лина, проблематика вишепородичног становања у градовима, реконструк-
ције и интерполације нових садржаја у историјска језгра градова и пројек-
товање појединачних објеката различитих намена. Ове теме обележавају
његова теоријска истраживања, стручне радове, градитељске реализације,
конкурсе за идејна архитектонско-урбанистичка решења, као и образовну
делатност, учешће на стручним и научним скуповима, јавна предавања,
изложбе и друго.Издања Библиотеке / Српска
академија наука и уметности, ISSN 0561-743X ; 4
LEXICOGRAPHIC TREATMENT OF LEXEME KRST (CROSS) IN DESCRIPTIVE DICTIONARIES OF CONTEMPORARY SERBIAN LANGUAGE
No full textАнализира се лексикографска обрада одреднице крст у дескриптивним
речницима српског језика. Коментарише се структура речничких чланака, истичу
се предности и мане појединих лексикографских решења. Такође, делимично
се анализирају и речнички чланци лексема крест и cross, croix и кръст, у циљу
упоређивања истих с појединим лексикографским решењима у српским речницима. За
анализу је коришћена целокупна грађа која постоји за ову лексему у архиви РСАНУ.
Показало се да је грађа богатија од оне која је забележена, те да могу да се додају
поједине семантичке реализације, као и да се неке постојеће дефиниције коригују и
другачије распореде. Дају се и конкретни предлози како да се побољша лексикографска
обрада ове одреднице. Ради се о лингвокултуролошки веома богатој и за српску културу
значајној лексеми која има изразито богату полисемантичку структуру. Поједине
семантичке реализације, а нарочито фразеолошке и паремиолошке јединице могу бити
основа и за посебна истраживања.The paper analyzes how the term „cross“ is treated in Serbian descriptive dictionaries.
The structure of the dictionary articles is discussed, and the advantages and disadvantages of
certain lexicographical solutions are highlighted. In addition, the dictionary articles of the
words крест from the dictionary of the Russian Academy (Большой академический словарь
русского языка в 30 т.), cross, from Oxford English Dictionary, croix from Dictionnaire
de l’Académie française, and кръст from Речник на съвременния български книжовен
език are partially analyzed to compare them with certain lexicographic solutions
in descriptive dictionaries of contemporary Serbian. All the material for this lexeme from
the dictionary archive of the Serbian Academy was used for the analysis. It was found that
the material is richer than what was recorded and that certain semantic realizations can be
added, as well as some existing definitions can be corrected and arranged differently. Specific
suggestions are given on improving the lexicographical treatment of this term, which
is a highly polysemantic lexeme, linguistically very rich and significant for Serbian culture.
Certain semantic realizations, especially phraseological and paremiological units, can be the
basis for further research
Influence of sintering of kaolinite, bentonite and zeolite on structure and adsorption properties
No full textAluminosilicate minerals - kaolin, montmorillonite and clinoptilolite are natural, abundant and important industrial minerals. These minerals were thermally pretreated in the temperature range of 200 to 800 ?C and the changes in properties, such as cation exchange capacity, adsorption coefficient of methylene blue and adsorption of water, were observed. By increasing the sintering temperature these adsorption characteristics decrease. Thermal pretreatment up to 200 ?C does not significantly affect the adsorption properties and structure of kaolinite and bentonite, while in the case of zeolites, changes begin at 300 ?C
Development of Doxorubicin Selective Electrochemical Sensors based on Surfactant-Modified ZnO-Nanoparticles
No full textElectrochemical sensors (ECS) are powerful tools for detecting water pollutants due to their high sensitivity, selectivity, rapid response, and portability. Their performance can be significantly enhanced by modifying bare electrodes with functional materials, such as noble metals, metal oxides, polymers, and carbon-based compounds. In this study, ZnO-based materials were synthesized and applied as electrode modifiers for the electrochemical detection of doxorubicin (DOX), an anticancer drug that poses environmental and health risks due to its toxicity and accumulation in water systems. ZnO particles, were synthesized in the presence of two different surfactants - cetyltrimethylammonium bromide (CTAB, C₁₉H₄₂BrN, Alfa Aesar, Ward Hill, MA, USA) as a cationic, and triblock copolymer Pluronic® F127 (EO₁₀₆PO₇₀EO₁₀₆, Sigma-Aldrich) as a nonionic surfactant, using a microwave processing of a Zn(OH)₂ precipitate. The synthesized materials were characterized using XRD, Raman, FESEM, UV-Vis DRS, and PL spectroscopy to comprehend their crystal structure, morphology and optical properties, and finally to correlate their physicochemical properties with electrochemical activity for detection of DOX as a pollutant in water. Cyclic voltammetry (CV) was employed to quantify DOX using three types of screen-printed electrodes: Au, Pt, and C. The working ink for screen-printed electrodes modifying was prepared by mixing 10 mg of ZnO materials with 1.5 mg carbon black, 40 μL of 5% Nafion solution, 225 μL ethanol, and 225 μL water. CV was performed in 25 mL of phosphate buffer (0.1 M, pH = 7.0) with the addition of doxorubicin infusion solution (Ebewe Pharma, 50 mg DOX / 25 mL) in a portion of 10 μL to completely 160 μL. All measurements were done in a potential window of -0.4 – 0.6 V at a scan rate of 50 mV/s
Interculturality and Dancing in the Contemporary Serbian Community in Hungary
No full textThe Serbian community in Hungary has a long history of living in this region, where it has continuously performed and preserved its ethnic identity within diverse social and political contexts. Alongside language, religion, and customs, dance has had a significant role in shaping and expressing ethnic identity. Ethnographic research conducted since 2019 has revealed a variety of dancing platforms, including the strategies of folk-dance ensembles, táncház dance events,
and Serbian Balls.
In my PhD dissertation, I focus specifically on Serbian Balls as large-scale, formal dance events, exploring them as dynamic and dialectical processes of producing and presenting diverse cultural texts in contemporary settings. I examine the notions of tradition, interculturality, and identity, considering how the Balls have served as a platform for the emergence of cultural forms and traditions from both popular and traditional spheres, while also giving rise to new, distinctive dances within multicultural circumstances
Barbarians to Christians and Rhomaioi: Integrating the Christians of the Central Balkans into the Byzantine Empire (late 10th – mid-13th century)
No full textThis monograph results from research conducted within the project “From Barbarians to Christians and Rhomaioi. The Process of Byzantinization in the Central Balkans (late 10th–mid-13th Century).” The primary focus of this research was to identify the elements underlying the process of integrating the populations of the newly conquered Balkan territories into Byzantine society and its political, ideological, ecclesiastical, and legal frameworks. This process is commonly referred to as Byzantinization in academic literature. The initial objective of the project was to explore this process within the interior Balkans, starting from the late 10th century when the end of the Bulgarian-Byzantine conflicts resulted in this region being incorporated into the Byzantine Empire, thereby increasing the visibility of Byzantine influences. Recognizing that Byzantium leveraged the Christianization of an ethnic group to achieve longterm influence across all spheres of social development among the evangelized people, the research also examined the preceding period, when the territory under discussion was within the First Bulgarian Empire. Stretching the timeframe was essential for comprehensively assessing the significance of the Archbishopric of Ohrid, which undoubtedly served as the cornerstone of integration in the new provinces of the Balkans in the post-1018 period.We dedicate this book to our esteemed professor Ljubomir Maksimović with heartfelt thanks for his unwavering support to successive generations of researchers at the Institute for Byzantine Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts
Policing the Listening: Capitalism, Sensory Governance, and Auditory Discipline
No full textThis article investigates the politics of listening in late capitalist societies, focusing on how auditory perception is shaped, regulated, and policed through spatial, technological, and affective regimes. Developing the concept of the policescape – a spatialized system of sonic governance – it examines how listening is disciplined in everyday life. Drawing on Henri Lefebvre’s rhythmanalysis, the article outlines a postmusicological approach that shifts attention from musical objects to the politics of listening itself. Two key mechanisms of auditory discipline are analyzed: the public/private divide and what is termed horror silentii, or the fear of silence. These mechanisms enforce acoustic hierarchies, reinforce social boundaries, and suppress collective sensory presence. Central to this disciplinary regime is the fantasy of the auditory gated community – both as a physical structure and an aspirational fantasy of control – the neoliberal ideal of absolute control over one’s sonic environment. Within this logic, unwanted sounds in private space are experienced not as mere disturbances, but as personal failures of sovereignty. Listening, I argue, is not a neutral sensory act but a political operation embedded in structures of power, rhythm, and exclusion