Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Linguistic Calques in Etymological Dictionaries of the Serbian, Slovenian and Bulgarian Languages
No full textУ раду се разматра обрада калкова у етимолошким речницима српског, словеначког и бугарског језика. Све преведенице забележене у првом тому Приручног етимолошког речника српског језика (А–Ј) упоређене су са одговарајућим лексичким материјалом из етимолошких речника словеначког (Bezlaj; Snoj) и бугарског језика (БЕР). Од сто тридесет четири (134) калка посведочена у ПЕРСЈ, Безлајев речник тумачи као калкове једанаест речи (11), Снојев – петнаест (15), и БЕР – две (2). Само је једна реч у свим разматраним етимолошким речницима протумачена као калк – срп. сỳгласнūк, слн. soglȃsnik, буг. съглàсна.This paper discusses the treatment of linguistic calques in etymological dictionaries of the Serbian, Slovenian and Bulgarian languages. All calques attested in the first volume of the Concise Etymological Dictionary of the Serbian Language (A–J) are compared with the corresponding lexical material from the etymological dictionaries of Slovenian (Bezlaj; Snoj) and Bulgarian (БЕР). Out of one hundred and thirty-four (134) loan translations attested in ПЕРСЈ, Bezlaj dictionary interprets eleven (11) words as calques, Snoj – fifteen (15), and БЕР – two (2). Only one (1) word is interpreted as calque in all the considered etymological dictionaries – Serb. сỳгласнūк, Sln. soglȃsnik, Bulg. съглàсна.
Loan translations in respective Slovenian and Serbian lexical material have similar etymological structures. The percentage of calques from German is the same (Slovenian 55%, Serbian 55%), and Latin and Greek translations have a similar value (Slovenian 37%, Serbian 31%). The Bulgarian material is insufficient for an adequate analysis since only two (2) loan translations have been attested, one interpreted as a calque from Latin or Greek and the other without a clear indication of the source language.
More than half of the Slovenian and Bulgarian parallels to the Serbian words are not explained as linguistic calques but as autochthonous developments or loanwords. The results from this analysis can, on the one hand, be interpreted as a reflection of different cultural-historical influences on the development of the (modern) lexicon of these languages or/and as a consequence of a different methodological approach to the treatment of linguistic calques in the analyzed etymological dictionaries, on the other
Portable electrochemical sensors for the detection of PMT chemicals in real samples
No full textPersistent, mobile, and toxic (PMT) chemicals pose a significant risk to water resources due to their resistance to biodegradation, ability to spread over long distances, and harmful effects on human health and the environment. Among the most widely detected PMT chemicals are bisphenols, benzisothiazolinone (BIT), and benzotriazole (BZT), which originate from common consumer and industrial products. Monitoring these chemicals is essential for assessing their impact and developing strategies for their reduction. Traditional detection methods like chromatography are effective but costly and time-consuming. Electrochemical sensors offer a promising alternative due to their affordability, portability, and high sensitivity. This study used carbon-based screen-printed electrodes (SPEs) to detect BPS and BIT, while SPEs modified with Vulcan carbon and polymer coatings were employed for BZT detection. Real samples, including parking ticket paper and river water, were analyzed to demonstrate the sensors' practical application. The findings highlight the potential of electrochemical sensors as efficient tools for on-site monitoring of PMT chmicals, contributing to improved environmental assessment and regulatory efforts
Vieillesse future : anticipation de sa propre vieillesse chez les jeunes en Serbie
No full textTokom 2024. i 2025. obavljeno je istraživanje u Beogradu i Novom Pazaru, sa ciljem da se proučavanju odnosa mladih prema starosti pruži i antropološki dopri
nos. Primenjeni pristup može se smatrati pokušajem empirijske provere upotrebljivosti
teorijskog koncepta koji je poznat kao antropologija budućnosti, kulturna futuristika
ili anticipatorna antropologija. Kombinovanom kvalitativnom metodologijom ispitano
je 359 dece i mladih ljudi, različitog godišta, pola, etničke i verske pripadnosti, mesta
stanovanja i profesionalne opredeljenosti. Analizirani su njihovi literarni sastavi, pisani
odgovori na upitnik sa pitanjima otvorenog tipa i usmeni odgovori na polustrukturirani
upitnik u fokus grupama. Istraživanjem su obuhvaćeni učenici osnovnih i srednjih škola
i studenti. Fokus je bio na predikciji i anticipaciji sopstvene starosti među mladima, ali
su istraživanjem obuhvaćeni i njihovi opšti stavovi o starenju, starim osobama i nezi starih lica. Dobijeni rezultati pokazuju izvesnu ambivalenciju, reprodukovanje postojećih
kulturnih modela starenja, ali i kritički otklon od preovlađujućih diskursa. Njihova razmišljanja kreću se od individualističkih i hedonističkih tendencija, s jedne, do potpunog
posvećivanja primarnim vezama i žrtvovanju za druge, s druge strane.Due to insufficient scientific treatment of the relationship that young people have
with age in Serbia, research was conducted in 2024 and 2025 in Belgrade and Novi
Pazar, with the aim of providing an anthropological contribution to the topic. The
applied approach can be considered as an attempt to empirically verify the usability of a theoretical concept known as anthropology of the future, cultural futurism or
anticipatory anthropology. Using a combined qualitative methodology, 359 respondents of different ages, genders, ethnic and religious affiliations, places of residence,
and professional orientations were examined. Their literary works, written answers
to a questionnaire with open-ended questions and oral answers to a semi-structured
questionnaire in focus groups were analyzed. The research included primary and secondary school students and university students. It was expected that the entire range
of attitudes towards the studied problem would be revealed in the selected sample.
The focus was on the prediction and anticipation of one’s own age among young
people, but the research also included their general attitudes about aging, the elderly
and care for the elderly. The analysis shows that respondents often have an ambivalent attitude towards old age, as well as towards old people. The attitude towards old
age ranges from positive, through neutral to negative, i.e. they relate to old age both
actively (preparing for it) and passively (waiting for it to come). They imagine their
own old age according to several themes or discourses: ruralization, peace, tranquility, exclusion from the world, recapitulation, victimization, family. The influence of
the cultural pattern and the ruling system of values can be read in their answers.Au cours de 2024 et 2025 une recherche a été effectuée à Belgrade et à Novi
Pazar avec l’objectif d’offrir à l’étude du rapport des jeunes envers la vieillesse
une contribution anthropologique. L’approche adoptée peut être considérée
comme une tentative de vérification empirique de l’utilité du concept théorique
connu comme l’anthropologie du futur, la futuristique culturelle ou l’anthropologie anticipatoire. Par une méthodologie qualitative combinée ont été interrogés
359 enfants et jeunes gens, d’âge, sexe, appartenance ethnique et confessionnelle,
lieu de résidence et orientation professionnelle différents. Ont été analysées leurs
rédactions littéraires, les réponses écrites au questionnaire de type ouvert et leurs
réponses orales au questionnaire semi-directif dans les groupes de discussion. La
recherche englobe les élèves des écoles primaires et secondaires ainsi que les étudiants. L’accent a été mis sur la prédiction et l’anticipation de leur propre vieillesse
parmi les jeunes, mais le sondage englobe également leurs positions générales sur
le vieillissement, les personnes âgées et les soins dispensés aux personnes âgées
Syntactic and Semantic Analysis of the Verbs oštetiti and uništiti from the Perspective of Frame Semantics Theory
No full textУ раду се представља анализа глагола оштетити и уништити из угла теорије семантике оквира. Полазећи од претпоставке да синтаксички и семантички феномени међусобно корелирају, за теоријску основу рада бира се когнитивносемантички приступ Ч. Филмора који експлицитно повезује значења неке речи са синтаксичким контекстима у којима се она јавља. Основна теза теорије семантике оквира јесте да значења неке сублексеме треба посматрати у вези са семантичким оквирима – схематским приказима појмовних структура и образаца веровања који леже у основи значења речи. Ова теорија у основи је Фрејмнета, електронске лексикографске базе података која је заснована на корпусу, а у оквиру које су приказани оквири које различите лексеме призивају. Истраживање је засновано на шест стотина примера употребе лексема оштетити и уништити ексцерпираних из електронског Корпуса савременог српског језика (СрпКор2021) са циљем да се опише и испита њихово синтаксичко и семантичко понашање, те да се прикаже њихова употреба. Стога се описују оквири које призивају поменути глаголи, као и елементи оквира, а изводе се и закључци у вези са синтаксичко-семантичким интерфејсом. Уз то, будући да су у питању глаголи сличне семантике, циљ је да се истраже сличности и разлике између њих, што се чини употребом алата на платформама Sketch Engine и No Sketch Engine.This paper analyzes the verbs oštetiti ('to damage') and uništiti ('to destroy') from the perspective of the frame semantics theory. Starting from the assumption that syntactic and semantic phenomena are mutually correlated, the theoretical framework for this study is based on a cognitive semantic approach developed by Charles Fillmore, which explicitly links the meaning of the word with the syntactic contexts in which it appears. The core thesis of the frame semantics theory is that the meanings of sublexemes should be viewed in relation to semantic frames – schematic depictions of conceptual structures and belief patterns underlying word meanings. This theory is fundamental to FrameNet, an electronic lexicographic database based on a corpus, within which the frames invoked by various lexemes are presented. This study examines six hundred examples of the use of the verbal lexemes oštetiti ('to damage') and uništiti ('to destroy'), excerpted from the electronic Corpus of Contemporary Serbian (SrpKor2021), with the aim of describing and examining their syntactic and semantic behaviour, as well as illustrating their usage. Consequently, the frames evoked by these verbs are described, along with the elements of the frames, and conclusions are drawn regarding the syntactic-semantic interface. Furthermore, since these verbs share similar semantics, the aim is to investigate both the similarities and differences between them using tools available on the Sketch Engine and No Sketch Engine platforms
Commercial gramophone records as sources in ethnomusicological research of Serbian music
No full textРад има за циљ да промовише потенцијал грамофонских плоча за истраживања српске народне музике, имајући у виду њихову скрајнутост у националној етномузикологији. Мало је познато чак и то да су прве комерцијалне плоче најстарија доступна звучна сведочанства о српској културној историји. Из перспективе етномузикологије потенциране су мањкавости овим медијем посредованог „живог звука” и музичког догађаја. С друге стране, дигиталне технологије промениле су однос према музици до мере да се медијација види и као њено онтолошко својство. Имајући у виду недостатак пажње за производе дискографске индустрије у српској етномузикологији, па и компетенција које се за њихово проучавање стичу кроз академско образовање тог профила, ауторка на основу личног искуства подстиче истраживања српске дискографије као националну тему у широком, глобалном проблемском пољу. У том циљу представљене су базе плоча/дигиталних копија и извора података кључних за српску дискографију, указано је на основну литературу, најзначајније компаније и марке плоча на којима се нашла српска музика и(ли) извођења музичара из Србије. У односу на скромне институционалне фондове плоча, наглашена је неопходност сарадње с ванинституционалним истраживачима и колекционарима. Иако је реч о изворима од примарне важности за истраживања музике, плоче имају вредност и за шире сагледавање односа фолклора и медија, односно фолклора и индустрија, а кроз анализиране примере потенцирана је потреба интердисциплинарних истраживања плоча.This paper aims to promote the potential of gramophone records for the study of Serbian folk music, considering their marginalization within national ethnomusicology. It is little known that the earliest commercial records are, in fact, the oldest available sound documents of Serbian cultural history. From an ethnomusicological perspective, the limitations of “live sound” and musical
events mediated through this medium are emphasized. On the other hand, digital technologies have transformed our relationship with music to the extent that mediation is now seen as one of its ontological properties. Given the general lack of attention to the products of the recording industry in Serbian ethnomusicology – as well as the shortage of academic competencies necessary for their study – the author, based on personal experience, encourages research into Serbian discography as a national topic within a broader, global field of inquiry. To this end, the paper presents databases of records/digital copies and key sources of information relevant to Serbian discography, points to essential literature, and identifies the most important companies and record labels featuring Serbian music and/or performances by musicians from Serbia. In view of the limited institutional collections of records, the paper stresses the importance of collaboration with independent researchers and collectors. Although these records are primary sources for music research, they are also valuable for a broader understanding of the relationship between folklore and media, as well as folklore and industry. Through the analyzed examples, the paper highlights the need for interdisciplinary research on records
Лексика лирских народних песама (лексиколошки, лексикографски и културолошки аспекти)
No full textОва монографија je резултат вишегодишњег истраживања лексике
Вукових српских лирских народних песама. Њен циљ је да осветли и
анализира промене у језику и лексици од времена када их је Вук Стефа-
новић Караџић прикупио и објавио до савременог језика. Анализом су,
такође, обухваћени културни и друштвени чиниоци који су утицали на
поменуте промене, што је омогућило да се пружи свеобухватнији увид
у динамику развоја лексичког система српског језика у контексту дру-
штвених и историјских догађаја.
Истраживање презентовано у овој монографији засновано је на кор-
пусу лексике ексцерпиране из прве књиге Вукових Српских народних
пјесама 1841, објављене у издању Сабраних дела Вука Караџића, издавач-
ких предузећа Просвета и Нолит, 1987 (СНП1). Ова Вукова збирка садржи
укупно 793 песме. Њиховом тоталном ексцерпцијом добијен је корпус
од укупно 5102 речи, који је подвргнут даљој анализ
Солистичка и камерна дела
No full textУ овом издању налазе се солистичка и камерна дела Енрика Јосифа (1924–2003) која до сада нису била објављивана. Сама чињеница да Јосифов опус до данас готово да уопште није објављен, поставила је пред приређиваче овог издања комплексан задатак који је рађен у више етапа. Прва етапа припрема нота, с изузетком Монодије, обављена је за концерт који је Одбор за заштиту српске музичке баштине Одељења уметности САНУ (даље: Одбор) организовао у Галерији САНУ 18. новембра 2013. поводом обележавања десетогодишњице смрти композитора. Другу етапу представљало је обележавање стогодишњице композиторовог рођења коју су 28. новембра 2024. организовали Одбор и Српска академија наука и уметности у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ. У оквиру те свечаности, био је приређен једнодневни научни скуп под називом Енрико Јосиф. Трајање лепоте певности, крунисан концертом у Галерији САНУ, на којем су изведене и композиције обухваћене овим издањем. Током припреме нотног материјала за тај концерт постало је јасно да је реч о реткој прилици да се овим делима удахне нови живот, да их извођачи изнова открију, а истраживачи добију поуздану основу за даља проучавања. Управо из тог осећаја да се пружа драгоцена могућност произашла је и идеја да се композиције припреме за објављивање и тако учине доступним широј јавности
THE TERMINOLOGY OF NEW TECHNOLOGIES IN THE SERBIAN LANGUAGE: A GENERAL NEOLOGICAL PERSPECTIVE
No full textУ раду се терминологија нових технологија посматра из перспективе опште неологије. На примеру нове лексике из ове области разматрају се питања детерминологизације, неолошког статуса технолошких термина, механизми позајмљивања, адаптације и стандардизације. Корпус за анализу чине неологизми прикупљени у пројекту Нео21 и термини ексцерпирани из Српског речника новијих англицизама. Циљ је да се покаже на који начин нове технологије утичу на развој и динамику савременог лексикона.Тhis paper explores the terminology of new technologies from the perspective of general neology. Focusing on lexical units that continuously emerge, rapidly transcend the boundaries of specialized discourse, and enter general usage, the study examines processes of determinologization, the neological status of technological vocabulary, and mechanisms of borrowing, adaptation, and standardization. The analytical corpus consists of neologisms identified in the Neo21 project and the Serbian Dictionary of Recent Anglicisms. The study aims to demonstrate the extent to which new technologies shape the development and dynamics of the contemporary Serbian lexicon
THE VERB ŽETI IN THE SPEECHES OF SOUTH-EASTERN SERBIA
No full textПрилог говори о облицима глагола жети* на призренско-тимочком дијалекатском простору и систематизује досадашња сазнања о томе којим глаголским врстама он припада у овим говорима. Испоставило се да може бити глагол II (жњеје – жњејала), IV (жњеје – жњела), V (жње – жел) или VI врсте (жње – жњела), тј. да се у презенту може појавити у два облика: жње или жњеје, а у радном глаголском придеву чак у три облика: жела, жњела и жњејала, при чему постоје говори у којима се паралелно употребљавају два облика исте основе (нпр. у презенту: жње и жњеје, радном глаголском придеву: жњела и жњејала). Циљ истраживања јесте да се утврди да ли постоји нека правилност у географском распореду различитих презентских и аористних основа глагола жети*, као и да се прецизира на ком простору овај глагол добија проширење -је(-), да ли је оно присутно у обема основама, као и какве облике глагол жети* има у говорима у којима не проширује основе.This paper examines the forms of the verb žeti in the Prizren–Timok dialect area, systematizing the known classifications of the werb in the speeches of this dialect. It has been demonstrated that the verb may belong to the classes II (žnjeje – žnjejala), IV (žnjeje – žnjela), V (žnje – žel) or VI (žnje – žnjela); that in some speeches it has the extension -je(-), occurring more frequently in the present stem (žnjeje) than in the aorist stem (žnjejala); and that the extension in the aorist stem appears only in those speeches where the present stem is already extended. However, it does not occur in all such speeches and appears inconsistently in some of them. Across dialects, in most Prizren–South Morava speeches, the verb žeti takes the -je(-) extension in the present stem, and in some cases also in the aorist stem. The Timok-Lužnica and most of the Svrljig-Zaplanje speeches preserve the stems found in most other Serbian vernaculars, i.e. without the -je(-) extension (žnjem – želа)
