Дигитални репозиторијум Института за књижевност и уметност
Not a member yet
1542 research outputs found
Sort by
Antologije ženske poezije i status ženskog autorstva u savremenoj srpskoj književnosti: kulturno-ideološki i poetički okviri
No full textU periodu od 2000. do 2021. godine objavljeno je šest antologija srpske ženske poezije. Rad predstavlja analizu ovih antologija, sa ciljem objašnjenja odnosa ideologije i poetike u procesu njihovog konstituisanja. Antologije ženske poezije interpretativne pažnje su vredna ostvarenja, budući da pružaju uvid kako u književnoistorijska tako i u ideološka previranja jednog društva, jedne kulture i književnosti, koji su u neprestanoj krizi, tranziciji, transformaciji i redefinisanju. Kao predmet tumačenja posebno se izdvaja problematizacija ideološke pozicije urednica antologija, odnos njihovog društvenog angažmana i književnog ukusa, način na koji vrednuju književna dela, ali i ukupni angažman ovih autorki na popularizaciji ženske književnosti u Srbiji. U razdoblju koje je predmet proučavanja dolazi do povećanja broja pesnikinja, do prevrednovanja njihovog stvaralaštva, kao i do uviđanja posebne oblasti književnog stvaralaštva, označene kao ženska poezija ili poezija koju pišu žene. Rad rasvetljava načine koncipiranja antologija ženske poezije, principe po kojima su ustrojene, ocenjuje vrednost ovih antologija i predočava njihovu funkciju
Kako se izgovara nesaopštivo: trauma djeteta u romanima Vesne Aleksić Ja se zovem Jelena Šuman i Sazvežđe violina
No full textPrikaz: Kosovsko opredeljenje kao poetska, duhovna i nacionalna vertikala (Boško Suvajdžić. Ključ od Kosova, knj. 207. Beograd: Albatros Plus, 2021, 494 str.)
No full textValter Minjolo, pluritopijske hermeneutike i granične epistemologije
No full textTekst ocrtava kritičko mišljenje argentinskog filozofa Valtera Minjola, poznatog po problematizovanju odnosa modernosti i kolonijalnosti i razvijanju ideje o dekolonijalnoj opciji. Dekolonijalna opcija propagira izmeštanje iz evropske epistemičke hegemonije i okreće se kolonijalnim epistemologijama kojima je Zapad uskratio status znanja. Okosnica Minjolove kritike je misao da je kolonijalizam konstitutivna ravan modernosti, a ne njen istorijski proizvod. Stoga, Minjolo razvija lepezu koncepata koji bi se oduprli nametnutoj neophodnosti modernosti (kao što je koncept „transmodernosti“), ali i široj epistemičkoj hegemoniji Zapada (kao što su koncepti „graničnog mišljenja“, „graničnih epistemologija“ i „pluritopijskih hermeneutika“). Važnije od toga šta se govori jeste ko govori, odakle i za koga, te je stoga Evropu potrebno kritikovati ne iz njene sopstvene intelektualne tradicije već iz njene spoljašnjosti. Evropska autokritika je neophodna, ali nije dovoljna
