RALF
Not a member yet
2273 research outputs found
Sort by
Правни оквир ЕУ за подстицање женског предузетништва
Get PDFАутор се у раду бави правним оквиром ЕУ који је усмерен на
подршку и развој женског предузетништва. Правни оквир чине акти
и планови чији је циљ подстицање развоја предузетништва као из-
узетно важног чиниоца на унутрашњем тржишту, укључујући ту
посебно и препознавање и посебну пажњу за развој посебних врста
предузетништва. Међу њима је и женско предузетништво. ЕУ
предузима бројне кораке ради промовисања и подстицања женског
предузетништва путем стварања повољних услова за развој пред-
узетништва, посебно адекватно финансирање. Инсистира се на
повезивању и организовању жена у предузетништву. Најзад, важан
сегмент активности односи се и на награде и конкурсе у иновацијама,
ширењу знања и другим пројектима усмереним на предузетништво.
Сви акти које је усвојила ЕУ у овој области од кључног су значаја и
за Србију, која је и сама на основу њих предвидела циљеве и планове
ради подстицања женског предузетништва.In this paper the author presents an overview of the EU legal
framework for promotion and support of female entrepreneurship, based
on Small Business Act for Europe and Entrepreneurship 2020 Action
Plan. These documents pay special attention to fostering and development
of various specific forms of entrepreneurship, including entrepreneurship
of young persons, migrants, seniors and women. The EU is taking steps
to promote and encourage women’s entrepreneurship by creating favorable
conditions for the development of entrepreneurship, in particular adequate
funding. The EU insists on connecting, networking and organizing
women in entrepreneurship. Attention is particularly focused to mentors
and business angels for women entrepreneurs. Finally, an important segment
of these activities relates to awards and competitions in innovation,
dissemination of knowledge and other projects aimed at entrepreneurship.
All the acts adopted by the EU in this area are also crucial for Serbia,
which based its goals and plans on promoting women’s entrepreneurship
on them. This promotion is particularly important in the National Strategy
for Small and Medium Size Enterprises and the National Strategy for
Gender Balance
Европски суд за људска права и исцрпљеност унутрашњих правних лекова
No full textРад се састоји из три целине, с обзиром да је прва целина посвећена самој Европској конвенцији о основним људским правима и слободама (Европска конвенција о људским правима, у даљем тексту и као: „Конвенција“) као корену из кога настаје и развија се заштита људских права у Европи након Другог светског рата. Другим делом рад је обухватио Европски суд за људска права (раније Европски суд за права човека, у даљем тексту и као „Суд“), те његов настанак, општи преглед, организацију и поступак пред њим. У овом раду нарочито је било важно представити поступак пред Судом због тога што је он логичка целина која претходи и неопходна је како би се разумео институт исцрпљености унутрашњих правних лекова, односно сам институт јесте део поступка и његова неодвојива целина. Управо тај институт је језгро овог рада, те се последњи део бави управо њиме и тежи да објасни наведени институт како у теорији тако и у пракси. Сам рад је кренуо од самог почетка – Конвенције, која је од свог настанка ишла у смеру решавања питања повреде људских права на до тада несвакидашњи начин. Тако и овај рад хронолошки показује институте који су од значаја за тему којом се бави, а то је низ Конвенција – Суд – исцрпљеност унутрашњих правних лекова. И Конвенција и Суд су са аспекта исцрпљености унутрашњих правних лекова подједнако важни и због тога су у овом раду на такав начин и представљени
Одговорност ревизора за накнаду штете
No full textМастер рад на тему ,,Одговорност ревизора за накнаду штете“ је покушај да се истраже и размотре теоријски аспекти грађанскоправне одговорности ревизора као и да се критички сагледа законска регулатива и судска пракса која се односи на овај институт.
Грађанскоправна одговорност ревизора је тема која добија на актуелности у време финансијских криза, обично након избијања великих финансијских скандала. Ово постаје горуће питање онда када је штета већ настала те се свесрдно траже кривци или се покушава проширити круг одговорних лица. Међутим, бављење одговорношћу ревизора за накнаду штете као правним институтом тек онда када је штета настала доприноси сложености овог проблема. Овакав приступ се током историје понављао. С обзиром на то да је тржиште капитала најразвијеније у Сједињеним Америчким Државама, ова појава се најбоље осликава управо на примеру америчког законодавца. Након слома финансијског тржишта 1929. године у Сједињеним Америчким Државама је донет низ закона којима је детаљније уређен положај ревизора. Наредне значајније законодавне активности на плану ревизије у Сједињеним Америчким Државама су се догодиле почетком 21. века и то након једног од највећих корпоративних скандала у историји, краха Enron-а. Крах једне од највећих корпорација у Сједињеним Америчким Државама, као и берзански крахови који су уследили након њега, како на америчком тако и на тлу Европе и Аустралије, су довели до потреса основа политичког и економског система. Стога, може се приметити да се овом проблематиком углавном бави expost. Овакав приступ је природан на америчком тржишту, које карактерише слобода тржишта и склоност ка што мањој законској регулативи. Ипак, чак и у таквом правном систему потреба за одређеним унификованим правилима је постојала. На то указују бројне одлуке америчких судова донете током 20. века које су често биле контрадикторне
Утицај измена Закона о привредним друштвима на правни оквир страних улагања у Републици Србији
No full textСтране директне инвестиције један су од најважнијих фактора привредног развоја у савременим условима пословања. Растући значај страних директних инвестиција условљен је процесима глобализације, интеграције и либерализације тржишних услова привређивања, што је даље иницирало бројне активности држава увозница капитала са циљем унапређења пословне климе и подстицања прилива страног капитала. Најважнији сегмент укупног пословног окружења јесте правна сигурност, као темељни принцип коме теже све државе, која стимулативно делује на прилив страних директних инвестиција. Значајни фактори за стране директне инвестиције су величина тржишта, трошкови радне снаге, политичка стабилност, у случају европских земаља чланство односно статус у вези са чланством у Европској унији, субвенције по основу страних директних инвестициЈа и то како на нивоу државе, тако и на локалном нивоу
Ограничења јединственог тржишта Европске Уније у циљу заштите животне средине
No full textТема овог мастер рада је јединствено тржиште Европске уније (даље: ЕУ) са посебним фокусом на његова ограничавања у циљу заштите животне средине и са освртом на еколошку политику ЕУ. Значај ове теме лежи у чињеници да постоје растући проблеми и потребa да се заштити животна средина, али у тренутно промењеним околностима све већег затварања тржишта држава насупрот концепту отварања тржишта који се градио и важио неколико деценија уназад. Уопштено, идејом глобализације и економског уједињења се тежило успостављању свеукупног благостања, друштвеног напретка и реализацији идеје да само сарадњом и приближавањем у свим областима могу да се постигну највиши циљеви и једнаки услови за живот свих грађана света. Идеја стварања првих европских заједница и касније ЕУ је потекла управо одатле. Међутим, усредсређеност на економски и индустријски развитак друштва је отворила питање проблема знатно већих размера као што је све лошије стање животне средине и суочавање са климатским променама
Dark side of the plea bargaining
Get PDFAmerički institut sporazuma o priznanju krivičnog dela uveden je u naše pravo 2009. godine sa primarnim ciljem da se postupci pojednostave, učine efikasnijim i bržim, a sudovi i tužilaštva rasterete prevelikog broja predmeta. Kako ovaj institut pogoduje svim procesnim akterima kritike na njegov račun u našoj teoriji su retke, čime se prećutkuje činjenica da se njime zarad efikasnoti žrtvuje činjenična tačnost. Osnovno pitanje ove analize je da li je tačna konstatacija pojedinih američkih autora da je nagodba zapravo " savršen sistem za osudu nevinih"? U vezi sa tim razmatraju se pitanja da li i zašto i nevina lica priznaju krivicu, u kojoj meri stroga kaznena politika pogoduje zaključivanju sporazuma i na koji način tužioci koriste zaključene sporazume u cilju olakšavanja dokaznog tereta u drugim predmetima.Plea bargaining is a procedural mechanism through which criminal case is resolved without trial, by consensus of the parties. The agreement consists of the defendant pleading guilty in exchange for prosecutor's promise to charge him less serious than is supported by the evidence, not to charge him for some crimes or to request certain sentence. Plea bargaining is product and significant part of the American criminal justice, where the vast majority of criminal cases are settled on that way. This institute was introduced in Serbian law in 2009, with the aim to simplify criminal procedure, making it more efficient and faster. In the Article is discussed the extent of plea bargaining's innocence problem. The basic question is whether is true the statement of Professor Alshuler that a plea bargaining is " a nearly perfect system for convicting the innocent". In regard with that, the questions that are discussed are why innocent plead guilty, whether policy of 'zero tolerance ' on criminality favour plea agreements, haw the prosecutor becomes the most importunate figure of the criminal justice system etc. According to Serbian CPC defence is not allowed to cross-examine co-defendant who is already convicted or prosecuted in severed criminal proceedings, but instead of that judge just read the transcript of his testimony (Art. 406). The Highest Court of Cassation even more broadened the effects of this problematic provision, allowing as evidence against defendant the statement of co-defendant given in the plea agreement, instead of his direct examination! in the last part of the paper is analysed this problematic view and the extended effect of plea agreement in Serbian case law
Right to the fair trial and small claims litigation proceedings
Get PDFParnični postupak u sporovima male vrednosti je poseban parnični postupak u kome se primat daje efikasnosti u rešavanju spora u odnosu na druge procesne garancije. To se opravdava malim značajem sporova koji se rešavaju u ovom postupku. Međutim, pozitivnopravno regulisanje ovog postupka obuhvata ogroman opseg sporova koji se rešavaju u ovom posebnom parničnom postupku i za koje se često teško može reći da su malog značaja. U sudskoj praksi su identifikovani brojni problemi u primeni pravila ovog posebnog parničnog postupka. Međutim, svim spornim odnosima koji se trenutno rešavaju primenom pravila ovog postupka ne mogu se naći zajedničke karakteristike koje bi omogućavale jednu vrstu postupka. Sledstveno tome, nije svrsishodno ni probleme koji su u praksi identifikovani rešavati bez krupnijih zahvata u ovu vrstu parničnog postupka.Small claims litigation proceedings constitute special rules for disputes for which efficiency of resolution is predominant in comparison to the other procedural guarantees. This is due to the small value of the claims and anticipated small importance of those disputes. However, current Serbian law encompasses large scale of disputes to which small claims proceedings apply, even though the importance of these disputes does not justify application of simplified proceedings. Therefore, many problems in application of those rules are identified in the case law. If one tries to find a resolution to those problems, it seems to be impossible without either the reform of those proceedings or change of scope of those proceedings. In order to improve application of right to the fair trial guarantees, several ways in which rules on small claims proceedings could be reformed, are analysed
Cultural rights in the Republic of Serbia: Current state and perspectives
Get PDFKulturna prava predstavljaju jednu od najmanje razvijenih grupa ljudskih prava. Vrlo je sporno koja se sve prava ubrajaju u kulturna prava. Međutim, i pored svoje neodređenosti, njihov značaj je danas sve veći. Smatra se da kulturna prava služe za unapređivanje diskursa u kojem istražujemo, pregovaramo i dolazimo do novog međukulturnog razumevanja. Dakle, njihova ideja se zasniva na unapređivanju društva i odnosa u društvu. Ovaj rad je posvećen međunarodnopravnoj i ustavnopravnoj analizi kulturnih prava. U uvodu, autor ističe istorijske okolnosti koje su uticale na razvoj ove vrste ljudskih prava. Potom se detaljno analizira status kulturnih prava u međunarodnom pravu, sa posebnim osvrtom na najznačajnije međunarodne akte koji se bave ovim pitanjem. Zatim se vrši normativna analiza kulturnih prava u ustavnom sistemu Republike Srbije. Osim ustavne regulative, ukazan je i značaj pojedinih zakonskih rešenja koja su detaljno razradila pojedine ustavne norme vezane za kulturna prava. Na kraju, autor ukazuje na probleme sa kojima se kulturna prava susreću u praksi.Cultural rights are one of the least developed groups of human rights. It is very controversial which rights are included in cultural rights. However, despite their vagueness, their importance is increasing today. It is considered that cultural rights serve to advance the discourse in which we explore, negotiate and come to a new intercultural understanding. So, their idea is based on the improvement of society itself and relations in society. This paper analyzes the international and constitutional legal aspects of the cultural rights. In the introduction, the author points out the historical circumstances that influenced the development of this type of human rights. Then it analyzes the status of cultural rights in international law, with a special focus on the most important international documents. After that a normative analysis of cultural rights in the Republic of Serbia is carried out. Apart from the constitutional regulations, the importance of certain laws that have developed cultural rights has also been pointed out. In the end, the author points to the problems that cultural rights encounter in practice
The capacity of third countries to negotiate bilateral agreements with the UK under withdrawal arrangements
No full textHaving in mind that this is the first time that a Member State decided to withdraw from the EU pursuant to Article 50 TEU there are many aspects of this process that attract the attention of scholars studying EU related issues. Regardless of the outcome of the ongoing political debate and the course of action that will be taken eventually, after the CJEU decision in Wightman, we deem the need to further explore the extent of Article 50 and its implications on a number of stakeholders self- evident. In this paper we will deal with the capacity of non-EU countries to negotiate and conclude bilateral agreements with the UK i.e. a country withdrawing from the EU. The analysis is based on the proposed framework under the Draft Agreement on the withdrawal of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland from the EU and the Euratom and the possible interpretation and understanding of terms "the principle of sincere cooperation" and "the Union's interest" in this context, the principles of international law including the provisions of the Vienna Convention on the Law of Treaties and the general principles of Union law. The primary focus is on the legal uncertainty the lack of a more thorough approach creates to non- EU countries, especially to third countries aspiring to join the EU. Considering that they do not participate in the withdrawal negotiations, it is a challenge for them to take part in prospect bilateral negotiations with the UK, while, at the same time, making sure they stay on their EU path. We argue in favor of the deal as a universally accepted approach in case of future withdrawals, not only for the purpose of establishing a reference for any future application of Article 50, but also for providing legal certainty to those parties that are not prima facie affected by the withdrawal, but that do have to act in accordance with all deals made without the right to be heard