RALF
Not a member yet
2273 research outputs found
Sort by
European arrest warrant
Full text linkАутор у раду покушава да приближи институт
европског налога за хапшење као једног од модела екстрадиције у
Европи, а који је успостављен Оквирном одлуком Савета Европске
уније 2002/584/ЈХА из 2002. године. У уводном делу, аутор се бави
екстрадицијом и развојем овог налога, како би се стекао детаљнији
увид у нове механизме екстрадиције. Надаље, аутор у раду говори
уопште о европском налогу за хапшење, начелима, току поступка,
као и о одређеним специфичностима и разликама које га и разликују
од ранијих система изручења окривљених лица. Поред прегледа
функционисања европског налога за хапшење, говори се и о устав-
ноправним изазовима налога, о улози уставног судства, као и о ра-
нијим проблемима који су се јављали у погледу имплементације
Оквирне одлуке ЕУ 2002/584/ЈХА. Питање регионалног/балканског
налога за хапшење као еквивалента европском налогу за хапшење
који представља његову балканску верзију, је свакако актуелно, те
је аутор један део чланка посветио и томе.In the paper, the author tries to bring closer the institution of the
European arrest warrant as one of the models of extradition to Europe,
which was established by the Framework Decision of the Council from
2002. In the introductory part, the author deals with extradition and the
development of this account, in order to gain a more detailed insight into
the new mechanisms of extradition. Furthermore, in the paper, the author
talks in general about the European arrest warrant, its principles, the
course of the procedure, as well as certain specificities and differences that
distinguish it from earlier systems of extradition of accused persons. In
addition to the review of the functioning of the European arrest warrant,
it also discusses the constitutional challenges of the warrant, the role of the
constitutional judiciary, as well as the earlier problems that arose with
regard to the implementation of the Framework Decision. The issue of the
Regional/Balkan arrest warrant as an equivalent to the European arrest
warrant, which represents the Balkan version, is certainly current, and the
author devoted a segment to that as well
On The axiological dimension of law
Full text linkУ фокусу овог рада налазе се нека општетео-
ријска и филозофскоправна разматрања о аксиолошкој димензији
права. Право као регулатор друштвених односа није вредносно не-
утрална категорија. У право се преливају одређене друштвене вред-
ности тако што се везују за његове даље, главне циљеве, који су
ванправног карактера. О аксиолошкој димензији права треба да
воде рачуна сви фактори који учествују у процесу стварања, при-
мене и научне обраде права. Најпогоднији механизам посредством
којег се свет вредности прелива у свет права представљају правна
начела. Њихов ratio је управо осмишљавање правних норми неким
дубљим и трајнијим вредностима. Због тога су правна начела но-
сиоци цивилизацијске мисије права. Све правне вредности можемо
класификовати у две групе: материјалне и техничке правне вред-
ности. Материјалне правне вредности генеришу се из каталога
општих друштвених вредности и њихова је мисија да правна бића
испуне одговарајућим смислом и сврхом. Техничке правне вредности
производи само право, тежећи да обезбеди унутрашњу смисаоност
правног система и његову способност за ефикасну примену.This paper focuses on some general theoretical and philosophicallegal
considerations on the axiological dimension of law. Law as a regulator
of social relations is not a value-neutral category. Certain social values
permeate into law by being linked to its further, overarching goals, which
are of a non-legal nature. All factors participating in the process of creation,
application, and scholarly treatment of law should take into account the
axiological dimension of law. Legal principles represent the most suitable
mechanism through which the world of values permeates into the world of
law. Their ratio lies precisely in shaping legal norms according to deeper
and more enduring values. Therefore, legal principles bear the civilizational
mission of law. All legal values can be classified into two groups:
material and technical legal values. Material legal values are generated
from the catalog of general social values, and their mission is to imbue
legal entities with appropriate meaning and purpose. Technical legal values
are produced solely by law, aiming to ensure the internal meaningfulness
of the legal system and its capacity for efficient application
(Ex) territorial effect of the principle ne bis in idem
Full text link(Екс)територијално дејтво начела ne bis in idem
потврђује правило да судске одлуке (не)дејствују у границама нацио-
налне јурисдикције али да исте могу да се извршавају и у другој др-
жа ви прихватањем идеје о слободи кретања страних судских од-
лука, утврђеној Оквирном одлуком о европском налогу за хапшење
и предају или примјеном института признања и извршења страних
судских одлука. Слобода кретања судских одлука у Европској унији
значи извршење правноснажних судских одлука без испитивања да
ли би такву одлуку донијела држава од које се тражи извршење
стране судске одлуке. С друге стране, институт признања и извр-
шења страних судских одлука подразумијева прилагођавање стране
судске одлуке правилима националног законодавства.The extraterritorial effect of the principle ne bis in idem confirms the
rule that the court decisions (do not) operate within the borders of national
jurisdiction, but the same decisions can be executed in another country, by
accepting the idea of freedom of movement of foreign court decisions established,
by the Framework Decision on the European Arrest Warrant or by
applying the institute of recognition and enforcement of foreign court decisions.
On the territory of the European Union it is indisputable the extraterritorial
effect of the principle ne bis in idem, but also the interprocsual
effect of this principle. The Volkswagen case by the European Court of
Justice confirmed that procedural interference lispendentio as part of the
principle ne bis in idem and prevents the initiation of proceedings for the
same offense in another member state of the European Union. The penalty
imposed of 5,000,000 euros Volkswagen Group at Italy is considered a
criminal penalty even it was imposed in an administrative procedure. The
imposed fine has a repressive effect and preventive purpose.
Recognition of the intertrial effect of the ne bis in idem principle is
disputed when we talk about act wich have the characteristics of a disciplinary
offense and a criminal offense, because the punishment imposed in
the disciplinary procedure concerns a certain group of citizens, it has no
effects of general prevention.
The interprocedural effect of the ne bis in idem principle means that
the sentence imposed in another criminal proceeding (misdemeanor, administrative)
is an obstacle to the initiation of criminal proceedings for the
same offense to the same person. But the interprocedural efect of the principle
ne bis in idem does not necessarily exclude criminal prosecution, by
accepting the rule od criminal law merger of sentence
The service for research and documentation (SRD) : The legal grounds for acting, jurisdiction and organization
Full text linkСлужбa за истраживање и документацију као
спољна дипломатска обавештајна служба основана је 1952. године
при Државном секретаријату иностраних послова тадашње ФНРЈ.
Имала је разгранату своју мрежу, односно пунктове у 34 државе на
свим континентима. Као таква наставила је да функционише (под
истим именом) и након распада СФРЈ, у оквиру СРЈ и Републике
Србије, да би у децембру 2007. године била укинута. Иницијативе
за поновно оживљавање ове службе нису довеле до њеног поновног
упостављања. У овом раду, на основу оригиналних докумената и
грађе, од којих се многи по први пут представаљају научној и
стручној јавности, свестрано је анализирана њена правна регула-
тива, надлежности, организација, као и начин како је деловала у
обављању послова који су још били поверени.The Service for Research and Documentation as an external diplomatic
intelligence service was founded in 1952, under the State Secretariat
of Foreign Affairs in the Socialist Federal Republic of Yugoslavia. It had
a wide network of points in 34 states on all continents. As such, it continued
operating (under the same name) after SFRY fell apart, within
the Federal Republic of Yugoslavia and the Republic of Serbia. In 2007,
it was abolished. The initiatives to revive this service have not led to it
being reinstated again. This paper analyzes its legal regulations, jurisdiction,
organization, and the way it acted in its assigned operations. This
paper is written based on original documents and research, many of which
are presented for the first time to the scientific and expert communities
Seizure of property in criminal proceedings in the countries of the anglo-saxon legal system
Full text linkУ кривичном поступку се посебно прописују нор-
ме на основу којих се могу одузети предмети који су на одређени
начин повезани са кривичним делом. Ове норме односно правила су
предвиђени у многим националним законодавствима, укључујући и
она која припадају англосаксонском правном систему. С обзиром на
то, предмет овог рада јесте приказ и анализа релевантних прави-
ла о одузимању предмета у кривичном поступку која се примењују
у земљама англосаксонског правног система и разматрање могућег
утицаја адверзијалног кривичног поступка на кривични поступак
европско-континеталног правног система у том контексту. Ме-
тоди који се примењују у раду су нормативни, упоредни метод и
анализа садржаја. Значај овог рада се огледа у систематичном при-
казу и анализи релеватних прописа о одузимању предмета у земља-
ма англосаксонског правног система, узимајући у обзир општепри-
хваћена међународна правила, што евентуално може имати сврху
приликом будућих промена кривичнопроцесних одредаба у нацио-
налним законодавствима која припадају европско-континентал-
ном правном систему.In the criminal procedure, there are specifically prescribed norms
on the basis of which items that are connected to the criminal offense in a
certain way can be confiscated. These norms or rules are provided for in
many national legislations, including those belonging to the Anglo-Saxon
legal system. In view of this, the subject of this work аre presentation and
analysis of the relevant rules on the seizure of property that are applied
in the countries of the Anglo-Saxon legal system and the consideration of
the possible impact of adversarial criminal proceedings on the criminal
proceedings of the European-continental legal system in that context.
The methods applied in the work are normative, comparative methods
and content analysis. The importance of this work is reflected in the
systematic presentation and concrete analysis of the relevant regulations
on the seizure of property in the countries of the Anglo-Saxon legal system,
regarding international rules, which may eventually have a purpose in case
of future changes to criminal procedure provisions in national legislations
that belong to the European-continental legal system
Responsibility of the state for damage due to terrorist acts, public demonstration or manifestation
Full text linkМеђу посебним случајевима одговорности, веома
значајно место заузима одговорност за штету насталу услед те-
рористичких аката, јавних демонстрација и манифестација.
Појачана одговорност државе за штету која настаје у условима у
члану 180 Закона о облигационим односима, треба да постоји у
погледу штета које су последице телесне повреде или смрти, али
и у погледу штета насталих непосредно на материјалним добри-
ма физичких лица. Закон облигационим односима код овог вида
одговорности не регулише штету која је причињена правним ли-
цима. У раду, аутор de lege ferenda предлаже да право на накнаду
штете имају и правна лица. Држава одговара у смислу члана 180
Закона и према учесницима јавних демонстрација и манифеста-
ција и то солидарно са организаторима ових акција. Одговорност
државе у српском праву и праву већине бивших југословенских ре-
публика које су у свој правни систем преузеле Закон о облигационим
односима је објективна и базира се на законском преваљивању ри-
зика, случајних штета са оштећеног на одговорно лице под зако-
ном одређеним условима, у складу са принципом солидарности, а
из разлога правичности. Одговорност државе којом се обезбеђује
да оштећени брже и лакше оствари накнаду, може бити искључе-
на искључивом кривицом оштећеног лица. Држава, а некад је то
била друштвено-политичка заједница по изворном решењу Закона
о облигационим односима, када исплати накнаду штете има пра-
во регреса према одговорном проузроковачу. У раду су, такође, при-
казана нека упоредно-правна решења, али је закључено да нема ни
једној појединачног одштетно-правног система који пружа потпу-
ну и ефикасну накнаду свим оштећеним у терористичким акти-
ма, јавним демонстрацијама и манифестацијама. Решења у упо-
редном праву су таква да постоје она која омогућавају примену општих правила облигационог права и/или да постоје посебни
фондови за накнаду штете. Закључује се да штете настале услед
терористичких аката, јавних демонстрација или манифестација
постају веома честе и да нема назнака да ће их мање бити. Упра-
во, супротно. Проширење овог вида штете мора бити праћено
одговарајућом правном регулативом.Among the special cases of responsibility, a very important place
is held by the responsibility for damage caused by terrorist acts, public
demonstrations and manifestations. Increased responsibility of the state
for damages arising under the conditions in Article 180 of the Law on
Obligations, should exist in terms of damages that are the result of bodily
injury or death, but also in terms of damages caused directly to the material
assets of natural persons. The Law on Obligations for this type of liability
does not regulate damage caused to legal entities. In the paper, the
author of de lege ferenda proposes that legal entities also have the right to
compensation for damages. The state is responsible in terms of Article 180
of the Law and towards the participants of public demonstrations and
manifestations, in solidarity with the organizers of these actions. The responsibility
of the state in Serbian law and the law of the majority of the
former Yugoslav republics that adopted the Law on Obligations into their
legal system is objective and is based on the legal transfer of risks, accidental
damages from the injured party to the responsible person under the conditions
determined by law, in accordance with the principle of solidarity, and
for reasons of fairness. The responsibility of the state, which ensures that
the injured party gets compensation faster and easier, can be excluded
due to the sole fault of the injured party. The state, and once it was a
socio-political community, according to the original solution of the Law
on Obligations, when it pays compensation for damages, it has the right
of recourse against the responsible party. The paper also presents some
comparative legal solutions, but it is concluded that there is not a single
compensation-legal system that provides full and effective compensation
to all those injured in terrorist acts, public demonstrations and manifestations.
Solutions in comparative law are such that there are those that
enable the application of the general rules of obligation law and/or that
there are special funds for compensation of damages. It is concluded that
damages caused by terrorist acts, public demonstrations or manifestations
are becoming very frequent and that there are no indications that they will
decrease. Exactly, opposite. The extension of this type of damage must be
accompanied by appropriate legal regulation
Fiduciary principles and war reparations
Full text linkФицуцијарни принципи се у овом раду поимају као
правни стандарди који садржински одређују опште и конкретне
дужности државе према својим грађанима. Како бисмо испитали
хипотетички оквир истраживања који глси да фидуцијарне ду -
жности државе детерминишу степен њених дискреционих овлашће-
ња код уговарања ратних репарација, истраживање је подјељено у
три дијела. У првом дијелу рада истражујемо општи појам фиду-
ције као и схватање фидуције у јавноправној сфери. У другом дијелу
рада истражујемо фидуцијарне дужности у међународном јавном
праву разликујући фидуцијарне дужности државе у ширем смислу,
које се односе на активности као што су промоција мира, безбјед-
ности и људских права; и фидуцијарне дужности у ужем смислу које
се разликују од ситуације до ситуације а своде се на конкретне мје-
ре према потребама фидуцијарних корисника. У овом дијелу рада
указали смо на повезаност фидуцијарних принципа и ратних репа-
рација разликујући примарне од субсидијарних фидуцијара. Коначно,
у трећем дијелу рада анализирамо фидуцијарне дужности државе у
погледу репарација. Ове дужности првенствено изводимо из екстер-
не димензије суверенитета посвећујући посебну пажњу овлашћењу
државе да субституише своје грађане у преговорима о репарацијама.Within this research, fiduciary principles are defined as legal norms
that establish the obligations, both general and specific, that states owe to
their citizens. To explore the theoretical framework suggesting that the
fiduciary duties of the state decide the scope of its margin of appreciation
when negotiating war reparations, the study is structured into three sections.
Initially, we delve into the fundamental concept of fiduciary relationships
and their relevance within public law. Subsequently, we turn our
attention to analyzing fiduciary duties within the realm of international
public law, differentiating between the broader responsibilities of states –
such as promoting peace, security, and human rights – and the more specific
obligations that fluctuate in response to varying circumstances, targeting
concrete actions toward fiduciary beneficiaries. In the third section of
the paper, the examination focuses on the fiduciary obligations of the state
concerning reparations. Our analysis is predominantly drawn from the
external aspect of sovereignty, with a specific focus on the state’s power to
act on behalf of its citizens in negotiations related to reparations
On The Occasion of the 60th Anniversary Of Professor Šulejić’s Doctoral Thesis: Civil Liability Insurance – a Look Into the Future – What if Liability Insurance Hadn’t Come Along to Save Us? –
Full text linkАуторка се бави генезом осигурања од грађанске одговорности као
једног од носећих производа осигурања у модерном друштву. Поводом
шездесет година од одбране докторске дисертације професора
Шулејића, која ни данас није изгубила актуелност, ауторка развија тезу
о осигурању од одговорности као незаобилазном сегменту одрживог
система обештећења у XXI веку. Издваја се улога тог типа осигурања
у остваривању интегралне накнаде и неупоредиво повољнији положај
оштећеника, којима правни поредак омогућава да се понашају као дапоредак подразумева два међусобно компатибилна института. Док је
објективна одговорност за штету одговор на бројне активности које
чине реалним могућност изазивања штете другима, без обзира на то да
ли се штета могла спречити опрезним понашањем, улога осигурања од
одговорности комплетира измењени регулаторни оквир и представља
део културе компензације као нове друштвене и правне реалности.
имају два дужника, а не једног. У раду се закључује да фундирани правниAuthor is dealing with the genesis of liability insurance as one of the
most important insurance products in modern society. On the occasion of
the 60th anniversary of professor Šulejić’s doctoral thesis – which has not
lost its relevance – the author develops opinions about liability insurance
as an unavoidable segment of sustainable indemnity system in 21st century.
The role of this kind of insurance in realizing of integral indemnity as
well as an incomparably more favorable position of the victims which the
legal system enables to claim damages from two debtors instead of one
has been highlighted. The paper concludes that well-founded legal system
incorporates two mutually compatible instututes. Objective responsibility
for damage is the answer to numerous activities that make the possibility
of causing damage to others real, regardless of wheather the damage could
have been avoided by carful behavior. On the other side, the role of liability
insurance is to complete changed regulatory framework and represent so
called compensation culture as a new social/legal reality
An opinon in favour of parliamentary Republic
Full text linkAutor članka predlaže da se u Srbiji polupredsednički sistem organizacije vlasti, koji loše funkcioniše, zameni režimom parlamentarne republike. Parlamentarizam bi prevazišao slabosti sadašnjeg sistema koje se pre svega sastoje u hipertrofiji predsedničke vlasti. Pisac razmatra dva pitanja budućeg parlamentarnog uređenja - izbor šefa države i odnos vlade i parlamenta. Predlozi za uređenje tih ustanova, dati u članku, predstavljaju samo poziv za raspravu o promeni sistema organizacije vlasti, koju pisac smatra neophodnom.The author puts forward the idea to replace the existing, ill-functioning semi-presidential form of government in Serbia with parliamentary government. The latter would put an end to the shortcomings of the current form of government, predominantly consisting in hypertrophy of the presidential powers. The author discusses two topics concerning the parliamentary form of government: election of the head of state and the relations between parliament and the cabinet. The authors suggestions regarding the future shape of these institutions in a future parliamentary republic are aimed solely at instigating debate, which he considers indispensable
Ko radi više, a ko pametnije? Poređenje sudijske produktivnosti u evropskim zemljama
Full text linkThis paper (1) analyzes the existing theoretical framework for under standing the relationship between the judicial performance and judicial efficiency,
(2) compares the judicial performances in Serbia, Croatia, Slovenia, France, Austria,
and Norway for the year 2020, (3) compares the judicial performances in different
instances in Serbia for the same year, and (4) examines the performance standards
that are set by law for Serbian judges. The authors conclude that in 2020 Serbian
judges resolved more cases in all instances (there is a higher number of resolved cas es per judge only in Austria, in first instance), while at the same time falling short of
the caseload standards set in Serbian law. Also, the study found excessive difference
in the performance of Serbian courts, but that does not affect the evaluation of judges, since 485 evaluated judges out of 505 got the rating “exceptionally successfully
performs the function of judge” for the year 2020.U ovom radu (1) analiziramo postojeć i teorijski okvir za razumeva nje relacije između sudijske produktivnosti i sudske efikasnosti, (2) upo ređujemo sudijsku produktivnost u različitim instancama u Srbiji tokom
2020. godine, (3) upoređujemo sudijsku produktivnost u Srbiji sa produk tivnošću sudija u Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Austriji i Norveškoj za
istu godinu, (4) ispitujemo sudijsku normu koja je predviđena zakonom
za srpske sudije. Autori zaključuju da su srpske sudije rešile više pred meta u svim instancama u 2020. godini (samo Austrija u prvom stepenu
ima već i broj rešenih predmeta po sudiji), dok istovremeno ne ispunjavaju
sudijsku normu koja je postavljena zakonom. Takođe, autori konstatuju
veliku razliku u broju rešenih predmeta po sudiji u sudovima u Srbiji, ali
se to ne odražava na ocenjivanje sudija u Srbiji, jer je 485 ocenjenih sudija
od ukupno 505 sudija dobilo ocenu „izuzetno uspešno obavljaju funkciju
sudije” za 2020. godinu