RALF
Not a member yet
2273 research outputs found
Sort by
The Death of the Legal Author: Authority, Intention, and Law-Creation in the Advent of GenAI
No full textGenerative artificial intelligence in the form of chatbots based on
large language models (LLMs) has taken the world of law by storm. Philosophy of
law is struggling to catch up with the theoretical significance of the advent of
technological development and the way it may modify traditionally established
understanding of legal phenomena, such as law-creation and authority. In this
sense, for the most part, heated philosophical debates have circled around a
normative question: ‘Should AI create and interpret law?’. Much less attention has
been given to a different, albeit previous, question: ‘Can AI create and interpret law?’
That is, is AI capable of producing outputs that can be deemed as ‘law’ (at least, law as
we know it)? Can AI be a ‘legal author’? This paper explores this unattended question
and endeavours to provide some provisional answers. In the first part, we define legal
authority, legal authorship, and legal interpretation and claim that the intention of a
determinate authoritative author is often considered the condition of the possibility
of creating and interpreting contemporary legal texts. In the second part, we argue
that LLM AI, in general, and ChatGPT, in particular, generate legal texts without
having any intention. In the third part, we consider the positions of the authors that
downplay or even eliminate intention from the discussions about the legal character
of prescriptive texts. 4. Finally, we argue that there are good reasons to side with the
second group of authors. The ability of agents without intentions, like ChatGPT, to
create legal text is an argument in favour of the thesis that law can be created without
intention behind the creation and that nonintentional creation can be interpreted to
arrive at legal norms
Обезбеђивање социјалне сигурности путем института социјалне пензије
Full text linkСоцијално право специфичну пажњу посвећује рањивим категоријама
становништва, односно обезбеђивању социјалне сигурности лицима која нису
у могућности да остварују приходе због наступања неког од социјалних ризика
а нису остварила основна права из социјалног осигурања. Публикација је подељена на три дела, уз увод и закључак. Први део је
посвећен одређивању појма и правне природе института социјалне пензије. У другом делу проблематизовано је и питање положаја жена у пензијским
системима, са циљем да се потврди хипотеза да се жене још увек налазе
у неповољнијем положају у односу на мушкарце у системима социјалне
сигурности, те да им је неопходна одговарајућа заштита по наступању
социјалног ризика старости. У последњем, трећем делу публикације, сходно основним циљевима
института, утврђују се позитивне и негативне стране института социјалне
пензије за национални систем социјалне сигурности у целини, у циљу давања
разлога за увођење овог института у законодавство Републике Србије
Bibliografija radova iz oblasti temeljnih pravnih znanja na prostoru južnoslovenskih država
Full text link
The Influence of the Common Law System on the Construction of International Criminal Law : some Preliminary Considerations
Full text linkThe influence of common law on international criminal
law is analyzed in this paper. Within the broad spectrum to be analyzed,
the paper focuses on the influence of common law on the trend towards
judicial creativity in international criminal tribunals. This creativity is
reflected, at least, in the determination of customary norms and general
principles of law. Similarly, this paper examines the influence of common
law on the shaping of rules of evidence and procedure in the various international
criminal tribunals existing to date
Criminal offenses against international law in criminal legislation in Bosnia and Herzegovina : (two different phases in application)
Full text linkУ раду аутор расправља питање примјене кривич-
ног закона у суђењима за међународна кривична дјела у Босни и Хер-
цеговини. При томе се указује на постојање два различита кривич-
ноправна режима који се примјењују на оптужене: један, који
примјењују судови Ентитета и Брчко Дистрикта и други, који при -
мјењује Суд БиХ. Поред тога, посебно се наглашава да, у примјени
правила временског важења у суђењима за кривична дјела против
међународног права од стране Суда БиХ, постоје двије различите
фазе: прва, која је постојала прије доношења пресуде Европског суда
за људска права у предмету Мактоуф-Дамјановић од 18. јули 2013.
године којом је утврђена повреда одредбе из члана 7. става 1. Европ ске
конвенције о људским правима, и друга која је услиједила након тога.
Посебна пажња у раду је посвећена инкриминацји злочин про-
тив човјечности из члана 172. КЗ БиХ, коју Суд БиХ примјењује као
ново кривично дјело на основу члана 7. става 2. ЕКЉП. Аутор сма-
тра да таква примјена ове инкриминације није основана, јер из
садржаја неправа овог кривичног дјела произлази да се у основи не
ради о новом кривичном дјелу, те да се стога његова кажњивост не
може изводити или заснивати на овој одредби, односно општим
начелима међународног права.In the paper, the author discusses the issue of the application of the
criminal law in trials for international crimes in Bosnia and Herzegovina.
In doing so, it is pointed out the existence of two different criminal law
regimes that are applied to the accused: one, which is applied by the courts
of the Entity and Brčko District, and the other, which is applied by the
Court of Bosnia and Herzegovina. In addition, it is particularly emphasized
that, in the application of the rule of temporal validity in trials for
criminal offenses against international law by the Court of Bosnia and
Herzegovina, there are two different phases: the first, which existed before
the ruling of the European Court of Human Rights in the Maktouf-
Damjanović case of on July 18, 2013, which found a violation of the provision
from Article 7, paragraph 1 of the European Convention on Human
Rights, and another that followed after that.
Special attention in the paper is devoted to the incrimination of
crimes against humanity from Article 172 of the CC of BiH, which the
Court of Bosnia and Herzegovina applies as a new criminal offense based
on Article 7, paragraph 2 of the ECHR. The author believes that such an
application of this incrimination is not founded, because it follows from
the wrong content of this criminal offense that it is basically not a new
criminal offense, and therefore its punishment cannot be derived or based
on this provision, that is, on the general principles of international law
Principle of legality in international criminal law
Full text linkПредмет истраживања овог рада јесте место, а
поготово садржина начела законитости у међународном кривич-
ном праву. Аутор најпре излаже укратко о начелу законитости
уопште, те чини упоредноправни приказ тог начела у континен-
тално-европском и англоамеричком правном систему. Потом се
прелази на историјску генезу начела законитости у међународном
кривичном праву, те се у том смислу посебна пажња посвећује раду
међународних војних трибунала у Нирнбергу и Токију, али и аd hoc
међународних кривичних трибунала Савета безбедности УН за
бившу Југославију и Руанду. Аутор закључује да је начело закони-
тости део општег међународног кривичног права, али да је оно у
том праву схваћено на преширок начин, као sui generis начело зако-
нитости. У том погледу се указује и на покушај да се одредбама
Римског статута Међународног кривичног суда и у међународном
кривичном праву начело законитости што је више могуће уподоби
значењу тог начела у континентално-европском праву. Коначно, у
раду је изложен и ауторов став о начелу законитости у контексту
непосредне примене међународног кривичног права у унутрашњем
кривичноправном амбијенту.The subject of this paper is the r esearch of the place and substance
of the principle of legality within the framework of the International Criminal
Law. Firstly, the author briefly shows the main features of the said
principle in general and compares its status in Continental and Anglo-
American (common law) legal systems. Afterwards, he researches the historical
genesis of the principle of legality in the International Criminal Law
and especially its place in the practice of International Military Tribunals
in Nuremberg and Tokyo and the ad hoc International Criminal Tribunals
of the UN Security Council for former Yugoslavia and Rwanda. The author
concludes that the principle of legality, more famously expressed through
Latin maxim nullum crimen, nulla poena sine lege, exists in the Customary
International Law, but in a form that is too extensive, as a principle of
legality sui generis. In this regard, it is pointed out that the Rome Statute
of the International Criminal Court has made an attempt to bring the
meaning of the principle of legality in the International Criminal Law
closer to the one it has in the Continental Criminal Law system. However,
the Rome Statute is still considered to represent particular International
(Criminal) Law and as such its provisions, including the ones concerning
the principle of legality, apply only to the member states of the Statute.
Finally, the author is putting forward his stance regarding the issue of the
direct application of the International Criminal Law in the national legal
systems, in the context of the principle of legality