RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Тајна првог човека
Аутор тврди да проблем постанка првог човека није пре свега морфолошки него психолошки: човека је од животиње одвојио ненадокнадив „скок“ - појава самосвести и говора (прва мисао/реч) која има религиозно-мистички карактер и коју природне науке не могу објаснити
Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века
Чланак расправља о каузалитету као основном принципу научног објашњења. Аутор признаје централну улогу каузалитета у научном мишљењу, али истовремено брани став да наука не би смела да се ограничи на један једини принцип, потребан је рационалан плурализам принципа у објашњавању природних појава
Старе српске скаске и легенде о биљкама и дрвећу
Рад систематски анализира српске етиолошке скаске о постанку дрвећа и биљака, повезујући их са старозаветним, новозаветним, хришћанским, дуалистичким и анимистичким веровањима, као и са ширим индоевропским и европским митолошким наслеђем. Посебна пажња посвећена је пореклу, симболици и могућим страним утицајима ових предања
Семинар у Шибенику за православне ђаке будуће унијате
Текст анализира тајне акте и преписку о оснивању унијатског семинара у Шибенику почетком XIX века, са циљем образовања православних ђака и постепеног приближавања Римокатоличкој цркви. Приказани су отпори православних, улога епископа Краљевића и каноника Ступницког, као и организација наставног плана и материјалних услова семинара
Два документа о црквеном службовању епископа горњо-карловачког Сергија Каћанског
Текст доноси извештај о два архивска документа из 1844. године који осветљавају црквену службу и напредовање Сергија Каћанског, једне од значајних личности црквено-политичког живота војвођанских Срба, као и кратку биографску напомену о његовој каснијој служби
Реч Божја
Рад разматра појам речи Божје у Старом и Новом Завету као стварно Божје откривење, а не као људски религијски или психолошки доживљај. У Новом Завету реч Божја достиже своје пуно значење у личности Христовој, који је истовремено и субјект и садржај откривења
Достојевски као пророк и апостол православног реализма
Текст представља Достојевског као пророка и апостола православног реализма, чија је суштина у Христу као Логосу и апсолутној реалности. Православље се види као живо осећање и пут ка преображају човека и друштва, а Лик Христов као идеал апсолутне лепоте и спасења. Достојевски наглашава две највише вредности: Бога и бесмртност душе, као темељ свеопштег служења човечанству