RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Емилијан Чарнић као професор Новог Завета на Богословском факултету у Београду
No full textОвај рад представља покушај кратког приказа живота и дела професора Светог Писма Новог Завета на Богословском факултету у Београду др Емилијана Чарнића. у првом делу изложена је његова кратка биографија, док се у другом делу износе основне црте његовог научног рада. Исправно разумевање научног доприноса овог заиста плодног преводиоца и егзегете у великој мери зависи од сагледавања црквено-научног и политичког контекста у коме се он као научник родио и потом стварао
Vklad filologičeskih razyskanij v issledovanie hristianskoj kul'tury Serbov v srednie veka
No full textУ раду се на основу филолошких истраживања износе извесни аспекти пројаве хришћанске културе у областима људског живота.V predlagaemoj rabote pod hristianskoj kul'turoj podrazumevaetsja kul'tura, kotoraja čelovečeskimi usilijami sozdavalas' i soveršenstvovalas' v duhe hristianskoj posvjaščennosti istine Božiej o mirozdanii i o čeloveke. Ee stanovlenie prohodilo pod blagotvornym vlijaniem cerkovnogo bogosluženija. Ëtot kačestvenno novyj tip kul'tury podrazumeval nepreryvnoe ličnoe usoveršenstvovanie o Boze, a tem samym i usoveršenstvovanie vsego sozdannogo. Filologičeskie razyskanija svidetel'stvujut o vidah projavlenija ёtoj novoj "kul'tury žizni". V rabote podčerkivaetsja vklad filologičeskih issledovanij v osveščenie roli Svjaščennogo Pisanija v žizni srednevekovogo čeloveka, ego otnošenija k sakral'nomu tekstu, v rassmotrenii sposobov vyraženija stremlenija k usoveršenstvovaniju, a takže istočnikov kul'turnogo vozdejstvija
Библијски теолог, Филон Александријски - неки аспекти Филоновог схватања логоса и поистовећење логоса са старосавезним Анђелом Господњим
No full textОвај прилог је покушај да це Филон Александријски представи као тумач старосавезних текстова, у контексту теолошких идеја наслеђених из библијског и каснијег јудејског предања, чиме це у исти мах показује и то да Филон у многим тачкама свог теолошког опуса није морао да зависи од теолошко-философских идеја јелинског света. Основне тачке предложеног рада су неки аспекти Филоновог схватања Логоса, његово поистовећење са Анђелом Господњим и неки елеменити тријадолошких размишљања. Истовремено овај текст покушава да укаже на недовољно позната теолошка становишта која су била заступљена у извесним јудејским круговима (поготово у апокалиптици) који су у основи били блиски Филону. У тим круговима заступане су теолошке идеје различите у односу на познији фарисејски ексклузивни монотеизам. То је, пре свега, идеја "другог" Бога која це у различитим формама пројављивала у теолошким круговима позног јудаизма, а корене је вукла још из Старог Савеза. Филон је тог "другог" Бога назвао Логос и изједначио га са старосавезним Анђелом Господњим. Такав Филонов концепт сагледан је у историјско-теолошком контексту који це односи на каснију хришћанску теологију односно сагледан је у контексту заједничких елемената при тумачењу старосавезног Предања.Der vorliegende Beitrag ist ein Versuch, den Philo von Alexandrien als den Ausleger der Texten des Alten Testaments darzustellen und zwar im Kontext der theologischen Ideen die beerbet wurden von der biblischen und der spätjüdischen Tradition. Das zeigt zugleich dass Philo in vielen Punkten seines theologischen Denkens nicht abhängig ist von den philosophischen Ideen der hellenistischen Welt. Die Grundpunkte des vorliegenden Beitrages sind einige Aspekte der Philos Auffassung des Logos, die Gleichstellung des Logos mit dem Engel des Herrn, sowie einige Elemente seiner Trinitätsgedanken. Der Beitrag erinnert gleichzeitig an nicht genug bekannten theologischen Einstellungen die in gewissen jüdischen Kreisen einzutreffen sind (besonders in der Apokalyptik), denen aber Philo im Grunde sehr nahe stand. In den erwähnten jüdischen Kreisen wurden die theologischen Ideen gepflegt, die sich aber unterscheiden von dem späteren pharisäischen exklusiven Monotheismus. Das ist vor allem die Idee vom "zweiten Gott", eine Idee die erscheint in den theologischen Kreisen des späteren Judaismus, obwohl ihre Ansätze schon im Alten Testament zu finden sind. Diesen "zweiten Gott" hat Philo "Logos" genannt und hat ihn gleichgestellt mit dem alttestamentlichen Engel des Herrn. Dieses Konzept des Philo wird betrachtet in dem historisch - theologischen Kontext der späteren christlichen Theologie, das heißt im Kontext der gemeinsamen Elemente in der Auslegung der alttestamentlichen Traditio
Српско православно монаштво у устаничкој Србији
No full textСажету оцену улоге једног монашког лица у устанцима почетком 19 века даје један натпис из манастира Враћевшница који је видео и преписао Јоаким Вујић 1826. године са слике-портрета архимандрита Мелентија Павловића. Натпис гласи: "Мелентије Павловић архимандрит враћевшнички народољубац, трудни спутник, духовник, саветник, храбри војник, неуморан у раду, који претрпе ради општег благостања народа српског...". Аутор разматра стање монаштва у српским земљама крајем 18. и почетком 19. века. Српско монаштво се обнавља јер су општи услови живота бољи захваљујући политичком ослобођењу од Турака. Посебна је улога монаштва у развоју духовности и народне просвете кроз школе чији су они оснивачи по манастирима. Монаси такође посећују Свету Земљу, Свету Гору и суседне православне земље. Они су исто тако често узимали учешће у ратним операцијама и у српској дипломатији тог доба. Имамо такође монахе који су жртве за православну хришћанску веру: Хаџи-Ђера, Хапи-Рувим, ђакон Авакум, игуман Пајсеј и многи други, од којих су неки већ проглашени за мученике православие Цркве.Auteur considère le monachisme dans les pays serbes et leur situation a la fin du 18eme et au commencement du 19eme siècle. Le monachisme serbe est en cours de la renaissance par ce que les conditions generate de la vie sont meilleures a cause de la libération politique de la domination turque. Le rôle particulier du monachisme était de développer la spirituel! Te et formation du peuple par les eco-les dont ils sont les fondateurs dans les monastères. Les moines sont aussi les visiteurs de la Sainte terre, la Sainte Montagne et les pays orthodoxes voisines. Us sont aussi prit part dans les opérations de guerre et en diplomatique serbe de 1'epoque. Nous avons aussi les moines comme les victimes pour la foi orthodoxe chrétienne: Hadji-Djera Hadji-Ruvim, le diacre Abakuk, 1'igoumen Pajsije et beau-coup plus d'autres dont quelques-uns sont déjà canonises commes les martyres de 1'Eglise orthodoxe
Структура Братковога минеја - кратак преглед
No full textУ овом раду аутор износи резултате истраживања структуре служби Братковога минеја. Рукопис Братковога минеја има четири дела. Прва два су настала у другој четвртини 13. века и чине служабни минеј за месеце септембар новембар. Друга два су настала у првој половини 14. века и чине празнични минеј за остале месеце. Структура служби служабног дела показује да има подлогу студијских минеја али да је прилагођаван минејима јерусалимске провенијенције. Структура празничног дела приближава се данашњем саставу минејских служби.В этом труде автор предоставляет результаты исследования структуры службы Братковой шахты. Рукопись Братковой мины состоит из четырех частей. Первые две части явились во второй четверти 13. века и представляют служебную минею на сентябрь-ноябрь. Другие две части явились в первой половине 14. века и представляют праздничную минею на оставшиеся месяцы. Структура службы служебной части показывает, что имеет основу студенческих шахт но приспосабливалась к миням иерусалимского происхождения. Структура праздничной части приближается к сегодняшнему составу минных служб
Classical Greek Thought and thе Problem of Personhood: Basic Presuppositions
No full textНеоспорна је чињеница да су свети оци Цркве свој богословски дискурс умногоме развили полемишући с јелинском философијом. Принципи на којима је јелинска философија почивала нису могли да се усагласе са хришћанском концепцијом Бога, света и човека. Ипак, антички философски појмови, суштински промењени - "крштени" - хришћанском рецепцијом, дали су пресудан допринос развоју хришћанске философије. Најзначајнија карактеристика јелинске мисли јесте онтолошки монизам и њен имперсонални карактер. Везаност за йрироду као онтолошки темељ постојања опстала је и у хришћанству, упркос настојањима отаца Цркве. Можемо рећи да је то и дaнас тако, и поред изузетака, вид перципирања стварности који прсовлађује.There is no doubt that the Holy Fathers of the Church developed their thcological discourse through polemic with Greek philosophy. Тhе founding principles of Greek philosophy could not Ье coordinated with the Christian understanding of God, the world and man. Nevertheless, the philosophical concepts of antiquity, essentially transformed ("baptized") through Christian reception, enaЫed crucial developments of Christian philosophy. The most important characteristic of Greek thought is its ontological monism and its impersonal character. Bondage to nature as ontological ground of existence lingers on even in Christianity, despite the tremendous efforts ofthc Church Fathcrs. Wc can say that cvcn today, apart from exceptions, that remains the dominant way of perceiving reality
Господ Исус Христос као победник смрти и извор бесмртности
No full textРад разматра хришћанско схватање смрти и бесмртности кроз лик и дело Господа Исуса Христа, истичући да је смрт непријатељ човека и Бога, али да је Христос својом смрћу и васкрсењем коначно победио смрт и остварио бесмртност, која ће се у пуноћи остварити у есхатолошком васкрсењу верних
Протопоп Јован, Србин из Кратова, преписивач и минијатор књига (1526–1583)
No full textРад анализира живот и делатност протопопа Јована, Србина из Кратова (XVI век), као значајног преписивача и минијатора богослужбених књига, реконструишући његов опус на основу записа у рукописима и пратећи његово кретање од Кратова до Угровлашке, уз оцену његовог доприноса српској рукописној и уметничкој традицији
