RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Paul's Understanding of the Apostolic Ministry
No full textТекст идентификује неколико фаза у развоју размишљања о апостолском служењу у раној Цркви са посебним освртом на сагледавање овог служења у теологији апостола Павла. У овом контексту, разматрају се теме (не)постојања аналогије појма απόστολος са екстерним, нехришћанским установама, значаја есхатолошке перспективе у Павловом апостолском саморазумевању као и темељни критеријуми његовог раумевања аутентичног апостолског служења.The present article identifies several stages in the development of reflections about the apostolic ministry in the early Christianity with particular emphasis on the assessment of this ministry in the theology of Apostle Paul. In this context, discussion includes topics such as the (non)existence of the analogy with external, non-Christian institutions, significance of the eschatological perspective for the Paul's apostolic self-understanding as well as some basic criteria for his understanding of the authentic apostolic ministry
Ecclesiastical Circumstances in the Time of Constantine the Great in Light of the Canons of the Council of Nicea
No full textУнутрашња духовна превирања у самој Цркви била су просто неминовна последица стицања спољашње, објективне слободе Хришћанства у Римском царству почетком 4. века. Хришћанство се сада нашло у доста повољнијем положају. Како се то ново стање одразило на свакодневни живот унутар Цркве ? О томе се донекле може наћи одговор кроз пажљиво ишчитавање канона Првог васељенског сабора у Никеји (325) и анализом истих. Ови канони или правила су одраз времена и прилика у којима су настали, али исто тако одраз су наслеђеног стања, односно црквеног поретка претходних векова. У сумарној анализи ових правила видећемо како се древна, стара пракса усаглашава са новонасталим приликама и како се, с друге стране, нове појаве у Цркви регулишу 'старим обичајима ', односно предањском вером и поретком.Even a quick glance at the regulations of the First Ecumenical Council (AD 325) gives us a clear insight into the internal life and order of the Church, not only in early 4th century. Most regulations pertain to the clergy, which one can understand, having in mind the sacramental life of the Church and her members. The 'military church' (ecclesia militans) here on earth is grounded precisely in the clergy. Who and under what conditions could become a priest, what the life of priests was like - was the most important question, one which could not be avoided. The second group of questions present in the regulations of this Council are schisms and heresies, which were mostly inherited from a previous period and were a consequence of either the persecutions against the Church or the life and existence of the Church in the objective freedom in the Roman Empire, when there was a growing question of how Christians, i.e. the Church, were using the freedom they had been objectively given, not only through the Edict of Milan (313). On the other hand, one should also have in mind that most regulations of the First Ecumenical Council were not quite new, that they derived from 'old customs' or 'rules' that already applied in the Church, whether as written rules or as an unwritten order, a handed down, oral Legacy, which in the new circumstances was beginning to get written down as canons or regulations
Perfect Human: Human of the Holy Spirit According to Irenaeus of Lyons
No full textУ раду се разматрају основне поставке антропологије светог Иринеја Лионског. Једно од кључних карактеристика Иринејеве антропологије је учење да је човек створен од Бога као νήπιος (= мало дете, одојче). Свети Иринеј говори о првом човеку да је у почетку створен као мало дете, па му је због тога било предназначено да узраста, напредује и усавршава се, све док не узрасте и достигне у зрелог и 'савршеног човека у мери раста пуноће Христове'. Човек је створено биће, које се разликује од свих других бића по томе што је створен по 'икони и подобију' Божјем. Та 'икона' Божја, по којој је човек створен, јесте сам оваплоћени Логос Божји. Прави и потпуни смисао тога, да је човек створење по икони Божјој, открива се и пројављује тек након што је Логос и Син Божји Сам узео тело и постао човек. Христос оваплоћени Логос јесте Архетип и нестворени Прволик човека, који истински пројављује динамички садржај израза 'по икони Божјој'. И на крају, потребно је истаћи да Дух Свети у антропологији Иринеја Лионског заузима посебно место. Потпуни и савршени човек, по светом Иринеју јесте човек Духа Светога. Јер Дух Свети, по епископу Лионском, човека обнавља Богу и на прави начин све људе узводи Богу.The paper discusses the basic assumptions of an anthropology of St. Irenaeus of Lyons. One of the key features of the anthropology Irenaeus taught was that the man was created by God as νήπιος (= small child, infant). St. Irenaeus indeed rightly speaks of the first man as he was initially created as a little child, and therefore he was indicated to grow, ascend and improve until he elevates and reaches 'the perfect Man, fully mature with the fullness of Christ'. In such an understanding and comprehension of the man by the bishop of Lyons exists a real Orthodox Christian anthropology dynamism. Such Christian anthropology certainly leaves the space for teaching, upbringing, elevating, promotion and building of the man, or in short, for his gradual improvement in communion with God. Man is creature that is different from all other beings as he was created according to the image and likeness of God. But the Image of God by which the man has been created is himself the incarnate Word of God. The true and full meaning of the man as a creature made by the Image of God reveals and manifests just and only after the Logos - Son of God, took a body and became man. Christ - the incarnate Logos thus becomes uncreated prototype and archetype that manifests the true expression of dynamic content by the Image of God. That is why the Word and Son of God appeared in the flesh like a man to make a picture or an icon similar to Himself and thus convenient. And finally, it should be underlined that the Holy Spirit in the anthropology of St. Irenaeus of Lyons has a special place, simply because it is impossible to imagine a real and true man that would not possess the Holy Spirit. The complete and the perfect man, by St. Irenaeus, is the man of the Holy Spirit. That is because the Holy Spirit, by the bishop of Lyons, restores a man to God and, in the right way, leads the people to God
Religious Style as a Distinct Functional-Stylistic Complex
No full textУ раду се разматра питање постојања религијског стила као самосталног функционално-стилског комплекса. Даје се преглед досадашњих проучавања, као и ставови еминентних светских стручњака у овој области а на наведену тему.The essay deals with the question of the existence of religious style as a special and distinct functional-stylistic complex. It is an overview of the studies and discussions on this topic, as well as the attitudes of some eminent experts in this field
The Matrimonial Impediments: Canonical Issues: General Characteristics of That Phenomenon and the Kinship as a Marital Impediment
No full textЧињенице које је Црква издвојила као оне које представљају сметњу за правилно и благодатно утемељење брака и његово усавршавање у светотајинској пуноћи, драматично изражавају одговорност сведочења Цркве у историји и реалност благодатне актуелизације њеног сотириолошког призвања. Због тога ћемо у разматрању сродства као брачне сметње полазити како од природних, тако и од литургијско-канонских основа за њихово постојање, а такође ћемо их сагледавати и у њиховим обичајно-правним оквирима, који су по себи увек просторно и временски детерминисани и контекстуализовани.In modern society, matrimonial impediments are still influential on marriage in a large extent. Consanguinity, spiritual kinship and adoption are rooted in liturgical practice, canonical tradition and contemporary marital laws. These phenomena clearly point out the spiritual responsibility which Church has in modern society
The Extra temporal Reality of the Church's Canonical Tradition as Expressed by the Canons of the First-Second Regional Council at Constantinople
No full textКанонско предање је један од кључних делова целокупног светог Предања једне, свете, католичанске и апостолске Цркве. Нажалост, често је заборављано и некоришћено. Тумачењем појединих канона Прво-другог цариградског помесног сабора аутор покушава да укаже на њихову важност, а пре свега актуалност. Канони нису анахрони и правазиђени део светог Предања Цркве. Анализирајући 9. канон поменутог сабора, могуће је извући суштинске поставке о начелу ненасиља у ширењу хришћанства. Канони 13, 14 и 15 дају одговор на актуално питање под којим условима и када се јереј, тј. епископ може, због јереси, одвојити од свог епископа тј. митрополита.The Canonical Tradition is one of the key elements of the whole of Ecclesiastical Tradition of One, Holy, Catholic and Apostolic Church. Unfortunately, this is often forgotten and unemployed. In interpretation of some canons of the First-Second regional council at Constantinople, the author offers to point out their importance and, above all, their actuality. The canons are not an anachronic and surpassed reading. Analyzing canon 9 of the above mentioned council, it is possible to make essential setting ups for the principle of non-violence in expansion of Christianity. Canons 13, 14 and 15 provide us with answers on current question under which conditions and when a priest, i.e. bishop can separate from his bishop, i.e. metropolitan, on account of heresy
Political Aspects of Religion, Religious Freedom and Religious Tolerance at the Time of the Emperor Constantine and Today
No full textУ раду се разматра, пореди и анализира верска толеранција равноапостолног цара Константина изражена у Миланском едикту и савремено разумевање верске толеранције. Износи се скица разлога настанка савремене верске толеранције као и њен однос и зависност од политичности религије како у античким и средњовековним друштвима, тако и данас. Аутор, такође, разматра специфичан савремени однос према истини који ствара претпоставке за прерастање верске толеранције у верску слободу појединца која је карактеристична у савременом друштву али не и у доба цара Константина. У закључку, аутор сматра да се на почетку пута који води до данашњих друштвених достигнућа у области верских слобода налази Милански едикт из 313. године.The author in this paper considers, compares and analyzes the religious tolerance of the Equal to the Apostles Emperor Constantine, expressed in the Edict of Milan along with the current understanding of religious tolerance. A sketch of reasons for emergence of modern religious tolerance is exposed, and its relationship and dependence on political aspects of religion, both in ancient and medieval societies, as well as today. The author also discusses specific contemporary relationship to the truth which gives rise to the transformation of religious tolerance into religious freedom of an individual that is characteristic for modern society but not that of Constantine. In conclusion, the author believes that the beginning of the road that leading to today's social achievements in the field of religious freedom, is the Edict of Milan of the year 313
Црква у доба св. цара Константина Великог : зборник радова Међународног скупа "Црква у доба св. цара Константина Великог" одражаног на Православном бого- словском факултету 24–25. маја 2013.
No full text
Причастан у недељу Пасхе
No full textУ овоме раду аутор указује на један богосnужбени текст који се ретко cpeћe у словенској рукоrrисној традицији. Реч је о причастану на Пасху који је запиcaн у Цветном триоду (крај 13.- почетак 14.века), а чува се у Библиотеци Српске епархије будимске у Сентандреји.https://nb.rs/arheografski-prilozi