REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Doxology of God in Prayers by the Lake of Bishop Nicholai Velimirovich
No full textУ овом раду аутор истражује питање јединица којима је именован Бог у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића. Избор ових јединица условљен је најчешће самом темом молитве. Владика Николај испољава креативност
употребом именâ за Бога библијског порекла. И још више, већ
устаљене, уобичајене изразе са Богом као денотатом он богати
новим значењским димензијама, што је, такође, израз његовог
аутентичног стваралаштва. Таквим поступком остварује пуноћу значења и истиче сврсисходност, стилску функционалност и
лепоту одабраног израза. У Молитвама на језеру метафоричне
представе чине семантичко-симболичку базу из које ће се изродити богат низ метафоричних и поредбених номинационих конструкција којима се у молитвеној екстази Владика обраћа Богу.
Анализом номинационих јединица са Богом као денотатом
које су употребљене у Молитвама на језеру само су донекле
илустровани песнички молитвени узлети Владике Николаја Велимировића, који достижу до псаламских крсно-васкрсних иступљења (екстаза). Иако је за молитве карактеристичан висок
степен задатости форме у виду постојања устаљених језичких
структура, Молитве на језеру Владике Николаја Велимировића у значајној мери одраз су индивидуалног стила високе књижевноуметничке и аутентичне богословске вредности.In this paper, the author investigates the question of the
units by which God is named in Bishop Nicholai Velimirovich’s Prayers
by the Lake. The choice of the units by which God is named in the
Prayers by the Lake is usually determined by the subject of the prayer itself. Bishop Nicholai expresses his creativity by using names for God of
biblical origin. And even more, he enriches already established, common expressions with God as denotation with new meaning dimensions, which is also an expression of his authentic creativity. With such
a procedure, he realizes the fullness of meaning and highlights the expediency, stylistic functionality, and beauty of the chosen expression.
In Prayers by the Lake, metaphorical representations form a semantic-symbolic base from which a rich series of metaphorical and
comparative nominative constructions will be born, with which Bishop Nicholai addresses God in prayerful ecstasy.
The analysis of the nominative units with God as the denotation
used in the Prayers by the Lake only somewhat illustrated the poetic prayer soarings of Bishop Nicholai Velimirovich, which reach the
psalmistic ecstasy. Although prayers are characterized by a high degree of formality in the form of the existence of established linguistic
structures, Bishop Nicholai Velimirovich’s Prayers by the Lake are to
a significant extent a reflection of the individual style of high literaryartistic and authentic theological value
Paronymy in contemporary Serbian language ; Паронимия в современном сербском языке
No full textПредмет рада докторске дисертације јесте однос паронимије међу суфиксираним заједничким именицама, а неки од главних циљева јесу: 1) покретање системског истраживања паронимије као најзапостављенијег и најмаргинализованијег парадигматског лексичког односа, који у другим срединама, посебно у Русији, већ дуго привлачи пажњу како лексиколога, тако и стилистичара, нормативиста и методичара; 2) издвајање прецизнијих критеријума и лингвистичких параметара за идентификовање паронима и долажење до прецизније и комплетније дефиниције паронимије од оних које се могу срести у релевантној литератури; 3) долажење до одговора на бројна питања која се у вези са паронимијом постављају, попут онога да ли је паронимија системска појава или не, да ли се пароними јављају искључиво у паровима, односно да ли је увек реч о бинарној релацији, да ли замена једног паронима другим обавезно доводи до грешке, какав је однос између паронима и истокоренских синонима и како повући јаснију границу између ова два односа, како полисемија утиче на однос између паронима и сл.; 4) представљање шире слике промена које су се у лексичком систему, као најдинамичнијем и изменама најподложнијем језичком подсистему, десиле од средине прошлог века до данас; 5) различите творбене и семантичке класификације паронима; 6) осветљавање односа између паронима и норме, као и приступа паронимима у наставном процесу и начина њихове обраде у дескриптивним речницима савременог српског језика; 7) указивање на могућност израде специјализованог речника паронима. Као главни извор грађе коришћен је шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске, док су сви остали речници служили као допунски извори. Приликом анализе грађе користили смо се различитим лингвистичким методама, пре свега дескриптивном методом, ради што ширег и свеобухватнијег описа ексцерпиране грађе, као и компоненцијалном анализом, која је веома погодна за анализу именица са конкретним значењем и издвајање семантичких компонената по којима се лексеме у односу паронимије разликују. Поред тога, у раду смо се служили и методом корпусне лингвистике како бисмо на основу контекста у којима се испитиване лексичке јединице јављају донели закључке о њиховом актуелном статусу у лексичком систему савременог српског језика, док смо на одговарајућим местима примењивали и статистичке методе. Кроз анализу 2.099 лексема које су се нашле у главном делу истраживања дошли смо до многих важних и занимљивих закључака у вези са паронимима и њиховим местом у лексичком систему. Наиме, у раду смо показали да се пароними налазе између синонима, са једне, и творбено повезаних лексема, са друге стране, при чему се, уз уважавање утицаја полисемије, може говорити о синопаронимима, паросинонимима, потпуним и непотпуним паронимима. Лексеме из категорије потпуних паронима даље смо поделили на примарне и секундарне (индуковане), у зависности од тога да ли однос паронимије бележи и Шестотомник или је до њега дошло процесом десинонимизације, као и на контактне и дистантне, у зависности од степена семантичке блискости. Када се у обзир не узимају целокупне значењске структуре лексема, може се говорити о правим и неправим паронимима. Значења паронима су у овом раду анализирана и из угла компоненцијалне анализе, при чему један од важнијих закључака јесте да се код великог броја лексема у односу паронимије разликује архисема, а да је у осталим случајевима обично реч о некој од сема нижег ранга која заједно са архисемом чини семантичко језгро, односно идентификатор. Што је разликовна сема перифернија, то су лексеме удаљеније од прототипичних паронима, а ближе синонимима. Када је реч о граматичким и категоријалним особеностима анализираних именичких паронима, један од важнијих закључака јесте да они не морају нужно бити истог рода, како се то у литератури обично наводи, али да у највећем броју случајева долази до поклапања по роду. Такође, показали смо и да се однос паронимије не мора остваривати искључиво кроз бинарне релације, већ и кроз лексеме устројене у низовима, премда паронимских парова има далеко више него низова. Поред тога, кроз анализу категоријалне припадности лексема, дошли смо до закључка да највећи број паронима означава особе, затим долазе називи за инструменте и на крају именице са месним значењем. Творбена анализа паронима је показала да паронимија јесте системска појава јер се одвија у оквиру деривационих гнезда као важних подсистема лексичког, а самим тим и језичког система генерално, а не насумично међу било којим лексичким јединицама, али да је посреди врло нерегуларна и непредвидива језичка појава. У оквиру поглавља издвојени су суфикси међу којима најчешће долази до стварања паронимијске релације: код домаћих форманата реч је о односу између суфикса -лац и -тељ, -ач и -лац, -ач и -тељ, ређе код других суфикса (попут -(н)ик, -(а)ц, -ар, -ич и сл.), док се код лексема страног порекла паронимија најчешће ствара када су позајмљенице творене формантима -(а)тор/-(и)тор и -ист(а). Посебна пажња у раду посвећена је и застарелим паронимима и паронимима- -неологизмима, кроз чију се анализу одлично виде бројне лексичке тенденције – од узмицања лексема домаћег порекла, прилива страних лексема, изумирања старих и појаве нових занимања и инструмената и сл. Завршна поглавља посвећена су паронимији у настави и паронимији из угла лексикографије, при чему су предложени конкретни модели за обраду паронима у наставном процесу и израду будућег речника паронима српског језика.The doctoral thesis focuses on the paronymyc relations between suffixed common nouns. The main aims of the thesis are: 1) initiating the systematic research of paronymy as the most neglected and marginalized paradigmatic lexical relation, which has managed to attract attention not only of lexicologists, but also of stylistics, normativists and methodologists in other environments, especially in Russia; 2) distinguishing more precise criteria and linguistic parameters for identifying paronyms and obtaining a more precise and complete definition of paronymy than those existing in relevant scientific literature; 3) ascertaining the answers to numerous questions that are posed in relation to paronymy, such as whether paronymy is a systematic phenomenon or not, whether paronyms occur exclusively in pairs (i.e. whether they always occur in binary relations), whether interchanging one paronym for another necessarily leads to mistake, what kind of relation exists between paronyms and same-root synonyms and how to make a more apparent distinction between these two relations, how polysemy affects relations between paronyms and other; 4) representing a broader scope of the changes that have happened in the lexical system, a subsystem that is most dynamic and most exposed to changes, from the middle of last century until today; 5) composing different word-formation and semantic classifications of paronyms; 6) highlighting the relation between paronyms and the norm, as well as the approach to paronymy in the teaching process and manners of its processing in descriptive dictionaries of contemporary Serbian language; 7) indicating the possibility of compiling a specialized dictionary of paronyms. As the primary source of material, the author uses the six-volume Dictionary of Serbo- Croatian Literary Language by Matica Srpska, whereas all other dictionaries have served as additional sources. During the materials analysis, the author has used different linguistic methods. Primarily, the descriptive method has been used to describe the excerpted material comprehensively. Furthermore, the author has used componential analysis, which is highly suitable for analyzing nouns with a factual meaning and separating semantic components which differentiate lexemes in paronymyc relations. In addition, the thesis has included the method of corpus linguistics in order to establish the actual status of the examined lexical units within the lexical system of contemporary Serbian language, based on the context in which they appear. Finally, in some pertinent parts, statistical methods have been employed. Through analyzing 2099 lexemes, which have occurred in the central part of the research, we have drawn various significant conclusions related to paronyms and their place within the lexical system. Namely, the thesis indicates that paronyms are located between synonyms on the one hand and word-formation lexemes on the other hand. In the latter case, we can discuss synoparonyms, parosynonyms, complete and incomplete paronyms, while acknowledging the influence of polysemy. Lexemes from the category of complete paronyms have further been divided into primary and secondary (induced), depending on whether the relation of paronymy is noted by the six-volume Dictionary or it has occurred in the process of desynonymization, as well as into contact and distant, depending on the level of their semantic closeness. If we exclude cumulative semantic structures of lexemes, we can discuss proper and improper paronyms. Meanings of paronyms have been analyzed in this paper both from the perspective of componential analysis, which has led to one of the most critical conclusions: that, for a large number of lexemes in the relation of paronymy, the archisem is different, whereas in other cases, some of the sems of lower rank occur, which, together with archisem, form a semantic core, or an identifier. The more the differentiated sem is peripheral, the farther the lexemes are from prototypical paronyms and closer to synonyms. Concerning the grammatical and categorical traits of analyzed paronyms, one of the most important conclusions is that they do not have to be necessarily of the same gender, as the existing literature usually notes, but that the gender does match in the majority of cases. Moreover, the author demonstrates that the relation of paronymy does not have to be exclusively established through binary relations but can occur through sequenced lexemes, although there are far more paronymyc pairs than sequences. Moreover, through the analysis of category membership of lexemes, we have concluded that most paronyms denote persons, followed by the names of instruments, and finally, the nouns with spatial meaning. Word formation analysis of paronyms has demonstrated that paronymy is a systematic phenomenon because it transpires within derivational nests as significant subsystems of the lexical, and thus linguistic, system in general, and not randomly among any lexical units. Rather, it is a very irregular and unpredictable linguistic phenomenon. Within the chapters, we have distinguished suffixes in which the creation of paronymyc relations occurs most frequently: in Serbian formants, there appears the relation between suffixes -lac and -telj, -ač and -lac, - ač and -telj, and more rarely in other suffixes (such as -(n)ik, -(a)c, -ar, -ič and other), while in the lexemes of foreign origin paronymy is mainly created when loan words are made of formants -(a)tor/-(i)tor and -ist(a). Special attention in the thesis has been dedicated to archaic paronyms and paronymsneologisms. Through their analysis, we can perceive numerous lexical tendencies – from the lexical retrieval of Serbian lexemes, the input of foreign lexemes, the disappearance of old professions and instruments, and appearance of new ones, and other. The final chapters are dedicated to paronymy in teaching and paronymy from the perspective of lexicography, in which the author suggests particular models for approaching paronyms in the teaching process and compiling a future dictionary of paronyms in Serbian
Serbian Verb in Czech Pocket Bilingual Dictionaries: inflection Description and Its Application
No full textУ раду се на поставкама функцијскога металексикографског приступа анализира обрада података о глаголској флексији српскога језика у двама џепним двосмерним
двојезичним речницима са српским језиком који су објављени у Чехословачкој, односно Чешкој. Најпре се испитује задовољавају ли уочени лексикографски поступци
у обради глаголске флексије рецепцијске, продукцијске и когнитивне потребе чешких
корисника којима је српски језик страни. Потом се кроз речничке предлошке инспирисане чешким двојезичницима сагледава како се уочени поступци могу применити
на нацрт будућега француско-српског речника, да би се добила сврсисходн(иј)а обрада флексијских података.In line with the function-based metalexicographic approach, the paper analyses the
processing of the data on the verb inflection of Serbian in two pocket bidirectional bilingual
dictionaries, published in Czechoslovakia and the Czech Republic respectively. First, the
analysis examines whether the noted lexicographic methods in processing verb inflection
satisfy the reception, production and cognitive needs of Czech users who are learning Serbian as a foreign language. Then, through dictionary patterns inspired by Czech bilingual
dictionaries, we examine how the noted methods can be applied to the draft of a future
French-Serbian dictionary in order to get a more apt processing of inflection data
Jamato Takeru: Japanese hero between myth and history
No full textJamato Takeru je jedan od najpoznatijih japanskih junaka. Njegovo pažljivo odabrano ime povezuje ga s državom Jamato, pretečom današnjeg Japana. Najstarije varijante mita o ovom ratniku otkrivamo u prvim istorijskim hronikama (VIII vek). Dodajući određene elemente zajedničkoj osnovi i kombinujući ih u skladu sa sopstvenim narativnim težnjama, ove hronike su dale prepoznatljive varijante mita o Jamatu Takeruu. Te varijante su nosile jasan odraz određene ideologije, a u narednim periodima će izvršiti znatan uticaj na dela srodne sadržine. Zajedničko im je što su na podvige Jamata Takerua gledale kao na ključnu istorijsku prekretnicu, naglašavajući u kojoj meri je on, u to poluistorijsko vreme početaka nacionalne konsolidacije, doprineo uvećanju teritorije pod carskom vlašću i učvršćivanju autoriteta Jamato dvora. Nadalje su stvarane nove varijante mita o ovom junaku, i to od pažljivo biranih epizoda iz starih hronika, dopunjenih segmentima iz drugih tekstova, kako bi što bolje odgovarale nameni tog novog zapisa.Yamato Takeru is one of the most famous Japanese heroes. He has a carefully chosen name, which connects him with the state of Yamato, the predecessor of today's Japan. He is characterized by all the features of a mythical hero: courage, strength and ingenuity, but mythological story includes also fairy-tale motifs such as a miraculous sword, helpers, disguise, falling in love, and finally, supernatural death due to encounter with a numinous force. The oldest variants of the myth about this fearless warrior we can find in the first Japanese historical chronicles (8th century). Adding certain elements to the common ground and combining them in accordance with their own narrative aspirations, these texts gave their own recognizable variants of the myth of Yamato Takeru, which were a clear reflection of the ideology of the time. Regardless of the differences, these variants describe the achievements of Yamato Takeru as a key turning point, because in that semi-historical time that is also the beginning of national consolidation. By "calming and subduing" western and Eastern countries, he contributed to increasing the territory under imperial rule and strengthening the authority of the Yamato court. In the following centuries, new variants of the myth about this hero were created on these bases. Some are focused on territorial conquests and spreading of the influence of the imperial government, while the miraculous events related to the Kusanagi sword were more important to the others. Recently, Yamato Takeru has been used, in the same way as the other national icons, to create and highlight Japanese national identity, especially when it came to inspiring the people to selflessly lay down their lives for the country and the emperor
Enseignement du français et théorie du prototype
No full textКорпус реченица у којима се индикатив и субјунктив јављају алтернативно или искључиво потврђује утемељеност начела на којима се заснива теорија прототипа. Важно је, дакле, да настава француског језика одговара језичкој стварности, а не идеализованим таксономијама. Тако је и са случајевима укрштања употребних домена индикатива и субјунктива, који доказују постојање прототипских и периферних употреба оба начина, зависно од хијерархије морфолошких, синтаксичких и прагматичких фактора који утичу на одабир глаголског начина
Voices across space and time: Laura Papo Bohoreta and Gordana Kuic writing on sephardic life in the Balkans
No full textThis paper looks at the writings of Laura Papo Bohoreta and Gordana Kuie, two extraordinary women, aunt and niece, who successively por-trayed the position of Sephardic women and the general conditions of Sephardic communities in the Balkans in the second half of the nine-teenth century and throughout the twentieth. Papo Bohoreta addressed the myriad challenges faced by Sephardic women during the process of the more or less quick assimilation (depending on the region) of the Sephardim into the majority communities in the Balkans in the late nineteenth and early twentieth centuries. In creating her documentary and fictional narratives at the threshold of modernity, she never lost sight of their position as historical subjects in the construction and maintenance of Sephardic Jewish identity. Kuie writes in the second half of the twentieth century about those women and their descendants in the times gone by and the present in which she lives, transposed in her fictional narrative. All the narratives presented herein affirm the relevance of women in the construction of a new understanding of female involvement through history: Women have always been active participants in historical and social change, and their gender identity, which has always stood in direct correlation with their ethnicity, religion, education and social class, has to be recognized as an incentive for any type of social action
Pedagogy of care: Building a teaching and learning community
No full textThe COVID-19 pandemic shook the educational system to the core. Teaching moved from the classroom to the private space of teachers and students. The unexpected move to digital teaching and learning rendered "in-person" interaction impossible, forcing all of us working in education to reconsider what responsible pedagogy should look like during a crisis. In this article, we first elaborate the main ideas of the pedagogy of care. Then, we offer examples of teaching and learning during the pandemic from our personal experience of literary and language scholars, based in Serbia and Poland respectively. This experience has been shaped by our pedagogical choices and informed by our epistemological and eth-ical standpoints
Children 's comprehension of the verbal aspect in Serbian
No full textCilj ovog istraživanja bio je da se ispita kako deca predškolskog uzrasta kojima je srpski maternji jezik razumeju dve forme glagolskog aspekta: imperfektiv i perfektiv, u poređenju sa odraslima. Nakon gledanja animiranih filmova u kojima su prikazane situacije sa završenim, nezavršenim i nezapočetim akcijama, ispitanicima su postavljena pitanja sa perfektivnim i imperfektivnim glagoskim formama na koja je trebalo da odgovore pokazivanjem događaja koji odgovara(ju) svakom pitanju. Rezultati ukazuju na jasan razvojni trend u razumevanju aspekatskih formi. Podaci pokazuju da usvajanje perfektiva prethodi usvajanju imperfektiva: trogodišnjaci uglavnom razumeju samo značenje perfektiva; većina petogodišnjaka razume obe aspekatske forme slično odraslima, dok su četvorodišnjaci prelazna grupa. Naši rezultati govore u prilog stanovištu da se reprezentacije ove jezičke kategorije kvalitativno razlikuju kod dece i odraslih. Istraživanje navodi na zaključak da je ovladavanje semantikom glagolskog aspekta dugotrajan proces koji podrazumeva određeni nivo kognitivnog i pragmatskog razvoja i koji traje tokom čitavog predškolskog perioda.The aim of the study was to investigate how Serbian native speaking preschool children comprehend perfective and imperfective aspect in comparison to adults. After watching animated movies with complete, incomplete and unstarted actions, the participants were asked questions with a perfective or imperfective verb form and responded by pointing to the event(s) that corresponded to each question. The results converged to a clear developmental trend in understanding of aspectual forms. The data indicate that the acquisition of perfective precedes the acquisition of imperfective: 3-year-olds typically understand only the meaning of perfective; most 5-year-olds have almost adult-like understanding of both aspectual forms, while 4-year-olds are a transitional group. Our results support the viewpoint that children's and adults' representations of this language category differ qualitatively, and we argue that mastering of aspect semantics is a long-term process that presupposes a certain level of cognitive and pragmatic development, and lasts throughout the preschool period
