REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Critical review of the need for the academic dictionary of the Serbian language for high school and higher education purposes
No full textU radu se promoviše ideja formiranja akademskog rečnika srpskog jezika, segmentiranog na osnovu tipa akademskih potreba i nivoa obrazovanja. U prilog formiranju akademske liste iznose se rezultati i ispitivanja receptivnih i produktivnih znanja svršenih maturanata, studenata prve godine filoloških studija, vezani za poznavanje pretpostavljenog akademskog vokabulara. Istraživanje zasnovano na upitniku sa otvorenim odgovorima obavljeno je oktobra 2013. godine. Rezultati ovog istraživanja mogu se primeniti i u nastavi srpskog jezika kao stranog ili L2, naročito u koncipiranju i sprovođenju kurseva namenjenih budućim studentima univerziteta na srpskom govornom području.The aim of this paper is to promote the concept of an educational dictionary for Serbian academic purposes, segmented in many different levels according to academic needs and educational degrees respectively. As support and argumentation for such academic glossaries, the authors present the results of their questionnaire analyses from October 2013, focusing on receptive and productive academic vocabulary knowledge among a representative sample of first-year philology students. The research aims to provide the necessary impulses for the implementation of the principles for academic vocabulary teaching and learning. The target group includes both high school and college students
Variazione primaria di portare e i suoi traducenti serbi in IMAGACT
No full textI verbi più numerosi nella lingua parlata sono i verbi di azione, i quali denotano azioni fisiche compiute dall’agente (Mrazović 2009: 69). Trovare il verbo di azione adeguato in una lingua straniera può creare un problema in quanto i verbi generali sono polisemici e non risultano vicendevolmene traducibili su tutte le azioni a cui si estendono (Yi 2015: 8). Lo scopo del presente contributo è quello di presentare diversi tipi di informazione linguistica emersi dall'analisi contrastiva del verbo generale portare e dei suoi equivalenti serbi in IMAGACT. Nel lavoro verranno illustrate le differenze tra le due lingue dovute all’aspetto verbale grammaticalizzato in serbo e verranno esaminati diversi tipi di azione espressi dal verbo portare e i suoi traducenti serbi in IMAGACT
Повествовательны методы в произведениях Томаса Пинчона
No full textDoktorska disertacija pod naslovom Pripovjedni postupci u djelima Tomasa Pinčona analizira cjelokupan korpus proznih djela ovog pisca nastalih od kraja pedesetih pa do 2013. godine: narativnu strukturu Pinčonovih osam romana i jedne zbirke pripovijedaka, i za osnovnu metodologiju uzima obrasce iz klasične naratologije: poetiku tačke gledišta Borisa Uspenskog, Ženetove vremenske aspekte pripovijedanja, retoriku Vejna Buta, poglede Dorit Kon na svijest, uz enciklopedistički pristup najznačajnijem djelu, Dugi gravitacije. Samoj analizi prethodi uvod u najvažnije teorijske postavke naratologije iz perioda od ruskog formalizma pa do osamdesetih godina XX vijeka, u kome se vidi da se neke ideje stavljaju u sličnu žižu decenijama kasnije i da je teško potpuno eliminisati uticaje jedne škole u narednoj eposi, te se međusobno nadovezuju u postulatima. Tačka gledišta se javlja na nekoliko planova: ideološkom, frazeološkom, prostorno-vremenskom i psihološkom, kao i na kombinovanom – stavovi lika i naratora nekada se ne podudaraju i tekst pruža veće bogatstvo u procesu čitanja. U poglavlje su uključene desetine primjera iz Pinčonove zbirke pripovjedaka, radi ujednačenije analize tekstova iz približno istog vremena. Analiza po Ženetu usredsređuje se na kategoriju vremena u tri Pinčonova romana, koja kod francuskog teoretičara ima tri podvrste: poredak, trajanje i učestalost. U ovom poglavlju opširno se raspravlja o anahronijama (analepsama i prolepsama), ahronijama, sažecima, scenama, pauzama i elipsama, a i o trajanju i ritmu događaja u nizu. Butov implicitni autor se nalazi ispod nivoa empirijskog autora, a iznad pripovjedača, naratera i likova u tekstu. To je ona instanca koja svojim nevidljivim djelovanjem omogućava pripovjedaču da se ponaša jedinstveno za svako djelo, da bude informisaniji ili neobavješteniji, da daje širi ili uži dijapazon opšteg, ironičnog, familijarnog ili ciničnog komentara, da stoji na bližem ili daljem odstojanju; za analitički korpus su poslužila četiri romana. Sljedeće poglavlje zasniva se na teoriji Dorit Kon o tri nivoa prikaza svijesti po dubini ulaska u um likova: psihonaraciji, pripovijedanom monologu i navedenom monologu. Za korpus su uzeti najstariji i najnoviji roman, i primjećuje se više psihonaracije nego druge dvije tehnike, ali u drugom romanu se po zastupljenosti s njom pripovijedani monolog skoro izjednačuje. Posljednje poglavlje analize raspravlja o enciklopedijskim osobinama Pinčonovog najznačajnijeg djela, i fokus proučavanja se donekle mijenja, jer prelazi sa mikroanalize na izučavanje temeljnih prinicipa ovog složenog romana: u najkraćem, paradoksalnih suprotnosti u haosu Drugog svetskog rata, izatkanih oko priče o detektivskom zadatku u okupiranoj Njemačkoj.The Ph.D. thesis entitled Narrative Techniques in the Works of Thomas Pynchon analyses this author’s entire fictional corpus, published between the late 1950s and 2013: the narrative structure of his eight novels and one collection of short stories, taking the following patterns from classical narratology as its pivotal methodology: Boris Uspensky’s poetics of the point of view, Genette’s temporal aspects of narrative, Wayne Booth’s rhetoric, Dorrit Cohn’s views of consciousness, alongside an encyclopaedistic approach to his magnum opus, Gravity’s Rainbow. The analysis proper is preceded by an introduction to the major theoretical theses from the period between Russian Formalism and the 1980s, where it is evident that certain ideas re-emerge in focus decades later and that it is difficult to eliminate completely the influences of one school in the ensuing age, as they complement one another’s postulates. The point of view occurs at several levels: the ideological, phraseological, spatiotemporal and psychological, as well as at the combined level – the views of the character and narrator sometimes diverge and the text offers a more pregnant reading. The chapter includes dozens of examples from Pynchon’s short story collection, for a more balanced analysis of texts from approximately the same time. Genettean analysis focuses on the category of time in three novels by Pynchon to demonstrate examples of the French theorist’s three subtypes: order, duration and frequency. This chapter extensively discusses anachronies (analepses and prolepses), achronies, achronies, summaries, scenes, pauses and ellipses, as well as duration and the rhythm of events in succession. Booth’s implied author exists below the empirical author’s level, and above the narrator, narratee and characters in the text. That is the entity which acts imperceptibly, allowing the narrator to behave uniquely to every new work, to be better or worse informed, to give off a broader or narrower spectrum of general, ironic, familiar or cynical commentary, to assume a closer or farther distance; the analytical corpus consists of four novels. The next chapter is founded on Dorrit Cohn’s theory of three levels of representing consciousness according to the depth of penetration into the characters’ mind: psychonarration, narrated monologue and quoted monologue. The corpus consists of the first and the latest novels, and one can notice more psychonarration than the other two techniques, but in terms of frequency, narrated monologue almost comes on a par with it in the latter novel. The last chapter of analysis discusses the encyclopeadic features of Pynchon’s most relevant work, and the focus of attention somewhat changes, as it shifts from microanalysis to the study of the fundamental principles of this complex novel: in brief, the paradoxical opposites in the chaos of World War Two, twisted around the detective mission narrative in occupied Germany
Receptive language activities in University foreign language teaching - the relations between modern Greek and Serbian lnguage
No full textКако је питање наставе страних језика и њених почетака увек дијахронијско питање, у првом поглављу указаћемо на кратак историјат учења језика. У другом поглављу нашу пажњу усмерићемо на методе који су се примењивали у настави страних језика. Приказаћемо у којој мери је придаван значај рецептивним језичким активностима кроз историју учења страних језика, с обзиром на то да су рецептивне језичке активности у универзитетској настави страног језика тема ове докторске дисертације. У трећем поглављу указаћемо на положај модерног грчког језика на почетку новог миленијума, с посебним освртом на наставу овог језика у свету и на Балкану. Када је реч о институционализованој настави грчког језика у Србији, указаћемо на почетке учења грчког језика код Срба, као и на активности Катедре за неохеленске студије, чије оснивање представља почетак универзитетске наставе модерног грчког језика у Србији. Како се део ове дисертације односи и на српски језик као страни, приказаћемо положај српског језика данас на светским универзитетима, али и активности које спроводи Центар за српски језик као страни Филолошког факултета БУ. Када је реч о компетенцијама језичког комуницирања, у четвртом поглављу посебну пажњу посветићемо језичким активностима слушања и читања. Пето поглавље посвећено је анализи заступљености рецептивних језичких вештина на двема платформама за учење модерног грчког, односно српског језика као страног. Такође, испитаћемо и регистар вежбања којима се проверава разумевање слушањем и читањем у новијој уџбеничкој литератури за учење модерног грчког и савременог српског језика као страног, дајући предлог за унапређење тестова којима се проверавају ове активности.Since the issue of teaching foreign languages and its origins is always a diachronic question, in the first chapter we will outline a brief history of language learning. In the second chapter, our attention will be focused on the methods that were applied in the teaching of foreign languages. We will show the extent to which importance was given to receptive language activities throughout the history of foreign language learning, given that receptive linguistic activities in university foreign language teaching are the topic of this doctoral thesis. In the third chapter, we will turn to the position of Modern Greek at the beginning of the new millennium, with special emphasis on the teaching of this language both globally and in the Balkans. When it comes to institutionalized teaching of the Greek language in Serbia, we will point to the beginnings of Greek language learning among Serbs, as well as to the activities of the Department of Modern Greek Studies, the establishment of which marks the beginning of university teaching of Modern Greek language in Serbia. As this thesis also focuses on Serbian as a foreign language, we will present the position of the Serbian language in universities worldwide, as well as the activities carried out by the Centre for Serbian as a Foreign Language at the Faculty of Philology of the University of Belgrade. When it comes to communicative linguistic competence, special attention will be given to listening and reading comprehension in chapter four. The fifth chapter will be devoted to the analysis of receptive language skills available on two platforms for foreign language learning, for Modern Greek and Serbian. In addition, the register of exercises that test listening and reading comprehension in recent textbooks for learning Modern Greek and Serbian as a foreign language will be examined, with the aim of suggesting improvements for the observed tests
Short story cycles of Vladimir Fyodorovich Odoevsky
No full textПојединачно уметничко дело и циклус, као варијанте, узајамно се допуњавају у књижевно-историјском процесу. Прозни циклус се формира од посебних текстова од којих је сваки потпун и самодовољан и може представљати самостално дело, али у исто време текстови имају одређени редослед који обезбеђује довољно јасну асоцијативну везу. Кључни фактор формирања циклуса јесте ауторова интенција. После проучавања радова руских научника о циклизацији и руском прозном циклусу епохе романтизма у радовима М. Н. Дарвина, В. И. Тјупе, Л. Е. Љапине, А. С. Јанушкевича, В. С. Кисељева и Ј. Ј. Афоњине покушали смо да утврдимо место циклуса Одојевског у књижевно-историјском процесу тридесетих година и четрдесетих година XIX века. Сабрана делима Одојевског су закључн етапа руског романтизма где писац нуди целовити комуникативни програм чији је циљ укључивање читаоца у процес спознаје света и сопственог места у њему реализован кроз елементе књижевне архитектонике. Сабрана дела Одојевског су јединствени израз воље аутора те се проблем циклизације и циклуса у стваралаштву овог аутора мора пре свега изучавати на основу овог издања...An individual work of art and works collected in cycles, as variants, are complementary in literary and historical processes. A prose cycle is formed out of individual texts, each of which is a complete and self-sufficient unit and can be seen as an independent work, while at the same time these texts create a sequence, providing a sufficiently clear associative connection. The key factor in the formation of a cycle is the author’s intention. Having studied works by Russian researchers on cycle formation and the Russian prose cycle in the period of Romanticism in the works of M. N. Darwin, V. I. Tyupa, L. E. Lyapina, A. S. Yanushkevich, V.S. Kiselev, and Е. Е. Afonina, we attempted to determine the position of Odoevsky’s cycles in literary history and developments in 1830s and 1840s. The short stories of Odoevsky are discussed as the final stage of Russian Romanticism, where the author offers a rounded communication programme whose goal is to involve the reader in the process of getting to know the world and realizing his place in it, realized through elements of literary structure. Odoevsky’s collected works are a unique expression of the author’s will; therefore the problem of cycles and cycle formation must primarily be studied on the basis of this..
Translated literature within the target culture: Comparative analysis of two translations of the novel Max Havelaar
No full textNizozemska kultura i književnost u prošlosti su nedovoljno bile zastupljene i poznate na ovim prostorima. Međutim, s osnivanjem prvih lektorata i grupa (Beograd, Zagreb, Ljubljana) promocija nizozemskog jezika, književnosti i kulture postaje sistematična i institucionalizovana. U ovom radu izloženi su rezultati komparativne i deskriptivne analize dva prevoda romana Maks Havelar, holandskog pisca Eduarda Dauvsa Dekera, koji je pisao pod pseudonimom Multatuli, na hrvatski odnosno srpski jezik. Ova dva prevoda nastala su u različitim kulturnim kontekstima. Prvi prevod pojavio se 1946. godine u tadašnjoj Jugoslaviji, dok je drugi objavljen 1996. godine u Srbiji. Cilj ovog rada je da se dva pomenuta prevoda, primenom modela Gideona Taurija, smeste u društveno-kulturni kontekst ciljne kulture i da se na osnovu analize tekstualnih i vantekstualnih podataka donesu zaključci o eventualnim razlikama u normama i konvencijama koje su bile karakteristične za period u kome su prevodi nastali.The aim of this paper is to carry out a comparative descriptive analysis of two translations of Max Havelaar, a novel by the famous Dutch author Eduard Douwes Dekker alias Multatuli into Croatian and Serbian. The two translations belong to different periods and cultural and social contexts which means that the translators and their behavior were influenced by different norms. The analysis showed that one of the most obvious differences was in the directness of translation which was directly caused by cultural and social circumstances. This difference further led to other important discrepancies between the two translations. The ways the translators render the original text differ as well. They are both trying to preserve the couleur locale of the source text as much as possible which means that the translations have an active role in the target culture as they are trying to introduce the foreign culture to the local readership. Yet we can find more omissions, additions, generalisations and other discrepancies with the source text in the translation by Hergešić. Hergešić keeps the beauty of the target text at the forefront which is not surprising considering his vocation. On the other hand, given the ways the translators deal with the culture-bound elements in the source text we can conclude that the translator is more visible in the translation by Marija Rac, since her comments and explanations are given in the form of endnotes and are therefore visible in the text
Spoken discourse markers in L2 italian
No full textDiskursni markeri (DM), reči i izrazi poput allora, quindi, cioè, ecco, insomma i drugih, predstavljaju predmet lingvističkih proučavanja već nekoliko decenija, ali ih i dalje odlikuje nedovoljno jasan teorijski status po pitanju terminološkog određenja, definicije, kategorijske pripadnosti, funkcionalne deskripcije i klasifikacije. U poslednje dve decenije DM su i predmet sve intenzivnijih studija iz oblasti glotodidaktike i teorije usvajanja drugog jezika, koje još uvek nisu urodile odgovorima na pitanja kada se i kako markeri usvajaju, i kako ih podučavati...The discourse markers (DMs), words and expressions such as allora, quindi, cioè, ecco, insomma and others, have been a subject of increasingly focused linguistic studies since the 1970s. Yet, they are still a topic of lively academic discussions both in terms of their terminological definitions and the possible classifications and descriptions of their functions. As a consequence of such insufficiently clear theoretical status of DMs, the applied linguistics and theory of L2 have only recently expressed more interest for this phenomenon, which, however, has not yet yielded definitive answers to the questions: when and how DMs are acquired, and how to teach them?..
Syntactic accommodation in the polish language i comparison with serbian
No full textПредмет нашег рада јесте синтаксичка акомодација као механизам прилагођавања облика променљивих речи чија је функција формирање синтаксичке групе (синтагме, конструкције) као синтаксичке јединице вишег нивоа, у пољском језику у поређењу са српским. У истраживању постављамо следеће циљеве: 1. синтеза досадашњих истраживања из области синтаксичке акомодације у пољском и српском, као и диференцирање наших теоријских ставова у односу на њих; 2. јасна и експлицитна профилација појма синтаксичке акомодације, како би се избегла могућност вишезначне интерпретације; 3. утврђивање типова синтаксичке акомодације као и пратећих синтаксичких односа у оквиру синтаксичке групе; 4. дефинисање синтаксичке акомодације као трећег елемента поређења формалних синтаксичких односа у пољском и српском језику; 5. дефинисање акомодацијских (дистрибутивних) класа врста речи и синтагми које настају механизмом акомодације и њихова типологија; 6. доказивање постојања зависности између синтаксичке акомодације и семантичке структуре реченице, указивање на правилности и одступања од њих у пољском и српском језику. 7. дефинисање синтаксичке акомодације у односу на традиционално схваћену конгруенцију и рекцију Метод истраживања је дистрибутивни, истражује се систематичност расподеле облика променљивих речи у синтаксичком окружењу речи или синтаксичке групе за коју смо заинтересовани (К моменат у терминосистему Милке Ивић). На основу резултата дефинишу се акомодацијске (дистрибутивне) класе које омогућавају типолошко контрастивно истраживање пољског и српског језика. С обзиром на теоријске циљеве рада, корпус представљају описни речници пољског и српског језика, утицајне граматике савременог пољског и српског, као и различити електронски извори. Очекује се да резултати рада буду применљиви у домену рачунарства и информатике (нпр. за програмирање електронског преводиоца са пољског на српски и обрнуто, језичких компјутерских интерфејса за интерпретирање гласовних команди и сл.), у методици наставе, али и у унапређењу теорије језика и типолошких контрастивних истраживања српског и пољског језика.The subject of our thesis is syntactic accommodation as an adjustment mechanism of forms of inflectional words, whose function is the formation of syntactic groups (phrases, structures) as units of a higher syntactic level, in Polish language compared to Serbian. We set the following objectives in the research: 1. to synthesize the previous research in the field of syntactic accommodation in the Polish and Serbian, and to differentiate our theoretical positions in relation to them; 2. to profile the notion of the syntactic accommodation a in a clear and explicit way in order to avoid the possibility of ambiguous interpretation; 3. to identify the types of syntactic accommodation as well as accompanying syntactical relations within the syntactic group; 4. to define the syntactic accommodation as the third element of comparison (tertium comparationis) for investigating the formal syntactic relations in the Polish and Serbian language; 5. to define accommodative (distributional) classes of word-types and phrases which are created by the mechanism of syntactic accommodation, as well as their typology; 6. to prove the existence of dependencies between the syntactic accommodation and the semantic sentence structure, to point out the regularities and deviations in the Polish and Serbian language. 7. to define the syntactic accommodation in relation to the traditional notions of agreement and government. The research method is distributional; we examine the systematic allocation of variable word forms into syntactic environment of the words or the syntactic groups in question –the K moment in terms of Milka Ivić. On the basis of the results, accommodative (distributional) classes are defined, which will allow typological contrasting of the Polish and Serbian languages. Due to the theoretical goals of the thesis, we use the descriptive dictionaries of the Polish and Serbian languages, influential grammar handbooks of the contemporary Polish and Serbian, as well as various electronic resources as our corpus. It is expected that the results of the thesis will be applicable in the field of computer science (for example, to program a computer Polish-Serbian and Serbian-Polish translator, a language interface for interpreting voice commands in Polish and Serbian, and so on.), in the field of lexicology and lexicography, in the field of language teaching techniques of the Polish and Serbian as a second language, but that it will also bring certain improvements in the theory of language and typological contrastive linguistic studies of Serbian and Polish language
The life of Sephardic Jews in Belgrade: Sephardic identity: Lost or preserved?
No full textLa identidad representa una de las facetas clave de un grupo. A veces, a causa de varias circunstancias políticas, sociales e históricas, la identidad de aquel grupo puede verse amenazada. Cuando se habla de la identidad, siempre surge la dicotomia entre los que están en un lado y aquellos que están en el otro. Un ejemplo muy ilustrativo de lo dicho seria el caso de la identidad sefardi, del cual nos ocuparemos en el presente trabajo. Los sefardies son los descendientes de los judios expulsados de la peninsula ibérica a finales del siglo XV. Esos judios poblaron los territorios del antiguo Imperio otomano, el norte de África y las partes de Europa occidental, donde fueron una de las comunidades minoritarias dentro de la mayoritaria. En este trabajo hacemos hincapié en la comunidad sefardi que vivia en Belgrado del siglo XVI al siglo XX. Analizando la literatura disponible sobre el tema, comprendimos que la identidad de los sefardies de Belgrado no se pudo manifestar de igual modo en todos los dominios sociales (familiar, religioso, educativo, politico, profesional). Nuestro objetivo seria comprobar en cuál de los mencionados dominios esta identidad se consideraria perdida o preservada. Llegamos a la conclusión de que la identidad sefardi no se habia perdido, sino que se complementó con elementos de la identidad de otros grupos con los que los sefardies compartian territorio. Asimismo, la expresión de dicha identidad no se pudo realizar de la misma forma en los dominios privados y públicos.Identity is one of the crucial facets of all people. Sometimes, due to various political, social and historical circumstances, the identity of different groups can be seriously threatened. This situation is usually valid in multiethnic communities, which was the case with the Sephardic community in the Balkans. Considering the fact that they were those who came to a foreign territory (the Ottoman Empire at the time), the Sephardic community encountered many challenges. This paper focuses on the Sephardic community that resided in Belgrade from the sixteenth to the twentieth century, distinguishing two phases in their life in Belgrade in that period. Through the analysis of the literature available on the subject, we have realized that the identity of the Sephardim in Belgrade could not be manifested equally in all social domains (familial, religious, educational, political, and professional). With the arrival of modernity in the second half of the nineteenth century, it was hard for the Sephardim to develop fully its features both in the private and in the public domain. One of the most important changes in the private domain, during the second half of the nineteenth century, was the fact that women obtained an important role in the process of language shift, which consequently led to changes within the public domain that affected the Sephardic identity