REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Од корена ка хоризонтима - презентовање и (о)чување културног идентитета
No full textПриказ зборника: Од корена ка хоризонтима - презентовање и (о)чување културног идентитета - Гордана Стокић-Симончић, Горан Траиловић: Библиотеке и идентитет 2 - зборник радова, Градска библиотека, Панчево, 2019
On figurative language in elementary school history textbooks
No full textOsnovni ciljevi ovoga rada jesu izdvajanje i predstavljanje dominantnih formi figurativnog
jezika koje se javljaju u udžbenicima istorije za osnovnu školu, potom njihova tipologizacija, i,
na kraju, analiza njihove varijabilnosti. Izdvojena su dva dominantna tipa figurativnog jezika u
analiziranim udžbenicima – gramatička metafora i metonimijski prenosi. U analizi gramatičke
metafore primenjen je tranzitivni metod sistemske funkcionalne lingvsitike, dok su obrasci
metonimijskih prenosa izdvojeni na osnovu izvornih entiteta koji su u analiziranim udžbenicima
iskazani etnonimima, antroponimima i toponimima, kao i jedinicama opšteg leksikona koje
označavaju lokaciju, državne institucije, društvene funkcije i titule. Ustanovljeno je da
gramatički metaforične reprezentacije značenja formiraju postvaren diskurs, u kome događaji
postaju stvari, a učesnici u događaju najčešće bivaju svedeni na okolnosti. Analiza varijabilnosti
tipova figurativnog jezika pokazuje da je upotreba određenog tipa figure tematski zavisna, a ne,
ili bar ne isključivo, osobina žanra, kao i da što smo na vremenskoj osi bliže našoj poziciji, to se
sve manje ukazuje na odgovornost pojedinačnih aktera. Budući da je figurativni jezik i
diskurzivno sredstvo kojim se kod adresata postiže željena reprezentacija određenog referenta
ili događaja, rad pokreće i pitanje o tome kakva se slika sveta kod učenika formira
reprezentovanjem istorijskih događaja i procesa na način na koji se to u analiziranim
udžbenicima čini.The main goal of the research presented in this paper is to identify and present the
dominant forms of figurative language that appear in elementary school history textbooks. Also,
the typology of identified forms of figurative language is carried out, as well as an analysis of
the variability of their forms.
Two dominant types of figurative language are distinguished in the analyzed textbooks –
grammatical metaphor and metonymic transfer. The transitive method of Systemic Functional
Linguistics is applied in the analysis of the grammatical metaphor. The patterns of metonymic
transfer are excerpted based on their source entities which include: toponyms, ethnonyms and
anthroponyms, so as general lexis which refers to location, place, institution, and social class or
title.
The findings are that grammatically metaphorical representations of meanings form a
“thingy“ discourse, in which events become things, and participants and actors in processes are
usually reduced to circumstances. Additionally, established patterns of metonymic transfer tend
to hide human participants and actors. Also, as the examples presented in the paper show, more
than one figure is usually present in a single clause. The analysis of the variability of the
figurative language types shows that the use of a certain type of figure depends on theme, not
exclusively on the genre.
The research concludes that identified figurative language in analyzed textbooks supports
an idea of (historical) determinism and representation of a world in which there are no real
actors of (social) historical events and processes. Simultaneously, events and processes are
represented as things or states, which develops a picture of reality with a determined state of
affairs. This forms a gap between students and the reality represented in textbooks, while
disabling empathy and the ability to form active relations to the events from our past
Turns of the centuries. The Transkribus automated tool for recognition, transcription and translation of handwritten historical documents A German-Serbian case study
No full textThe translation of handwritten historical documents faces many challenges due to variation in the writing style, local language, and an inevitable language change. Even the transliteration from Cyrillic to Latin characters is standardized by the bijective transliteration standard ISO 9. This presentation introduces a number of tools offered by Transkribus for the automated processing of documents, such as Handwritten Text Recognition (HTR) and Document Understanding, which are needed for the translation of historical documents. Next to the problem of decoding handwritten documents, written for example in Kurrentschrift using ancient terminology, changed meanings and different spelling have additionally to be considered during the translation of texts from earlier centuries. Resolution strategies on a case study show different methods for ensuring quality translations
Об особом типе контрафактической конструкции в сербском языке
No full textУ раду се разматра конструкција са крњим перфектом или имперфектом глагола бити и инфинитивом у српском језику, попут: био/било радити; бијаше учити. Путем детаљне анализе бројних примера, као и посредством њиховог поређења са другим сличним конструкцијама у српском језику, показано је да се ради о посебној контрафактивној конструкцији за изражавање деонтичке модалности. Разлика између персоналног и имперсоналног облика глагола бити у овој конструкцији објашњава се различитим типовима модалности, која може бити интерно и екстерно оријентисана.
Постојање сличних конструкција у западнословенским и источнословенским језицима даје аутору основа за претпоставку о томе да се ради о архаичној општесловенској конструкцији која је временом потиснута на периферију граматичких система словенских језикаРабота посвящена анализу конструкции с усеченным перфектом и имперфектом глагола бити + инфинитив в сербском языке, нпр.: био/ било радити; бијаше учити и пр. Рассмотрены примеры данной конструкции в различных говорах и диалектах сербского языка, а также работы сербских лингвистов, посвященные ее описанию. Посредством сравнения рассматриваемой конструкции и сочетаний инфинитива с модальными глаголами имати и хтети в сербских говорах (има + инфинитив; шћа(х)/оћаг + инфинитив) показано, что во всех трех случаях речь идет о модальных контрафактических конструкциях. Спецификой конструкции бити + инфинитив, сравнительно с двумя другими, является то, что она употребляется с целью выражения ретроспективно ориентированной деонтической модальности, а не гипотетической. В ней говорящий высказывает свое мнение по поводу развития ситуации в прошедшем ІІ степени, которая должна была, по его мнению, привести к иной ситуации в прошедшем І степени. Конструкция бити + инфинитив соотносима с контрафактическим плюсквамперфектом, однако она дополнительно экспрессивно маркирована, так как говорящий обвиняет собеседника или третье лицо в неблагоприятном исходе – возникновении ситуации, принадлежащей прошедшему І степени. Анализ показал, что речь идет о гибридной конструкции, в которой глагол бити может функционировать в личной и безличной форме перфекта, а также в форме имперфекта, при этом конструкции с личной формой указывают на так называемую внутренне ориентированную модальность, а с безличной – на внешнюю. В конструкции бити + инфинитив временной план, соотносимый с плюсквамперфектом, сочетается с деонтическим, при этом модальное значение доминантно, а темпоральное – рецессивно. Данное сочетание возможно благодаря темпоральной реинтерпретации в сторону контрафактичности, что переводит глагольную форму в ирреалис. Контрафактические деонтические конструкции описывают ирреальное действие, которое, по мнению говорящего, (не) нужно было совершить адресату или третьему лицу, для того чтобы ситуация развивалась по-другому и, возможно, привела к иному результату, описанному в другой части конструкции или восстанавливаемому из контекста высказывания. Так как тип данной конструкции с безличной формой глагола быть встречается и в других западных и восточных славянских языках, можно предположить, что речь идет об архаической общеславянской конструкции, сравнительному анализу которой в разных славянских языках посвящена отдельная статья автора
Станковићев роман о лепоти
No full textНечиста крв уметнички је врхунац интересовања дотадашњег српског романа за судбину жена које више нису епизодни или споредни него главни ликови. Станковићево приповедање, као никад до тада у нашој прози, доводи у фокус питања еротике и сексуалности,
односа тела и идентитета те нелагодности појединца у култури. Софка се у роману суочава
не само са неминовном пролазношћу физичке лепоте и младости него и са универзалном
неостварљивошћу жеља и снова, што ће бити велика тема српског модернистичког романа,
поготову остварења Милоша Црњанског или Меше Селимовића. По томе колико су њен
идентитет и самосвест битно одређени спознајом и доживљaјем властитог тела као лепог и
изузетног, Софка је јединствена јунакиња у нашој проз
О предлогу „поврх“
No full textУ раду се анализира семантика предлога „поврх“ - било да је употребљен самостално или у оквиру текстуалних конектора, као и употреба самих тих конектора. На теоријским основама когнитивне лингвистике утврђују се односи у физичком простору које он означава (при чему се реконструише и „семантичка мрежа“ коју сачињавају његова просторна значења) и апстрактна значења добијена њиховим метафоричким пројекцијама у апстрактне домене
О једној композиционо-стилској особености Теодосијевог „Житија светог Петра Коришког“
No full textУ раду се разматра улога и вишеструки значај паралелизма – реторске фигуре доминантне у старој блискоисточној поезији, нарочито заступљене у Псалмима Давидовим – у уобличавању централног дêла Теодосијевог Житија светог Петра Коришког. У овом опису непоштедне аскетске борбе против злих сила, градацијски представљене кроз низ све неиздржљивијих кушања, до подвижникове коначне победе и смирења, уз бројна удвајања и понављања коришћен је често и антитетички (контрастни) паралелизам. На тај начин Теодосије Хиландарац наставља да негује принципе стварања укорењене на почецима српске књижевности
Стратегије у савременој фонетској корекцији француског језика: могућности примене у раду са србофоним студентима.
No full textУ овом раду говорићемо о данас доминантним поступцима и стратегијама које се користе у фонетској корекцији француског као страног језика. Треба истаћи да су ови приступи и стратегије засновани на одређеним универзалним дидактичким приступима (попут еклектичког) и принципима који се и примењују у настави било којег страног језика данас. Најпре ћемо се осврнути на разлоге због којих је развијање фонолошке компетенције француског језика у потпуности, а сасвим неоправдано, занемаривано од седамдесетих па све до средине деведесетих година 20. века. Затим ћемо изнети синтезу ставова и корективних приступа најзначајијих француских дидактичара с краја 20. и почетка 21. века који су се борили и изборили за потпуну рехабилитацију фонетске корекције, како артикулаторне тако и прозодијске (GEMBRETJER 1994; ŠAMPANJ-MIZAR, BURDAŽ 1998; LEON 2003; LORE 2007). Наведени аутори констатовали су да на прелазу из 20. у 21. век, у дидактици страних језика уопште, па тако и у дидактици фонолошке компетенције влада начело еклектизма, то јест комбиновања доказано делотворних корективних фонетских стратегија и приступа преузетих из различитих дидактичких метода (директна метода, аудио-орална метода, структурално-глобална аудио-визуелна метода – СГАВ, комуникативни приступ). Ове закључке илустроваћемо примерима вежбања из савремених уџбеника за учење француског језика, елаборираних сходно поменутом начелу еклектизма (Forum 1, Champion 1, Phonétique progressive du français avec 600 exercices, Exercices systématiques de prononciation française, Enseigner la prononciation du français). Поред тога, настојаћемо да, уз помоћ наведених вежбања, укажемо на предности и евентуалне мане оваквих корективних стратегија у раду са србофоним студентима. Примери ових вежбања могли би, осим тога, да послуже као смернице за развијање корективних стратегија које би комбиновале различите типове вежбања, а према реалним корективним потребама које се јављају код групе, дела групе или појединаца који имају потешкоћа у овладавању изговорном или интонативном компетенцијом француског језика
Costrutti infinitivi avverbiali finali a controllo obbligatorio in lingua italiana
No full textЦиљ овога рада био је да, у теоријском оквиру генеративне граматике, испитамо које се подврсте обавезне контроле јављају у инфинитивним прилошким финалним конструкцијама у италијанском језику, да анализирамо семантичку вредност фонетски неисказаног субјекта зависних конструкција, као и да размотримо у којим условима се подударају морфолошка и семантичка вредност контролисаног елемента. Наше истраживање, у којем смо користили метод анализе садржаја, показало је да се у инфинитивним прилошким финалним конструкцијама у италијанском језику могу јавити потпуна, делимична и подељена контролa и да се морфолошка и семантичка вредност фонетски нереализованог субјекта у конструкцијама потпуне и подељене контроле подударају.Il presente contributo intende sondare, nell’ambito della grammatica
generativa, i tipi di controllo obbligatorio nei construtti infinitivi
avverbiali finali in lingua italiana. In base all’analisi effettuata su esempi
presi dal corpus Coris nonché su quelli presi dai media italiani elettronici
e cartacei possiamo concludere che il controllo obbligatorio nei costrutti
infinitivi avverbiali finali può essere completo, parziale o diviso. Nei casi di
controllo completo e diviso il valore semantico e morfologico del soggetto
silente (PRO) è identico. Nei contesti di controllo parziale semanticamente
PRO è sempre al plurale mentre morfologicamente può essere al singolare
quando il suo controllore parziale è al singolare
Beyond the National: Notes on the International Women’s Movement(s) in Žena (‘The Woman’)
No full textThis article explores the role of news and short unsigned articles published in the magazine Žena (‘The Woman’) in the period 1911–1914, with a particular emphasis on the magazine’s permanent section ‘Various Notes’, which consisted of news about the various aspects of women’s lives and work. The magazine was owned and edited by Milica Tomić, the first Serbian woman to work as editor-in-chief. The group of women gathered around the magazine Žena used the unsigned section to shed light on the events and struggles which they considered significant, such as women’s suffrage, but could not advocate as their primary goal because of the restrictions posed by the patriarchal and traditional society in which they lived and worked. Thus, transnational aspect of the magazine Žena, conveyed in the news from abroad, enabled the editor and contributors to sometimes express more emancipatory and subversive ideas than they did in the articles which they themselves signed