Repository of Institute of Comparative Law
Not a member yet
2147 research outputs found
Sort by
L’accessione verticale nei diritti dei paesi dei Balcani occidentali – una prospettiva romanistica
Get PDFOggetto della presente indagine sono le regole in tema di costruzione su
terreno altrui, uno dei modi di acquisto della proprietà nei diritti dei Paesi dei
Balcani occidentali. In passato tali regole erano basate sul Codice civile austriaco
del 1811, per poi subire grandi cambiamenti in epoca socialista. Grazie
a ciò, i diritti di tali Paesi prevedono soluzioni particolari, molto più favorevoli
al costruttore, rispetto ai diritti degli altri Paesi europei. Avendo quasi abolito
la regola superficies solo cedit in tema di regolamentazione dell’accessione
verticale, il diritto slavo ha dato maggior importanza all’istituto della buona
fede e alle circostanze socio-economiche come criteri per decidere se la costruzione
appartenga al costruttore o al proprietario del terreno. L’autore analizza
le sopramenzionate regole secondo una prospettiva romanistica, con l’intenzione
di indicare i possibili futuri sviluppi legislativi
International Standards on Judicial Ethics and the Pitfalls of Cursory Legal Transplantation
No full textIn the paper, the authors examine the introduction of the mechanisms for confidential counselling on ethical matters for judges as a practice that can be classified as legal borrowing, viewing it in a broader context of international standards in the judicial sector and their implementation in national judicial systems. Based on the dogmatic, comparative and case study methods, the authors investigate the international standards on judicial ethics and current developments in their implementation. The authors go on to provide an overview of the key theoretical positions regarding legal transplants and the requirements for their success, focusing particularly on the legal borrowing exercises in the judicial sector. The case study of Romania is used as a lesson-learning exercise on the subject of failed legal transplants, which confirms that the success of legal transplants is conditional on a thorough understanding of the national judicial culture and the way in which the judiciary functions. The case study also points to the importance of pursuing legal transplantation as a comprehensive package embracing systemic normative and dogmatic interventions coupled with the necessary level of societal and political support. Finally, the authors show that mechanisms for providing ethical guidance to judges cannot be transplanted through blind copy-paste acts. Instead, just like codes of ethics, bodies in charge of providing guidance on how to act in line with ethical norms are to be developed in a process that should ensure continuous and broad involvement of the members of the judicial profession
ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ОД ДОНОШЕЊА ЗАКОНА О ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА: СТАРИ ИЗАЗОВИ И НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ДРЖАВНО - ЦРКВЕНОГ ПРАВА
Get PDFПоводом петнаест година од доношења Закона о црквама и верким зајед-
ницама, аутор анализира старе изазове и нове перспективе државно-црквеног
права Србије. Стари изазови и нове перспективе државно-црквеног права одно-
се се на питања аутономије цркава и верских заједница, њихове регистрације и
активности. Закључак је да Закон о црквама и верским заједницама има карак-
теристике како lex generalis-a тако и lex specialis-a
Zaštita uzbunjivača: između javnog i privatnog interesa
No full textEvropski sud za ljudska prava doneo je tokom 2021. godine presudu u predmetu Halet protiv Luksemburga, koja predstavlja presedan u pogledu zaštite uzbunjivača. Imajući u vidu stav Velikog veća, čini se da tumačenje Evropskog suda za ljudska prava u navedenom predmetu može da deluje tako što će odvratiti potencijalne uzbunjivače, a naročito one koji su zaposleni u multinacionalnim kompanijama, da ostvare svoju nameru. Na nivou Evropske unije, 2019. godine doneta je Direktiva o zaštiti lica koja prijavljuju povrede prava Evropske unije, a koja je trebalo da bude implementirana u nacionalna zakonodavstva do kraja 2021. godine. Međutim, nameće se pitanje da li postojeći evropski standardi sadrže dovoljno efikasne mehanizme za zaštitu uzbunjivača u svim sektorima ili se na nacionalnom nivou može obezbediti viši nivo zaštite. U pokušaju da damo odgovor na to pitanje, u radu ćemo najpre analizirati presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga, zatim ćemo ukazati na odredbe predmeta Guža protiv Moldavije koje su uzete u obzir prilikom donošenja prethodno navedene presude, a zatim ćemo se osvrnuti na presudu Hajniš protiv Nemačke, koja je takođe imala uticaj prilikom odlučivanja Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Halet protiv Luksemburga. Kako bismo ukazali na to da nije opravdano očekivati da uzbunjivači balansiraju između zaštite javnog i privatnog interesa bilo kojeg lica, ukazujemo na složenost sadržaja koncepta javnog interesa, a zatim se bavimo analizom evropskih standarda u oblasti zaštite uzbunjivača. Cilj primene navedene metodologije jeste pokušaj da se daju preporuke za unapređenje postojećeg sistema zaštite uzbunjivača, koji je i te kako neophodan kada se prijavljuje nedozvoljena radnja u privatnom sektoru
ПОТРЕБА ЗА РЕГУЛИСАЊЕМ ИНСТИТУТА ПРЕКИДА СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА У ВАНРЕДНИМ ОКОЛНОСТИМА
Get PDFВанредне околности могу утицати на вођење судских поступа-
ка, између осталог, и на стечајни поступак. Те околности могу бити
изазване пандемијом, која је још увек присутна, али и другим догађајима
које не можемо предвидети. Иначе, у стечајним законодавствима земаља
у региону није предвиђен институт прекида поступка. Са друге стране,
у парничном поступку регулисан је прекид парничног поступка, када суд
престане са радом, услед ванредног стања. Наиме, након одређивања
прекида поступка, престају да теку сви рокови који су одређени за вршење
радњи у поступку. Исто тако, за време трајања прекида, суд не може да
предузима никакве радње у поступку. Ипак, суд може донети одлуку ако
је прекид наступио након закључења главне расправе и ако је, уопште,
могуће донети одлуку. У раду се поставља питање да ли је оправдано
дефинисати институт прекида у стечајном поступку, имајући у виду
специфичности овог поступка. Ванредне околности морају бити такве
да је приступ суду немогућ. Са друге стране, стечајно законодавство
предвиђа да ће се сходно примењивати и одредбе парничног поступка, па
би, тако, могле бити примењене одредбе о прекиду парничног поступка.
У раду се посвећује пажња и стечајним разлозима, односно, питању да ли
ће се покренути стечајни поступак ако су стечајни разлози настали као
последица ванредних околности. Аутор се осврће и на неке од мера које би
могле бити предузете у стечајном поступку у ванредним околностима
Norme neposredne primene i javni poredak
No full textNorme neposredne primene predstavljaju norme koje se direktno primenjuju na pravni odnos sa elementom inostranosti. To su samoograničavajuće norme, koje isključuju primenu kolizionih normi i one, unapred, definišu polje sopstvene primene. Navedene norme su jače od normi javnog poretka. Kad govorimo o primeni normi neposredne primene, govorimo, pre svega, o normama države u kojoj se rešava pravni odnos, što znači da se u njihovoj primeni polazi od lex fori kao kriterijuma. Međutim, postavlja se pitanje i šireg shvatanja ovih normi, odnosno njihove primene kada su sastavni deo pravnog poretka države, čije je pravo određeno kao merodavno, odnosno države koja je blisko povezana sa pravnim odnosom u pitanju. U radu se posvećuje pažnja regulisanju ovih normi u propisima Republike Srbije i pojedinih država, kao i u aktima EU. Posebno se posvećuje pažnja razlikovanju ovih normi od instituta javnog poretka
Pravne posledice korišćenja žigom zaštićenih oznaka u virtuelnoj realnosti
Get PDFZahvaljujući razvoju digitalne tehnologije, uspostavljen je novi oblik socijalne i ekonomske razmene u virtuelnoj realnosti (VR). Korisnici VR mogu da stupaju u socijalne kontakte jedni sa drugima preko svojih avatara. Štaviše, mogu osnivati virtuelne biznise i prodavati robu i usluge drugim korisnicima. Prihode koje ostvare na ovaj način mogu trošiti na drugu virtuelnu robu i usluge ili ih konvertovati u stvarne valute i trošiti u fizičkom svetu. Ubrzani razvoj tehnologije VR otvara niz pravnih pitanja u vezi sa intelektualnom svojinom, ali i nezakonitim aktivnostima unutar samog prostora VR. Uzajamno dejstvo virtuelne realnosti i stvarnog sveta omogućava stvaranje novih kanala za reklamiranje i prodaju robe i usluga putem virtuelne elektronske trgovine. Uspostavljanje novog tržišta VR implicira i korišćenje žigom zaštićenh oznaka u VR. Usled uzajamnog dejstva realnog sveta i VR, žigovno pravo se suočava sa migracijama žigom zaštićenih oznaka iz jednog sveta u drugi. Sveobuhvatna analiza migracija žigom zaštićenih oznaka iz realnog sveta u VR i vice versa prevazilazi okvire ovog rada. Stoga ovaj članak nastoji samo da osvetli neke pravne posledice korišćenja žigom zaštićenih oznaka u VR. Shodno tome analizira sledeća pitanja: funkcija VR u vezi sa korišćenjem žigom zaštićenih oznaka, mogućnosti registracije oznaka za virutuelnu robu i usluge, ocena sličnosti robe i usluga za utvrđivanje verovatnoće zabune, i vrste odgovornosti za povredu žigom zaštićenih oznaka u VR
Social peer violence in the digital environment - students’ attitudes and the possibility of prevention
Get PDFIn recent years, communication between children and young people has increasingly taken place in the digital environment. A large number of minors have their own profile on social networks, as well as applications for exchanging phone calls and messages (e.g. Viber). As a result, their exposure to violence in the digital environment is increasing. This type of violence is specific, and the lack of direct contact can be encouraging for potential abusers. In addition, in some forms of digital violence, the reaction of the victimized person may be absent, and its absence may encourage further violence or even other forms of violence against him. During the pandemic caused by the COVID-19 virus, classes in schools were conducted online, and a measure of mandatory physical isolation was in force. This has certainly increased the use of social networks and messaging applications by children and young people. Starting from the assumption that in that period children were more exposed to victimization by peers in the digital environment, from April to June 2021 we conducted two surveys through an anonymous survey among primary school students in the Republic of Serbia aged ten to fourteen. The aim of one research was to gain insight into students ‘attitudes and attitudes towards verbal peer violence in digital environments, and the other was to gain insight into students’ attitudes and attitudes towards social peer violence in the same environment. This paper presents the results of another study. The basis for the assumptions from which we started were the researches of other authors, which we refer to in the first part of our paper. Based on the results of the research, we tried to give recommendations for the prevention of social peer violence in digital environments
Punomoćje za glasanje na skupštini javnog akcionarskog društva – opšti pogled i mogućnost zloupotrebe
No full textPredmet ovog rada je punomoćje za glasanje na skupštini javnog akcionarskog društva. Pravo na glasanje putem punomoćnika predstavlja važan element prava glasa akcionara, najvažnijeg upravljačkog prava akcionara. Cilj rada je da se normativnom analizom relevantnih propisa sagleda postojeća regulativa punomoćja za glasanje, kao i mogućnost zloupotrebe ovog načina glasanja. Organizovano prikupljanje punomoćja je pitanje koje postaje aktuelno u državama članicama Evropske unije, s obzirom na to da se na ovaj način može steći vladajući uticaj u društvu. Iako Direktiva o pravima akcionara ne uređuje organizovano prikupljanje punomoćja, preambula ove direktive ukazuje na mogućnost zloupotrebe prava na glasanje putem punomoćnika organizovanim prikupljanjem punomoćja. Rezultati istraživanja pokazuju da bi pro futuro trebalo razmišljati u pravcu regulisanja organizovanog prikupljanja punomoćja, a radi sprečavanja zloupotreba glasanja putem punomoćnika
Ugovorni status sportista u Republici Srbiji
Get PDFAutori analiziraju pravni položaj profesionalnog sportiste koji zaključuje
ugovor o radu i pravni položaj sportista amatera koji zaključuju ugovore o
bavljenju sportom i ugovore o stipendiranju maloletnog sportiste amatera za
sportsko usavršavanje. Navedeni ugovori povlače sa sobom niz prava i obaveza
koji su pre svega uređeni Zakonom o sportu kao posebnim zakonom u odnosu
na Zakon o radu, koji se takođe primenjuje, kao krovni zakon kojim se uređuje
oblast rada. Autori polaze od pretpostavke da postojeći zakonski okvir povlači
niz negativnih posledica na (radno)pravni položaj sportista i da ima mesta izmenama
koje su u radu predložene