Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
From Limes Invisibilis to the UNESCO World Heritage Property – The Danube Frontier in Serbia
No full textIn recent years Roman limes in Serbia became part of a phased, trans-national UNESCO world cultural heritage project “Frontiers of the Roman Empire“. In 2015 a tentative list with sites from Serbian part of the limes was submitted to UNESCO. The national Working group for the nomination of Limes was founded in 2019 by the National Commission for cooperation with UNESCO. These two milestones were turning points for the further development of this complex cultural property in Serbia.
Most sites on the Limes have been forgotten and neglected for decades, up to the level that legal protection or cultural property status were never resolved. Today, the importance of the limes is slowly but surely being recognized by both the government and local authorities. Many actions have been undertaken with final goal to improve the state of the limes - the process of legal protection, conservation and presentation of individual sites has begun on many sites. On several sites drone imagery and geophysical surveys have been conducted, while some of them are systematically excavated for the first time. The digitization project of old field documentation from limes has begun, as well as making of the archeological map of Serbia, with limes sites as a test sample.
Major project of underwater Sonar surveys in the area of the Iron Gate gorge was conducted, resulting in determining the state of preservation of the remains and a more precise position on the sites. Sites that were submerged in 1970 after building of the Djerdap I Hydroelectric power plant dam are proved to still stand.
Several national and international projects were initiated in recent years, such as Itinerarium Romanum Serbiae, Danube Limes Brand, Living Danube Limes, Modeco 2000, all of them directly or indirectly affecting the improvement of the conditions, promotion, visibility, and recognition of the limes.
All of these endeavors will hopefully provide the limes sites the attention they deserve and ultimately result in their inscription on UNESCO world heritage list
The Vicinal Road Between Sirmium and the Great Canal of Probus. Exploring Roman Roads in the Glac Study Area
No full textAs part of a comprehensive archaeological survey of the area around the site of Glac in the north-west of Serbia, a detailed examination has been undertaken of the pattern of the Roman roads, including the location of a vicinal road that led from the eastern periphery of ancient Sirmium along the Sava river to the Great Canal of the emperor Probus, the present-day Jarčina channel. The context of vicinal roads in the general pattern of Roman roads together with the implications of the road construction and usage throughout the Roman period including changes in the settlements pattern along its route are explored
Anthropologist as Nomad : Introducing a New Co-Editor
Get PDFMy anthropological journey has consisted in movement not only
between different disciplines, but also between languages, countries
and continents. This has involved stories of identity (imagined, constructed,
or both), changes of place (teaching in six countries on three
continents, and in four languages), searches for a safe haven, and
belief in understanding the motives that govern human beings. In
this wonderful journey, my coming to the Anthropological Journal of
European Cultures seems almost an inevitable event. Or perhaps it is
just a product of ‘chance and serendipity’.1 In retrospect, I look at my
anthropological journey so far as a voyage of discovery – to different
places, under different circumstances and in very different parts of
the world
Археолошка скица Дорћола и синагога Ел кал вјежу
Get PDFПосле четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе
синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, пре т ход на сазнања
о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и исто риј ским епохама. Након откривања основе богомоље и
дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска
и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI
века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем
веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у
позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, све до XV века. Тим
хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је
епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће по уздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида
и подница, делом инкор порирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с
масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом
габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори.
Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку
Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела
из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда.An archaeological sketch of the Belgrade district of Dorćol and the El Kal Viejo Synagogu
Касноантички дечији гроб из утврђења Timacum Minus
Get PDFТоком кампање 2021. године заштитних археолошких истраживања на локалитету Timacum Minus - Равна код Књажевца, приликом ископавања северног зида принципије у средишњем делу утврђења, у углу између северног лица овог зида и западног лица пиластра откривен је
дечији гроб. Радило се о цисти од великих кровних тегула (по две за поклопац и за дно гроба) у којима је сахрањено мало дете. У испуни гроба нађен је фрагментован пехар од стакла и бронзани новчић из IV века. Гроб је укопан у слој В. Овај слој мрке растресите земље одговара млађој фази принципије, а формиран је од нивоа сокла северног зида грађевине, током IV века. Овај слој је у горњој зони измешан са запеченом земљом, гарежи и угљенисаним дрветом, што указује на деструкцију грађевине у пожару, највероватније крајем IV века или у почетком V века. У гробу је била сахрањена дечија индивидуа непознатог пола, чија се индвидуална старост процењује на 0-2 месеца живота (новорођенче). На кранијалном и посткранијалном скелету су присутне поротичне лезије, које могу да
укажу да је ово дете боловало од неког метаболичког обољења, попут
скорбута. Иако поменути зид принципије посматрамо као њену северну фасаду, геофизичка проспекција унутрашњости утврђења из 2010. године, открила је тлоцрт грађевине у средишту фотификације, показавши њену скоро два пута већу површину, као и разуђен план, а што је најважније бар две фазе градње: млађу из IV века, делимично откривену ископавањима, и фазу старију од IV века. На основу наведеног, закључујемо да је дечији гроб укопан у унутрашњост грађевине, која се налазила у утврђењу, што је противно како римским обичајима, тако и законској регулативи. Међутим током V века, појава сахрањивања intra muros забележена је на римским налазиштима, као што су Sirmium и Felix
Romuliana, што сведочи о немирним временима опасности, када је локално стновништво користило бедеме градова, царских резиденција и утврђења, као рефугијуме
New evidence for the Middle to Upper Palaeolithic transition interval in the Danube Gorges of the Balkans
Get PDFOver the past few years, new investigations in northern Bulgaria at the site of Bacho Kiro have revived the likelihood that the "Danube corridor" route served as a primary axis for the dispersal of modern humans into Europe. The association of modern humans with material remains of Protoaurignacian and Aurignacian provenance and/or transitional industries, would push the start of the dispersal across this region to 47 ka. Furthermore, fossil remains from the cave site of Peștera cu Oase in the Romanian hinterland of the Danube Gorges area of the north-central Balkans provide genetic evidence of admixtures between Neanderthal and modern human populations that might have taken place precisely along this transitory corridor. Yet, there is still relatively little in the way of evidence about, on the one hand, the last Middle Palaeolithic, and by proxy Neanderthal, and, on the other hand, the Initial and Early Upper Palaeolithic, and by proxy modern human, settlement of the region. Our recent investigations in the Danube Gorges area have brought to light two new sites, Tabula Traiana Cave and Dubočka-Kozja Cave, with Middle to Upper Palaeolithic deposits. The application of modern standards of recovery and recording have enabled us to apply a suite of cutting edge and state-of-the-art methodologies backed by extensive radiometric dating of these sites’ deposits. In this paper, we will present most recently obtained radiocarbon accelerator mass spectrometry (AMS) measurements, which allow us to discuss the chronological attribution of different levels of the two sites with more certainty. We will also offer further details regarding the knapped stone assemblages, including the results of use-wear analyses on a select number of artefacts. Finally, this evidence is integrated with the results obtained through the analyses of the faunal assemblages and by characterizing taphonomic factors that impacted their formation. Complementary data come from a relatively large pool of unidentifiable bone samples analyzed through the application of proteomic fingerprinting known as the Zooarchaeology by Mass Spectrometry (ZooMS), which has allowed us to better characterize the animal taxa composition of the faunal assemblages from the two sites and identify agents of bone accumulation. The results indicate a late continuation of the Middle Palaeolithic presence characterized by a Levallois-derived lithic industry at one of the two sites and the broadly contemporaneous appearance of the Early Upper Palaeolithic tools in the lithic assemblage of the other site. We discuss how the locations of the two sites in this specific landscape zone along the Danube might have influenced their respective uses
Прелиминарни резултати анализе фауналних остатака са локалитета Св. Варвара на Рељиној градини код Новог Пазара (археолошка кампања 2022. године)
Get PDFТоком археолошких истраживања спроведених 2022. године на локалитету Св. Варвара на Рељиној градини у селу Лукоцрево код Новог Пазара, истражен је западни део манастирског комплекса: делови обзиђа, просторија и новооткривени бунар. Од покретногархеолошког материјала откривена је како кухињска, тако и трпезнагрнчарија, ситни метални налази, антрополошки остаци и животињске кости. На основу писаних извора и археолошких налаза констатовано једа се ради о налазишту са више културних хоризоната, од којих старији припадају средњовековном периоду, а млађи 16. и 17. веку. Фаунални остаци потичу из оба периода и карактерише их јако из ражена фрагментација (цели и скоро цели примерци чине 19% узорка), која је углавном последица људских активности попут ломљења костију у сврху експлоатације коштане сржи и касапљења животињских трупала. Највећи број примерака потиче изслоја и целина датованих у период 16. и 17.века, док је најмање животињских остатака откривено у целинама са измешаним материјалом из периода средњег и новог века. Археозоолошка анализа показала је да су у фауналном скупу овог локалитета најбројнији остаци сисара, а да се поред њих јављају и птице, рибе и водоземци. Међу остацима сисара, најзаступљеније су домаће врсте, пре свега, овце/козе, говеда и свиње. Класи птица припадају кости кокоши и пар примерака одређених до породице фазанки, док се од риба срећу сом, шаран и јегуља. Посебан депозит представља бунар у коме су откривени готово цели скелети говечета и два јазавца, као и остаци жаба и свраке. Прелиминарни резултати указују на то да су говече и домаћа перад били нешто значајнији током периода 16. и 17. века, да се остаци дивљачи јављају искључиво у средњовековним хоризонтима, док су рибе откривене само у млађој фази. Иако је фаунални узорак скроман (и иако добијене резултате треба прихватити са резервом), значајан је због тога што пружа увид у начине експлоатације животиња и представља одличну базу за будућа истраживања која ће допунити слику о улози животиња у економији манастирског комплекса Св. Варвара током средњеги новог века
Severe traumatic lesions in the Late Neolithic cattle from the site of At-Vršac
No full textThis paper aims to assess the etiology and differential diagnosis of severe pathological
lesions in wild and domestic cattle from the Late Neolithic site of At-Vršac in the
northeast part of the present-day Serbia. Excavations of this multilayered site
revealed the remains of a Late Neolithic settlement belonging to the Vinča culture
network of the Central Balkans. An aurochs metacarpal bone, two domestic cattle
fragments of fused ulna and radius and of tibia, all with massive bone proliferations
were recovered during the archaeological excavations in 1976. Paleopathological
study was undertaken using an interdisciplinary approach, including AMS dating, radiography,
computed tomography (CT), and histopathology. The results show severe
oblique healed fracture with secondary pronounced bone reaction in the aurochs
metacarpal bone and in the domestic cattle ulna–radius, while traumatic alteration
infected with disseminated osteomyelitis was found in the domestic cattle tibia.
These pathologies of wild and domestic cattle are discussed to reveal the level of
environmental and human influence on the origin and development of the lesions in
the Late Neolithic cattle
Regional Absolute Chronologies of the Late Neolithic in Serbia. The case study of At near Vršac
Get PDFThe paper presents the concept, methodology and preliminary results of the project Regional Absolute Chronologies of
the Late Neolithic in Serbia that started in 2020 using a case study from the site of At near Vršac in northeast Serbia. The
aim of the project is to create multiple new regional chronological strands consisting of Bayesian modelled radiocarbon
dates from sites with material culture belonging to the tradition of the Late Neolithic period Vinča culture. Combining
statistical seriation of pottery assemblages and the Bayesian statistical modelling framework of several case studies from
various regions of Serbia, new regional chronological anchor points will be created, thus avoiding constant comparison
with the assemblage and dating of the eponymous site of Belo Brdo in Vinča. This approach will overcome the effects of
the regionalization of material culture evident in most ceramic assemblages located further than 100 kilometres away
from the type site. Using archival archaeological records from previous excavations will enable an establishment of a
geography of chronological reference points which would then provide new insights into the dynamics of the evolution of
the Late Neolithic Vinča societies and changes that occurred throughout its territory during the late sixth and the larger
part of the fifth millennia BCE
Смрт и сахрана на почетку новог доба – некропола Бубањ код Ниша / Résumé: La mort et les funérailles au début de l’époque moderne – la nécropole au site de Bubanj près de Niš
No full textУ тексту се разматрају погребне праксе на почетку новог доба, на примеру некрополе у селу Бубањ код Ниша. Анализа хуманог остеолошког материјала показала је низ болести уобичајених за археолошке популације, попут скорбута, спондилозе, остеоартритиса, прелома костију, остеомијелитиса и других, али и палеопатолошке промене у карличном региону код женских индивидуа, које су могле бити у вези са трудноћом и рађањем. Код ових индивидуа откривен је и читав низ конгениталних аномалија. Пронађене аномалије, које се у овако великом броју на једном локалитету веома ретко срећу, указују на наследне промене или херметичну популацију. Уз то, дентална анализа је указала на лошу оралну хигијену и једноличну исхрану, која је типична за пољопривредне заједнице. С друге стране, одлике погребне праксе, пре свега сахране у ракама које су покривене даскама, упућују на релативно добро имовинско стање заједнице и мирнодопске услове у којима се одвија њихова свакодневица, док груписање сахрана са уједначеним здравственим стањем сведочи о поштовању друштвених и породичних веза. Међу сахранама, једна (Г5) се издваја по богатом накиту који је украшавао главу и груди. Укупне одлике посмртне опреме откривају комплексан културни идентитет ове заједнице Срба хришћана под османском влашћу током XVI–XVII века