Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Očuvanje Dunavskog limesa u Srbiji kroz istraživanje rimskih maltera
No full textU periodu od 2020. do 2022. godine Аrhеоlоški institut, Теhnоlоški fаkultеt Nоvi Sаd i Institut za ispitivanje materijala realizovali su nаučnо-istrаživаčki prојеkаt Dizајn mаltеrа zа kоnzеrvаciјu – rimskа grаnicа nа Dunаvu 2000 gоdinа kаsniје (Mortar Design for Conservation – Danube Roman Frontier 2000 Years after) - MoDeCo2000, finansiran kroz prоgrаm PROMIS оd strаnе Fоndа zа nаuku Rеpublikе Srbiје (broj projekta 6067004).
Ova publikacija je zamišljena u nameri da se na slikovit način prikažu aktivnosti projekta MoDeCo2000 širem krugu čitalaca, kroz fotografije nastale tokom putovanja duž Dunava, laboratorijskih i terenskih aktivnosti, kao i saradnje sa naučnom i stručnom zajednicom i rada sa mladima
Naučnoistraživački projekat MoDeCo2000. Realizacija projekta u 2020. godini
Get PDFProjekat MoDeCo2000 (Dizajn maltera za konzervaciju – Rimska granica na Dunavu 2000 godina kasnije/Mortar Design for Conservation – Danube Roman Frontier 2000 Years After: MoDeCo2000) jeste naučnoistraživački projekat finansiran iz programa PROMIS, Fonda za nauku Republike Srbije. Trajanje projekta iznosi dve godine, od sredine 2020. do sredine 2022. godine. Nosilac projekta je Arheološki institut, koga zastupaju dr Emilija Nikolić (rukovodilac) i dr Mladen Jovičić. Arheološki institut projekat sprovodi zajedno sa Institutom za ispitivanje materijala u Beogradu (Ljiljana Miličić, Ivana Delić Nikolić) i Tehnološkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu (dr Snežana Vučetić, dr Jonjaua Ranogajec). Članovi istraživačkog tima su stručnjaci različitih naučnih oblasti, kako humanističkih tako i tehničko-tehnoloških i prirodnih, te je multidisciplinarni pristup svakako jedna od najvećih vrednosti projekta
Bio-Stimulated Surface Healing of Historical and Compatible Conservation Mortars
Get PDFThe main focus of this research was the bio-stimulated healing of cracks in lime mortar samples (historical and newly designed). The investigation started from comprehensive characterisation of historical mortars, while in the next stage a compatible conservation mortar was designed and characterised, with special attention given to the contact zone formation between original and conservation mortars. The next step was the design of a bio-stimulating crack-sealing agent, a two-component liquid system: bacteria culture Sporosarcina pasteurii DSM 33 and nutrients. Both historical and conservation mortar samples were used in order to study their potentials for bio-stimulated surface-crack repair. The experiment lasted for 150 days, allowing the ureolytic bacteria Sporosarcina pasteurii DSM 33 to induce the precipitation of calcium carbonate into cracks and heal the damaged surface of the tested materials. The healing phenomenon was continuously monitored during a period of 150 days. Special attention was given to the evaluation of the morphology, chemical and structural characteristics of the deposits created in/on the surface cracks, monitored by optical microscopy, SEM, XRF and XRD analyses. The obtained results present valuable input for the application of the developed system in real environmental conditions as a solution for the future sustainable architectural conservation of traditionally prepared mortars
Палеопаразитологија: увод у проучавање паразитских инфекција код људи и животиња у прошлости
Get PDFУ раду су представљени методолошки оквири палеопаразитологије, као и могућности за истраживања и примену лабораторијских анализа у археолошким истраживањима код нас. Палеопаразитологија (Археопаразитологија) је научна дисциплина која за предмет истраживања има појаву, ширење и нестајање паразитских инфекција кроз проучавање остатака паразита у палеонтолошким и археолошким контекстима. Палеопаразитологију одликује снажна интердисциплинарност, јер њен скуп практичног и теоријског знања прожима се у неколико научних дисциплина, као што су: медицина, биологија, ентомологија, археологија, антропологија, географија, генетика и молекуларна биологија. У ширем смислу, ова дисциплина спада у групу биоархеолошких и микробиолошких дисциплина. Проучавање древних паразита пружа нове погледе на живот у прошлости кроз утврђивање образаца болести у древним популацијама, сазнања о еволуцијском ширењу заразних болести, нивосанитарних услова, реконструкцију древне исхране, а може помоћи и у реконструкцији професионалне активности људи у прошлости. Почетак палеопаразитологије везује се за откриће јаја Schistosoma haematobium у бубрежном ткиву египатских мумија из 20. династије, датованих око 1250. до 1100. године пре нове ере. Публикујући ове налазе 1910. године, пионир палеопатологије Марк Арманд Руфер (1859–1917) поставио је темеље за развој нове биоархеолошке дисциплине. Међутим, већа пажња овој дисциплини посвећена је тек од 80-тих година 20. века, док је значајан напредак постигнут последњих деценија развојем методолошког приступа теренског узорковања, лабораторијских протокола, порастом броја налаза и публикованих резултата. Ова истраживања пружају могућности за нова сазнања и скупове података о свакодневном животу у прошлости. На територији Србије истраживања паразитских инфекција и њихов утицај на здравствени статус људи и животиња у прошлости на самом су почетку
Where did Marcus Aurelius die?
No full textIn this study the question where the Roman emperor and philosopher Marcus Aurelius died on 17 March 180 C. E. is considered. To determine whether the place of death was either Sirmium or Vindobona, the literary evidence is reassessed, with an archaeological argument introduced into the debate. Explored are the reasons for different interpretations of this topic in historiography
Примена терестричког фотограметријског принципа у процесу чувања, документовања и презентовања културног наслеђа
No full textДокументовати културно наслеђе стоји у основи сваког музеолошког рада. Добра
документација је пресудна за очување и презентовање културног наслеђа. Убрзаним развојем технологије последње две деценије, применом метода из других научних области и применом различитих компјутерских софтвера у великој мери се може утицати на брзо и квалитетно проучавање, документовање и презентовање музејских предмета. Фотограметрија је једна од могућности која се јавила у овом процесу, као и израда 3D модела. Прављење реалистичног тродимензионалног модела музејског предмета, и његова анализа и чување представља веома важан сегемент у стварању музејске документације. У неком даљем кораку, фотограметрија може заменити фотографију и цртеж, али исто тако може да послужи за нека од основних мерења. У крајњој инстанци презентације послужиће у бољој интеракцији публике и кустоса, са могућношћу постављања предмета у контекст из
ког је потекао, као и могућности да се прилагоди посебним социјалним групама као што су деца или особе са различитим инвалидитетом
Приватна пракса – да ли је струка спремна?
No full textПриватна пракса у археолошким истраживањима је добро познат појам ван граница Србије. Како је број запослених археолога у институцијама које се баве археологијом мали (око 300), а који се баве заштитом (заводи и музеји) још мањи, долази се до питања да ли захтеве тржишта струка може да испрати? Како је и даље на снази забрана запошљавања у јавном сектору, те једини вид доласка до радног места јесте одлазак у пензију где пензионер
ослобађа 70% радног места или захтевом путем ПРМ обрасца (захтев за ново запошљавање и додатно радно ангажовање), ПП послова, повећан обим посла (у трајању до две године),
приправник (1 година) и волонтер, долази се до закључка да тренутно не постоји индиција да ће установе кадровски ојачати. Како потреба за већим бројем запослених у оквиру
струке постоји, а запошљавање нових кадрова је веома спор процес и не постоје индиције да ће се убрзати, те се увођење приватне парксе намеће као једно од решења
Alovska Cave: The Results of Fauna and Preliminary Pottery Analysis
No full textАn area of Upper Resava and the mountains of Južni Kučaj and Beljanica, the eastern Serbia is known for mining activities. Intensive archaeological explorations, which were conducted during the 70s and 80s of the XX centuries, suggested an occupation of caves during different prehis
toric and historic periods. However, the published results are rare and did not follow the exploration to the same extent. Besides archaeological artefacts, researchers considered an importance of faunal remains, resulting also in rich collection of paleontological findings. On this occasion, our study
focused on Alovska Cave, due to its developed cultural-chronological and geological stratigraphy and an amount of pottery and animal bones. The lack of the published records supports significance
of the examination of these objects, and we focused primarily on animal remains, while the analysis of pottery will be provided preliminary
Резултати истраживања праисторијске градине на Поповици код Сокобање
No full textУ раду су презентовани резултати археолошких ископавања спрове-
дених током 2022. године на градинском налазишту Поповица код Сокобање (За-
јечарски управни округ, источна Србија). Локалитет до сада није био археоло-
шки истраживан, иако је одраније познат захваљујући подацима из евиденција
Народног музеја Србије, Народног музеја Ниш и Завичајног музеја Књажевац.
Пробна сондирања су изведена у оквиру пројекта Археолошка истраживања на-
лазишта из раног гвозденог доба на територији општине Сокобања, у организа-
цији Археолошког института, Београд и Народне библиотеке „Стеван Сремац“
у Сокобањи. Отворене су четири сонде на основу којих су добијени подаци о
вертикалној стратиграфији, одликама покретних налаза и остацима праисториј-
ске архитектуре. Јасно су установљене три фазе насељавања градине, дефиниса-
не према стратиграфским јединицама и стилско-типолошким карактеристикама
керамичког материјала. Издвојени су хоризонти гвозденог доба, средњег/позног
бронзаног доба и позног енеолита, који се према доминантним културним ма-
нифестацијама могу везати за Басараби, Бубањ–Хум IV и Коцофени–Костолац
културу. Осим тога, спорадично су проналажени делови грнчарије који имају
елементе вучедолске, гамзиградске и Медијана II–III културе, уз присуство по-
вршинских налаза латенске керамике израђене на витлу, која уједно документу-
је остатке девастираног слоја из најмлађе фазе насељавања градине. Поменутим
истраживањима су откривени и остаци сухозида који је вероватно био елемент
фортификационе архитектуре из праисторије
Bioarheološka sekcija Srpskog arheološkog društva: prvih deset godina
Get PDFArheologija na Balkanu trudi se da prati koliko je god moguće napredak nauke u drugim delovima sveta, i bioarheologija je vrlo brzo počela da se širi i u Srbiji i susednim zemljama Balkana. Promene statuta Srpskog arheološkog društva iz 2011. godine dale su mogućnost za bolje organizovanje i povezivanje stručnjaka koji se bave ovom poddisciplinom, kao i za bolje i potpunije prezentovanje rezultata. Tako je 2012. godine na XXXV Godišnjem skupu i
Skupštini Srpskog arheološkog društva, održanim u Valjevu, organizovana tematska sesija, pod naslovom Bioarheologija na Balkanu: bilans i perspektive (Миладиновић-Радмиловић, Витезовић 2012), i stvorena Bioarheološka sekcija, čije su osnivanje jednoglasno podr-žali svi članovi na Skupštini (v. Филиповић, Антоновић ур. 2012). Prva predsednica Sekcije bila je dr Nataša Miladinović-Radmilović iz Arheološkog instituta, od osnivanja do godine 2021, kada je mesto predsednice preuzela dr Dragana Vulović, takođe iz Arheološkog instituta