Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Владимир Р. Петковић, уредник Старинара (1931–1940; 1950–1953)
No full textЧасопис Старинар, први археолошки часопис у Србији, покренут је 1884. године као гласило Српског археолошког друштва. У то време археологија је у западној Европи већ била утемељена научна дисциплина, са организованим теренским истраживањима и dокументовањем археолошких налаза, док је у Србији она била у повоју, формирајући се на таласу стечене независности (1878) и пробуђене националне свести. У својој 140 година дугој историји Старинар је пролазио кроз разне промене, како визуелног изгледа, пре свега формата, затим динамике излажења – од четири свеске до једног тома годишње, тако и садржаја. Све промене, а нарочито оне које су утицале на концепцију и техничку израду часописа, били су слика времена, с једне стране општих тенденција у развоју хуманистичких наука, а с друге, политичког и друштвеног контекста у тадашњој Србији и Југославији. Сведок тих дешавања током прве половине 20. века био је Владимир Петковић, који је
дао вишеструки допринос развоју првог српског археолошког часопис
Thomas Hylland Eriksen (1962-2024): A Personal Account
No full textAleksandar Bošković’s personal account of the life and work of Thomas H. Eriksen stands as a collective tribute from the international anthropological community, and Bérose, to the departed anthropologist. Eriksen’s classic texts, his powerful insights and his charisma represent a benchmark in the global history of the discipline
A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac, Serbia
No full textThe paper presents the results of a preliminary study of a group of four fluvial vessels recently discovered in the vicinity of Kostolac (NE Serbia), dated between the Late Iron Age and the Late Medieval Period. The remains of four vessels were discovered in March 2020 during regular mining activity at the “Drmno” strip coal mine, at four kilometers’ distance from the contemporary course of the Danube. Four different vessels were identified among the wooden remains, well preserved under six meters of clay-like sediment: two dugouts, a single plank belonging to a flat-bottomed vessel, and a well-preserved flat-bottomed planked barge. While focusing on the architectural characteristics and nautical capabilities of the discovered vessels, this paper will also present preliminary conclusions on the context of their discovery concerning the archaeological topography of the region
Vrelo - Šarkamen kod Negotina: LIDAR skeniranje i arheološka prospekcija u 2021. godini (preliminarni rezultati)
No full textPrema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen, koja se izvode u okviru projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, u novembru 2021. godine, izvršena su snimanja iz vazduha carske palate, sakralno–funerarnog kompleksa sa mauzolejem i tumulom, kao i šire okoline. Snimanje je izvršeno LiDAR skeniranjem i tehnikom ortofotografije iz aviona1 u cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije, kao i daljeg planiranja arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu posebnog laserskog i optičkog instrumenta sa senzorom, pri čemu se meri vreme za koje avion (ili helikopter, za čiju je donju stranu prikačen lidar-uređaj) odašilje laserski zrak ka posmatranom objektu (predmetu snimanja) i nazad. Prilikom njegove primene nije potrebno započinjati arheološka iskopavanja na posmatranom terenu, što je pogodno za istraživanja u geologiji i arheologiji, pa je metoda od početka 21. veka, jedna od sve više obavezujućih nedestruktuvnih koje prethode iskopavanjima (Wheatley, Gillings 2000; Crutchley 2013). U našem slulaju, ona je imala za cilj da pruži nove podatke o topografiji nalazišta, njegovoj funkciji i hronologiji na definisanoj površini
Резултати заштитинх археолошких истраживања у манастиру св. Петке у селу Горчинци код Бабушнице
No full textМанастир Св. Петке у селу Горчинце налази се око пет километара југозападно од Бабушнице. Према подацима које пружа натпис у полукружно завршеној ниши изнад улаза, комплекс је обновљен 1868. године. Недуго затим, 1880. године, црква је постала парохијски храм села Горчинце и Извор. Почетак трећег миленијума црква је дочекала у стању које је алармирало службу заштите, те је прва етапа археолошких истраживања изведена 2007. године у организацији Завода за заштиту споменика културе Ниш. Том приликом је истражена њена унутрашњост и непосредна околина за потребе израде пројекта санације и реконструкције. Обављена истраживања указала су на то да је триконхална црква Св. Петке подигнута на остацима старијег храма. Оба здања била су изведена од притесаног кречњака везаног малтером, уз спорадичну употребу сиге.
Током истраживања изведених 2007. године потврђено је и постојање конака на платоу западно од цркве. Услед недостатка финансијских средстава остаци овог здања нису били истражени у потпуности. Потреба за наставком радова јавила се услед жеље бабушничке парохије да се на поменутом простору подигне савремени конак. Истраживања су настављена 2023. године у организацији Археолошког института у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Ниш. Током обављених радова истражени су у потпуности и документовани остаци конака димензија 16х6 метара. Откривени зидови, по свему судећи, представљају супструкцију за дрвену грађевину која је имала трем. О изгледу кровног покривача сведоче многобројни уломци црепа који су забележени у току истраживања. Унутрашњи простор конака је био подељен на неколико просторија, док је у његовој северној половини пронађено огњиште изведено од опека. Откривени покретни материјал упућује на постојање две фазе живота конака. Читав објекат страдао је у сукобима са почетка 20. века, о чему сведочи велики број чаура од меткова откривених у слоју рушења
На трагу производње питоса: латенска керамичарска пећ са локалитета Аџине Њиве –Брајково [апстракт]
No full textЗаштитна археолошка истраживања локалитета Аџине њиве – Брајково у селу Кленак, у општини Рума, спроведена су током 2021. и 2022. године на траси будућег аутопута Рума-Шабац-Лозница
Aspects of bone manufacturing in the Late Neolithic in eastern Balkans
No full textRecent rescue excavations carried out in Bulgaria enabled large-scale excavations of several Neolithic sites, which yielded rich portable findings, including bone tool assemblages. Two Late Neolithic sites located in Thrace region, Hadzhidimitrovo and Voden, yielded particularly rich and interesting assemblages, which also included a considerable amount of technical pieces, thus enabling the reconstruction of the chaîne opératoire. This paper will focus on the production of artefacts from long bones. Predominantly metapodial and tibiae bones from large- and medium-sized herbivores were used, followed by occasional presence of other long bones. Two main techniques were used for obtaining blanks, transversal and longitudinal division by grooving and cutting with chipped stone tools and with wet abrasive fibre. Burnishing with sandstone was also an important step in artefact production. The same techniques were used for diverse end-products, thus revealing planned production with high standardisation. Main products were different pointed tools (large, medium and small points), and tools with small oval or straight working edge, used as some sort of chisels. Also, ornamental items were produced from long bones, cylindrical in shape. Perforations were made by drilling. Occasionally, bones were decorated, by dots produced by drilling (unfinished perforations). The technological procedures revealed high know-how, skilful craftspersons, and overall importance of the bone tool production among these prehistoric communities.[https://www.wbrg.net/meetings/15th-meeting-paris-2024/
Late Neolithic site of Kotlina in eastern Croatia: excavations 2018-2023
No full textThe site of Kotlina – Suzai Hegy is situated in eastern Croatia, in Baranja region, near the town of Beli Manastir. The prehistoric site is situated on south-eastern slopes of Bansko brdo, elongated loess elevation, on the edge of a large ravine, approximately 10 km to the east from the Danube River. The site was noted during field surveys carried out in the second half of the 20th century, and in 2018 Archaeological Museum in Osijek initiated systematic researches within the project „Kotlina – the prehistoric site“.
In 2018-2019 non-destructive magnetic prospection was carried out. The magnetometric data showed the numerous pits of different size, as well as 60-m diameter ring ditch system. In 2018 excavations were initiated, and in the period 2018-2023 approximately three trenches were excavated, located to the south of the ditch (that is, outside of it), covering the total surface of 130m². Excavations revealed numerous structures and features: rubbish pits, post holes, dwellings, as well as several burials, containing inhumated remains of several individuals and rich grave offerings: ceramic vessels, polished stone tools, ornaments from mollusc shells. Other findings include ceramic vessels, in particular pots with painted motifs, characteristic for the Lengyel culture, numerous lithic tools, including a substantial amount of obsidian, bone tools and personal ornaments. This poster will present the most important results from these researches.[https://www.e-a-a.org/EAA2024/Programme.aspx
Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Burdelj (Viminacijum) tokom 2021. godine
No full textNajskorija istraživanja na lokalitetu Burdelj vršena su u periodu od juna do oktobra 2021. godine, na prostoru predviđenom za izgradnju pepelovoda budućeg trećeg bloka termoelektrane. Radove je sprovela ekipa Arheološkog instituta. Ugroženi prostor je ispitan u okviru 21 sonde, ukupne
površine od 617 m². Otkriven je deo nekropole datovane u period II i III veka, kao i
segmenti tri rova
Više Grobalja (Viminacijum) – istraživanja u 2021. godini
No full textTokom 2021. godine nastavljena su istraživanja na lokalitetu Više Grobalja,1 koji se
nalazi na teritoriji južnih nekropola Viminacijuma, unutar prostora Termoelektrane Kostolac
B u Drmnu. Lokalitet Više Grobalja istražuje se intenzivno još od kasnih 70-ih godina 20.
veka i široko je poznat naučnoj zajednici kao lokacija jedne od najbolje istraženih antičkih
nekropola, kako u našoj zemlji, tako i na teritoriji Rimskog carstva (Зотовић, Јордовић 1990;
Korać, Golubović 2009; Vojvoda et al. 2021). Zajedno sa lokalitetom Pećine (Golubović et al.
2022), ovaj lokalitet predstavlja nukleus južne viminacijumske nekropole