Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility
Get PDFAncient DNA research in the past decade has revealed that European population structure changed dramatically in the prehistoric period (14,000–3000 years before present, YBP), reflecting the widespread introduction of Neolithic farmer and Bronze Age Steppe ancestries. However, little is known about how population structure changed from the historical period onward (3000 YBP - present). To address this, we collected whole genomes from 204 individuals from Europe and the Mediterranean, many of which are the first historical period genomes from their region (e.g. Armenia and France). We found that most regions show remarkable inter-individual heterogeneity. At least 7% of historical individuals carry ancestry uncommon in the region where they were sampled, some indicating cross-Mediterranean contacts. Despite this high level of mobility, overall population structure across western Eurasia is relatively stable through the historical period up to the present, mirroring geography. We show that, under standard population genetics models with local panmixia, the observed level of dispersal would lead to a collapse of population structure. Persistent population structure thus suggests a lower effective migration rate than indicated by the observed dispersal. We hypothesize that this phenomenon can be explained by extensive transient dispersal arising from drastically improved transportation networks and the Roman Empire’s mobilization of people for trade, labor, and military. This work highlights the utility of ancient DNA in elucidating finer scale human population dynamics in recent history
Stick figures on early medieval pottery vessels
Get PDFAccording to the definition from the Cambridge Dictionary Online, a stick figure is “a simple picture of a person in which the head is drawn as a circle and the body, arms, and legs are drawn as lines.” A partial synonym for this word is stickman, defined in the Collins Free Online Dictionary as
“a human figure drawn in thin strokes.” As not all such drawings represent humans, even if the majority of them do so, in this paper I will mostly stick to the term stick figure drawings. The stick figures are universally recognisable symbols, among the most widely known in the world. Their
roots can be traced back to deep prehistory, to the time of cave drawings and petroglyphs, and such symbols are still very much present to this day and used for many different purposes around the globe, which was only to accelerate in the early days of personal computers.
In the absence of evidence of graffiti on long-perished “canvases”, such as wooden or clay walls of modest houses, the present article will focus on simple (although attractive) incisions on early
medieval pottery, namely the stick figures which decorated some vessels – mostly but not exclusively from the Avar milieu. Building on a small corpus assembled as early as the beginning of the nineteen-seventies by Jovan Kovačević, this overview will mention several more objects, including those made from metal, antler and bone. However, the main task will be discussing the meaning of those pottery signs in the Early Middle Ages, rather than compiling an exhaustive list of finds – at any rate, this group is small in number. As such it has not been specifically
discussed in a key monograph on Early Avar pottery by Tivadar Vida
Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства
Get PDFМрки медвед (Ursus arctos, Linnaeus, 1758) представља најјачу и најкрупнију европску звер, која је различитим европским директивама и одредбама подвргнута строгим мерама заштите. У Републици Србији медведи имају статус строго заштићене дивље врсте. Током реализације пројекта ARCHAEOWILD, кога у оквиру програма ИДЕЈЕ финансира Фонд за науку Републике Србије (бр. пројекта 7750265), посебна пажња посвећена је проучавању интеракција између човека и медведа током читавог холоцена комбиновањем различитих метода (археолошких, археозоолошких, историјских, изотопских, археогенетичких). Ова истраживања осим што доприносе разумевању значаја медведа у прошлости, имају за циљ и да утичу на управљање савременим угроженим популацијама мрких медведа у Европи. Скелетни остаци медведа, који су откривени на великом броју налазишта из периода праисторије у нашој земљи, сведоче о лову на ове животиње, али и о широком ареалу ове врсте током раног и средњег холоцена. Међутим, у археофауналним скуповима из историјских периода, остаци медведа изузетно су ретки, што би могло да укаже на уништавање и фрагментацију станишта ових животиња услед урбанизације, дефорестације и ширења обрадивих површина почетком нове ере. Иако су њихови остаци пронађени на свега неколико налазишта из периода антике, касне антике и средњег века, подаци из историјских извора, бројни иконографски прикази, топономастика, али и различите археозоолошке специфичности на костима ових животиња, сведоче о значају медведа за историјска друштва. Прелиминарни резултати анализа древне ДНК из костију медведа указују на диверзитет популација мрких медведа током историје и претпоставке да су током римског периода на наше просторе увођене јединке из удаљених провинција. У раду ћемо кроз презентовање резултата пројекта ARCHAEOWILD дискутовати о различитим аспектима веза између медведа и човека током историјских периода на централном Балкану. Фокус рада је на просторној и временској дистрибуцији налаза скелетних остатака ове врсте, резултатима археогенетичких анализа, али и на подацима из историјских извора и иконографије, који доприносе разумевању значаја медведа за људска друштва током периода антике, касне антике и средњег века
Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта
Get PDFЛокалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије
Mortar Research and Design – Preserving the Values of the Danube Limes in Serbia
Get PDFThe research project Mortar Design for Conservation - Danube Roman Frontier 2000 Years After (MoDeCo2000) explores Roman mortars of the former Danube Limes in Serbia. It aims to fill in some missing pieces of the puzzle about life in the Roman period in the border territory by examining the creation of fortifications, and public and residential buildings. Finally, the project designs tailor-made conservation mortar mixtures in accordance with these precious data. The project concept is based on the prevailing idea of modern architectural conservation, which requires a holistic approach, combining old building practice and new scientific knowledge about building constructions, technologies, and materials used in the Roman period in the mentioned territory, with the aim of giving science-based recommendations for future practical conservation
Примена фотограметрије и 3D моделовања у археолошкој документацији и обради археолошког материјала
No full textРазвој компјутерских софтвера и беспилотних летелица донео је мноштво нових
могућности у обради, анализи и документовању археолошког материјала. Иако се користи дуги низ година, фотограметрија је у последњих двадесет година постала једноставна, јефтина и широко доступна метода даљинске детекције у области археолошких истраживања. Фотограметрија представља поуздан, економичан и флексибилан приступ за брзу и прецизну реконструкцију објеката. Са друге стране фотограметрија пружа низ могућности приликом обраде и документовања како покретног, тако и непокретног археолошког материјала
Taking the Deer by the Antlers: Deer in Material Culture in the Balkan Neolithic
Get PDFPrehistoric communities had strong ties with the animal world that surrounded them— animals were prey, sources of food, and raw materials, but also threats and mysteries, and certain animals often had an important place in the symbolic realm. With the process of domestication and the switch to animal husbandry as the main source of animal food, these relations changed considerably, and a certain dichotomy between “the domestic” and “the wild” may be noted in numerous past communities. When it comes to the Neolithic period in the Balkans, domestic animals had an important place in subsistence and economy, and it seems that cattle had a particularly prominent symbolic role. Wild species preserved some of their significance in both subsistence and symbolic realms, especially cervids (red deer, roe deer, and fallow deer). In this paper, the place of deer in the material culture of the Neolithic communities in the Balkans will be analysed: skeletal elements of deer were used for the production of diverse items, including non-utilitarian ones, or were part of ritual depositions, and deer representations are encountered in other materials, such as clay figurines. The symbolic meaning of deer cannot be reconstructed with certainty; however, it is probable that deer were tied with territoriality and the landscape.[https://www.mdpi.com/2076-0752/13/2/64
Palaeoparasitological evidence for a possible sanitary stone vessel from the Roman city of Viminacium, Serbia
No full textThe aim of this research is to determine whether palaeoparasitological analysis of mineralized concretions found
within a stone vessel from the Roman city of Viminacium can shed light on its past use. The ruins of Viminacium,
the capital of the Roman province of Moesia Superior, are situated 90 km southeast of the Belgrade in Serbia, and
about 12 km from the town of Kostolac in the vicinity of villages Stari Kostolac and Drmno. It was established as a
military camp in the first century CE with a legion permanently stationed there. The stone vessel was discovered
during systematic archaeological excavations of the public bath complex with a public toilet near the amphitheater
in Viminacium. The finding is dated by relative chronology in the second half of the third century. The
vessel is topologically defined as a mortarium according to shape and size. Mineralized deposits were preserved
inside the vessel rim, sides, and base. Microscopic analysis of the mineralized deposit revealed eggs of intestinal
nematode roundworms (most likely Ascaris sp., but possibly Pterygodermatites sp.) from the sides and base of the
vessel. This is the first time that parasite eggs have been identified from concretions inside a Roman stone vessel,
and have strong parallels with a previous finding of parasite eggs in mineralized deposits from a ceramic
chamber pot from late antique Sicily. The finding suggests the possible use, or secondary use, and function of the
stone vessel as a sanitary item (such as storing wiping implements) for personal hygiene in the public bath of
Viminacium. Further paleoparasitological research requires a systematic analysis of calcified deposits from
Roman period stone vessels for more clear insights into their function, use and reuse
On how justified the term Bijelo Brdo culture is in medieval
No full textU radu se problematizira pitanje upotrebe termina bjelobrdska kultura u srednjovjekovnoj arheologiji srednjoistočne Europe. Pojam je nastao početkom 20. stoljeća kao krovna odrednica za predmete s nekropola10. – 11./12. stoljeća pripisane Slavenima u okviru srednjovjekovne mađarske države, a zadržao se unatoč napuštanju običaja sagledavanja arheoloških nalaza prema strogo etničkom principu. Danas se pojam bjelobrdska kultura koristi u zemljama slavenskog govornog područja, prije svega u Hrvatskoj, kao kronološko-tipološka ili tehnička odrednica za karakterističan arheološki materijal. U Mađarskoj se iste grupe nalaza imenuju u povijesnom kontekstu upotrebom termina nekropole/nalazi (rano)arpadovskog perioda, koji, prema mišljenju autorice, konkretnije opisuje epohu. Nakon osvrta na povijest istraživanja teme namjera je ispitati mjesto i ulogu južne Panonije (prostora bivših jugoslavenskih zemalja) u društveno-povijesnim procesima koji su povezani s formiranjem srednjovjekovne Mađarske. Bez obzira na izvjesne regionalne specifičnosti arheoloških podataka na ovim područjima, autorica smatra da bi istraživanja trebalo terminološki usuglasiti na svim suvremenim administrativnim područjima koje je obuhvaćala srednjovjekovna Mađarska, radi boljeg razumijevanja među znanstvenim zajednicama koje se bave proučavanjem istog perioda.This paper addresses the issue of using the term “Bijelo Brdo culture” in medieval archaeology of Central Eastern Europe. Initially coined in the early 20th century as a collective term for artefacts from necropolises dating from the 10th to 11th/12th centuries and attributed to the Slavs within the medieval Hungarian state, the term has remained in use despite the fact that the approach in the analysis of archaeological finds on the basis of strictly ethnic principles has largely been abandoned. The term “Bijelo Brdo culture” is used today in Slavic-speaking countries, particularly in Croatia, as a chronological-typological or technical term for distinct archaeological material. In Hungary, however, the same group of finds is referred to within a historical context, by using the phrase “necropolis/finds from the (early) Árpád period,” a designation seen as more accurate in its historical specificity. After reviewing the history of research on this topic, this paper explores the role and position of the southern Carpathian Basin (the region encompassing the former Yugoslav countries) within socio-historical processes related to the formation of medieval Hungary. Despite some distinctive regional specificities in archaeological data from these areas, the author argues for harmonizing research terminology across all contemporary administrative regions that were part of medieval Hungary, to foster better understanding among scholarly communities studying the same period
Health status of non-adult individuals from medieval Brskovo
No full textChildren represent an important segment of the community and have an important role in the reconstruction of the health status of ancient populations. Child mortality is often used in anthropology as adequate measure of social and sanitary conditions within a community, for determining the progress of a population and for obtaining an overview of the adaptation of a population to changes in the surroundings. In this paper, the results of a bioanthropological analysis of non-adult skeletal remains from the medieval necropolis of Brskovo–Doganjice (Mojkovac, Montenegro) will be presented. The medieval city of Brskovo was an important mining centre in the Balkans during the 13th and 14th centuries and, according to historical sources, the very beginnings
of mining in medieval Serbia are linked to it. The necropolis was researched in the period between 2019 and 2022, and 149 graves were registered on that occasion, with 50 skeletal remains belonging to individuals that were 0–17 years old. Special attention will be given to changes which could be indicators of the quality of life of children in a medieval mining settlement