Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Прљуша - Мали Штурац - истраживање Окна 5
No full textПрљуша, праисторијски рудник малахита на Малом Штурцу,
на планини Рудник, један је од највећих праисторијских рударских
комплекса у југоисточној Европи и изузетан пример мешовите,
површинско–подземне експлоатације бакарне руде. Локалитет је
откривен и археолошки иницијално истраживан у неколико краћих
кампања у периоду од 1981–1989. године. Истраживања су обновљена
2011. године и у континуитету се одвијају до данас од стране
Археолошког института у Београду. Археолошка ископавања су од
2013. године била фокусирана на рударске радове на централном делу
падине – Окна 4 и 6. Од 2014. године истраживањима је обухваћен врх
падине, на коме је откривено разгранато Окно 7, великих размера. Ово
окно истраживано је све до 2023. године, до када је откривен простор
са 9 галерија, главним улазом у окно, међугалеријским пролазима,
великом количином рударских камених батова, као и више целих и
фрагментованих керамичких судова, који су, уз Ц14 датуме остатака
угљенисаног дрвета, потпомогли хронолошко опредељење локалитета
у сам почетак бронзаног доба.
Осим археолошких радова, од 2019. године се сукцесвино спроводе
радови и на планском уређењу простора и презентацији локалитета.
Године 2020. израђен је детаљан план уређења и презентације читавог
локалитета. Крајем 2022. године започето је уређење простора и на
централном делу падине, са циљем да се све микро целине на том
простору – Окна 4, 5, 6, и 8, Објекат 10–15 и савремено окно (тј. ходник
из XX века) – повежу и да се као целина прикажу јавности. Сходно
томе да су Окна 4 и 6 истражена, а савремено окно уређено, преостали
су археолошки радови на Окну 5 и на малом, савременом екплоатацијом
пресеченом Окну 8. Окно 5 је делимично истражено крајем осамдесетх
година прошлог века, те је примарни циљ археолошке кампање
2024. године био да се оно у целости истражи омогућавајући његово
повезивање са уређеним делом локалитета. Поред тога, од важности је
било и уклањање еродираног каменитог материјала са стенског масива
у који су уклесана сва ова окна, како због сигурности посетилаца, тако и
због могућности да се на појасу између Окна 5 и савремног окна можда
крије још неки мањи рударски рад.
Циљ излагања је да представи резултате археолошких истраживања
на Прљуши током 2024. године, обухватајући простор Окна 5, као и
појаса ка савременом окну и Окну 8
The first biomolecular evidence of leopards (Panthera pardus, Linnaeus, 1758) from the Roman era reveals the participation of African big cats in provincial amphitheatres
No full textNumerous ancient texts and iconographic evidence point to the frequent use of leopards and other exotic big cats in amphitheatre spectacles. However, due to their scarce presence in archaeofaunal collections, it has been assumed that these fierce beasts, of African and Asian origin, were mainly showcased in the Colosseum in Rome and a few other large Italian amphitheatres. In contrast, provincial amphitheatres were thought to feature more locally accessible animals, such as brown bears and wild boar. During the excavation of the amphitheatre in Viminacium, situated along the Danube Limes in present-day Serbia, a part of a leopard’s front limb was uncovered dated to 240–350 cal CE (95% probability). Genetic analysis indicates that it belonged to a male leopard of African origin, while carbon (δ13C) and nitrogen (δ 15N) stable isotopes reflect leopard diet in the wild, before captivity. This unique discovery offers new insights into the participation and supply of exotic beasts for provincial amphitheatres and uncovers aspects of animal trading during Roman times
Савремени приступи презентацији културног наслеђа као кључ подизања друштвене свести о његовом значају
No full textНизак ниво свести о значају и очувању културног наслеђа у Србији,
као и шире, препознат је као озбиљан проблем још почетком 20. века.
Поставља се питање да ли би однос становништва према овом богатству
био другачији када би се младе генерације од најранијег узраста
систематски едуковале о његовој вредности? Савремени образовни
систем суочава се са недостатком пажње код деце и неадекватни приступом настави, који се ослања на застареле методе и не прати развој
савремених технологија. Због тога га младе генерације често доживљавају
као непривлачан и неактуелан. Теме које се баве значајем културног
наслеђа минимално су заступљене у наставним програмима основног
и средњег образовања, што додатно доприноси недостатку свести о
његовој вредности међу младима. Поред изазова у едукацији млађих
генерација, значај културног наслеђа често остаје непрепознат и међу
одраслим становништвом, углавном због неатрактивних и недовољно
ангажујућих приступа презентацији. Сва ова питања и изазови са којима
се суочавају стручњаци у области културног наслеђа представљају
кључне теме пројеката које Археолошки институт спроводи у оквиру
европског програма Културна Европа. Иницијативе попут „Dancing Histories“, „Green Heritage“ и других активности имају за циљ да културно
наслеђе приближе широј јавности на иновативан и атрактиван начин.
Поред истраживања и презентације културног наслеђа, неки од ових
пројеката усмерени су на развој савремених методолошких приступа у
образовању. На овим задацима раде стручњаци из различитих области,
са циљем да културно наслеђе постане доступније, разумљивије и
привлачније широј публици.
Хоће ли савремене методе и креативни приступ презентацији
културног наслеђа довести до суштинских промена у његовом
разумевању и односу друштва према овом богатству
New insights in the composition of provincial Roman mortars - Lederata fort in Serbia
No full textThe frontier of the Roman Empire consisted of a series of military fortifications, along which civilian settlements and infrastructure were built with life flourishing in all its aspects, transforming the landscape into a place of exchange, interaction and connection between people. It stretched over 7,500 km, and in today's Serbia, the border followed the Danube River for its length of 588 km. During the MoDeCo2000 project, mortars from 24 Danube sites in Serbia were sampled (mostly bedding and core mortars), dated to the period from the 1st to the 6th century, to design compatible conservation mortars. Additionally, raw materials (lime, schist, clay, and natural brick) were collected from sites assumed to have been exploited by the Romans. In this presentation, a very brief overview of the results of the research on a particular core mortar is given, which stood out due to its exceptional mechanical features and durability and brought new understanding of mortars from the Roman period in the territory of today's Serbia. The mortar belongs to a rampart of the first Lederata military fort phase built during the Trajanic period, at the beginning of the 2nd century
Reinhard Jung & Hristo Popov(ed.). 2024. Searching for gold: resources and networks in the Bronze Age of the Eastern Balkans (Oriental and European Archaeology 31). Vienna: Austrian Academy of Science; 978-3-7001-9309-8 hardback €170 ebook OpenAccess https://doi.org/10.1553/978OEAW93098. Book Review
No full textThe results of long-term research at Ada Tepe, as well as other Bronze Age sites in Bulgaria, were presented in 2017 at two exhibitions and a scientific conference organised by the former Institute for Oriental and European Archaeology (now part of the Austrian Archaeological Institute of the Austrian Academy of Sciences), the Kunsthistorisches Museum in Vienna and the National Archaeological Institute with Museum at the Bulgarian Academy of Sciences. At the beginning of that year, the exhibition Das erste Gold. Ada Tepe: Das älteste Goldbergwerk Europas (The first gold: Ada Tepe – the earliest goldmine in Europe; Haag et al. 2017) was opened in Vienna. In the following October, the next exhibition was opened in Sofia, enriched with exhibits from other sites in Bulgaria and renamed as Gold & bronze: metals, technologies and contacts in the Eastern Balkans during the Bronze Age (Alexandrov et al. 2018). Besides these two exhibitions, a scientific conference Searching for gold – resources and networks in the Bronze Age of the Eastern Balkans was held in Vienna. Most of the papers presented at that conference are now published in the present volume of the same name
Porodica u rimskoj provinciji Gornjoj Meziji-ikonografija, epigrafska i materijalna svedočanstva
No full textRimsko društvo je u svojoj osnovi bilo patrijarhalno i tradicionalno, pa je porodica kroz sve periode rimske istorije bila značajan element socijalne organizacije. U većini provincija su zabeleženi mnogi elementi porodice karakteristični za Rim, ali je velika heterogenost stanovništva i društvenih praksi rezultirala očuvanjem mnogih autohtonih tradicija.
Ova disertacija je bila usmerena na razumevanje porodice u rimskoj provinciji Gornjoj Meziji. Analizirane su tri grupe podataka: ikonografska, epigrafska i arheološka svedočantva. Istraživanje je obuhvatilo 79 ikonografskih predstava, 440 epitafa, 4 vojničke dipome i 129 grupnih grobnica sa teritorije Gornje Mezije, to jest kasnoantičkih provincija koje su nastale na njenoj teritoriji. Materijal se datuje između I i IV veka, uz nekoliko izuzetaka koji se protežu u period IV–VI veka.
Cilj ove teze je bio da na osnovu dostupnog materijala utvrdi koji je bio najčešći oblik porodice, koje su njene osnovne karakteristike, način na koji su percipirani i vrednovani porodični odnosi, i najzad kako su se ovi elementi odražavali u materijalnoj kulturi. Sveobuhvatna analiza različitih vrsta podataka omogućila je celovitije sagledavanje porodice u Gornjoj Meziji i delimično prevazilaženje metodoloških ograničenja unutar različitih disciplina.
Rezultati analize sve tri grupe podataka nedvosmisleno ukazuju na značaj najužih porodičnih grupa, koje su ostavile najviše traga u materijalnoj kulturi. U svim regionima provincije i u svim periodima, nuklearna porodica se pokazala kao dominantan oblik socijalne organizacije. Primat su imale veze između supružnika, kao i veze roditelja i dece, dok su veze između braće i sestara verovatno slabile nakon odrastanja i osnivanja sekundarnih porodica. Stanovnici Gornje Mezije su koristili porodični motiv u ikonografiji i epigrafici, kako bi ostali zapamćeni kao tradicionalni porodični ljudi, rimski građani koji poseduju conubium i time imaju pravo na matrimonium iustum i legitimno potomstvo. Iako su članovi proširene porodice i osobe van kruga srodnika znatno slabije zastupljeni, ne treba zanemariti značaj koji su imali među gornjomezijskim stanovništvom. Širok spektar zabeleženih aktera i veza iz ove dve kategorije ilustruje složenu mrežu rodbinskih i društvenih odnosa. Rezultati analize ukazuju na prisustvo mnogih karakterističnih rimskih tradicija u ovoj provinciji, ujedno otkrivajući i pojedine lokalne specifičnosti.Докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Београду дана 13. маја 2025. године
Улога животиња у ранонеолитском насељу у Међуречу: археозоолошка и иконографска перспектива
No full textЦиљ овог рада је да, кроз два различита вида података – фауналне
остатке који указују на исхрану, економију и животну средину, као и
симболичко третирање животиња, и зооморфне приказе настале рукама
и у перцепцији људи – сагледамо на који су начин животиње биле ин-
тегрисане у економски и друштвени живот ранонеолитских заједница.
Материјал за ову студију потиче са ранонеолитског налазишта Дуњићки
шљивари у Међуречу (с. 6200/6100 пре н.е.), смештеног у Левачко-бе-
личкој котлини (Централно Поморавље).
У Међуречу су пронађене бројне зооморфне фигурине, као и предме-
ти који се доводе у везу са шематским представама говечета – амулети
„Т“ или „Y“ форме. Анализа зооморфних представа је подразумевала пр-
венствено стилско-типолошку анализу фигурина четвороножних живо-
тиња, при чему је разматрана уједначеност приказа врста, као и пробле-
матика идентификације врсте. Најзаступљеније су представе говечета,
што јесте случај и на другим неолитским налазиштима. Археозоолошка
анализа указала је на значај сточарства у овој неолитској заједници, које
је било мешовитог каракатера и заснивало се на узгоју средње крупне
(овикаприни) и крупне (говече) стоке у приближно једнаком обиму, док
је лов имао споредну улогу у привређивању.
Археозоолошка анализа фауналне збирке из Међуреча допринела
је сагледавању локалних специфичности у економским стратегијама.
С друге стране, анализа зооморфних фигурина указала је на постојање
извесних образаца у представљању говечета у раном неолиту, који се
огледају у њиховом изгледу, начину израде и доминацији минијатурних
форми. Укрштањем резултата добијених анализом фауне и фигуралних
представа размотрено је у којој мери избор врста и учесталост њиховог
приказивања могу указивати на економски и симболички значај одређе-
них животиња у оквиру ранонеолитских заједница
Living on river terraces: Settlement dynamics in the lower West Morava floodplain (Serbia)
No full textThe existence of key routes within established road networks, along with the overall favorable conditions for settling, has resulted in the continuous habitation of the fertile plains and river terraces surrounding the course of the West Morava River from the Paleolithic to the modern era. However, due to the relatively limited archaeological exploration of the area, it has not been possible to determine the existence of potential settlement systems or the dynamics of their changes across different historical periods. Although life along the river and its fertile plains was of exceptional, perhaps even crucial importance for the overall development of settlements in the past, this watercourse contributed to natural hydrological disasters until the modern era. In certain historical periods, such events may have been catastrophic for the existing settlements and detrimental to economic development of society, particularly through their impact on agriculture. To test the hypothesis that frequent flooding of the fertile plains was a key factor in the selection of settlement locations in the past, the authors launched a three-year archaeological survey of the study area in 2018. The results of the surveys, supplemented by data from previous
archaeological investigations, as well as recent prospection and rescue excavations that preceded the construction of a motorway there, have to some extent added to the existing knowledge about life along the banks of the West Morava during prehistoric and historical periods. In this context, this study aims to determine the degree to which changes in the river flow and flooding of the West Morava influenced the establishment of permanent and seasonal settlement systems in its lower course. The analysis is based on archaeological research and surveys conducted to date, complemented by the application of 2D and 3D hydraulic modelling in GIS
A Contribution to Understanding Holocene Biodiversity: The Spatiotemporal Distribution of Wild Mammals in the Central Balkans
No full textThe Central Balkans, a long-standing
biodiversity hotspot, has been a key wildlife habitat for millennia. This study analyzes
archeozoological data on wild mammals from Holocene sites in the region and the adjacent southern Great Pannonian Plain to
explore the patterns of wildlife dynamics (species richness, ratios, and biogeographical changes) over time. The results indicate
that subsistence shifts and human activities shaped faunal diversity and spatiotemporal distributions, with climate fluctuations
possibly also playing a role. Major changes began in the mid-5th
millennium bce and intensified throughout the historical periods.
Understanding past biodiversity trends highlights the value of historical data for modern conservation efforts
Paleoparazitologija: metodologija proučavanja parazitskih infekcija u prošlosti
No full textPravovremeno uočavanje faktora koji utiču na razvoj ili ponovnu pojavu infektivnih
bolesti ključne su za kontrolu, a iskustva prošlosti koja otkriva paleoparazitologija
mogu pružiti osnove za predikcije nekih budućih parazitskih infekcija.
Latinski izraz mortui viventes docent prevodi se kao mrtvi uče žive. Ova
fraza prenosi ideju da se mudrost i znanja mogu steći i od onih koji su preminuli,
prvenstveno proučavajući njihove posmrtne ostatke, a dragoceni podaci koji se
stiču na taj način pružaju nam uvid u zdravstvene izazove sa kojima su se susretali
čovek i životinje u prošlosti. Paraziti su u prošlosti, kao i danas, predstavljali
veliki zdravstveni, ekonomski i društveni teret za različite zajednice uprkos,
uglavnom, niskoj patogenezi. Paleoparazitološkim istraživanjima otkrivaju se
obrasci parazitskih infekcija u dugom vremenskom rasponu kroz isprepletanu
vezu čovek – životinje – životna sredina – klimatski uslovi. Stečena znanja imaju
dvojak značaj, pružaju nam uvid u prisustvo i način širenja parazitskih infekcija
kod ljudi i životinja u različitim vremenskim i prostornim kontekstima i njihove
odgovore na te patogene, a taj skup podataka može nam pomoći u sprečavanju,
ublažavanju ili kontroli infekcija u budućnosti.
Knjiga pod naslovom Paleoparazitologija: metodologija proučavanja parazitskih
infekcija u prošlosti za cilj ima da pruži teorijske i praktične osnove budućim
istraživačima koji će za predmet svog istraživanja odabrati pojavu, širenje i
nestajanje parazitskih infekcija u različitim vremenskim periodima, prvenstveno
na prostoru Centralnog i Zapadnog Balkana. Prema tome, knjiga je namenjena
istraživačima u domenu paleoparazitologije, koji su po svom osnovnom obrazovanju
arheolozi (biofizički antropolozi i arheozoolozi), paleontolozi, biolozi,
humani ili veterinarski medicinari, ali i svima koji su zainteresovani za sticanje
znanja o drevnim parazitskim infekcijama. Ova knjiga je prva ovakve vrste napisana
kod nas, ali i šire na prostoru Balkana. Mnogo uzora nismo imali ni u
stranoj literaturi. Želeli smo da na jednom mestu pružimo sva neophodna osnovna
znanja za teorijski i praktičan rad, sa smernicama ka relevantnoj literaturi u
oblasti istorijata razvoja paleoparazitologije, teorijskih modela pojave i širenja
parazitskih infekcija, klasifikacije parazita, terenskih i laboratorijskih metoda i
interpretaciji dobijenih rezultata