Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Application of the LiDAR method in flatland areas on the example of archaeological sites in the regions of Mačva, Srem and Banat
No full textMost archaeological sites, even with written sources and systematic research, have never been fully visible due to various factors—primarily natural ones. However, the development of computer software and unmanned aerial vehicles (UAVs) has transformed the way archaeologists discover and investigate sites. Drones enable rapid recording of large areas in high resolution, facilitating site mapping and detection. The use of LiDAR technology (Light Detection and Ranging) allows for the detection of hidden structures beneath dense vegetation or in difficult-to-access terrain, thus providing significant benefits and advancements in the research process. As the final product of applying LiDAR technology are elevation data, this method has proven particularly effective for detecting and researching sites located in hilly and mountainous regions covered with vegetation. In contrast, the use of LiDAR in flatland areas has often been avoided due to the very nature of the terrain. Flat landscapes have minimal vertical relief and weak natural contrasts, making anthropogenic forms difficult to discern. However, it has been shown that, with a careful methodological approach, LiDAR technology can be highly useful for detecting and studying archaeological sites even in flatland regions. The focus of this presentation will be the application of LiDAR technology in the detection of archaeological sites in southern Banat, as well as its use in the study of sites in Srem and Mačva
Рeзултати теренског и геофизичког рекогносцирања археолошких локалитета на територији Рудне главе
No full textТоком новембра и децембра 2024. године, у сарадњи Археолошког института Београд и Музеја Мајданпек, реализован је пројекат Рекогносцирање и геофизичка снимања локалитета Букова Глава – Шетаће, Дневни коп и Кузњица у Рудној Глави код Мајданпека. Циљ пројекта био је утврђивање хронолошких, стилско-типолошких и геореферент
них података поменутих локалитета. Истраживања су такође имала за циљ идентификацију потенцијалних материјалних остатака људске активности испод површине, применом недеструктивних метода, као и процену степена угрожености ових локалитета и њихове околине. Археолошка рекогносцирања и геомагнетна снимања указала су пре свега на неопходност боље заштите локалитета, услед деловања дивљих копача и природних услова. Дневни коп, који представља најстарији рудник бакра у Европи, а који је без икакве заштите изложен утицају бројних спољашњих фактора. Приликом обиласка локалитета Шетаће,
установљено је да је у постојећој литератури дошло до грешке у самом позиционирању локалитета, те је локалитет прецизно убициран. Такође, приликом обиласка локалитета затекли смо доста покретног археолошког материјала који је одбачен услед деловања дивљих копача. Са друге стране, уочен је висок археолошки потенцијал локалитета Кузњица, уз могуће постојање археолошких целина на читавом простору платоа, као и бедема у његовом северном делу. У оквиру излагања, биће приказани прелиминарни резултати добијени обрадом прикупљеног покретног археолошког материјала као и резултати геомагнетних снимања
Preliminarni rezultati antropološke analize skeleta sa srednjovekovne nekropole Dublje iznad kuće, kampanja 2018
No full textU radu će biti prikazani preliminarni rezultati antropološke analize skeleta iz grobova koji su istraženi na jednom delu srednjovekovne nekropole na lokalitetu Dublje iznad Kuće (Novi Pazar, Srbija), tokom istraživačke kampanje 2018. godine. Srednjovekovna nekropola Dublje iznad Kuće se nalazi oko 250 m zapadno od Petrove crkve u Novom Pazaru. Nekropola je otkrivena slučajno, trasiranjem komunikacije za novo pravoslavno groblje 2011. godine,
i tom prilikom je uništeno nekoliko grobova (Видосављевић, Војводић 2017, 213). Zaštitna arheološka istraživanja su počela 2017 (Видосављевић, Војводић 2017) i dalje nastavljena tokom 2018 (Видосављевић,Војводић 2018) i 2020. godine (Видосављевић,Војводић 2020)
Preliminarni rezultati zaštitnih arheoloških istraživanja na trasi Dunavskog koridora 2022. godine
No full textU radu je prikazan pregled zaštitnih arheoloških istraživanja duž trase Dunavskog koridora tokom 2022. godine
Sistematska istraživanja rimskog utvrđenja Gerulata 2022. godine
No full textTokom 2022. godine pristupilo se istraživanjima zapadnog dela bedema uz zapadnu kapiju, s ciljem definisanja dimenzija utvrđenja. Metodologija istraživanja obuhvatala je kvadratnu mrežu koja je prethodne godine postavljena na celokupnom prostoru utvrđenja, površine oko 2 ha. Na osnovu konfiguracije terena i rezultata geofizičke prospekcije iz prethodne godine, iskopavanja su vršena na delu zapadnog bedema u okviru dva cela kvadrata (AG11−12) koja su u potpunosti istražena, dok je iskop proširen u manjoj meri i na okolne kvadrate, u zavisnosti od pravca pružanja bedema i kule uz zapadnu kapiju. Ukupno istražena površina tokom navedene sezone je iznosila 127 m. Na istraživanoj površini, ispražnjen je negativ zapadnog bedema u dužini od 6,8 m, istražena je staza od nabijene zemlje koja se pružala paralelno sa njim (iste dužine), kao i unutrašnji (potporni) zid, sačuvan uglavnom u temeljnoj zoni. Uz zapadni bedem istražena je i kula koja flankira zapadnu kapiju utvrđenja sa severne strane. Severozapadni ugao kule je devastiran, kao i veći deo južnog zida
Roman roads and crossroads : Proceedings of the 6th international conference on the Roman Danubian provinces : Belgrade, Viminacium archaeological park, 1st-5th November 2022
No full textZbornik predstavlja skup radova predstavjenih na konferenciji "6th international conference on Roman Danubian provinces - Roman roads and crossroads", održan u Beogradu i na Viminacijumu u novembru 2022
Dacia Ripensis. Topografia e cristianizzazione di una provincia danubiana nella Tarda Antichità
No full textTopography and Christianization of a Danubian Province in Late Antiquit
Надежда Кечева, АРХЕОЛОГИЧЕСКА КАРТА НА БЪЛГАРИЯ Недеструктивни методи за теренни археологически проучавания и приложение на географски информационни системи / Nadezhda Kecheva, ARCHAEОLOGICAL MAP OF BULGARIA Nondestructive Methods for Archaeоlogical Fieldwork Activities and the Application of Geographic Information Systems. Национален археологически институт с музей Българска академия на науките / София / Sofia 2024. 411 страна текста, 133 фотографије, 10 табела
No full textПриказ књиге
Absolute dating of Bronze Age urn burials in the central Balkans: Cemeteries of copper-producing societies in eastern Serbia
No full textEver since the first discovery of urn burials in eastern Serbia during the 1980s, their dating has been uncertain and based on distant analogies and typological parallels. In this paper, we present radiocarbon dates from five urn cemeteries and three associated settlement sites, showing that the initial dating (Late Bronze Age; 14th–11th BCE) is highly questionable. Instead, radiocarbon dating and modeling presented here connect the urn cemeteries—characterized by a specific grave architecture and associated with settlements that display evidence of copper production—to a period between the 20th and 16th centuries BC. The fact that many of our dates come from cremated bones requires a discussion with regard to the circumstances of carbon exchange during cremation. The absolute dates thus far available for most urn cemeteries from the neighboring regions of the Balkans are all markedly younger (15th–11th century BC) than the data presented here and fall in the frame of the overall expansion of cremation in Europe during the Urnfield period. The new absolute dates from eastern Serbia provide a possibility to change our understanding of the Bronze Age dynamics of the 2nd millennium in the broader area of southeastern Europe and indicate a much earlier acceptance of cremation among certain groups than previously thought
Детективски случај или трагедија музејске службе на примеру римске фалере из Старе Загоре
No full textНа скупу Српског археолошког друштва 2024. године у Нишу, рефересано је о серији заплењених археолошких фалсификата из Народног музеја Пожаревац. Том приликом, приказана је тзв. ED-XRF спектрометријска анализа шест изабраних фалсификата, а чији је елементарни састав поређен са оригиналним предметима. Због своје специфичности и уметничке вредности, изабран је само један предмет од олова - округли медаљон са рељефном представом, док су сви остали предмети били од бронзе или бакра. Поменутим анализама јасно је утврђено да предмет по саставу олова не одговара оригиналним римским легурама олова, већ да је његов састав јасно различит – на првом месту превише чист и без пратећих елемената и патине/нечистоћа који су утврђени на оригиналним предметима. У том тренутку, аутори нису знали о каквој се представи ради, с обзиром на то да рељефи нису били јасни на самом медаљону, али су се могли приметити људске и животињске фигуре. Неколико месеци касније, листајући стручну литературу, примећена је позлаћена римска сребрна фалера из музеја у Старој Загори (Бугарска), која је по приказаним мотивима невероватно подсећала на нашу оловну копију. Члан тима посетио је музеј и добио све информације о овом предмету и податке о израђеним копијама. Иако смо и пре одласка били мишљења да је највероватније сам музеј правио копије овог предмета и да је једна од њих доспела поменутом полицијском запленом у музеј у Пожаревцу, након прибављања свих расположивих информација, испоставило се да су могућа решења овог проблема још више замршена. Једини поуздан и дефинитивни закључак добијен на основу физико-хемијских анализа је да је предмет из музеја у Пожаревцу фалсификат