Repository of the Institute of Archaeology, Belgrade (RAI)
Not a member yet
2254 research outputs found
Sort by
Arheološka istraživanja srednjovekovne tvrđave Koprijan kod Doljevca
No full textTokom juna i jula 2022. godine obavljena su prva arheološka iskopavanja1
na tvrđavi
Koprijan na južnom obodu Niške kotline, u opštini Doljevac kod Niša, koja je podignuta (ob novljena) u vreme kneza Lazara.2
Zamišljena kao višegodišnji, projekat istraživanja Koprijana
planirana su po fazama, kako bi se koordinirano sa arheološkim iskopavanjima uspostavila
i dinamika konzervatorsko-restauratorskih radova. Zbog toga se sa arheološkim iskopava njima započelo u istočnom delu Gornjeg grada, s ciljem da se pored utvrđivanja stratigrafije
kulturnih slojeva i otkrivanja unutrašnje strukture te prostorne celine, obezbede neophodni
podaci za nastavak radova na sanaciji i konzervaciji istočnog bedema Gornjeg grada, čije
izvođenje su započeli stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš u toku prethodne
godine
Projekat Immersium (Immersive storytelling driven cooperation for cultural heritage dissemination in the Western Balkans): realizacija projekta u 2022. godini
No full textProjekat IMMERSIUM (Immersive Storytelling Driven Cooperation for Cultural Heritage Dissemination in Western Balkans; Grant agreement number: 623277-CREA-1-2020-1-MKCULT-COOP-WB) finansiran je iz programa Kreativne Evrope Evropske Unije. Projekat je počeo početkom 2021. godine, pod rukovodstvom Centra za Socijalne Inovacije BLINK 42-21 iz Skoplja (Severna Makedonija). U projektu učestvuju institucije iz pet Balkanskih zemalja: Arheološko nalazište Stobi iz Severne Makedonije, Gradski muzej Ljubljana, Arheološki park Emona i kompanija Navipro d.o.o iz Slovenije, Fondacija Balkansko Nasleđe iz Bugarske, Aristotelov Univerzitet u Solunu iz Grčke i Arheološki institut i Arheološki park Viminacijum iz Srbije. Ispred Arheološkog instituta učestvuju dr Miomir Korać, dr Ivan Bogdanović i MA Ljubomir Jevtović
La ricerca archeologica ad Akrai/Acrae (Palazzolo Acreide, prov. Siracusa, Sicilia)
No full textThe paper presents the recent studies on Akrai/Acrae, located in south
eastern Sicily. The ancient city of Akrai/Acrae is localized closed to the modern town of
Palazzolo Acreide, at the Hyblaean Mountains, on top of the naturally protected hill, named
Acremonte, is a part of the area composed of large plateaus (amounting to over 600-800 m.
a.s.l.) with the landscape characterized by alluvial terraces and steep slopes traversed by
deep valleys, with surrounding lower–lying areas. Since 2009 new archaeological
investigations are done by the Archaeological Mission at Akrai/Acrae in closed
collaboration with Parco archeologico di Siracusa, Eloro, Villa del Tellaro ed Akrai
(earlier Polo Regionale di Siracusa per i siti e i musei archeologici - Museo «Paolo Orsi»).
The main goal of the research is comprehensive reconstruction of the history of the town
and multidisciplinary observations on the exploitation of the environment by the inhabitants
of ancient Akrai/Acrae through building activities, agriculture, breeding or hunting. The
new stage of archaeological work yielded material dated from the end of 3rd century BC up
to the beginning of 8th century AD, which provides a vivid picture of the settlers’ life.L’articolo presenta i recenti risultati degli studi su Akrai/Acrae, situata
nella Sicilia sud-orientale. L’antica città di Akrai/Acrae è localizzata a ridosso dell’odierno
abitato di Palazzolo Acreide, nel cuore dei Monti Iblei, in cima al colle naturalmente
protetto, denominato Acremonte, che fa parte dell’area composta da ampi altipiani
(ammontanti a oltre 600-800 m. s.l.m.) con il paesaggio caratterizzato da terrazzi
alluvionali e ripidi pendii attraversati da profonde valli. Dal 2009 nuove indagini
archeologiche vengono svolte dalla Missione Archeologica di Akrai/Acrae in stretta
collaborazione con il Parco archeologico di Siracusa, Eloro, Villa del Tellaro e Akrai (ex
Polo Regionale di Siracusa per i siti e musei archeologici - Museo «Paolo Orsi»).
L’obiettivo principale della ricerca è la ricostruzione completa della storia della città e
osservazioni multidisciplinari sullo sfruttamento dell’ambiente da parte degli abitanti
dell'antica Akrai/Acrae attraverso l’attività edilizia, l’agricoltura, l’allevamento o la caccia.
Le nuove indagini hanno portato alla luce i reperti archeologici databili al periodo
compreso tra la fine del III secolo a.C. e gli inizi dell’VIII secolo d.C., che forniscono un
quadro vivido della vita nell'antica città
Дeфинисање и одређивање хумки на основу LiDAR снимака
No full textПроблем препознавања и јасног одређивања хумки, најчешће праисторијских, све је израженији последњих деценија, имајући првенствено у виду интензивирање пољопривредних делатности и снагу самих машина, али и бујање вегетације у пасивним и напуштеним регијама централног Балкана. Имајући у виду да подаци о делу некропола под хумкама и усамљеним хумкама датирају из средине прошлог века и да је њихово позиционирање вршено на основу традиционалних одредница (имена власника, топоними, описно), данас је тешко повезати одређене хумке са тачним локацијама. У томе свакако највише може помоћи метода даљинске детекције помоћу LiDAR снимака. Археолошки институт у Београду, набавио је високо прецизну LiDAR камеру (DJI Zenmuse L2) на дрон платформи произвођача DJI. До сада је извшено снимање 6 локалитета са усамљеним хумкама или некрополама под хумкама, од којих је већина била позната из литературе, мада је у једном случају откривена и до сада непозната некропола. Како ће се видети у презентацији, ова метода пружа изузетне аналитичке могућности на парцелама које су теже, или у потпуности недоступне за физички приступ (ограде, густа вегетације, грађевине), а може пружити и ширу слику и тако лакше сагледати могуће постојање целих некропола. Са друге стране, неке хумке које су изгледале прилично „уверљиво на око“ истраживачима,
након LiDAR снимка и софтверског увида у геоморфологију терена, испоставиће се као могуће природне творевине које остављају простора за озбиљну сумњу и дискусију
Допринос проучавању стреличарства – os acromiale
No full textПоремећај у центрима осификације скапуле назива се оs acromiale
(os acromiale accesorium; acromion bipartite). Њега је први пут описао Jean Cruveilher 1843. године. Ова појава се манифестује у виду несрас-
лих и одвојених епифиза акромиона, до којих долази услед поремећаја
између самих центара осификације. Наиме, на акромиону постоје чети-
ри осификациона центра и оs acromiale се може појавити између било
која два центра.
У презентацији ће бити представљена сама анатомска варијација оs
acromiale. Биће речи о њеним варијантама, терминологији у литератури,
и учесталости и дистрибуцији саме појаве. Посебна пажња биће пос-
већена етиологији ове анатомске варијације.
Наиме, етиологија ове појаве и даље остаје нејасна. Тренутно постоје
три хипотезе – прва, оs acromiale је узрокована механичким стресом
који трпи акромион током периода раста, друга – на њен развој утичу
генетски фактори, и трећа – појава оs acromiale је узрокована генетским
факторима, али и факторима из спољашње средине, односно генетском
предиспозицијом која се може манифестовати када су присутни специ-
фични типови механичког стреса, посебно током адолесцентне фазе.
У корист прве хипотезе, забележена је велика учесталост оs acromiale
у две скелетне серије енглеских стреличара из 15. (са ратишта Северни
Јоркшир код Тоутона, Енглеска), и 16. (из Мери Роуз) века. Сматра се да
је узрок ове аномалије пре свега у вези са напорним вежбама приликом
употребе оружја, нарочито лука и стрела (посебно дугог лука!), односно
неким врстама механичког стреса и поновљајућих траума које поједина
занимања изазивају, и тиме спречавају фузију акромиона. У презента-
цији ће бити представљене две индивидуе, са локалитета Ромулијана и
из Манастира Ресаве (Манасије), које су користиле лук и стреле, и које
имају оs acromiale управо на левој страни тела
Early Neolithic Farmers of the Middle Morava Valley, Serbia: Evidence of Plant and Animal Exploitation
No full textThe earliest farming communities settled in the Middle Morava Valley
around 6200 BC, marking the onset of the Early Neolithic Starčevo culture
(c.6200-5300 cal BC). The region was densely occupied, with more than 60
registered settlements, positioned along the tributary valleys of the Morava
River. However, only a few have been excavated, providing important opportunities
to investigate economic adaptations, especially the poorly understood
strategies of agricultural exploitation. In this study, we will focus
on bioarchaeological data from two key sites in the region – Drenovac and
Međureč (6200-6000 cal BC). Animal remains at both sites are exceptionally
well preserved, systematically collected through advanced techniques
such as dry and wet sieving, allowing for detailed analysis. Archaeobotanical
sampling at Drenovac has yielded a comprehensive dataset, while Međureč
has produced only about 50 plant remains due to more limited sampling.
By examining the interplay between plant and animal exploitation, this research
highlights the diversity of subsistence strategies among some of the
earliest farming communities in the Middle Morava Valley. Additionally, it
explores food practices, from preparation to discard, providing insights into
these communities’ cultural behaviors and their relationship with the environment
Налазишта из рановизантијског и средњовековног периода у алексиначком крају
No full textНа основу извршених систематских рекогносцирања и података из архива и литерату-
ре, на разматраном подручју издвојено је пет налазишта из рановизантијског периода и
26 локалитета из различитих одсечака средњег века У непосредном окружењу их је, на-
равно, више – у тексту упућујемо на нека од тих налазишта али ћемо се, као и у осталим
поглављима књиге, у највећој мери држати задатог административног оквира, подручја
алексиначке општин
Римски и касноантички период
No full textУ раду су представљени резултати рекогносцирања Алексиначке котлине, везани за налазе насеља, утврђења и некропола из римског периода, допуњени подацима из објављене литературе
Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2024. године
No full textСистематска археолошка истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч, започета још 2021. године, настављена су и током 2024. године. Ископавања је током месеца јула спровео Археолошки институт у Београду, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања и Општине Мајданпек. Након дефинисања делова бедема на северној, западној и источној страни, заједно са кулама које фланкирају капије током претходних кампања, ове сезоне се приступило ископавањима југоисточне угаоне куле и дела бедема на југу. Циљ истраживања био је да се установе димензије утврђења у правцу север– југ
Continuous mitochondrial diversity of Danube sturgeon species over millennia: insights from ancient DNA
No full textSturgeons, an iconic group of large fishes inhabiting marine and freshwater
ecosystems, have historically had significant economic and cultural value,
particularly prized for their meat and roe (caviar). Furthermore, sturgeons
play a vital ecological role as mesopredators of prey fish and invertebrates.
In the Danube basin, the European (Acipenser sturio) and fringebarbel
or ship sturgeon (Acipenser nudiventris) are locally extinct, while beluga
(Huso huso), Russian (Acipenser gueldenstaedtii), stellate (Acipenser stellatus)
and sterlet (Acipenser ruthenus) sturgeon have significantly declined since
the nineteenth century owing to overfishing, habitat loss and pollution.
Archaeological evidence suggests that sturgeon exploitation along the
Danube began as early as 11.6 thousand years before the present.
This study explores the genetic landscape of Danube sturgeons over
the past approximately 10 000 years using ancient DNA (aDNA) from
archaeological specimens. Despite challenges posed by limited sample
size, phylogenetic analyses of mitochondrial genomes and the D-loop
reveal high genetic diversity within beluga, Russian and ship sturgeon
populations. In addition, shared haplotypes between modern and historical
specimens of both beluga and Russian sturgeons suggest genetic continuity
within each species over time. This study provides, to our knowledge,
the first high-coverage sequencing of ancient sturgeon mitogenomes
establishing the foundation for future aDNA research.
This article is part of the theme issue ‘Shifting seas: understanding
deep-time human impacts on marine ecosystems’