2235 research outputs found
Sort by
Screening of legal, strategic and regulatory framework for Energy Sector - North Macedonia
No full textThe dataset represents a screening of legal, strategic and regulatory framework for Energy Sector in North Macedonia. The screening contributes to the results of the research work ' Assessing the state and impact towards Just Transition process in the energy sector in North Macedonia – with territorial focus on the Southwest planning region', conducted by the authors.
The research is designed in the framework of the GreenFORCE project, and will be published as a project deliverable in D4.5_1st Research Study Report; and D4.6_2nd Research Study Report
Унапређење заштите природе СП „Миљаковачка шума“ и СП „Шума Кошутњак“
No full textПредмет истраживања рада је унапређење заштите природе споменика природе „Миљаковачка шума“ и споменика природе „Шума Кошутњак“. Задатак је анализирати начин управљања овим заштићеним подручјима, са акцентом на активностима које се предузимају за њихову заштиту и на антропогеним активностима које имају негативан утицај на природне вредности. Циљ рада је истражити ефикасност активности које су предузете за заштиту природе у СП „Шума Кошутњак“ и у СП „Миљаковачка шума“ и предложити нове мере заштите на локацијама на којима предузете акције заштите нису дале резултате. Истраживање обухвата анализу физичко-географских карактеристика, анализу критеријума важних за одређивање ефикасности акција за заштиту природе и предлог мера за ефикаснију заштиту животне средине. Методе које су коришћене су анализа и синтеза, АХП метод (Analytic Hierarchy Process), компаративни метод, статистички и картографски метод. Критеријуми који су обухваћени анализом су удаљеност од шумских стаза, удаљеност од саобраћајница, намена земљишта и удаљеност од насеља. Критеријуми су рангирани оценама од 1 до 5 према важности, на основу чега су обрађени АХП методом. Помоћу географских информационих система (GIS), односно коришћењем програма QGIS 3.16. резултати истраживања су приказани у виду карата.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Mogućnost implementiranja koncepta "pametnih gradova" u funkciji urbanog razvoja Srbije
No full textRazvoj tehnologije, informacionih sistema i umrežavanja na globalnom nivou se najintenzivnije odvija u velikim urbanim celinama. Na bazi tog rapidnog razvoja i svakodnevnog uvođenja inovacija na polju tehnologije u cilju poboljšanja usluga i efikasnijeg funkcionisanja glavnih delatnosti u gradovima, razvijen je koncept „pametnog grada”. Prednosti ovog modela upravljanja gradom su mnogobrojne: modernizacija državnih usluga, poboljšavanje upravljanja imovinom i resursima, povećavanje bezbednosti u životu građana, brža dostupnost usluga, adekvatnije upravljanje i funkcionisanje javnih službi. U ovom radu vrši se najpre analiza samog koncepta i prednosti njegove implementacije u gradovima. Imajući u vidu da na širenje inovacija utiču brojni faktori (stepen ekonomskog razvoja, strukture stanovništva, mentalitet stanovništva u kontekstu spremnosti za prihvatanje i uvođenje novina u svakodnevnom životu), neophodno je najpre strateški razmotriti u kojim oblastima bi se ovaj model mogao primeniti. Cilj ovog rada jeste multidisciplinarno i multidimenzionalno sagledavanje mogućnosti uvođenja ovog koncepta u urbanim regijama Srbije. Ono se vrši sa stanovišta sagledavanja benefita po stanovništvo, urbani razvoj i urbanu bezbednost u celini. Neophodno je ukazati i na prepreke i na potencijalne opasnosti koje bi se nesumnjivo javile naglom i ishitrenom implementacijom ovog koncepta na studijama različitih urbanih zona u Srbiji. Da li je stanovništvo Srbije spremno na ovakav iskorak? Da li postoji strategija da se ovaj model postupno uvede u sistem funkcionisanja gradova u Srbiji? Da li će njegova primena izazvati otpor kod određenih kategorija stanovništva? Na kojem je nivou digitalna pismenost stanovništva Srbije? Primenom metode SWOT analize izvršiće se sistematizacija najznačajnijih prednosti, nedostataka, mogućnosti i opasnosti primene koncepta „pametnih gradova” na studiji slučaja Srbije. Predočiće se primeri ovog koncepta na studijama gradova širom sveta koji funkcionišu po ovom principu i napraviti komparativna analiza mogućnosti njegove primene u našoj državi. Poseban akcenat je na značaju ovog koncepta za povećanje bezbednosti u gradovima.Urednici: Svetlana Stanarević, Aleksandra Đuki
Стратегија развоја туризма општине Бољевац 2024. – 2030. године
No full textУ контексту савремених економских дешавања, геостратешког положаја и процеса придруживања Републике Србије Европској унији, општина Бољевац препознаје туризам као један од кључних фактора свог привредног и друштвеног развоја. У том смислу, ова Стратегија развоја туризма за период 2024–2030. године представља одговор на потребу да се дугорочно дефинише правац развоја и унапређења туристичке понуде, у складу са националним стратешким оквиром који је постављен у Стратегији развоја туризма Републике Србије 2016–2025. године. Планирање овог развоја одвија се у складу са циљевима који су дефинисани на националном нивоу, са фокусом на одрживи туризам, интеграцију природних и културних ресурса и јачање инфраструктурних капацитета.
Основна визија Стратегије је да туризам у општини Бољевац постане значајан мотор локалног развоја, са снажним ослонцем на природне и културне ресурсе, укључујући планину Ртањ, Боговинску пећину, историјске споменике и рурална подручја. Стратегија се ослања на принципе одрживог развоја, усклађеног са еколошким стандардима и заштитом природних добара, што је такође у складу са циљевима из Стратегије развоја туризма Републике Србије. У том смислу, кључне активности обухватају унапређење саобраћајне и комуналне инфраструктуре, развој туристичке супраструктуре и повећање капацитета за смештај, посебно у руралним и еко-зонама.
Развојни потенцијал туризма у Бољевцу подразумева изградњу модерних туристичких капацитета и њихово повезивање са постојећим ресурсима, као што су природни паркови, традиционална села и културни споменици. Такође, један од кључних елемената је побољшање туристичке инфраструктуре која ће омогућити лакши приступ и већу доступност туристичких дестинација. Ова стратегија поставља јасне циљеве у погледу унапређења туристичких производа као што су еко-туризам, планинарење, сеоски туризам и културно-историјски туризам, уз истовремено подстицање приватних инвестиција и партнерства јавног и приватног сектора.
У складу са правцима из националне Стратегије развоја туризма, ова Стратегија такође има за циљ јачање конкурентности туристичког сектора кроз интеграцију са локалним заједницама, развој малих и средњих предузећа у оквиру туристичке понуде, као и повећање учешћа локалног становништва у туризму. Од суштинске важности је да се туризам развија на начин који ће сачувати и унапредити природна и културна добра, истовремено подржавајући одрживи економски развој и очување аутентичности локалне заједнице.
Стратегија развоја туризма општине Бољевац предвиђа и активности у циљу дигитализације туристичке понуде, креирања јединственог система електронске евиденције туристичких услуга и побољшања приступа информацијама путем дигиталних платформи. Овакви кораци омогућавају бољу видљивост општине на тржишту и доприносе ефикаснијем пласману туристичких производа. Планиране активности биће праћене мерењем учинка и редовним евалуацијама, што ће осигурати да се постављени циљеви остварују у складу са стратешким правцима развоја туризма на националном нивоу и усклађености са потребама локалне заједнице.
Поред наведених стратешких оквира, овај документ ће осигурати да се мере и акциони планови синхронизују са актуелним Просторним планом подручја посебне намене Специјалног резервата природе Ртањ и Просторним планом општине Бољевац, чиме ће се обезбедити интеграција туристичких иницијатива у шири контекст локалног и регионалног развоја
Accepted Manuscript of an article: Ratkaj, I., Jocić, N.,& Budović, A.. (2024). Residential segregation in a radically changing urban context: experiences from Belgrade. in Geografiska Annaler: Series B, Human Geography Taylor & Francis Ltd.., 106(4), 365-386. https://doi.org/10.1080/04353684.2023.2226159
No full textThis article examines the historical perspective of residential segregation in Belgrade and addresses the contextual factors responsible for the dynamics of this segregation. The article considers the decline in social status from the centre to the periphery as the main feature of citywide segregation in Belgrade, along with perpetuated peripheral informality. It also examines the impact of large-scale socialist estates, which were intended to contribute to an egalitarian society and counteract residential segregation. To examine the long-term patterns of residential segregation in Belgrade, we use a combination of sources and research approaches, due to the incomparability and lack of statistical data. Recent changes in segregation patterns during the first two decades of the post-socialist period were additionally analysed at the census-unit level, using data on the education of the population as a proxy for their social status.Accepted Manuscript of an article: [https://doi.org/10.1080/04353684.2023.2226159]Related to published version: [https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1395
Географија у дигиталном свету - Веб ГИС
No full textУ данашњем дигиталном добу, географски информациони системи (ГИС) играју кључну улогу у разумевању и анализи геопросторних података. Веб ГИС платформе за складиштење, анализу и визуализацију географских информација, постају све значајније у истраживању и приказивању геопросторних података на интерактиван начин. Веб ГИС се користи у различитим областима, попут урбаног планирања, екологије и управљања природним ресурсима. Овај рад истражује улогу Веб ГИС-а у области географије, истичући његову способност да омогући ефикасно дељење геопросторних података и олакша спровођење различитих анализа у простору. Анализира се функционалност са посебним нагласком на пружање нових могућности за географска истраживања. Поред тога, разматрају се и изазови који се јављају у примени Веб ГИС-a, укључујући питања везана за приватност података и приступ информацијама. Такође, наглашава се важност континуираног развоја и прилагођавања Веб ГИС технологија како би се задовољиле потребе различитих корисника и унапредила ефикасност анализе геопросторних података. Циљ рада је разумевање како Веб ГИС побољшава приказ и обраду геопросторних података и доприноси развоју географске науке у дигиталном свету.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Периурбанизација као значајни тренд руралног развоја
No full textПроучавање урбане периферије постало је врло актуелна тема у савременим
урбаногеографским истраживањима последњих деценија. Простор између градског и сеоског
подручја често није јасно дефинисан, те се обично користе различити термини: приградска
подручја, приградски пејзаж, урбана ивица, предграђе, рурално-урбани интерфејс, периурбани
појас и слично, с тим што би најадекватнији термин био „периурбани“. Један од кључних
разлога за наведену недореченост је концептуално и географски нејасна дефиниција овог
простора, зато што периурбани развој не одликује само појединачне земље или регије, него
се јавља по целом свету. Неки аутори га сматрају простором између урбаног и руралног, док
га неки виде као динамичан процес трансформације руралног у урбано, из чега проистиче
да је проблем дефиниције појма вероватно стар колико и препознавање самог процеса. Иако
су многи научници периурбана подручја идентификовали регионално или глобално, и даље
постоје питања о томе где се она тачно налазе и које су најприкладније методе за одређивање
њихових граница. Одговори су релевантни за будућу унификацију и класификацију, а пре
свега за дефинисање и дескрипцију процеса. Не постоји издвојена/генерализована метода за
периурбано разграничење. Уместо тога, ти су приступи географски специфични и разликују се
међу развијеним земљама и земљама у развоју, због разлика у обрасцима коришћења земљишта,
социоекономским покретачима и политичким приликама.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Културно наслеђе у туризму и међународној сарадњи: пример Руског културног наслеђа у Србији
No full textИнтеракцију културног наслеђа и туризма карактерише дуг континуитет и растући
интензитет узајамних веза. Ова релација и динамика је теоријски и практично добро проучена
и потврђена. Мање је препозната, истражена и уважена чињеница да на овој релацији,
нарочито код иностраног туризма, постоји завидан потенцијал унапређења комплексних односа
међународне сарадње. Србија је давно препозната као мозаик духовне и материјалне културе
различитих епоха, својстава и утицаја из ближег и даљег окружења (етничких, религијских,
идеолошких, политичких). У фокусу рада је руско (совјетско) културно наслеђе на простору
Србије. Оно са свим својим просторно, временски и тематски диференцираним својствима
и карактеристикама доприноси укупном културном наслеђу. Најзначајнија фреквентност,
разноврсност, препознатљивост и просторна присутност „утиснута” је током прве половине
XX века, али се са промењивим интензитетом може пратити од скоро хиљаду година уназад
до данашњих дана. Овај сегмент културног наслеђа представља значајан потенцијал за
унапређење билатералних, али и укупних регионалних и међународних односа – развоја
туризма, културне размене, економских и политичких перспектива. Ова тема свакако има
растући значај и у контексту актуелне геополитичке ситуације. Руси поново откривају Србију
као туристичку, духовну, привредну и у сваком другом контексту пожељну дестинацију за краће
и дуже задржавање.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Stambena diferencijacija, segregacija i značaj urbanog кonteкsta
No full textMnoge generalne teorije urbanog razvoja su se tokom vremena našle na ispitu validnosti, odnosno, otvarano je pitanje njihove funkcionalnosti u različitim urbanim okruženjima. Postkolonijalna teorija u urbanim istraživanjima je naglasila individualizovan pristup i udaljavanje od generalnih teorija, posledično akcentujući značaj konteksta u sagledavanju urbanih fenomena i razvojnih trendova. Savremena globalna ekonomska kretanja sugerišu određene zajedničke obrasce u strukturama gradova, Ipak, te strukture, uključujući i stambenu, nisu jednoznačni prostorni izrazi globalnih sila i trendova, već su često oblikovane i spektrom lokalizovanih urbanih konteksta. Ovaj rad ima za cilj da sagleda uticaje urbanih konteksta na stambenu diferencijaciju i segregaciju, sa fokusom na Beograd. Na primeru Beograda biće objašnjeno kako se u gradu, koji se razvijao pod uticajem kompleksnih i često antagonističkih ekonomskih, političkih i ideoloških struja, menjala stambena struktura, kao i koji globalni trendovi i lokalno ukorenjene komponente su ostavile duboke tragove u njegovom stambenom tkivu.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти