GERY
Not a member yet
2232 research outputs found
Sort by
Значај регионалних развојних агенција у подстицању привреде региона на територији Србије
No full textУ раду су представљене улоге које регионалне развојне агенције на територији Србије имају, а односе се на промоцију регионалног развоја и јачање конкурентности региона. Дат је осврт на њихово оснивање, пословање, мисије и визије за просперитет региона. Пажња је посвећена поступцима који морају бити испуњени да би регионална развојна агенција добила акредитацију и могла успешно да послује. Циљ је да се размотри начин на који регионалне развојне агенције утичу на подстицање целокупне привреде региона. Наглашена је интеракција између регионалних развојних агенција и јединица локалне самоуправе, као и њихов однос са привредом, научном и стручном јавношћу. Приказани су услови за вредновање, али и могућности даљег побољшања ефикасности рада. Предочен је значај регионалних развојних агенција у оснаживању културног живота и поспешивању интеррегионалне сарадње. Фокус је и на интеракцијама које постоје између регионалних развојних агенција, али и односу који државни ниво управе има према њиховом раду и пословању.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Sustainable Tourism near the City—A Case Study of Stolovi Mountain, Serbia
No full textThis paper deals with the sustainability of tourism in Stolovi Mountain. The purpose of the research was to show that it is possible to develop sustainable tourism in unestablished localities, intending to reduce differences in regional development in the Republic of Serbia, and then refine the tourist offerings of already established tourist localities in the vicinity. Various literature sources were used in the research. GIS software (QGIS 3.12) was used in order to create geographic and other special maps. Field observations were conducted, which were used to perform an in-depth analysis. In addition, two surveys were conducted with people from Kraljevo and those coming from other places in order to determine the identity and recognizability of Stolovi Mountain. The significance of this research is in pointing out that the connection of tourist sites can enrich the offer and attract new visitors, but also in supplementing scientific knowledge about Stolovi Mountain. The main results of the research show that green forms of tourism will ensure ecological sustainability. Kraljevo, a nearby city, is home to the workforce that will care for the localities, provide material contributions for the preservation of nature, guide jobs and sell souvenirs. Stolovi Mountain could quickly be included in various tourist tours and begin to demonstrate the first positive economic effects, followed by sociodemographic ones. The affirmation of mountainous, sparsely populated areas will lead to uniform regional development
(Ne)usklađenost demografskog i prostornog razvoja na lokalnom nivou: Primer grada Čačka
No full textRad je inspirisan rezultatima studije demografskog razvoja, sprovedene za potrebe izrade Generalnog urbanističkog plana Čačka do 2035. godine, koja je obuhvatila uže gradsko područje (gradsko i prigradska naselja). Osnovni nalazi studije ukazali su na protivrečnost demografskog i prostornog razvoja, oličenog u gradnji novog stambenog prostora. Naime, bez obzira na smanjenje broja stanovnika na nivou Grada, ali i svih pojedinačnih naselja (58), broj stanova na nivou Grada u poslednjem međupopisnom periodu je nastavio da raste. U cilju boljeg uvida u demografske trendove i stambene potrebe na teritoriji Čačka, u radu se, pored kretanja stanovništva i promene broja i strukture domaćinstava i stambenih jedinica, istražuju i faktori kao što su zastupljenost porodica prema tipu i struktura stanovništva (starog 15 i više godina) prema bračnom statusu, koji su uticali na oblikovanje navedenih promena i potreba u prvim decenijama 21. veka. Kako bi se bolje sagledale neravnomernosti u distribuciji posmatranih pojava i procesa, prostorni obuhvat istraživanja je u radu proširen na celokupnu teritoriju grada Čačka.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Doprinos GIS-a ekonomskom razvoju turizma Toplice
No full textToplica je subregija mezoregije Južna Srbija. Turistički potencijal je samo delimično iskorišćen. Postoje uslovi za razvoj različitih vrsta turizma: banjskog, planinskog, lovnog, ribolovnog, tranzitnog. Posebna turistička geomorfološka vrednost izuzetnog značaja je Đavolja varoš. 21.vek je vek informatičke ekonomije, gde je informacija važnija od kapitala. Ekonomskim razvojem poboljšava se materijalni, kulturni životni standard, tako da turizam postaje sve popularniji i donosi nove izazove. Danas turizam zahteva nove tehnologije u upravljanju i kontroli turističkim aktivnostima kao i u procesu odlučivanja. U poređenju sa tradicionalnim pristupom Geografski informacioni sistem (GIS) pruža alat za planiranje i upravljanje turizmom, prikupljajući, analizirajući i vizuelizujući prostorne podatke. Integracijom GIS-a u planiranje i upravljanje turističkom infrastrukturom omogućava se donošenje pozitivnih odluka o lokaciji i distribuciji turističkih elemenata, na osnovu pristupačnosti, uticaja na životnu sredinu i ekonomske izvodljivosti. Turistička karta Toplice, urađena u softveru otvorenog koda QGIS 3.32.2 doprineće daljem razvoju i boljoj prezentaciji Topličkog okrugaUrednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Глобализација и просторне удаљености – „Крај географије” и „Смрт растојања”?
No full textГеографска удаљеност између појединих делова света током већег дела људске историје имала је функцију баријере и смањивала могућности комуникације између њих. Немогућност брзог савладавања великих растојања и преношења информација била је главна препрека повезивању удаљених друштава и главна кочница успостављању глобалних веза. Напредак у саобраћајним технологијама у 20. веку у одређеној мери је ублажио просторне баријере, али тек са глобализацијом, појавом интернета и развојем информационих технологија крајем 20. века радикално је промењен концепт географске удаљености и у значајној мери елиминисана физичка дистанца као баријера; створени су термини попут сајбер простора, виртуелне стварности, детериторијализације итд. Данас, када друштвене мреже омогућавају тренутну комуникацију на планетарном нивоу, у свести људи компресија времена и простора доводи до потпуно другачијег поимања удаљености и њене релативизације. Све лакши транспорт људи и робе на велике удаљености, експлозивни пораст информационих и комуникационих технологија и други феномени садржани у термину глобализација навели су многе ауторе да дискутују о све мањој важности географских растојања као значајних сила у покретању економских и друштвених активности. Развијени су концепти „смрти растојања” и „краја географије”, који подразумевају да у савременом свету географска дистанца више није битна, јер се међуљудска комуникација и економске активности све више пребацују из стварног физичког у виртуелни дигитални простор. У раду се критички разматрају ови концепти, са циљем да се докаже како и у условима потпуног глобалног умрежавања просторна растојања и даље играју значајну улогу у међуљудским односима и глобалној економији.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Šta nam indikatori ciljeva održivog razvoja otkrivaju o starijem stanovništvu?
No full textGlobalno, ciljevi održivog razvoja mogu da ukažu na kompleksna kretanja u različitim društvenim segmentima koja su određena strateškim okvirima i defi nisana adekvatnim indikatorima, ali i daju vredne uvide na nacionalnom nivou. Rad ima dvostruk zadatak, da naglasi ciljeve u kojima se javljaju posebni pokazatelji o starijem stanovništvu sa jedne strane, odnosno da se ukaže na mogućnosti proširivanja indikatora o starijima u nepokrivenim oblastima. Korišćeni su zvanični izvori podataka koje publikuje Republički Zavod za Statistiku, prema kojima je je 2022. godine praćeno 125 indikatora okviru 17 ciljeva. Analiza je pokazala da se indikatori koji eksplicitno prepoznaju starije stanovništvo javljaju u oblastima 1) okončati siromaštvo 2) okončati glad 3) rodna ravnopravnost 10) smanjenje nejednakosti 17) partnerstvo. Kao rezultati se izdvajaju zaključci da je starije žene dugoročno pod većim rizikom od siromaštva, ali da je detektovano dalje pogoršanje koje je posledica povećanja stope rizika od siromaštva među muškim stanovništvom. Iako se usmerava pažnja na nutritivne potrebe i kod starijih lica, u izveštajima ne postoji pokazatelj kojim se meri. U okviru trećeg cilja koji se fokusira na blagostanje, nijedan indikator ne daje direktne informacije o starijem stanovništvu, iako postoji prostor da se u okviru podataka o incidenciji tuberkuloze i stopama smrtnosti od različitih bolesti prikažu pokazatelji i za starije stanovništvo. U okviru ciljeva koji se odnose na dostizanje rodne ravnopravnosti, markirana je starost žena od 18 do 74 godina koje su bile izložene različitim vidovima nasilja. Smanjenje nejednakosti kroz promovisanje socijalne, ekonomske i političke inkluzije je mereno indikatorom koji ukazuje da je kod starijeg stanovništva došlo do značajnog udaljavanja od cilja. Zaključak je da postoji neujednačenost između značaja rastućeg segmenta starijeg stanovništva i dostupnih pokazatelja o karakteristikama starije populacije, kao i da bi dodavanje novih pokazatelja koji se fokusiraju na ovu starosnu grupu osvetlilo bitne zanemarene nijanse.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
Квантитативни показатељи организације индустрије- студија случаја Српско Подунавље
No full textПодунавље у Србији обухвата узан простор тока Дунава кроз Србију од територије Града Сомбора до територије општине Неготин где Дунав напушта простор Србије. На овом простору концентрисан је највећи део индустрије Србије, пре свега због повољног географског положаја који је омогућио њен размештај. Организационо посматрано, индустрија је највише сконцентрисана у великим градовима Подунавља, примарним половима развоја, а то су Београд и Нови Сад, затим секундарним половима развоја, као што су Смедерево и Панчево, а у новије време све значајнију улогу у развоју индустрије имају и Инђија и Стара Пазова. Циљ овог рада је представљање организационе структуре индустрије Подунавља преко метода рангирања, индекса организационе концентрације индустрије и других квантитативних показатеља који ће јасно показати разлике у организацији индустрије међу административним јединицама Српског Подунавља.Уредници: Велимир Шећеров, Иван Раткај, Даница Шанти
U prvom licu (lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja, deset naučno-stručnih skupova od 2001. do 2024. godine)
No full textU maju 2001. godine održan je prvi naučno-stručni skup pod nazivom „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, u organizaciji Asocijacije prostornih planera Srbije i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako se u oktobru 2024. godine održava deseti, jubilarni naučno-stručni skup pod istim nazivom i sa istim organizatorima, ukazala se prilika da se stručnoj i naučnoj javnosti na jednom mestu, sažeto prikažu teme i osnovni podaci o ovim skupovima, ali i da se podsetimo kako je sve počelo, kao i da razmotrimo kako da nastavimo dalje sa ovom temom, jer smatramo da su objavljeni radovi i same diskusije na skupovima, bar u određenoj meri, doprineli i dalje mogu doprinositi unapređenju stanja u planiranju i uređenju prostora i naselja u lokalnim samoupravama u Srbiji.Urednici: Bogdan Lukić, Velimir Šećerov, Dejan S. Đorđević, Zoran Radosavljevi
Remote sensing and forest conservation: comparing NDVI and CORINE CLC as tools for improving national forest inventory updates and preventing illegal logging in Serbia
No full textEvidence convincingly shows that illegal and corrupt activities are the major underlying cause of deforestation – illegal logging contributes up to 30% of the global market, in excess of US $20 billion a year. Since so much deforestation is the result of illegal logging, we cannot rely on official production statistics to capture deforestation. National forest inventories (NFIs) in Serbia have been carried out very rarely (every 20 years), while the last two official estimates of the forest areas (for 2011 and 2014) are very imprecise, because they are based on the cadastral data (and Serbia is well known for the lack of cadastre updating). In this article we analysed two vegetation inventory techniques (NDVI and CORINE land cover). We clearly proved that NDVI (Normalized Difference Vegetation Index) offers local policymakers in Serbia more possibilities for sound and sustainable forest management than CORINE Land Cover: calculated forest areas obtained by CORINE land cover were even 15% larger than in the official forest inventory, while NDVI gave very precise results. The main methodological cause for such a huge discrepancies in the obtained results is that CORINE land cover (no matter how good/precise the satellite images used) doesn’t go below the range of 4-5 ha space-units, while NDVI easily deals with space units of 5 m2. This is of a decisive importance for Serbia, where privately owned (agricultural and) forest land usually cover much smaller areas than 4 ha. NDVI is, also, very promising in the countries that very seldom perform national forest inventories, since it can easily provide local forest managers (especially in the munici-palities with highly pronounced illegal logging, like Kuršumlija), with several, very precise, up-to-date forest inventory data (per year). Also, it has scientific objectivity that (to a large extent) can help in pre-venting possible corruption in the sphere of forest management. In short, in order to properly manage forests in Serbia (common resources that are difficult to be produced and easy to be depleted) NDVI clearly offers policymakers very precious possibilities for better local forest management.Editor: Blagoja Markosk
