Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Граматичке способности деце са развојним језичким поремећајем
No full textОсновни циљ овог истраживања јесте утврђиванје нивоа граматичке развијености код деце са развојним језичким поремећајем у односу на децу типичног језичког развоја. Клиничку групу је чинило петнаесторо деце узраста пет до седам година којима је дијагностикован развојни језички поремећај. Контролну групу је такође чинило петнаесторо деце, типичног развоја, узраста пет до седам година. У истраживању су примењени тестови "Граматика малишана" (Владисављевић, 1983) и тест "Стрип прича" (Владисављевић, 1983). Резултати добијени путем примене статистичке анализе података су показали да постоје разлике у нивоу развијености граматичке структуре између деце са развојним језичким поремећајем и деце типичног развоја. Деца са развојним језичким поремећајем касне у усвајању појединих елемената граматичке структуре. Утврђене су статистички значајне разлике у самом броју продукованих реченица између деце са развојним језичким поремећајем и деце типичног развоја, а забележен је и већи број аграматичних реченица код деце са развојним језичким поремећајем. Резултати су показали да је деци са развојним језичким поремећајем велики проблем представља употреба глагола у прошлом и будућем времену. Наиме, реченице продуковане у прошлом или будућем времену често су биле аграматичне. Деца са развојним језичким поремећајем су такође имала потешкоћа приликом употребе заменица, предлога и прилога за разлику од деце типичног развоја. Такође, утврђена је повезаност између скора постигнутом на тесту „Граматика малишана“ и броја продукованих реченица на тесту „Стрип прича“. Деца која су постигла виши скор на тесту „Граматика малишана“ продуковала су већи број реченица на тесту „Стрип прича“.The aim of this study was to determine the level of grammatical difficulties in children with development language disorder. The sample consisted of two groups, experimental and control group. The experimental group consisted of fifteen children aged between five and seven years who were diagnosed with development language disorder. The control group also consisted of fifteen children aged between five and seven years. The tests used in this study were "Children's Grammar" (Vladisavljević, 1983) and "Comic Story" (Vladisavljević, 1983). Results, provided by statistical analysis, showed that there were differences between levels of grammatical abilities between children with development language disorder and tipically developing children. Children with development language disorder showed grammar development, but with delay in some grammatical aspects, compared to tipically developing children. Statistically significant differences in the number of sentences produced between children with a developmental language disorder and children with typical development were recorded, and a greater number of agrammatic sentences was also recorded in children with a developmental language disorder.The number of produced sentences was similar in both groups, but children with specific language disorder produced higher number of sentences with agrammatism. They also showed difficulties in producing sentences in past or future tense. They also showed difficulties in using the right pronouns, prepositions and adverbs. Significant correlation was noted between the score in the test „Children‘s Grammar“ and the number of produced sentences in the test „Comic Story“. Those children who scored higher number on the test „Children‘s Grammar“ were able to produce higher number of sentences in the test „Comic Story“
Моторичке вештине као предиктори адаптивног понашања код деце са сметњама у развоју
No full textЦиљ рада је процена моторичких вештина као предиктора адаптивног понашања деце са
сметњама у развоју, поређењем ученика основношколског и средњошколског узраста у домену
свакодневних (животних) вештина. Истраживање је спроведено у школи за оштећене слухомнаглуве
„Стефан Дечански“ у Београду, на узорку од 34 ученика, оба пола, основне и средње
школе. За потребе истраживања коришћена је Винеландова скала за процену адаптивног
понашања. Резултати су показали средњу позитивну корелацију за укупан скор моторичких
вештина и структуру породице, општи успех и оцену из физичког, односно малу позитивну
корелацију за укупан скор моторичких вештина и пол, врсту сметње и разред који похађају
испитаници. На основу добијених резултата, може се рећи да су моторичке вештине показатељи,
односно фактори који утичу на свакодневне вештине деце са сметњама у развоју.The goal of this project is to evaluate motor skills as a predictor of adaptive behavior of children
with developmental disabilities, by comparing elementary and high school age students in the domain of
everyday (life) skills. The research was conducted at the school for the hearing-impaired-hard-of-hearing
"Stefan Dečanski" in Belgrade, on a sample of 34 students, both sexes, from primary and secondary
schools. For the purposes of the research, the Vineland scale was used to assess adaptive behavior. The
results showed a medium positive correlation for the total score of motor skills and family structure,
general success and grade in physical education, i.e. a small positive correlation for the total score of
motor skills and gender, type of disability and class attended by the respondents. Based on the obtained
results, it can be said that motor skills are indicators, that is, factors that influence the daily skills of
children with developmental disabilities
Учесталост и предиктори промене смештаја деце и младих без родитељског старања
No full textЦиљ овог истраживања је утврђивање учесталости и предиктора промене смештаја деце и младих који су измештени из породице. Применом ретроспективног дизајна истраживања, испитали смо историју смештаја корисника у установама за децу и младе без родитељског старања, од тренутка измештања из породице. Узорак је чинило 133 корисника из седам установа у Србији, који су били оба пола (женски 57,1% и мушки 42,9%) и узраста од 14 до 20 година (AS=16,68, SD=1,82). Резултати показују да је 72,2% деце и младих из узорка барем једном променило смештај, а 6,8% је искусило четири и више промена. Ово истраживање је потврдило налазе претходних студија да је нестабилност смештаја повезана са менталним поремећајима корисника, старијим узрастом на пријему и структуром биолошке породице. У раду се разматрају импликације добијених налаза за будућа истраживања и истиче да усмеравање пажње на познате предикторе промене смештаја може допринети стабилности у збрињавању деце и младих без родитељског старања
Is the female sex associated with an increased risk for long-term cognitive decline after the first-ever lacunar stroke? Prospective study on small vessel disease cohort
Get PDFBackground: Sex is a significant determinant of survival and functional outcome after stroke. Long-term cognitive outcome after acute lacunar stroke in the context of sex differences has been rarely reported. Methods: A cohort of small vessel disease (SVD) patients presenting with first-ever acute lacunar stroke and normal cognitive status has been evaluated 4 years after the qualifying event for the presence of cognitive impairment (CI) with a comprehensive neuropsychological battery. Differences in baseline clinical and neuroimaging characteristics were compared between sexes in relation to cognitive status. Results: A total of 124 female and 150 male patients were analyzed. No difference was detected between the groups regarding age (p = 0.932) or frequency of common vascular risk factors (p > 0.1 for all). At the baseline assessment, women had more disabilities compared to men with a mean modified Rankin scale (mRS) score of 2.5 (1.5 in men, p < 0.0001). Scores of white matter hyperintensities (WMH) of presumed vascular origin and a total number of lacunes of presumed vascular origin on brain MRI were higher in women compared to men (p < 0.0001 for all). As many as 64.6% of patients had CI of any severity on follow-up, women more frequently (77.4%) than men (54.0%; p < 0.0001). Univariate logistic regression analysis showed that female sex, higher NIHSS and mRS scores, presence of depression, and increasing WMH severity were associated with an increased risk for CI. Multivariate regression analysis indicated that only depression (OR 1.74, 95%CI 1.25–2.44; p = 0.001) and WMH severity (OR 1.10, 95%CI 1.03–1.17; p = 0.004) were independently associated with the CI. Conclusion: At the long-term follow-up, women lacunar stroke survivors, compared to men, more frequently had CI in the presence of more severe vascular brain lesions, but this association was dependent on the occurrence of depression and severity of WMH, and could not be explained by differences in common vascular risk factors. Copyright © 2023 Pavlovic, Pekmezovic, Mijajlovic, Tomic and Zidverc Trajkovi
Психофизиолошке способности деце са вишеструком ометеношћу
No full textПсихофизиолошки развој детета одвија се кроз хијерархијски повезане фазе, које су условљене биолошким предиспозицијама и срединским утицајима, чинећи развојни пут сваког детета јединственим.
Пренатални, перинатални и постнатални ризико фактори могу компромитовати развој целокупне личности, а самим тим и говорно-језички развој, психомоторно функционисање и социо-емоционално понашање детета.
Када говоримо о специфичностима и свакодневном функционисању деце са вишеструком ометеношћу, можемо рећи да се велики број истраживача широм света интересује за ову тему.
Нашим истаживачким радом настојали смо да испитамо и објаснимо специфичности психофизиолошког функционисања деце са вишеструком ометеношћу, на нивоу говора, психомоторног функционисања и социо-емоционалног понашања.
Узорак је обухватио Н=53 испитаника узраста 0 до 7 година, који долазе на ре/хабилитациони третман.
За потребе истраживања коришћена је Скала за процену психофизиолошких способности детета од 0-11 година (осмишљена од стране тима стручњака из Института за експерименталну фонетику и патологију говора).
Статистичка анализа података урађена је помоћу SPSS пакета, а урађена је и квалитативна анализа података.
На основу резултата истраживања можемо закључити да деца са вишеструком ометеношћу испољавају дефиците у психофизиолошком функционисању, као и да њихово психофизиолошко функционисање зависи од пола, узраста, когнитивног капацитета, начина комуникације, присутности ризико фактора, врсте присутних оштећења, времена настанка оштећења и дужине трајања ре/хабилитационог третмана.A child's psychophysiological development takes place through hierarchically connected stages, which are conditioned by biological predispositions and environmental influences, making each child's developmental path unique.
Prenatal, perinatal and postnatal risk factors can compromise the development of the entire personality, and therefore speech and language development, psychomotor functioning and socio-emotional behavior of the child.
When we talk about the specifics and daily functioning of children with multiple disabilities, we can say that a large number of researchers around the world are interested in this topic.
With our research work, we tried to examine and explain the specifics of the psychophysiological functioning of children with multiple disabilities, at the level of speech, psychomotor functioning and socio-emotional behavior.
The sample included N=53 respondents aged 0 to 7 years, who come for re/habilitation treatment. For the purposes of the research, we used the Scale for assessing the psychophysiological abilities of children aged 0-11 years (designed by a team of experts from the Institute for Experimental Phonetics and Speech Pathology) .
Statistical data analysis was done using the SPSS package, and qualitative data analysis was also done.
Based on the results of the research, we can conclude that children with multiple disabilities exhibit deficits in psychophysiological functioning, as well as that their psychophysiological functioning depends on gender, age, cognitive capacity, way of communication, the presence of risk factors, the type of impairment present, the time of onset of the impairment and the duration of the re /habilitation treatment
Испитивање тешкоћa у процесу слушања код особа са мениеровом болешћу
No full textМениерова болест представља хроничну болест унутрашњег ува. Захвата чуло слуха и чуло равнотеже, те се јављају симптоми вртоглавице, тинитуса, губитак слуха (пуноћа у уву). Јавља се између треће и седме деценије живота. Како преко 80% информација добиjамо путем слуха, не смемо запоставити тешкоће процеса слушања са којима се особе са Мениеровом болешћу сусрећу у свакодневним животним ситуацијама.
Тешкоће у процесу слушања у свакодневним животним околностима испитиване су на узорку од четрдесет и једне особе са Мениеровом болешћу. Циљистраживања је био утврдити присуство тешкоћа у процесу слушањакод особа са Мениеровом болешћу, као и да ли постоји утицај социодемографских фактора попут пола, старости, дужине трајања болести, наследне предиспозиције и коморбидитета.
Добијени резултати указују да особе са Мениеровом болешћу имају тешкоће у процесу слушања у свакодневним животним ситуацијама. Такође, резултатима је утврђено да старост утиче на тешкоће у процесу слушања. Пол, дужина трајања болести, наследна предиспозиција и коморбидите нису утицали на тешкоће процеса слушања у свакодневним животним околностима код особа са Мениеровом болешћу.
Резултате треба искористити у сврху бољег разумевања тешкоћа са којима се особе са овом болешћу сусређу у свакодневном животу, а све у циљу превазилажења проблема слушања и проналаску практичних решења.Meniere's disease represents a chronic condition of the inner ear. It affects both the sense of hearing and the sense of balance, leading to symptoms such as dizziness, tinnitus, and hearing loss (a fullness in the ear). It typically manifests between the third and seventh decades of life. Since over 80% of information is obtained through hearing, we must not neglect the difficulties in the listening process that individuals with Meniere's disease encounter in everyday life situations.
Difficulties in the listening process in everyday life circumstances were examined in a sample of forty-one individuals with Meniere's disease. The research aimed to determine the presence of listening difficulties in individuals with Meniere's disease and whether there is an influence of sociodemographic factors such as gender, age, duration of the disease, hereditary predisposition, and comorbidities.
The results obtained indicate that individuals with Meniere's disease do experience difficulties in the listening process in everyday life situations. Furthermore, the results show that age influences these listening difficulties. Gender, the duration of the disease, hereditary predisposition, and comorbidities did not affect the difficulties in the listening process in everyday life circumstances among individuals with Meniere's disease.
These results should be utilized to better understand the challenges faced by individuals with this disease in their daily lives, with the goal of overcoming hearing-related problems and finding practical solutions
Zapošljavanje osoba sa autizmom – model baziran na jakim stranama
Get PDFTri vodeće kognitivne teorije autizma objašnjavaju ključne karakteristike
poremećaja iz spektra autizma nedostatkom teorije uma, deficitima egzekutivnih funkcija
i nedovoljnom centralnom koherencijom. U okviru ERASMUS + projekta
„Oppotunities 4 Autism“, organizovana je obuka stručnjaka koji pružaju podršku
potencijalnim radnicima sa autizmom u različitim fazama njihovog radnog angažovanja.
Kako je celokupna obuka bazirana na promovisanju tzv. pozitivnog pristupa autizmu, cilj
ovog rada je da ukaže na ključna obeležja autizma koja bi se, sa aspekta poslodavaca,
mogla posmatrati i kao prednosti u njihovom radnom angažovanju. Specifična
interesovanja, repetitivnost, fokus na detalje, preferiranje vizuelnih sadržaja i sklonost ka
praćenju zadatih pravila i rutina, samo su neke od manifestacija autističnog ponašanja
koje se mogu iskoristiti za uspešnu realizaciju čitavog niza radnih aktivnosti. Iako se u
priručnicima za poslodavce kao prednosti osoba sa autizmom navode visoka inteligencija,
bogat vokabular, specijalne sposobnosti, izvanredna memorija, suvereno vladanje
kompjuterskim tehnologijama i kreativan način razmišljanja, izvan zadatih šema,
navedene karakteristike su u praksi veoma retke i vezuju se samo za neke osobe sa
visokofuncionalnim autizmom. Službe za ljudske resurse trebalo bi da računaju i na
nedostatak teorije uma kao na potencijalnu prednost zaposlenih osoba sa autizmom,
budući da se on ispoljava, između ostalog, i kroz: potpunu iskrenost, izostanak
kalkulisanja u socijalnim i radnim relacijama, specifičan smisao za humor, rezilijentnost u
nekim emocionalno zasićenim okolnostima i radnu etiku
Trening socijalnih veština sa učenicima sa Aspergerovim sindromom/visokofunkcionalnim autizmom
Get PDFDeficiti u domenu socijalnih veština kod učenika sa Aspergerovim sindromom/visokofunkcionalnim autizmom mogu dovesti do pojave vršnjačkog odbacivanja, rizika da budu žrtve vršnjačkog nasilja, anksioznosti i depresije.
Trening socijalnih veština predstavlja jednu od potencijalnih intervencija kojom se može unaprediti socijalno funkcionisanje dece, ali se pregledom dostupne literature uočava nedovoljan broj radova na teritoriji Republike Srbije u vezi sa primenom treninga u ovoj populaciji učenika.
Cilj ovog rada je da se predstavi grupni trening socijalnih veština za učenike sa Aspergerovim sindromom/visokofunkcionalnim autizmom koji se realizuje u Osnovnoj školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom „Miloje Pavlović“, u Beogradu.
Realizacija treninga se oslanja na metodologiju dr Džeda Bejkera, jednog od poznatijih autora u oblasti treninga socijalnih veština dece sa poremećajem iz spektra autizma. Nakon aktivnosti procene socijalnih veština koje je potrebno razvijati i unapređivati, određuju se adekvatne strategije koje bi bile najefikasnije za podučavanje.
Direktan rad sa decom odvija se kroz strukturisano učenje koje podrazumeva identifikovanje potrebe za učenje određene veštine, davanje didaktičkih instrukcija, modelovanje, igranje uloga i vežbanja unutar i van grupe. Trening se na ovaj način realizuje dva puta nedeljno, za dve grupe učenika (mlađi i stariji školski uzrast) u trajanju od 60 minuta.
Dosadašanja primena treninga i procena njegove socijalne validnosti iz perspektive roditelja ukazuju na to da je trening prihvatljiv i efikasan način za unapređivanje socijalnog funkcionisanja ove dece
Uticaj primene uređaja sa govornim autputom na produkciju prirodnog govora kod osoba sa poremećajima komunikacije
Get PDFU oblasti augmentativne i alternativne komunikacije primenjuju se nepotpomognute i potpomognute metode komunikacije. Njihov cilj je da privremeno ili trajno dopune ili zamene prirodan govor i komunikaciju. Govorni autput je važna komponenta potpomognutih metoda komunikacije, koje danas imaju sve veći značaj.
Istraživanja u ovoj oblasti su usmerena na određivanje efekata primene uređaja sa govornim autputom na produkciju prirodnog govora korisnika, kvalitet socijalne interakcije, kao i na reakcije komunikacionih partnera. Iako su utvrđeni ishodi upotrebe uglavnom pozitivni, članovi porodice osoba sa poremećajima komunikacije su i dalje zabrinuti da će primena metoda augmenatativne i alternativne komunikacije negativno uticati na razvoj prirodnog govora.
Cilj ovog rada je bio da se sistematskim pregledom dostupne i relevantne literature utvrde i opišu efekti primene uređaja sa govornim autputom na produkciju prirodnog govora kod dece i odraslih osoba sa poremećajima komunikacije.
Rezultati istraživanja pokazuju da uređaji sa govornim autputom mogu uspešno da se primene kod osoba sa poremećajima komunikacije svih uzrasta. Ovi uređaji, za razliku od nepotpomognutih metoda komunikacije, korisnicima omogućavaju komunikaciju na daljinu, kao i efikasnije uspostavljanje i održavanje socijalne interakcije.
S obzirom na to da komunikacioni partneri uglavnom dominiraju svim aspektima komunikacione razmene, pružanje mogućnosti da korisnik efikasno uspostavi i vodi konverzaciju je veoma važno. Uređaji sa govornim autputom, takođe, obezbeđuju povratne auditivne informacije, kao i pristup sačuvanim porukama. To može da utiče na povećanje motivacije korisnika da uređaj koristi u cilju iniciranja komunikacije. Druge prednosti primene ovih uređaja uključuju poboljšanje artikulacionih, morfo-sintaksičkih, pragmatskih, kao i receptivnih jezičkih sposobnosti
Izazovi u implementaciji kazne rada u javnom interesu
Get PDFNakon uvođenja kazne rada u javnom interesu u srpsko krivično zakonodavstvo očekivalo se da ova sankcija u značajnoj meri zameni kratkotrajne kazne lišenja slobode.
Osim toga, rad u javnom interesu je trebalo da rezultira osnaživanjem osuđenih lica kako u domenu sticanja stručnih znanja, tako i u domenu razvijanja socijalnih veština.
Nažalost, velika očekivanja nisu ostvarena. Izuzetno obimni i složeni zadaci povereni su Poverničkoj službi koja se bavi i izvršenjem svih ostalih vidova alternativnih sankcija i propratnih mera. Takođe, prisutni su problemi u domenu širenja liste poslodavaca koji si voljni, sposobni i opskrbljeni adekvatnim resursima za uključivanje u implemntaciju ove sankcije. Rad sadrži analizu statističkih podataka o izrečenim i izvršenim kaznama rada u javnom interesu tokom prethodne decenije u Srbiji, kao i pregled relevantne literature o ovoj temi. Cilj rada je da se ukaže na mere čija implementacija bi mogla rezultirati obimnijom i kvalitetnijom primenom rada u javnom interesu