Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Bihejvioralne manifestacije egzekutivnih funkcija kod dece bez roditeljskog staranja
Get PDFРанa институционализацијa деце доводи често до кашњења у физичком развоју, хормонског дисбаланса, отежаног успостављања сигурне афективне везаности, као и успореног когнитивног развоја.
Циљ нашег истраживања је утврдити ниво развоја егзекутивних функција код деце и младих без родитељског старања и њихових вршњака истог календарског узраста који одрастају у породичној средини. У истраживању је коришћен БРИЕФ инструмент за процену развоја егзекутивних функиција у природном окружењу, верзија намењана родитељима. Узорком је укупно обухваћено 48 испитаника основношколоског узраста из институционалног смештаја и породичне средине, изједачени према узрасту и полу.
Деца из институционалног смештаја статистички значајно заостају за својим вршњацима из породичне средине на свим глобалним скалама ˗ Глобални егзекутивни скор, Индекс регулације понашања и Индекс метакогниције. У групи деце из институционалног смештаја не постоји повезаност између постигнућа на глобалним скалама и узраста када је дете примљено у дом и времена проведеног у њему, као ни повезаност пола и постигнућа.
Узрок статистички значајних разлика између две групе испитаника може бити последица испољавања постојећих ограничења код институционализоване деце, неповољног породичног окружења пре институционализације или неадекватно организованог институционалог смештаја који не подстиче у довољној мери дечији развој.Early Institutionilazation of children often leads to slowed growth, hormonal disbalance, difficulties in establishing affective relationships as well as delayed cognitive development.
The goal of our research is to determine the level of development of executive functions in children and young adults without parental guidance and their peers who live in a familial environment. The research used the “BRIEF” instument to evaluate the development of executive functions in a natural environment, the version designed for parents. The sample included 48 subjects of high-school age that reside in institutions and familial environments, controlled for age and gender.
Children raised in institutions fall behind their peers by a statistically non-trivial amount in every global scale- Global Executive score, Index of behavior regulation and Index of Metacognition. The institutionalized group shows no correlation between achievements on global scales and the age when the child entered the orphanage and time spent in it, nor between sex and achievements. The cause of the statistical difference between the two gropus of subjects could be the consequence of exhibiting existing limitations of institutionalized children, unsatisfactory familial surroundings before being admitted, or inadequately organized institutional surroundings that don’t sufficiently promote child development
Uticaj medija na stavove prema osobama sa invaliditetom
Get PDFОсобе са инвалидитетом као и све особе на планети имају сва прокламована људска и грађанска права укључујући право да се образују, лече, социјализују, воде самосталан живот и слично. Ипак, дискриминација и предрасуде према овим људима данас су свакодневница. Ставови се код људи формирају на основу онога што чују и зато медији воде велику улогу у формирању истог.
Циљ истраживања је испитати у којој мери медији утичу на формирање статова према особама са инвалидитетом, да ли се медији довољно баве овом тематиком, да ли медији из различитих области село- град ређе или чешће извештавају о особама са инвалидитетом и да ли пол утиче или не утиче на улогу медија при формирању ставова о особама са инвалидитетом. Истраживање је рађено на територији Републике Србије. У истраживању су коришћена два упитника.
Један је намењен општој популацији док је други прилагођен новинарима.
На основу постигнутих резултата може се закључити да је општа хипотеза: „Извештавање медија о особама са инвалидитетом нема значајнији утицај на ставове опште популације и упознатост са проблемима ове популације“, потврђена.
Такође, добијени резултати указују да се посебна хипотеза: „Текстови о инвалидним особама у најутицајнијим медијима утичу на стварање позитивног става према особама са инвалидитетом“, не може сматрати потврђеном. На основу изнетог може се закључити да посебна хипотеза: „Медији особама са инвалидитетом не посвећују довољно простора“, потврђена. Такође може се закључити да посебна хипотеза: „Медији на локалном нивоу ређе извештавају о особама са инвалидитетом“, није потврђена. : „Штампани медији и радио ређе извештавају о особама са инвалидитетом“, не можемо сматрати потврђеном. „Пол и место становања не утичу на улогу медија на формирање ставова о особама са инвалидитетом.“, може сматрати делимично потврђеном и то управо због резултата који су уочени у групи испитаника мушког пола
Professional competence of primary and secondary school teachers as a factor that determines attitude toward inclusive education of blind students
Get PDFПозитивни ставови наставника према инклузивном образовању слепих ученика представљају један од значајних предуслова за њихово активно укључивање у активности вршњака типичног развоја. Велики број истраживања указује на то да се негативни ставови могу довести у везу са недостатком професионалних компетенција наставника за рад са слепим ученицима.
Основни циљ овог истраживања био је да се утврде ставови наставника разредне и предметне наставе према инклузивном образовању у односу на њихове професионалне компетенције. Додатно, провераване су и разлике у погледу личне спремности наставника разредне и предметне наставе за рад са слепим ученицима. У истраживању је учествовало 49 наставника разредне и 59 наставника предметне наставе. Од инструмената примењивани су социо-демографки упитник и Упитник за процену ставова наставника према инклузивном образовању слепих ученика.
Резултати показују да су ставови наставника према инклузивном образовању слепих ученика генерално позитивни, али и да се значајне разлике у ставовима уочавају између наставника разредне и наставника предметне наставе. Добијени подаци указују на то да, у односу на наставнике предметне наставе, наставници разредне наставе испољавају значајно позитивније ставове, имају виши ниво професионалних компетенција за рад са слепим ученицима и испољавају значајно виши ниво спремности за будуће ангажовање у раду са овим ученицима. Практичне импликације ових резултата указују на потенцијалне тешкоће прилагођавања слепих ученика на други циклус образовања, које директно проистичу из мање позивних ставова и нижих нивоа професионалних компетенција предметних наставника. У оквиру анализе резултате дате су препоруке за унапређивање инклузивне праксе у нашој средини.Teachersʼ positive attitudes toward inclusive education of blind students are one of the most important preconditions for their active involvement in the activities of typicaly developing peers. А large number of researches indicate that negative attitudes can be related to the lack of professional competencies for working with blind students among teachers.
The main goal of this research was to determine the attitudes of primary and secondary school teachers towards inclusive education in relation to their professional competencies. In addition, the differences in terms of personal readiness of primary and secondary school teachers to work with blind students were checked.
In the research participated 49 primary school teachers and 55 secondary school teachers. Instruments used in this study were the socio-demographic questionnaire and the Questionnaire for the assessment of teachers' attitudes towards inclusive education of blind students were applied.
The results show that teachers attitudes towards inclusive education of blind students are generally positive, but also results reveal that significant differences in attitudes are observed between primary and secondary teachers. The obtained data indicate that, in relation to secondary teachers, primary school teachers show significantly more positive attitudes, have a higher level of professional competencies for working with blind students and show a significantly higher level of readiness for future engagement in working with these students.
The practical implications of these results point out the potential difficulties for adaption of blind students on the second cycle of education, which directly results from less positive attitudes and lower levels of professional competencies of secondary school teachers. As part of the analysis, the results provide recommendations for improving inclusive practices in our environment
Problems of implementation of inclusive education in children with developmental impairments In the republic of Serbia
Get PDFEarlier forms of education for children with developmental disabilities included education in special schools or specially formed classes within regular schools. These
models of education of children with motor impairments significantly exclude the most important item of rehabilitation of children with developmental disabilities, socialization. Understanding the importance of preparing children with motor impairments for functioning within the social community, there is a need to change the way children with disabilities are educated. As a comprehensive
solution to the problem, the application of inclusive education is approached. This modern model of education and upbringing of children with motor impairments, in practice, encounters many problems that hinder the implementation of the educational process. Starting from the legal regulations of inclusive education, through the goals of educational work of children with disabilities,
to the attitudes of regular school teachers and accessibility, applied inclusion in the Republic of Serbia does not meet the basic criteria for education of children with disabilities.
The aim of this paper is to present the
most common problems of practical
implementation of inclusive education of
children with motor impairments.Raniji oblici školovanja dece ometene u razvoju podrazumevali su školovanje u specijalnim školama ili specijalno oformljenim razredima u okviru re- dovnih škola. Ovi modeli obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju znatno isključuju najbitniju stavku rehabilitacije dece ometene u razvoju, odnosno socijalizaciju. Shvatanjem značaja pripreme dece sa smetnjama u razvoju za funkcionisanje u okviru društvene zajednice, pojavila se potreba za izmenom načina školovanja dece ometene u razvoju. Kao sveobuhvatno rešenje problema, pristupa se primeni inkluzivnog obrazovanja. Ovaj savremeni model obrazovanja i vaspitanja dece sa smetnjama u razvoju, u praksi nailazi na mnoge probleme koji otežavaju sprovođenje procesa. Počevši od zakonske regulative inkluziv- nog obrazovanja, preko ciljeva vaspitno-obrazovnog rada za decu sa smetnjama, do stavova nastavnika redovnih škola i same prisupačnosti, primenjena inkluzija u Republici Srbiji ne ispunjava osnovne kriterijume obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Cilj rada je da se prikažu najučestaliji problemi praktične primene inkluziv- nog obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju
Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih
No full textВаспитање и образовање глуве и наглуве деце у Србији има традицију
дугу више од 130 година. Развојни пут обележиле су фазе идентичне онима
кроз које су прошли и образовни системи високо развијених европских
земаља. На свом путу Србија је настојала да прати сва савремена кретања
на пољу сурдопедагошког рада у мери у којој су јој то ратови и унутрашње
кризе у друштвеном животу дозвољавале. У грађењу образовног система
најпре се појавила приватна иницијатива учитеља широм Србије који су
отварали заводе за образовање глуве и наглуве деце, а нису били ретки
ни случајеви образовања глувих у истим разредима с вршњацима типич-
ног развоја. У том периоду појављују се корифеји сурдологије – Радивој
Поповић, Вељко Рамадановић, Јован Бољарић, Коста Николић – који ће
поставити темеље организованом и модерном систему образовања и вас-
питања глувих и наглувих у Србији.
Савремени концепт васпитања и образовања, заснован на људским
правима, хуманизацији и квалитетном образовању доступном за све, данас
шири васпитно-образовно поље и пружа могућност глувој и наглувој деци
да, уз додатну помоћ и подршку, остваре право на образовање не само у
специјализованим школама за глуве и наглуве већ и у школама за образо-
вање вршњака типичног развоја.
Најорганизованије и најцелисходније стицање знања, развијање спо-
собности и усвајање навика и вештина реализује се управо путем наставе
у организованом школском систему. Стога настава представља плански и
систематски институционално реализован васпитно-образовни процес,
заснован на друштвено одређеним циљевима, који се остварују кроз инте-
ракцију наставника и ученика, на дидактички обликованим садржајима, уз
примену разноврсних метода, поступака, облика и средстава рада. Међутим,
једино настава у којој су сви елементи усклађени с циљевима рада и инди-
видуалним способностима и потребама ученика, у којој се тежиште рада
помера с наставних садржаја на исходе, односно на процес учења и његове
резултате, може да подстакне развој ученика и да допринесе да се стечена
знања примене у пракси и у свакодневном животу. Доситеј Обрадовић је
говорио да је „млада душа подобна меком воску, у какав је калуп ставиш,
таквог човека од ње добијеш”. Отуда је јасно колику одговорност имају
не само родитељи већ и васпитачи и наставници у одрастању и облико-
вању младе личности. Та одговорност добија посебно на значају када су у
питању деца чије је развој оптерећен одређеним сметњама и поремећајима.......
Razlike u informisanosti o higijeni glasa između profesora srednje škole i opšte populacije
No full textCaracteristics of linguistic disorders in persons with vascular dementia
No full textДеменција се испољава поремћајима у памћењу, говору jeзику, пажњи, опажању, мишљењу, понашању, расположењу. Васкуларна деменција је други најчешћи узрок деменције.
У зависности од локализације мождане лезије испољавају се различити типови васкуларне деменције.
Кључна оштећења говора и језика у раним фазама васкуларне деменције су немогућност проналажења одговарајуће речи, немогућност именовања објекта, немогућност разумевања речи, неразумљив говор, редуковане синтаксичке способности.
Циљ рада је преглед литературе и систематски приказ језичких поремећаја код особа са васкуларном деменцијом.
Преглед литературе показује да се у васкуларној деменцији испољавају поремећаји различитих аспеката језичке структуре. Код кортикалних облика васкулране деменције у почетку доминирају тешкоћe у налажењу речи током спонтаног говора и на задацима именовања. Са напредовањем болести, језички поремећаји могу да прогредирају до потпуног губитка говорно-језичких способности.Dementia is manifested by various disorders of memory, speech, language, attention, perception, thinking, behaviour, mood. Vascular dementia is the second most common cause of dementia. Depending on the location of the brain lesion, different types of vascular dementia are manifested. Key impairments of speech and language in the early stages of vascular dementia are the inability to find the appropriate word, the inability to name objects, the inability to understand words, unclear speech, reduced syntactic abilities. The aim of this paper is the review of literature and systematic presentation of language disorders in persons with vascular dementia.
A review of the literature shows that disorders of various aspects of language structure are manifested in vascular dementia. In the cortical forms of vascular dementia, difficulties in finding words during spontaneous speech and naming tasks initially dominate. As the disease progresses, language disorders can progress to complete loss of speech and language skills
Attitudes of Professionals in Serbia on Gender Equality and Gender-based Violence: The Research Results
Get PDFZa promenu rodnog režima i osiguravanje poštovanja rodne ravnopravnosti potrebno
je raditi na eliminisanju negativnih rodnih stereotipa i diskriminatornih praksi prema ženama. U tom cilju, važno je utvrditi koji su to rodni stereotipi koji su prisutni kod
onih koji dolaze u kontakt sa ženama žrtvama rodno zasnovane diskriminacije i nasilja, a koji mogu negativno da utiču na odnos prema njima i onemoguće blagovremenu
i adekvatnu reakciju i efikasnu zaštitu žena. Viktimološko društvo Srbije je 2019. sprovelo
istraživanje čiji je cilj bio ispitivanje stavova stručnjaka i stručnjakinja u državnim institucijama, ustanovama, nezavisnim telima i organizacijama civilnog društva u Srbiji o rodnoj
ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju i iskustvima i izazovima u radu sa žrtvama
rodno zasnovanog nasilja, posebno Romkinjama i ženama sa sela. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 199 ispitanika iz 21 lokalne zajednice u četiri regiona u Srbiji. Rad ima
za cilj da prikaže deo rezultata ovog istraživanja koji se tiču stavova stručnjaka i stručnjakinja o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju.In 2019 the Victimology Society of Serbia conducted the survey aimed at assessing the attitudes of professionals who work in state institutions, independent state
agencies and civil society organizations in Serbia about gender equality and genderbased violence, and collecting data on their experiences and challenges in dealing
with gender-based violence victims, especially Roma women and women in rural
areas. The survey was a part of the broader project aimed to contribute to policy and
practice changes to ensure the recognition of harmful gender stereotypes and gender discrimination and to ensure suppression and timely response in cases of gender-based violence. It was a part of the program “Ending Violence against Women
in the Western Balkan countries and Turkey: Implementing Norms, Changing Minds”,
implemented by the UN Women and funded by the European Commission. The survey was conducted on a sample of 199 respondents from the police, courts, prosecutors’ offices, social welfare centres, independent institutions and civil society organizations, in 21 local communities in Serbia.
The survey findings suggested that in general practitioners involved in the survey do not have negative attitudes towards gender equality and gender-based violence. However, when looking at some individual statements on the scales of attitudes on gender equality and gender-based violence, as well as answers to additional questions regarding the role of women and men at home, one can still conclude that
traditional (gender) stereotypes are present in respondents of both sexes. The survey results also revealed a lack of knowledge about gender-based violence, which
can result in the victim not being recognized, blaming the victim, failing to provide
necessary assistance, support and protection, leading to re-victimization and secondary victimization. On average, male respondents have more conservative attitudes
towards gender equality and gender-based violence than women. Older respondents, and consequently respondents with longer working experience, have more
negative attitudes towards gender equality and gender-based violence than younger
respondents. Respondents working in the judiciary, police and prosecution have
more negative attitudes towards gender equality and gender-based violence than
respondents from independent state bodies, centres for social work and civil society
organizations. Attitudes on gender equality proved to be a strong predictor of attitudes about different forms of gender-based violence. Therefore, it is necessary to
work further on raising awareness and strengthening capacities of practitioners in
state institutions and civil society organizations on issues related to gender equality
and gender-based violence, as well as on raising public awareness, including (potential) victims of gender inequality and gender-based violence, so that citizens can recognize their own or victimization of others and seek help and protect their rights
Free time within the institutional protection of the elderly
Get PDFСлободно време, као феномен, несумњиво је постојало у свим епохама и у
свим цивилизацијама. Време траје колико и човечанство, док је мисао о слободном времену знатно краћа. Међутим, немогуће је говорити о појму времена, а да,
при том, не мислимо на садржај тог времена. Активности слободног времена су
условљене низом друштвених и индивидуалних фактора.
С обзиром на универзалност и комплексност слободног времена као феномена људског трајања, током рада покушаћемо да утврдимо значај слободног времена, његову садржајну испуњеност, могуће активности и организацију
везујући се за један период човековог живљења - старост. Уколико је веза између
слободног времена и старости заснована на принципу слободног избора, при
чему је крајњи циљ осећај задовољства и хармоније, онда то, засигурно представља пут ка квалитетнијем животу у старости.Free time, as a phenomenon, undoubtedly existed in all epochs and in all civilizations. Time lasts as long as humanity, while the thought of free time is much shorter. However, it is impossible to talk about the concept of time without thinking about the content of that time. Leisure activities are conditioned by a number of social and individual factors. Given the universality and complexity of free time as a phenomenon of human duration, during the work we will try to determine the importance of free time, its content, possible activities and organization related to one period of human life - old age. If the connection between free time and old age is based on the principle of free choice, where the ultimate goal is a feeling of satisfaction and harmony, then that certainly represents the path to a better quality of life in old age