Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Influence of cardiovascular risk factors on cochlear dysfunction
No full textBackground: Cochlear dysfunction can arise not only from various factors such as ear diseases but also from systemic disorders of the body. The occurrence of otologic symptoms such as hearing loss, dizziness, and tinnitus can be due to cardiovascular disorders. Therefore, current understandings in the field of the diagnosis and therapy of cardiovascular diseases (CVDs) should include, among others, evidence of otologic disorders. Objective: The aim of this study is to determine the association between risk factors for CVD and cochlear dysfunction. Methods: The cross-sectional study included 128 participants with major CVD risk factors who underwent auditory function examination (pure tone audiometry). Results: There were 52 women (40.6%) and 76 men (59.4%) in total. The mean age of the participants was 58 years (a range of 28-83 years). The mean age among participants with hearing loss was 60 (+/- 10.88), whereas the mean age among participants that had normal hearing thresholds was 54 (+/- 12.18). Sensorineural hearing loss (SNHL) was measured in 59% of participants, of most frequent mild degree hearing loss. The prevalence of SNHL was higher in participants with arterial hypertension (P lt 0.001, OR = 5.881, 95% CI 2.694-12.837) and the most common among them was moderate degree hearing impairment (38%). There is also a statistically significant association of SNHL with dyslipidemia and elevated body mass index (P lt 0.001, [OR]: 4.118, 95% [CI]: 1.873-9.053 and P lt 0.001, [OR]: 1.517, 95% [CI]: 1.237-1.859 ) with moderate and profound hearing loss. Conclusion: Based on the data obtained, it seems that the presence of major cardiovascular risk factors was a significant predictor for cochlear dysfunction
Leisure in persons with vision impairment
No full textPurpose: Vision impairment can affect various areas of life. The aim of this research was to determine the extent to which adults with vision impairment engage in leisure activities and the quality of that engagement. Method: The research included 78 participants with blindness, and 48 with low vision 19-60 years of age (M= 36.01; SD= 11.81). The subtest Leisure, from the Adaptive Behavior Assessment System II - ABAS II, was used for leisure time assessment. Results: The mean value of the results on the Leisure subtest fell within the average category. A statistically significant relationship was established between our respondents' achievements and: a) their vision status (p= 0.05); b) how well-informed they considered themselves to be about their vision impairment (p= 0.030); and c) their living arrangement (p= 0.021). Conclusion: The results indicated the need for more comprehensive analysis of the circumstances which determine how well-informed the vision impaired have about their own condition (motivation, information availability, etc.) and the dynamics of family and other social relations, when designing support programs for people with vision impairment
Educational Status, Leisure-Time Physical Activity and Body Composition in Serbian Adult Population
Get PDFChanges in motor abilities and functioning in children and adults with physical disabilities under the influence of physical activities: a systematic review study
No full textEffects of Physical Activity Application to Anthropological Status with Children, Youth and Adult
Key determinants of the resilience construct
Get PDFKoreni proučavanja rezilijentnosti, kao jednog od predstavnika modela pozitiv-
nog razvoja, vezuju se za izučavanje uspešnog razvoja dece u situacijama rizika ili
nedaća. U tom smislu, rezilijentnost se predstavlja putem uspešne adaptacije poje-
dinca u situacijama rizika. Složenost ovog konstrukta dovela je do njegovog razli-
čitog definisanja, operacionalizovanja i pristupa od strane brojnih autora koji su
se time bavili. Cilj rada je da sumira obimnu literaturu, te ukratko predstavi faze
naučnog proučavanja rezilijentnosti i prikaže različite pristupe u definisanju
ovog konstrukta. Posebna pažnja posvećena je jednom od savremenih pristupa, defi-
nisanju rezilijentnosti kao procesa, i u okviru toga njegovom socijalno-ekološkom
razmatranju.The roots of resilience research, as one of the representatives of the
model of positive development, are related to the study of the successful
development of children in situations of risk or adversity. In this sense,
resilience is presented through the successful adaptation of the individual
in risk situations. The complexity of this constuct has led to its
different definition, operationalization and approach by numerous authors
who have dealt with it. The aim of this paper is to summarize the
extensive literature and briefly present the phase of scientific study of
resilience and different approaches in defining this constuct. Special attention
is paid to one of the modern approches, defining resilience as a
process, and within that its socio-ecological consideration
Model podrške mladima bez roditeljskog staranja u procesu osamostaljivanja
Get PDFSuočavanje sa zahtevima samostalnog života smatra se jednim od ključnih
izazova sa kojima se mladi bez roditeljskog staranja, posebno oni koji se nalaze na
domskom smeštaju u ustanovama za decu i mlade, susreću po izlasku iz sistema socijalne
zaštite. Uvažavajući važnost i značaj uspešne adaptacije na tranzicije vezane za proces
osamostaljivanja, tim organizacija civilnog društva, na čelu sa Cepora – Centrom za
pozitivan razvoj dece i omladine, koncipirao je, u saradnji sa Centrom za zaštitu odojčadi,
dece i omladine – Beograd, i uz finansijsku podršku Kinderperspectief i Trag fondacije,
participativni model podrške mladima koji se nalaze u procesu pripreme za samostalan
život. Model je organizovan u formi integrativnog devetomesečnog programa obuke koji
se zasniva na komplementarnoj primeni grupnog, individualnog i rada u zajednici, te
obuhvata tri strukturno celovite i međusobno povezane komponente. Prvu komponentu
čine aktivnosti grupne podrške koje se sprovode kroz radioničarski rad sa ciljem
unapređenja ključnih socijalnih i emocionalnih veština mladih, kao što su komunikacija,
rešavanje konflikata, odupiranje socijalnim pritiscima, samokontrola, samoefikasnost.
Druga komponenta podrazumeva pružanje individualne podrške, u formi tradicionalnog
jedan-na-jedan mentorstva, ciljno usmerene na emocionalno osnaživanje i prevazilaženje
ličnih teškoća mladih. Treća komponenta zasniva se na organizovanju aktivnosti u
zajednici koje podrazumevaju umrežavanje mladih sa značajnim lokalnim akterima, a u
cilju njihovog osnaživanja da koriste raspoložive resurse iz okruženja. Model je pilotiran
tokom 2019. godine, na uzorku od 34 mladih bez roditeljskog staranja, uz kontinuiranu
evaluaciju u formi vršnjačke procene od strane samih mladih koji su bili deo sistema i
imali iskustvo procesa osamostaljivanja. U radu će biti predstavljeni struktura i sadržaj
programskih komponenti, opis principa rada i načina primene konkretnih intervencija,
kao i smernice za implementaciju programa podrške u praksi.Dani defektologa Srbij
Promene u ICD-11: Neurorazvojni poremećaji
Get PDFNova verzija Međunarodne klasifikacije bolesti - 11. revizija (ICD-11) objavljena
je 18. juna 2018. godine kao preliminarna. Svetska zdravstvena organizacija ju je odobrila
25. maja 2019. godine, a države članice će je, kao službeni sistem klasifikovanja, koristiti
od 1. januara 2022. godine. Do tog datuma, u upotrebi će biti sadašnja verzija, ICD-10.
Neurorazvojni poremećaji uključuju značajne teškoće intelektualnih, motoričkih,
jezičkih i socijalnih sposobnosti koje nastaju tokom razvojnog perioda. Glavne promene
uključene u ICD-11 u vezi sa neurorazvojnim poremećajima podrazumevaju
preimenovanje termina mentalna retardacija (iz ICD-10) u termin poremećaj
intelektualnog razvoja. Prvi termin je zastareo, ima stigmatizacijsko značenje i ne obhvata
adekvatno sve forme i etiologije povezane sa ovim stanjem. U okviru ICD-11 dati su
tabelarni prikazi koji su organizovani u odnosu na tri starosna doba (rano detinjstvo,
detinjstvo/adolescencija i odraslo doba) i četiri kategorije u odnosu na težinu stanja (laka,
umerena, teška i duboka). Pokazatelji ponašanja unutar četiri navedene kategorije
intelektualne ometenosti opisuju veštine i sposobnosti tipične za svaku od njih.
Poremećaj iz spektra autizma u okviru ICD-11 (sada F84.0 za sve prethodne
dijagnostičke kategorije) menja prožimajuće poremećaje razvoja i uključuje više
dijagnostičkih grupa iz ICD-10 (F84.0 Dečiji autizam, F84.1 Atipični autizam, F84.3
Drugi dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, F84.5 Aspergerov sindrom i F84.9
Pervazivni poremećaj razvoja, neoznačen), u jednu kategoriju. Poremećaj iz spektra
autizma kao novu dijagnostičku kategoriju u okviru ICD-11 karakterišu socijalnokomunikacioni
deficiti i restriktivni, repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja,
interesovanja i aktivnosti.
ADHD (umesto hiperkinetičkog poremećaja), stereotipni poremećaji pokreta i
tikovi su u ICD-11 prepoznati kao neurorazvojni poremećaji i s pravom su našli mesto u
ovoj grupaciji. Veoma je važno pomenuti izostavljanje kategorije Mešoviti specifični
poremećaji razvoja (F83) iz nastupajuće revizije klasifikacije. Ostaju nedovoljno ubedljivi
razlozi za uklanjanje ove kategorije iz novog klasifikacionog sistema.Dani defektologa Srbij
The relationship between poor school performance and conflict with the law in adolescence
No full textУ значајном броју истраживања потврђује се повезаност између школског неуспеха, сједне стране и делинквентног понашања младих које доводи до сукоба са законом, са другестране. При томе се школски неуспех узима као значајан корелат делинквентног понашања.Циљ овог истраживања је да се утврди природа, смер и интензитет утицаја латентнихваријабли школског неуспеха на поједине димензије сукоба са законом.Узорак истраживања обухватио је 665 испитаника, оба пола, узраста од 14 до 22 године,подељених у два стратума. Први стратум чинило је 217 испитаника којима су због сукоба сазаконом изречене кривичне санкције. Други стратум чинило је 448 ученика средњих школа одпрвог до четвртог разреда. Подаци у истраживању прикупљени су посебно конструисанимупитником. Обрада података урађена је Анализом главних компоненти, регресијом иканоничком дискриминативном анализом.Резултати истраживања показују да у структури школског неуспеха егзистира десетлатентних димензија, од којих већина има предикторску улогу у делинквентном понашању,као и да њихова улога варира зависно од природе варијабли којима је операционализованоделинквентно понашање. Посебно важан резултат је да постоје значајне полне разлике уутицају школског неуспеха на делинквентно понашање.Добијени резултати потврђују да школски неуспех као вишедимензионални феноменима значајног утицаја на сукобе са законом. Ова сазнања омогућавају да се организују испроводе ефективније превентивне интервенцијеA significant number of studies confirm links between poor school performance, on the onehand, and adolescent delinquent behaviour that leads to conflict with the law, on the other. Moreover,poor school performance is understood to be a significant correlate of delinquent behaviour. The aimof this study is to determine how the nature, direction of dependence and intensity of latent variablespertaining to poor school performance impact certain aspects of conflict with the law.The sample for this study comprised 665 subjects, of both sexes, aged 14 to 22 and dividedinto two strata. The first stratum consisted of 217 subjects who had experienced conflict with the lawresulting in criminal convictions. The second stratum consisted of 448 high school students fromgrades one through four. The research data were gathered by means of a questionnaire speciallydesigned for the study. Data processing was conducted using principal component analysis,regression analysis and canonical discriminant analysis.The findings show that the structure of poor school performance contains ten latentdimensions, of which the majority have a predictive role in delinquent behaviour and that their rolevaries in a manner that is dependent on the nature of the variables through which delinquent behaviouris operationalised. A particularly important finding is that there are significant gender differences inthe impact of poor school performance on delinquent behaviour.The findings of the study confirm that poor school performance, as a multidimensionalphenomenon, significantly impacts the likelihood of conflict with the law, making it possible toorganise and implement effective preventative measure
Peer attitudes towards persons with autism – possibilities of change
No full textВажност познавања ставова вршњака према особама са поремећајима из спектра аутизма (ПСА) огледа се у томе што се на основу њих може предвидети понашање особа типичног развоја (ТР) према овој групи људи. С обзиром на то да се ставови формирају под утицајем окружења и да се могу мењати, дужи низ година спроводе се различите интервенције које имају за циљ формирање позитивнијих ставова особа ТР према особама са ПСА.
Циљ овог рада је, да се прегледом доступне литературе, издвоје и анализирају радови чији су предмет истраживања ставови вршњака према особама са ПСА током предшколског, основношколског, средњошколског и академског образовања, као и интервенције које се могу примењивати како би се ставови вршњака према овим особама променили у позитивном смеру, у складу са узрастом испитаника.
За претрагу литературе коришћени су Google Scholar и сервис Концорзијума библиотека Србије за обједињену набавку – KOBSON. Претраживани су радови на српском и енглеском језику. Иницијално је прегледано 53 истраживања, од којих је 17 задовољавало критеријуме и представљено је у коначној анализи.
Анализа представљених истраживања нам показује да разлике у ставовима према особама са ПСА у односу на пол вршњака нису довољно потврђене. Посматрање негативних облика понашања особа са ПСА може допринети развијању негативних ставова према њима на свим узрастима, с тим да се код одраслих особа ТР ове последице могу ублажити давањем додатних информација о ПСА. На свим узрастима позитиван ефекат на формирање ставова према вршњацима са ПСА има искуство контакта које је стечено у ширем социјалном окружењу, док едукација о карактеристикама ПСА има позитиван утицај на ставове средњошколаца и студената.
При планирању интервенција важно је узети у обзир карактеристике групе чији се ставови мењају, пажљиво организовати међусобне контакте између вршњака и пружити им подршку у остваривању интеракција, водити рачуна о информацијама о ПСА које ће се представити и развијати позитиван доживљај, разумевање и емпатичност према овим особама.Importance of knowing peer attitudes towards persons with autism spectrum disorder (ASD) is reflected in the fact that, based on it, the behavior of typically developing (TD) persons towards this group of people can be predicted. Given that attitudes are formed under the influence of the environment and that they can change, for many years, various interventions have been carried out aimed at forming more positive attitudes of TD persons towards persons with ASD.
The aim of this paper is to review the available literature, select and analyze papers whose subject of research are peer attitudes towards persons with ASD during preschool, primary, secondary and academic education, as well as interventions that can be applied for changing peer attitudes in a positive direction, in accordance with age of the respondents.
Google Scholar and the Serbian Library Consortium for Coordinated Acquisition - KoBSON were used to search the literature. Papers in Serbian and English were searched.
Initially, 53 studies were reviewed, of which 17 met the criteria and were presented in the final analysis.
The analysis of the presented research shows us that the differences in attitudes towards people with ASD in relation to gender of their peers have not been sufficiently confirmed. Observing the negative behaviors of people with ASD can contribute to the development of negative attitudes toward them at all ages, but in TD adults these consequences can be mitigated by providing additional information about ASD. At all ages, the experience of contact gained in the wider social environment has a positive effect on the formation of attitudes toward peers with ASD, while education about the characteristics of ASD has a positive impact on the attitudes of high school and university students.
When planning interventions, it is important to take into account the characteristics of the group whose attitudes we want to change, carefully organize peer contacts and support them in achieving interactions, take into account the informations about ASD that will be presented and develop a positive experience, understanding and empathy toward persons with ASD
Rezilijentnost i školski ucpeh gluvih i nagluvih učenika
Get PDFМастер рад за тему има анализу научних радова који су бавили утицајем резилијентности на школски успех глувих и наглувих и ученика типичног развоја.
Пажња је такође посвећена развијању и јачању резилијентности код особа опште популације али и код глувих и наглувих особа све у циљу превазилажења различитих стресних ситуација кроз живот без последица по ментално здравље.
Истакнут је значај познавања фактора ризика и протективних фактора који имају значајну улогу када је резилијентност у питању и дате су смернице како искористити ове факторе у сврху развијања и јачања резилијентности.
У раду је примењен метод теоријске анализе – Теоријска истраживања полазе од утврђених теорија, да би чисто мисаоном анализом дошли до нових знања различитих нивоа, све до нивоа коригованих или потпуно нових теорија.Теорије су формулисане да објасне, предвиде и омогуће разумевање феномена, као и да у многим случајевима изазову на преиспитивање и проширивање постојећег знања у оквиру ограничења критичких предпоставки. Теоријски оквир је структура која може да подржи или изнесе теорију једног истраживања (Ментус, 2019).
Опште препоруке за развој резилијентности ослањају се на утицај породице, школе а то су уједно и фактори који утичу на школски успех ученика. Указано је на појединачни значај позитивних ефеката али и на важност кохерентности и истовременог утицаја породице и школе.
Прегледом одређених истраживања из области резилијентности глувих и наглувих особа приказани су главни проблеми глувих и наглувих особа који су најчешћи извор стреса са којим се треба изборити, такође приказани су резултати истраживања из области школског успеха. Одређени број истраживања приказаних у раду потврђује предпостављену повезаност резилијентности и школског успеха ученика