Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Razlike u kvalitetu života između osoba sa intelektualnom ometenošću koje žive u različitim tipovima stanovanja
No full textРазвојем модерне цивилизацције и целокупног напретка друштва у свим областима мењао се и став према особама са интелектуалном ометеношћу, што је значајно утицало на њихов положај у друштву и начин њиховог живота. Принципи по којима функционишу савремена друштва заснивају се на уважавању етичких принципа, поштовању људских права свих особа, без обзира на њихове могућности и способности. Појава принципа нормализације почетком седамдесетих година прошлог века, чија је основна идеја била да особе са интелектуалном ометеношћу имају живот који је што приближнији начину живота особа типичног развоја, доводи до формирања већег броја покрета који су заступали права особа са поремећајима у развоју. Захваљујући овим променама долази до масовног затварања институција за смештај особа са интелектуалном омтетеношћу и формирање услуга за подршку њиховом животу ван институције и укључивање ових особа у друштвене токове заједнице. Прегледом литературе утврдили смо да прелазак из институције у неки од алтернативних облика становања у заједници значајно утиче на побољшање општих скорова квалитета живота особа са интелектуалном ометеношћу, побољшање њихових адаптивних вештина, смањење појаве проблема у понашању, као и бољи развој самоодређења, што заједно позитивно утиче на већу социјалну интеграцију ових особа.With the development of modern civilization and the overall progress of society in all areas, the attitude towards people with intellectual disabilities has changed, which has significantly affected their position in society and their way of life. The principles according to which modern societies function are based on respect for ethical principles, respect for the human rights of all persons, regardless of their capabilities and abilities. The emergence of the principle of normalization in the early 1970s, whose basic idea was that people with intellectual disabilities have a life as close as possible to the lifestyle of people with typical development, led to the formation of a number of movements advocating for the rights of people with disabilities. Thanks to these changes, there is a mass closure of institutions for the accommodation of people with intellectual disabilities and the formation of services to support their lives outside the institution and the inclusion of these people in the social flows of the community. A review of the literature found that the transition from the institution to some of the alternative forms of housing in the community significantly affects the improvement of general quality of life scores of people with intellectual disabilities, improving their adaptive skills, reducing behavioral problems and better development of self- determination. to greater social integration of these persons
Procena fonološke svesnosti kod dece uzrasta od pet do šest godina
No full textФонолошка свесност се дефинише као системска организација гласова у језику која омогућава формирање и разумевање језичког значења. Ова спосбност омогућава човеку да организује и манипулише гласовима у циљу развијања разумљивог говора. Правила по којима се повезују језичке јединице се развијају поступно, према развојном редоследу који је уз варијације у темпу, сличан за све припаднике одређене језичке средине. Језички израз се постепено усложњава од гласа, преко слогова и појединачних речи, до реченице. Развој гласова се код деце одвија према одређеном следу, од артикулацијски једноставнијих гласова, према сложенијим, у сладу са узрастом детета. Елементе фонолошке свесности, као што су слоговно мешање, слоговна сегментација и неки аспекти вештине римовања, деца могу имати развијене на узраст од две до три године. Остали елементи фонолошке свесности се развијају касније и могу да зависе од тога колико су деца изложена писаној речи. Развој фонолошке свесности представља предуслов за развој способности читања и писања, а самим тим утиче и на школска постигнућа.
У овом раду су приказани резултати истраживања чији је циљ био утврђивање нивоа развијености елемената фонолошке свесности, као металингвистичке способности код деце типичног развоја, узраста од пет до шест година. За потребе овог истраживања формиран је узорак од 40 испитаника (20 дечака и 20 девојчица), узраста од пет до шест година. За процену фонолошке свесности коришћен је Тест фонолошке свјести (ФОНТ тест) аутора Синише Суботић (Суботић, 2011), који је сачињен од осам различитих типова задатака. Резултати истраживања показују да постоје једноставнији и сложенији типови задатака за децу. Као једноставније задатаке, на основу истраживања, можемо издвојити спајање слогова, задатак слоговне сегментације и идентификовање почетног фонема, док су се задаци елиминације почетног фонема и фонемска супституција (почетни фонем) показали као сложенији тип задатака. На задатку слоговне сегментације утврђене су полне разлике у корист девојчица, док код осталих типова задатака не постоје статистички значајне разлике у односу на пол. Такође је утврђено да не постоје статистички значајне разлике у развијености елемената фонолошке свесности између две групе испитаника у односу на узраст (5 година-5,6 година/5,6 година-6 година).Phonological awareness is defined as the systemic organization of voices in language that enables the formation and understanding of linguistic meaning. This ability allows a person to organize and manipulate voices in order to develop intelligible speech. The rules according to which language units are connected develop gradually, according to the developmental order, which, with variations in pace, is similar for all members of a certain language environment. Linguistic expression is gradually developing a more complex form from the voice, through syllables and individual words, to the sentence. The development of voices in children takes place according to a certain sequence, from articulatory simpler voices, to more complex ones, in accordance with the age of the child. Elements of phonological awareness, such as syllabic mixing, syllabic segmentation, and some aspects of rhyming skills, children may have developed at the age of two to three. Other elements of phonological awareness develop later and may depend on how much children are exposed to the written word. The development of phonological awareness is a prerequisite for the development of reading and writing skills, and thus affects studying performance at school.
This work presents the results of research aimed at determining the level of development of elements of phonological consciousness, as a metalinguistic ability in children of typical development, aged five to six years. For the needs of this research, a sample of 40 respondents (20 boys and 20 girls), aged from five to six years, was formed. In this research the Phonological Awareness Test (FONT Test) was used whose author is Siniša Subotić (Subotić, 2011), which consists of eight different types of tasks in order to assess phonological awareness of the desired sample previously mentioned. The results of the research show that there are simpler and more complex types of tasks for children. As simpler tasks, based on research, we can single out syllable merging, syllable segmentation task and initial phoneme identification, while initial phoneme elimination tasks and phoneme substitution (initial phoneme) proved to be a more complex type of tasks. On the task of syllabic segmentation, gender differences were determined in favor of girls, while in other types of tasks there are no statistically significant differences in relation to gender. It was also found that there are no statistically significant differences in the development of elements of phonological awareness between the two groups of respondents in relation to age (5 years-5,6 years / 5,6 years-6 years)
Uticaj pseudotumora na kvalitet glasa
No full textПсеудотумори су израштаји који су слични туморским, али су морфолошки нетуморске природе, ради се о формацијама са ангиоматозном, фиброматозном, цистичноми миксоматозном структуром. Псеудотумори у раним фазама показују исте знакове и симптоме као и неоплазме гркљана. У односу на хиперплазију која доминира код туморских промена, основу патолошких процеса код псеудотумора чини хипертрофија. Њихова важна карактеристика је реверзибилност, уколико су уклоњени узрочни фактори. Псеудотумори су формације са интактним епителом. Својим положајем, обликом и величином, могу довести до поремећаја функције ларинкса. Разликујемо следеће типове псеудотумора: Хронични (Рајнкеови) едеми, цисте ван гласница и ларингокеле, ендоларингеално, ектопично тиреоидно ткиво, функционално трауматске лезије (чворићи гласница, полипи глаcнисца, цисте гласница, хематом гласнице и васкуларне лезије, контактни гранулом, ожиљак и вокални сулкус), инфламаторни псеудотумори, метаболички псеудотумори. Симптоми псеудотумора су: промуклост, спољашњи знаци хиперкинезије, замор у говорном гласу, осећај страног тела у ждрелу, честа потреба за прочишћавањем ждрела, понекад и осећај недостатка ваздуха. Циљ овог рада је да се прегледом релевантне литературе прикаже утицај псеудотумора на квалитет гласа. Литература је претражена преко претраживача: PubMed, Zlibrary, BMC, Google scholar, Mendeley, Science direct.Pseudotumors are growths that are similar to tumors, but are morphologically non-tumor in nature, they are formations with angiomatous, fibromatous, cystic myxomatous structure.
Pseudotumors in the early stages show the same signs and symptoms as laryngeal neoplasms. In relation to the hyperplasia that dominates in tumor changes, the basis of pathological processes in pseudotumors is hypertrophy. Their important characteristic is reversibility, if the causal factors are removed. Pseudotumors are formations with intact epithelium. With their position, shape and size, they can lead to laryngeal dysfunction. We distinguish the following types of pseudotumors: Chronic (Rhinke's) edema, cysts outside the vocal cords and laryngocele, endolaryngeal, ectopic thyroid tissue, functional traumatic lesions (vocal cord nodules, glans polyp, vocal cysts, vocal cord hematoma and vascular granulomas and vascular lesions), inflammatory pseudotumors, metabolic pseudotumors. Symptoms of pseudotumor are: hoarseness, external signs of hyperkinesia, fatigue in the voice, feeling of a foreign body in the throat, frequent need to clear the throat, and sometimes a feeling of lack of air. The aim of this paper is to review the impact of pseudotumors on voice quality by reviewing the relevant literature. Literature was searched through search engines: PubMed, Zlibrary, BMC, Google scholar, Mendeley, Science direct
Indikatori kvaliteta života gluvih i nagluvih osoba
No full textИнклузивно образовање представља школовање у коме сва деца имају приступ школском систему уз одговарајућу подршку. Глуви и наглуви ученици се у процесу инклузивног образовања сусрећу са многим тешкоћама за разлику од вршњака типичног развоја. Због ограничене способности перцепције и продукције говорног језика глуви и наглуви ученици имају потешкоће када су у питању развој социјалних вештина и академски успех у инклузивним школама. Однос наставника према инклузивном образовању је од кључног значаја за његово успешно спровођење.
Квалитет живота представља индивидуалну перцепцију сопствене животне стварности у светлу културалних и вредносних система у којима неко живи, а с обзиром на очекивања, сопствене циљеве и стандарде. Прегледом и анализом обухваћених истраживања из Србије, региона и света долази се до општег закључка да глуве и наглуве особе показују нижи ниво квалитета живота у односу на чујуће особе.
Резултати истраживања индикатора квалитета живота глуве и наглуве деце и омладине указују да је потврђен нижи ниво квалитета живота код ове популације. Није утврђена корелација између степена оштећења слуха и квалитета живота глуве и наглуве деце. Постоји значајна веза између ангажовања у учионици и нивоа квалитета живота ученика у доменима школе, социјалног контакта са вршњацима, менталним здрављем и укупном проценом квалитета живота. Са повећањем старости ученика, укупно осећај општег задовољства ниже је оцењен од стране ученика редовних школа, а самопоуздање од стране ученика специјалних школа. Поређењем резултата глувих и наглувих ученика који, за време школовања, живе у интернату и глувих и наглувих ученика који, за то време, живе са својим породицама долази се до закључка да ученици из интерната имају повољније мишљење о свом квалитету живота.
Адолесценти са оштећењем слуха и њихови родитељи квалитет живота су проценили нижим у односу на адолесценте типичног развоја и њихове родитеље. Обе групе родитеља процениле су квалитет живот своје деце нижим просечним скоровима у односу на њих саме, осим на субскали функционисања у школи. Потврђен је нижи ниво квалитета живота код адолесцената са оштећењем слуха у поређењу са адолесцентима типичног развоја.
Разлике су идентификоване у доменима физичког, социјалног и школског функционисања, док у домену емоционалног функционисања није пронађена разлика. Степен укључености родитеља у образовање глувих ученика може да има утицај на њихово опште задовољство.
Тумач знаковног језика, уколико постоји у инклузивној школи, мора бити високо квалификован у техници превођења и мора поседовати академске и социјалне вештине.
Степен запослења глувих особа опада са степеном њиховог образовања.
Резултати истраживања индикатора квалитета живота глувих и наглувих одраслих особа указују да је код ове популације потврђен нижи ниво квалитета живота у односу на типичну популацију. Домен окружења од стране глувих и наглувих особа је оцењен нижим скоровима у односу на домене физичког функционисања, психолошки домен и домен социјалних односа. Постоји веза између бољег нивоа квалитета живота глувих особа које користе знаковни језик у комуникацији и познавања говорног језика. Од нивоа социјалне подршке зависи процена укупног квалитета живота. Глуве и наглуве одрасле особе који су корисници слушних амплификатора показују већу перцепцију социјалне подршке и виши ниво субјективног квалитета живота. Утврђен је висок степен корелације између оштећења слуха и постојања слушног хендикепа. Амплификација има позитиван утицај на смањење слушног хендикепа и побољшање квалитета живота. Највише негативних последица оштећење слуха оставља на социјални, а најмање на емоционални домен. Димензије здравља које описују виталност, ментално здравље и перцепцију општег здравља су најлошије оцењене од стране одраслих глувих и наглувих особа.
Код старијих глувих и наглувих особа постоје значајне сметње у квалитету живота које су више изражене у свакодневним ситуацијама него на подручју емоција. Већина старијих одраслих глувих и наглувих особа примећује да боље чује од како користи слушна помагала, што им побољшава квалитет живота. Међутим, већина њих не користи амплификацију, нити има позитивно мишљење о кохлеарној имплантацији.
Постоји потреба за увођењем Закона о знаковном језику и за стандардизацијом српског знаковног језика. Глуве и наглуве особе су претежно задовољне програмима и радом Савеза глувих и наглувих Србије.Inclusive education represents schooling in which all children have access to the school system with appropriate support. Deaf and hard of hearing students face many difficulties in the process of inclusive education, unlike their peers of typical development. Due to the limited ability to perceive and produce spoken language, deaf and hard of hearing students have difficulties when it comes to the development of social skills and academic success in inclusive schools. Teachers' attitudes towards inclusive education are crucial for its successful implementation.
Quality of life represents an individual perception of one's own life reality in the light of the cultural and value systems in which one lives, and with regard to expectations, one's own goals and standards. A review and analysis of the included research from Serbia, the region and the world leads to the general conclusion that deaf and hard of hearing people show a lower level of quality of life compared to hearing people.
The results of the research on the indicators of the quality of life of deaf and hard of hearing children and youth indicate that a lower level of quality of life has been confirmed in this population. No correlation was found between the degree of hearing impairment and the quality of life of deaf and hard of hearing children. There is a significant relationship between classroom participation and students' quality of life levels in the school domains, social contact with peers, mental health, and overall quality of life assessment. As students age, overall feelings of general satisfaction are rated lower by regular school students, and self-confidence by special school students. By comparing the results of deaf and hard of hearing students who live in the boarding school during schooling and deaf and hard of hearing students who live with their families during that time, it is concluted that boarding school students have a more favorable opinion about their quality of life.
Adolescents with hearing impairment and their parents rated quality of life lower than adolescents of typical development and their parents. Both groups of parents rated the quality of life of their children with lower average scores in relation to themselves, except for the subscale of functioning in school. A lower level of quality of life was confirmed in adolescents with hearing impairment compared to adolescents of typical development. Differences were identified in the domains of physical, social and school functioning, while no difference was found in the domains of emotional functioning. The degree of parental involvement in the education of deaf students can have an impact on their general satisfaction. A sign language interpreter, if he / she exists in an inclusive school, must be highly qualified in translation technique and must possess academic and social skills. The employment rate of deaf people decreases with the level of their education.
The results of the research on the quality of life indicators of deaf and hard of hearing adults indicate that a lower level of quality of life was confirmed in this population compared to the typical population. The domain of the environment was assessed by deaf and hard of hearing persons with lower scores in relation to the domains of physical functioning, psychological domain and the domain of social relations. There is a link between a better level of quality of life for deaf people who use sign language in communication and possess knowledge of spoken language. The assessment of the overall quality of life depends on the levels of social support.
Deaf and hard of hearing adults who are users of hearing amplifiers show a higher perception of social support and a higher level of subjective quality of life. A high degree of correlation was found between hearing impairment and the existence of a hearing handicap. Amplification has a positive effect on reducing hearing impairment and improving quality of life. Hearing damage leaves the most negative consequences on the social domain, and the least on the emotional domain. The dimensions of health that describe vitality, mental health, and perception of general health are worst rated by deaf and hard of hearing adults.
In older deaf and hard of hearing people, there are significant disturbances in the quality of life that are more pronounced in everyday situations than in the area of emotions. Most older deaf and hard of hearing adults notice that they hear better than how they use hearing aids, which improves their quality of life. However, most of them do not use amplification, nor do they have a positive opinion about cochlear implantation.
There is a need for the introduction of the Law on Sign Language and for the standardization of Serbian sign language. Deaf and hard of hearing people are mostly satisfied with the programs and work of the Association of the Deaf and Hard of Hearing of Serbia
Normativni okvir i društvena reakcija na nasilje u porodici u republici srbiji i regionu
No full textIzvršenje kazne rada u javnom interesu u nadležnosti povereničke kancelarije u Vranju
No full textРад у јавном интересу је кривична санкција која се извршава у оквиру заједнице и примењује као алтернатива краткотрајних казни затвора и новчане казне. Она подразумева да осуђени обавља неплаћени рад у установама или организацијама које обављају делатности од општег интереса, а посебно хуманитарне, здравствене, еколошке или комуналне делатности. У многим земљама рад у јавном интересу је, поред новчане казне и условне осуде, једна од најчешће примењиваних санкција.
У наше кривично законодавство казна рада у јавном интересу је уведена новелама из 2005. уз очекивања да би могла значајно допринети проширивању лепезе санкција које стоје на располагању судовима. Циљ овог мастер рада је стицање увида у обим и динамику примене казне рада у јавном интересу у Србији у периоду од 2011. до 2020.
Статистички подаци указују да је након 14 година од увођења ове казне, њена примена занемарљива у односу на друге кривичне санкције. Постављају се питања шта су разлози недовољне примене казне рада у јавном интересу, и да ли ће она у будућности наћи своје место као делотворно средство кривичноправног реаговања.Community service is a criminal sanction that is executed within the community and applied as an alternative to short-term imprisonment and fines. It implies that the convict performs unpaid work in institutions or organizations that perform activities of general interest, especially humanitarian, health, environmental or communal activities. In many countries, community service is, besides a fine and a suspended sentence, one of the most commonly applied sanctions. Legislators in our county introduced community service in the novelties since 2005, with expectation to contribute to expanding the range of sanctions available to the courts. The aim of this master’s thesis is to gain insight into the scope and dynamics of the application of community service in Serbia during the period from 2011 to 2020. Statistical data show that after 14 years after introducing this penalty, its application is negligible compared to other criminal sanctions. The questions are: what are the reasons for insufficient application of community service, and whether it will find its place as an effective means of criminal response
Izvršenje alternativne sankcije uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom
No full textМастер рад под називом “Извршење условне осуде са заштитним надзором” садржи осам тематских целина и један прилог. Сам увод рада нас уводи у детаљнију анализу појма санкције са становишта историје и филозофије и описан је огроман пут који су прошле санкције са циљем ретрибуције до појаве алтернативних кривичних мера и санкција са циљем превенције и ресоцијализације. Друга глава се бави теоријским одређењем појма условне осуде, њеног настанка и развоја, као и њен однос са другим санкцијама. Трећи део обухватио је појам, могућности и начин спровођења условне осуде са заштитним надзором, улогу повереничке службе као и услове изрицања и опозивања условне осуде. У четвртом делу је појашњен начин вођења казнене евиденције у случају условне осуде и условне осуде са заштитним надзором. У петој глави је објашњена примене условне осуде у законодавству Републике Србије са табеларним прегледима из Матичне књиге коју води Одељење за третман и алтернативне санкције и кратку анализу о полу и старости извршилаца, о броју изречених и испуњених условних осуда са заштитним надзором као и преглед за која је конкретна кривична дела најизрицанија. Критички осврт и примедбе упућене условној осуди са заштитним надзором представљени су у шестој глави овог рада док се седма глава односи на истраживање које је вршено са циљем бољег схватања алтернативних санкција и како би се сазнало који су позитивни и негативни примери из праксе из визуре самих повереника. Последња глава сумира значај условне осуде са заштитним надзором и настоји да укаже важност постојања таквог система санкционисања и његове предности у односу на правне системе са изразито репересивним елементима у казненој политици."Execution of a suspended sentence with protective supervision" contains eight thematic units and one attachment. The very introduction of the paper introduces us with a more detailed analysis of the concept of sanctions from the standpoint of history and philosophy and describes the huge path that sanctions have gone through with the aim of retribution to the emergence of alternative criminal measures and sanctions aimed at prevention and resocialization. The second chapter deals with the theoretical definition of the concept of probation, its origin, and development, as well as its relationship with other sanctions. The third part included the concept, possibilities, and manner of conducting a suspended sentence with protective supervision, the role of the trust service as well as the conditions for pronouncing and revoking a suspended sentence. The fourth part explains the manner of keeping criminal records in the case of a suspended sentence and a suspended sentence with protective supervision. The fifth chapter explains the application of probation in the legislation of the Republic of Serbia with tabular reviews from the Registry kept by the Department of Treatment and Alternative Sanctions and brief analysis of the sex and age of perpetrators, the number of suspended sentences with protective supervision. Concrete crimes are the most pronounced. Critical review and remarks addressed to the suspended sentence with protective supervision are presented in the sixth chapter of this paper, while the seventh chapter refers to the research conducted with the aim of better understanding of alternative sanctions and to find out what are the positive and negative examples from practice. The last chapter summarizes the importance of probation with protective supervision and seeks to point out the importance of the existence of such a system of sanctions and its advantages in relation to legal systems with highly repressive elements in penal policy
Sexual Violence against Students at Faculties: An Overview of the So Far Research Results
Get PDFIstraživanja
seksualne
viktimizacije
studenata
na fakultetima
počela
su intenzivnije
da
se sprovode
u svetu
tokom
1980-tih godina.
Ona su pokazala
da studenti,
posebno
studentkinje
čine
jednu
od kategorija
koje
su u posebnom
riziku
od viktimizacije
različitim
oblicima
seksualnog
nasilja
tokom
studiranja.
U Srbiji
su takva
istraživanja
retka,
pa je
ova pojava
još uvek nedovoljno
istražena.
Ovaj rad ima za cilj pregled
rezultata
dosadašnjih
istraživanja
sprovedenih
u svetu
i Srbiji
nakon
2000. godine,
a koja
se odnose
na rasprostranjenost
i strukturu
seksualnog
nasilja
nad studentskom
populacijom
na fakultetima,
potom,
na grupe
studenata
koje
su u posebnom
riziku
od viktimizacije
seksualnim
nasiljem
na fakultetima,
kao i na posledice
koje
viktimizacija
seksualnim
nasiljem
ima
po žrtve.
Dosadašnja
istraživanja
pokazuju
velike
razlike
u stopi
rasprostranjenosti
ovog
oblika
viktimizacije,
što je direktna
posledica
primene
različitih
metodoloških
pristupa.
Studenti
na fakultetima
su češće
izloženi
seksualnom
uznemiravanju,
neverbalnom,
verbalnom
i uznemiravanju
putem
fizičkog
kontakta
ili preko
društvenih
mreža,
a ređe
težim
oblicima
nasilja,
kao što su silovanje
ili pokušaj
silovanja.
Riziku
od viktimizacije
su
posebno
izložene
osobe
ženskog
pola,
drugačije
seksualne
orijentacije
od heteroseksualne,
na početku
studija,
kao i studenti
i studentkinje
koji
konzumiraju
alkohol
i/ili drogu
i
čiji
je materijalni
status
loš ili stalno
oscilira.
Seksualno
nasilje
ostavlja
brojne
posledice
po
žrtve,
posebno
psihičke,
ali negativno
utiče
i na nastavak
školovanja
i akademsko
postig nuće,
pa je neophodno
razvijanje
politika
i mehanizama
za blagovremeno
prepoznavanje
viktimizacije
i pružanje
podrške
žrtvamaResearch
on sexual
victimization
of university
students
particularly
intensified
during
the 1980s. They suggest
that students,
especially
female
students,
are one of
the categories
that are at special
risk of being
victimized
by various
forms of sexual
violence
during
their
studies.
Research
on sexual
violence
at universities
in Serbia
is rare,
so this phenomenon
is still under-
researched.
This paper
aims to provide
an
overview
of the results
of previous
research
on the prevalence
and structure
of sexual
violence
against
university
students,
groups
of students
at particular
risk of victimization
with sexual
violence
at the universities
and the consequences
of sexual
violence
against
students
at the universities
in the world and in Serbia.
Previous
research
suggested
large
differences
in the prevalence
of this form of victimization,
which is a
direct
consequence
of the application
of different
methodological
approaches.
University
students
are more
often
exposed
to sexual
harassment,
verbal
or nonverbal,
as well as to harassment
through
physical
contact
or through
social
media,
and less
often
to more
severe
forms of violence,
such as rape
or attempted
rape.
The groups
that are at particular
risk from sexual
victimization
at the universities
include
women,
persons
of different
sexual
orientation
than heterosexual,
those
at the beginning
of the study, as well as students
who consume
alcohol
and/or drugs and whose
material
status
is poor
or constantly
oscillates.
Sexual
violence
leaves
numerous
consequences
for victims,
especially
psychological
ones, but it also
negatively
affects
the continuation
of schooling
and academic
achievement,
so it is necessary
to develop
policies
and mechanisms
for timely
recognition
of victimization
and providing
support
to victims
Procena verbalne fluentnosti kod bilingvalnih starih osoba
No full textБилингвизам је термин који се односи на коришћење два језика од стране исте особе, било активно или пасивно. Билингвална особа је она која познаје и користи два језика, али степен познавања и коришћења тих језика не мора нужно да буде једнак. У већини случајева постоји доминантан и недоминантан језик, или је особа једнако спретна на оба језика.
Вербална флуентност односи се на способност особе да продукује одређени број речи у дефинисаном временском периоду. Вербална флуентност може да се класификује на фонемску и семантичку (категоричку). Фонемска флуентност подразумева да особа у одређеном временском периоду треба да продукује што већи број речи које почињу на одређену фонему. Семантичка флуентност подразумева да особа генерише што више речи одређене категорије у одређеном временском периоду.
Циљ овог истраживања је процена вербалне флуентности код старијих билингвалних особа.
Узорак је чинило 10 испитаника који једнако добро познају и користе мађарски и српски језик. У испитивању су кориштени тестови фонемске и семантичке вербалне флуентности који је део Boston Diagnostic Aphasia Examination теста (BDAE).
Резултати истраживања су показали да не постоје статистички значајне разлике на тестовима вербалне флуентности у односу на матерњи језик.Bilingualism is a term that refers to the usage of two languages by the same person, either actively or passively. A bilingual person knows and uses both of the languages, but the knowledge level and the use of it does not necessarily have to be the same. In most cases there is a dominant language and a non-dominant one, or the person is equally proficient in both languages.
Verbal fluency refers to a person’s ability to produce a certain amount of words in a defined period of time. Verbal fluency can be classified as phonemic and semantic (categorical).
Phonemic verbal fluency implies that a person should produce as many words as possible in a certain amount of time that begin with a defined letter. Semantic verbal fluency means that a person should generate as many words as possible of a certain category in a defined amount of time.
The aim of this study was to assess verbal fluency in elderly bilingual individuals.
The sample consisted of 10 respondents who have an equal knowledge level and use of the Hungarian and Serbian language. Phonemic and semantic verbal fluency tests, that are part of
the Boston Diagnostic Aphasia Examination Test (BDAE), were used in this study.
The results of the research showed that there are no significant differences on the verbal fluency tests in relation to the native language