Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Ставови јавности према осуђенима у Србији за време ванредног стања
No full textИспитивање ставова јавности према осуђенима је тема која је битна и са теоријског и са апликативног становишта. Са теоријског аспекта, ствара могућност за потврду одређених теорија и отвара простор за стварање нових. Са практичног аспекта, утврђивање у ком се смеру крећу ставови, и који су њихови предиктори, омогућава постављање адекватних програма третмана и законских одредби у вези са поступањем према осуђенима (за време и после извршавања казне затвора). Знање о томе какви су ставови јавности према осуђенима у Србији, отвара нам могућност разумевања доминантних настојања у нашој судској казненој политици.
Циљеви истраживања су утврђивање разлика у ставовима грађана Републике Србије према осуђенима у односу на родну припадност, старост, образовни ниво, познавање осуђеног/бившег осуђеног, искуство виктимизације, искуство виктимизације блиске особе, брачни статус, родитељство, радни статус за време ванредног стања и ситуациону структуру дељења животног простора испитаника.
Истраживање је реализовано током јуна 2020. године. Један део података прикупљен је путем онлајн анкете, док је други део података прикупљен путем исте анкете у папирном/штампаном облику. У истраживању је коришћена скала која је конструисана за потребе овог истраживања. На нивоу Скале регистрована је прихватљива поузданост (α=0,78). Узорак истраживања је пригодан и формиран на добровољној основи. Узорак је чинило 433 пунолетних испитаника, различите старости, од 18 до 70 година.
Резултати истраживања указују да су се ставови јавности према осуђенима у Србији за време ванредног стања кретали у рехабилитативном смеру. Постоје разлике у ставовима грађана према осуђенима у односу на родну припадност, образовни ниво и родитељство. Показало се да су жене, они са завршеном вишом или високом школом и испитаници са децом, пунитивнији у односу на остале испитанике.Examining the attitudes of the public towards inmates is a topic that is important for both the theoretical and the applied viewpoint. From the theoretical aspect, it creates an opportunity to confirm certain theories and opens space for the construction of new ones.
From a practical aspect, determining in which direction the attitudes are moving, and what are their predictors, enabling the establishment of adequate treatment programs and legal provisions related to the treatment of convicts (during and after the execution of prison sentences). Knowledge of the public's attitudes towards inmates in Serbia opens up the possibility of understanding the dominant orientations in our judicial penal policy.
The aims of the research are: to determine the differences in the attitudes of the citizens towards the inmates in relation to their gender, age, level of education, knowledge of the inmate/former inmate, experience of victimization, experience of victimization of a close person, marital status, parenthood, work status during a state of emergency and situational structure of the lifestyle of the respondents.
The research was realized during June 2020. One part of the data was collected through an online survey, while the other part of the data was collected through the same survey in paper/printed form. A scale constructed for the purposes of this research was used in the research. Acceptable reliability (α = 0.78) was registered at the Scale level. The research sample is appropriate and formed on a voluntary basis. The sample consisted of 433 adult respondents, of different age categories, from 18 to 70 years.
Research results: Public attitudes towards inmates in Serbia during the state of emergency were moving in the direction of rehabilitation. There are differences in the attitudes of citizens towards inmates in relation to gender, level of education and parenthood.
It turned out that women, those with 6th degree of vocational education and respondents with children were more punitive than other respondents
Leksičke sposobnosti dece sa promenama u elektroencefalogramu
No full textТермин „лексикон“, „ментални лексикон“ или „лексичко-семантичко знање“ се односи на теоријски концепт који подразумева фонд речи који нека особа поседује, начин на који се оне складиште у семантичкој меморији и како су организоване, као и процесе који омогућују приступ речима (Collins & Loftus, 1975) Основни циљ истраживања био је да се утврди однос лексичке способности и промена електроенцефалографских активности код деце са поремећајем у језичком развоју. У овом истраживању испитано је петоро деце са поремећајем у језичком развоју и уредном ЕЕГ активношћу и петоро деце са поремећајем у језичком развоју и измењеном ЕЕГ активношћу.
Процена лексичких способности извршена је помоћу три теста: Бостонски тест именовања (The Boston Naming Test - Kaplan at al., 1983) који процењује способност конфронтационог именовања (визуелно изазвано именовање), Теста за испитивање говорне развијености (Васић, 1991) који процењује лексичко-семантичко функционисање деце и Теста слободних асоцијација речи (Word Association TestWAT) Кент и Росаноф (Kent i Rosanoff, 1910) за испитивање стратегија процесирања лексичких јединица. Резултати су показали да постоје разлике у свим аспектима лексичких способности између деце са поремећајем у језичком развоју и патолошким ЕЕГ налазом и деце са поремећајем у језичком развоју која имају уредан ЕЕГ налаз. Када се упореде резултати у зависности од пола може се закључити да су девојчице статистички значајно боље од дечака.The term “Lexicon”, “mental lexicon” or “lexical semantic knowledge” refers to theorical concept which implies vocabulary that one person have, the way of storing words in semantic memory and how are they organized and processes which enable access to words (Collins & Loftus, 1975) The main goal of the research was to determine the relation of lexical ability and changes in electroencephalographic activities in children with developmental disorders. In this study, five children with disorders in language development and neat EEG activity and five children with a disorder in language development and altered EEG activity were examined. The assessment of lexical ability was performed using three tests: “The Boston Naming Test” (The Boston Naming Test - Kaplan at al., 1983) which estimate ability of confrontational naming (visualy provoked naming), “Speech developmental test” (Vasic, 1991) which estimate children lexical-semantic process and Word Association TestWAT (Kent i Rosanoff, 1910) the examination of strategy of lexical processing.
The results showed that there are differences in all aspects of phonological awareness between children with developmental disorders and pathological EEG findings and children with developmental disorders with a proper EEG finding. When comparing the results according to sex, it can be concluded that girls are statistically significantly better than boys
Influence of psychomotor reeducation treatment on body schema experience in adolescents with mild intellectual disabilities
Get PDFOvo istraživanje bazirano je na ispitivanju uticaja tretmana reedukacije
psihomotorike na kvalitet doživljaja telesne celovitosti kod adolescenata sa
lakom intelektualnom ometenošću. Кorišćenjem Skale za procenu poznavanja delova tela, Skale za procenu poznavanja lateralizovanosti, PijažeHedovog testa, Skale za procenu lateralizovanosti na drugome, zadataka
koji uključuju opažanje i doživljavanje odnosa u prostoru i Stik testa ispitano je 120 adolescenata sa lakom intelektualnom ometenošću. Кorelacija između prethodnog pohađanja tretmana i postignuća na skalama za procenu
poznavanja doživljaja telesne celovitosti utvrđena je samo kada je u pitanju
poznavanje lateralizovanosti na drugome. Procena poznavanja doživljaja
telesne celovitosti adolescenata sa lakom intelektualnom ometenošću ukazuje na disharmoničnost u razvoju gnostičkih sposobnosti. Rezultati ove studije potvrđuju teoretske pretpostavke predstavljene u daljem tekstu. Rad ima
značajne implikacije za buduća istraživanja u ovoj oblastiThis paper presents a scientific study of quality of body integrity perception
in adolescents with mild intellectual disabilities. The main idea was based upon
the analiysis of mutual relations between achievements on different scales for
assessment of body integrity perception and previous treatman attendance.
The sample of 120 adolescents with mild intellectual disability was tested by
following tests: Evaluation scale for body parts perception, Evaluation scale
for selflaterality perception, Piaget-Head test, Evaluation scale for perception
of laterality on others, tasks involving perception and experience of relations
in space and Stick tests. Although it exists, body integrity in adolescents with
mild intellectual disabilities indicates disharmonity in gnostic development.
Correlation between body integrity awareness and previous tretman attendance
was found only on Evaluation scale for perception of laterality on others. The
results of this study confirmed theorethical assumptions presented. Following
results will be very important in future researches in this area
Neuroscience as a Resource of Powerful Tools for Marketing
Get PDFNeuroscience is a multidisciplinary science based on physiology, molecular biology, psychology, and mathematical modeling with the goal of studying the nervous system. The scope of neuroscience has expanded over time, and as a result of this process, several sub-disciplines have emerged with great impact on human society. Neuromarketing, also known as Consumer Neuroscience, studies the human brain to predict and possibly even manipulate consumer behavior and decision making. It is based on the fact that the nervous system and its central part, the brain, which is the source of all feelings, thoughts and actions, act as bioelectrical devices whose activity can be measured. Therefore, various electrophysiological techniques such as brain imaging, eye tracking, facial coding, electroencephalography, galvanic skin response, etc. can be used to detect and predict decision making. Knowing the details of consumer behavior is an excellent starting point for developing marketing strategies. This paper discusses various electrophysiological techniques that originated in neuroscience and have recently become important tools in neuromarketing.Neuronauka je multidisciplinarna
nauka zasnovana na fiziologiji, molekularnoj
biologiji, psihologiji i matematičkom modeliranju sa
konačnim cilјem izučavanja nervnog sistema. Predmet
istraživanja neuronauke se vremenom proširio i kao
rezultat ovog procesa razvile su se različite
poddiscipline koje imaju snažan uticaj na lјudsko
društvo. Neuromarketing, takođe poznat i kao
Neuronauka potrošača, izučava lјudski mozak kako bi
predvidela i moguće čak i manipulisala ponašanjem
potrošača i procesom njegovog donošenja odluka.
Zasniva se na činjenici da je nervni sistem i njegov
centralni deo mozak izvor svih osećanja, misli i akcija,
kao i da deluje poput bioelektričnog uređaja čija
aktivnost može biti merena. Stoga različite
elektrofiziološke tehnike kao oslikavanje mozga,
praćenje oka, kodiranje ekspresije lica,
elektrencefalografija, elektroprovodlјivost kože itd.
mogu biti korišćene kako bi se zabeležio i predvideo
proces donošea odluke kod potrošača. Poznavanje
ponašanja potrošača je odlična početna pozicija za
razvoj strategije u marketingu. U ovom radu
razmatrane su različite elektrofiziološke tehnike koje
potiču iz oblasti neuronauke i odskora jesu važan alat
za neuromarketing
Leksičko-semantičke sposobnosti dece uzrasta od pet do šest godina
No full textЛексичко-семантичка способност представља важну детерминанту језичког развоја, али и способности учења. Развој и богаћење дечјег речника представља временски неограничен процес. Интензитет овог процеса је већи током периода израженог лексичког развоја и временом опада, али никада у потпуности не престаје.
Циљ рада је утврђивање нивоа развијености лексичко-семантичких способности код деце типичног развоја, узраста од пет до шест година.
Испитивање је извршено на узорку од 20-оро деце, оба пола, узраста од пет до шест година. У истраживању су примењена два инструмента: Тест за испитивање говорне развијености – Тест дефиниција и Тест - речник за децу од три до седам година.
Истраживање је спроведено у две предшколске установе у Београду, школске 2020/2021. године.
Добијени резултати обрађени су методама дескриптивне и аналитичке статистике.
Применом t- теста за независне узорке нису добијене статистички значајне разлике (p>0,05) у односу на пол на варијабли способност именовања појмова, као ни на варијабли дужинa дефиниције појмова.
Међутим, применом истог теста добијене су статистички значајне разлике (p<0,05) у односу на узраст (5год.-5год.6мес./5год.6мес.-6год.) на варијабли способност именовања појмова (t=-3,551; df=18; p=0,002). Деца узраста 5год.6мес.- 6год. имају развијенију способност именовања појмова (AS=59,27) од деце узраста 5год.-5год.6мес. (AS=56,22).
Такође, применом t-теста за независне узорке утврђено је да у односу на узраст постоје статистички значајне разлике (p<0,05) на једној од пет испитаних речи из Теста за испитивање говорне развијености – Теста дефиниција: кућa (t=-2,212; df=18; p=0,040).
Дужу дефиницију речи кућа продукују деца узраста 5год.6мес.-6год. (AS = 8,45), него деца узраста 5год.-5год.6мес. (AS = 4,56). Код осталих испитаних речи не постоје статистички значајне разлике у дужини дефиниције појмова у односу на узраст (p>0,05). Резултати су показали да не постоје разлике у лексичко-семантичким способностима деце у односу на пол, али да постоје у односу на узраст.
Деца узраста 5год.6мес.-6год. остарила су боље резултате у односу на децу узраста 5год.- 5год.6мес., што је и очекивано. Међутим, квалитативна анализа је показала да лексичко- семантичке способности деце нису на очекиваном нивоу према хронолошкој доби, већ нешто испод ње. Ови налази указују на потребу пружања додатне подршке у развоју лексикона и богаћењу речника код деце.Lexical-semantic ability is an important determinant of language development and learning ability. The development and expanding of children`s vocabulary is a time-bound unlimited process. The intensity of this process is bigger during the period of pronounced lexical development and decreases over time, but never completely disappears.
Main goal of this study is examination of lexical-semantic abilities in children with typical development, aged between 5 and 6.
The examination was conducted on a sample of 20 children, both sexes, 5-6 yr. Two instruments- The Test for Speech Development – definitions task and Тhe Test dictionary were applied in the research. The survey was conducted in two preschools in 2020-21 in Belgrade.
The results were processed by methods of descriptive and analytical statistics.
Using independent sample t-test, there were no statistically significant differences (p>0,05) in relation to gender on the variable of the ability to name terms, nor on the variable of the length of the definition of terms.
However, using the same test, there were statistically significant differences (p<0,05) in relation to age (5 years-5 years and 6 months/5 years and six months –6 years) on the variable of the ability to name terms (t=-3,551; df=18; p=0,002). Children age 5yr.6months-6 yr. had more delevoped ability to name terms (AS=59,27) than the children age 5yr.-5yr.6months (AS=56,22).
Also, using independent sample t-test, it has been established that in relation to age there are statistically significant differences (p005). Results showed that there aren`t differences in lexical-semantic abilities in relation to gender but there are in relation to age. Children age 5yr.6months-6yr. had made better results comparing to children age 5yr.-5yr.6months what was expected. However, qualitative analysis has shown that lexical-semantic abilities in children are not at the expected level according to chronological age, they are below it.
These findings highlight the need for children for additional support for vocabulary development and vocabulary enchancement in children
Odrastanje u jednoroditeljskim porodicama kao faktor rizika razvoja internalizovanih i eksternalizovanih problema dece i adolescenata
No full textЈеднородитељске породице, као породична структура коју чине један родитељ и деца, бележе константно повећање учесталости. Одрастање у оваквој породици може донети пуно изазова и проблема, а један од њих је ризик развоја интернализованих и екстернализованих проблема код деце. У великом броју случајева проблеми код деце се јављају услед разних околности живљења у једнородитељским породицама, што је потврђено у бројним истраживањима спроведеним од стране домаћих и страних аутора.
Циљ овог рада је био да се прегледом доступне литературе издвоје и анализирају истраживања о једнородитељским породицама и интернализованим и екстенализованим проблемима ради што бољег разумевања и објашњења ове повезаности.
Резултати прегледаних истраживања нису сагласни у погледу веће преваленције интернализованих и екстернализованих проблема деце из једнородитељских породица у односу на децу која живе са оба родитеља. Објашњења проблема код деце из једнородитељских породица се најчешће ослањају на теорију привржености, теорију социјалног учења и теорију социјалне контроле. Појава проблема углавном се доводи у везу са посебним односима деце и родитеља у једнородитељским породицама.
Истраживања показују да конфликти између родитеља и дистанцирани однос детета са родитељем који је напустио породицу имају посебно значајну улогу у развоју екстернализованих проблема, а строга дисциплина и претерано заштитнички однос родитеља према детету за развој интернализованих проблема. Поред тога, савремени аутори наглашавају да је за разумевање појаве проблема код деце из једнородитељских породица значајно узети у обзир посебне карактеристике детета (нпр. пол, узраст), родитеља (нпр. психопатологија, родитељске вештине) и породице (нпр. социоекономски статус).
Резултати савремених истраживања упућују на закључак да одрастање у једнородитељској породици представља ризични фактор за појаву интернализованих и екстернализованих проблема код детета. На основу спроведене анализе истраживачке литературе, издвојене су кључне потребе једнородитељских породица и дате препоруке за праксу.Single-parent families, as a family structure consisting of one parent and children, is being noted a constant increase in frequency. Growing up in such a family can brings many challenges and problems, and one of them is the risk of developing internalized and externalized problems in children. In a large number of cases, problems in children occur due to different circumstances of living in single-parent families, which has been confirmed in numerous studies conducted by domestic and foreign authors.
The aim of this paper was to single out researches and analyse on single-parent families and internalized and externalized problems by reviewing the available literature in order to better understand and explain these connections.
The results of the reviewed researchs do not agree with the higher prevalence of internalized and externalized problems in children from single-parent families compared to children living with both parents. Explanations of the problem in children from single-parent families most often rely on attachment theory, social learning theory, and social control theory.
The occurrence of the problem is mainly related to the special relations between children and parents in single-parent families. Researches show that conflicts between parents and the distant relationship of a child with a parent who has left the family play a particularly important role in the development of externalized problems, and strict discipline and overprotective attitude of parents towards the child play a particularly important role in the development of internalized problems. In addition, modern authors emphasize that in order to understand the occurrence of problems in children from single-parent families it is important to take into account the special characteristics of the child (e.g. gender, age), parents (e.g. psychopathology, parenting skills) and family (e.g. socioeconomic status).
The results of modern researches point to the conclusion that growing up in a single- parent family is a risk factor for the occurrence of internalized and externalized problems in a child. Based on the conducted analysis of the research literature, the key needs of single-parent families were singled out and recommendations for practice were given
Efektivni programi prevencije i tretmana problema ponašanja usmereni na porodicu
No full textКрајем 20. века у науку о превенцији и третману проблема понашања уводи се приступ праксе засноване на доказима. Убрзо се формирају електронске базе ефективних програма намењених адолесцентима са овим проблемима, али и њиховим породицама и ширем окружењу. Премда прихваћен у развијеним земљама света, овај приступ још увек није заживео код нас. На темељима тих сазнања јавља се идеја о писању једног оваквог рада чији су предмет управо ефективни програми превенције и третмана проблема понашања усмерени на породицу.
Циљ рада је да се на основу прегледа електронских база програма издвоје и анализирају програми усмерени на породичне ризичне факторе. У складу са тим, У раду су најпре представљене три познате електронске базе: „Програми за здрав развој младих“, „Водич за модел програме“ и „Социјални програми који делују“. Издвојене су информације о њиховом развоју, критеријумима за евалуацију ефективности програма и могућим начинима претраживања програма у оквиру сваке од њих. Компаративном анализом наведених база уочава се да, иако међу њима постоје одређене разлике, базе углавном дају највишу оцену ефективности програму на основу сличних критеријума (позитивни исходи потврђени у висококвалитетним рандомизирано контролисаним студијама, присуство доказа о високом степену одрживости промена шест или дванаест месеци након примене програма и потврђена успешност интервенције у једној или више независних репликационих студија). Други део рада посвећен је конкретним програмима намењеним адолесцентима и њиховим породицама који се могу пронаћи у овим базама. „Програми за здрав развој младих“ и „Водич за модел програме“ садрже велики број програма усмерених на породицу и породичне ризичне факторе, док је база „Социјални програми који делују“ углавном оријентисана на социјалну политику, па самим тим садржи и мањи број интервенција намењених породици. Претрагом најбоље оцењених програма у области превенције и третмана различитих проблема понашања, одабрано је шест програма: Функционална породична терапија, Мултисистемска терапија, Позитивна подршка породици, Мултидимензионална породична терапија, Орегонски модел тренинга за родитеље и Орегонски модел третмана у хранитељској заштити.
Закључна разматрања посвећена су истицању значаја примене ових и сличних програма у Републици Србији. Издвојене су бројне предности примене праксе засноване на доказима, међу којима се издвајају сигурност у успешност интервенције и уштеда ресурса.An evidence-based approach was introduced in the science of prevention and intervention at the end of the 20th century. Online registries of effective programs designed for adolescents with behavioral problems, but also for their families and wider environment, were formed thereupon.
Although it is accepted in developed countries of the world, evidence-based approach has not yet found its use in our country. Based on this knowledge, the subject of this paper are effective programs of prevention and treatment of behavioral problems designed for whole families.
The aim of this paper is to single out and analyze programs focused on family risk factors based on a review of online evidence-based programs registry.. In accordance with that, the paper first presents three well-known online registries: "Blueprints for Healthy Youth Development", "Model Programs Guide" and "Social Programs That Work". Information on their development, criteria for the evaluation of the effectiveness of programs and possible ways of searching for programs within each of them are emphasized. A comparative analysis of these registries shows that, although there are some differences, the online registries generally give the highest rating to the program based on the similar criteria (positive outcomes confirmed in high-quality randomized controlled studies, the presence of evidence of high sustainability for six or twelve months after the program implementation and confirmed intervention success in one or more independent replication studies). The second part of the paper is dedicated to the specific programs designed for adolescents and their families that can be found in these registries. "Blueprints for Healthy Youth Development" and "Model Program Guide" contain a large number of programs focused on the family and family risk factors, while the registry "Social Programs That Work" is mainly focused on social policy, and therefore contains a smaller number of interventions designed for families. In searching for the best rated programs in the field of prevention and treatment of various behavioral problems, six programs were selected: Functional Family Therapy, Multisystemic Therapy, Positive Family Support, Multidimensional Family Therapy, Parent Management Training – Oregon Model and Treatment Foster Care Oregon.
Concluding remarks of the paper are dedicated to emphasizing the importance of the implementation of these and similar programs in the Republic of Serbia. Numerous advantages of the application of evidence-based practice have been singled out, among which the certainty in the success of the intervention and the saving of resources stand out
Poremećaji hranjenja i gutanja kod dece sa cerebralnom paralizom
Get PDFIntroduction. Cerebral palsy is characterized by abnormalities of
muscle tone, movement and motor abilities caused by disorders in brain
development. Many children with cerebral palsy have severe swallow-
ing problems. Cerebral Palsy. Cerebral palsy is a neurodevelopmental
disorder characterized by abnormalities in brain development. Swal-
lowing is a process by which a bolus that is formed within the oral
cavity is transported through the pharynx into the esophagus and stom-
ach. It has four phases: preparatory oral, oral, pharyngeal and esopha-
geal. Swallowing disorders in children with cerebral palsy. Swal-
lowing disorders vary depending on the type of cerebral palsy. Children
with spastic paralysis have a more pronounced disorder of the voluntary
phases of swallowing, while children with athetoid paralysis are ex-
pected to have a disorder at the oral-motor level. Neurological lesions
may affect the muscle function of the jaw, cheeks, lips, tongue, palate
and pharynx, which is manifested by difficulties in controlling saliva
and swallowing. Diagnosis and treatment of dysphagia in cerebral
palsy. Diagnosis and treatment of dysphagia is best accomplished by
a team of experts including a pediatrician, neurologist, otorhinolaryn-
gologist, gastroenterologist, radiologist, dental specialist, speech thera-
pist, nutritionist, and a specialist in physical medicine and rehabilitation.
Conclusion. Dysphagia is a common comorbidity in children with
cerebral palsy. Although swallowing disorders often correlate with the
type of cerebral palsy, the most prevalent signs of dysphagia include:
coughing, prolonged feeding time, laryngotracheal penetration and
aspiration, suffocation, which leads to dehydration, malnutrition, but
also to the need for alternative feeding methods. It is important to
emphasize the importance of early treatment by a team of experts, with
a speech therapist as a team leader.Uvod. Cerebralnu paralizu karakterišu abnormalnosti mišićnog
tonusa, pokreta i motoričkih sposobnosti usled poremećaja u
razvoju mozga. Mnoga deca sa cerebralnom paralizom imaju
izražene smetnje u gutanju. Cerebralna paraliza je neurora-
zvojni poremećaj za koji su karakteristične abnormalnosti u
razvoju mozga. Gutanje podrazumeva akt formiranja bolusa u
usnoj duplji i njegov tranzit kroz ždrelo u jednjak i želudac. Ima
četiri faze: pripremnu oralnu, oralnu, faringealnu i ezofagealnu.
Poremećaji gutanja kod dece sa cerebralnom paralizom va-
riraju u zavisnosti od tipa cerebralne paralize. Deca sa spastič-
nom paralizom imaju izraženiji poremećaj voljnih faza gutanja,
dok se kod dece sa atetoidnom paralizom očekuje poremećaj na
oralno-motoričkom nivou. Prisustvo neurološke lezije može da
utiče na mišiće vilice, obraze, usne, jezik, nepce i ždrelo, što se
manifestuje teškoćama u kontroli pljuvačke i u gutanju. Dija-
gnostika i tretman disfagije kod cerebralne paralize spro-
vodi se timski. Stručni tim uključuje pedijatra, neurologa, oto-
rinolaringologa, gastroenterologa, radiologa, specijalistu den-
talne medicine, logopeda, nutricionistu i specijalistu fizikalne
medicine i rehabilitacije. Zaključak. Disfagija predstavlja zna-
čajan komorbiditet kod dece sa cerebralnom paralizom. Iako
smetnje u gutanju često korelišu sa tipom cerebralne paralize,
u opšte znake disfagije mogu se izdvojiti: kašljanje, produženo
vreme hranjenja, laringotrahealna penetracija i aspiracija, gu-
šenje, što dovodi do dehidracije, neuhranjenosti, ali i do potre-
be za alternativnim metodama hranjenja. Važno je naglasiti
značaj ranog lečenja u koje je uključen tim stručnjaka, pri čemu
je logoped obično rukovodilac tima
Resilience capacity in school-aged children
Get PDFResilience, as the capacity of a dynamic system to adapt
successfully to challenges that threaten the function, survival, or
development of the system, is one of prominent protective processes
relevant for positive youth development and problem behavior
prevention. In order to explore the resilience capacity of school-aged
children, a research was set up with the main aim of assessing the
resources available to individuals that may bolster their resilience.
Research was conducted during June 2019, on a convenience sample
of 298 students of the first and second grade of four Belgrade high
schools (49.7% girls; Mage = 15.6, SD = 0.3). Data were collected using
the Child and Youth Resilience Measure – CYRM-28 with a fivepoint
response scale, α = .90 (Ungar, 2016) comprising three subscales:
individual capacities/resources (α = .81), relationships with
primary caregivers (α = .81) and contextual factors that facilitate a
sense of belonging (α = .80). Results show that students gain a total average score of M = 116.06, SD = 14.99 (min = 48, max = 140), with
no significant gender differences in the sample (t(296) = 0.74, p > .05).
Following the guidelines of the authors of the instrument, by using
T scores, low, moderate, high and exceptional resilience capacity
categories of students were made. Based on the results, 13.1% of the
sample has low resilience capacity, 32.2% moderate, 40.6% high and
14.1% exceptional. Descriptive analysis shows that, when it comes to
three components of the resilience capacity measure, students have
somewhat higher relationship (M = 4.34, SD = 0.68) and individual
resilience capacity (M = 4.31, SD = 0.53) than contextual capacity for
resilience (M = 3.85, SD = 0.71). Research findings indicate that the
resilience measure can be used for mapping those students with low
resilience capacity and that overall interventions for building resilience
should primary include raising contextual resources