Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Kako izgleda pravednost: Učeničke koncepcije (društvene) pravednosti
No full textUkoliko pođemo od dominantnih koncepcija društvene pravednosti, kakva je koncepcija Nensi Frejzer koja govori o pravednosti iz perspektive redistribucije resursa i
iz perspektive rekognicije kulturoloških grupa, prepoznatljivo je da je društvena pravednost postavljena odraslocentrično. Istovremeno, savremena razumevanja obrazovanja naglašavaju ulogu škole u razvijanju kritičkog odnosa učenika prema društvenim
strukturama koje kreiraju i održavaju nejednakost, implicitno poručujući da se koncepcije društvene pravednosti uče. Nameće se pitanje kako pravednost izgleda iz ugla
učenika i kako učenici vide ulogu društva u dostizanju pravednosti. Stoga, ovo istraživanje teži da doprinese razumevanju učeničkih koncepcija (društvene) pravednosti.
U istraživanju je učestvovalo 170 učenika i učenica trećeg, petog i sedmog razreda
osnovnih škola u Srbiji. Učeničke koncepcije su ispitivane primenom diskusije podstaknute fotografijama iz školskog okruženja u kojima je učestvovalo 8 do 18 učenika
jednog razreda. Uz saglasnost roditelja/staratelja i učenika, diskusije su snimane, a
zatim i transkribovane. Učenički odgovori su analizirani primenom tematske refleksivne analize, uz oslanjanje na konceptualni okvir Nensi Frejzer, ali i na odgovore
učenika. Analiza odgovora ukazuje da se u učeničkim odgovorima mogu prepoznati
koncepcije pravednosti kao redistribucije (kodovi „fer je ukoliko svi dobiju podršku
koja im je potrebna“, „fer je ukoliko imamo iste/delimo resurse“, „fer je ukoliko delimo isti prostor“, „fer je ukoliko ista pravila važe za sve“, „fer je ukoliko učestvujemo
u istim/zajedničkim aktivnostima učenja“) i pravednosti kao rekognicije (kodovi „fer
je ukoliko postoji različitost“, „fer je ukoliko se družimo i prihvaćeni smo“, „fer je
ukoliko smo vidljivi u okruženju“). Pored naglašavanja značaja odnosa, učenici kao
značajan pokazatelj pravednosti opisuju i osećanje sreće što nije slučaj u teorijskim
razmatranjima pravednosti. Dodatno, razlike u odnosu na odraslocentrične koncepcije pravednosti mogu se prepoznati u subjektima i objektima pravednosti. Odnosno,
učenici moć za kreiranje (ne)pravednog okruženja pridaju vršnjačkoj grupi koja kroz
odnose uključuje/isključuje pojedince sa distinktivnim odlikama koje su opažene kao
značajne u određenoj situaciji. Navedeni nalazi ukazuju na potrebu za uključivanjem
razvojnopsihološke perspektive prilikom istraživanja koncepcija društvene pravednosti. Istraživanje je nastalo kao deo projekta „Zajednica praktičara za SEU u funkciji
podrške razvoju ličnosti učenika“ koji realizuju CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju i Childhood Education International uz podršku John Templeton fondacije i Ministarstva prosvete
Disciplinary Offences in the Penal System: Causes and Methods of Punishment
No full textIntroduction: Normative regulation of prison life, maintaining order and security and creating the conditions for the implementation of treatments have a high priority in penal practice. However, in spite of that, a number of convicts do not follow the rules and commit disciplinary offences. Some of the reasons why convicts commit disciplinary offences are prison life conditions, disorganisation of the prison administration, and the characteristics of prisons and convicts. Objective: The objective of the research is to show the frequency of disciplinary
offences and disciplinary sanctioning of convicts, as well as to determine the differences in individual characteristics between convicts who have and have not committed disciplinary offences. Methods: The sample included 96 convicted individuals from the Sremska Mitrovica Penitentiary who started their prison sentences in 2013 and were released in the period between 2016 and 2018. The length of the imposed sentence was from three years and one month to five years (M = 47.76; SD = 7.99). The age of the convicts at the start of their prison sentences ranged from 23 to 75 (M = 36.73; SD = 10.90). The sample included 41.7% of respondents who had not been convicted previously and 64.6% who had been in prison for the first time. The data was collected by analysing official documents. Results: In the observed period, 52.1%
of respondents committed 99 disciplinary offences, with minor disciplinary offences being more frequent (52.5%). Four disciplinary offences were committed in 62.7% of cases, and 23 disciplinary offences were never committed. Convicts were most often sanctioned by solitary
confinement. According to most of the examined variables, significant differences were found between the convicts who committed and those who did not commit disciplinary offences. Conclusion: Even though the obtained results indicate that the discipline of convicted individuals is not at an enviable level, we should pay attention to the imposed disciplinary measures and strive to reduce frequency of solitary confinement. The fact that convicts who
commit and do not commit disciplinary offences differ in certain individual characteristics can indicate which convicts should be given special attention in the penal treatment process. The recommendation for future research is to examine the connection between committing disciplinary offences and dynamic factors that can be influenced by treatment
Tretman bruksizma kod osoba sa autizmom
No full textIako se u svakodnevnoj praksi često suočavamo sa pojavom bruksizma kod osoba sa
autizmom, ova tema je u naučnoj literaturi retko obrađivana, dok su studije koje se bave ispitivanjem
efikasnosti različitih intervencija izuzetno retke.
Nedavno sprovedena pregledna studija identifikovala je 13 istraživačkih radova u kojima se
analizira pojava bruksizma kod osoba sa autizmom. S obzirom na heterogenost uzoraka i samog
autističkog spektra, kao i sociodemografske specifičnosti, očekivan je i ogroman disparitet u
procenjenoj prevalenciji. On se kreće u rasponu od 10,3%, kod ispitanika iz Pakistana, do čak 73%
kod pacijenata iz Italije. U zavisnosti od tipa i intenziteta, bruksizam može izazvati različite posledice,
kao što su trošenje i prelomi zuba, povećanje senzitivnosti, bol, pa čak i ozbiljna disfunkcija
temporomandibularnog zgloba. Sve ovo može uticati na sposobnost žvakanja, kao i na govor deteta
sa autizmom. Medicinski tretman bruksizma uključuje upotrebu ekstraoralnih ortodontskih aparata,
ugradnju krunica od nerđajućeg čelika i primenu botulinskog toksina.
Averzivna priroda ovih intervencija i vremenski ograničeni efekti primorali su praktičare da
osmisle raznovrsne bihevioralne pristupe koje mogu koristiti defektolozi i logopedi u svakodnevnom
radu. Početni korak u realizaciji tretmana je procena funkcije ponašanja. Okidači bruksizma obično
se utvrđuju u četiri odvojene sesije u kojima se prati da li osoba sa autizmom menja ponašanje u
situacijama poklanjanja pažnje, postavljanja zahteva, ignorisanja ili tokom igre. Kada je u pitanju
dnevni bruksizam kod osoba sa autizmom, on uglavnom nastaje zbog povišene anksioznosti ili kao
oblik autostimulacije, mada su opisani i slučajevi bruksizma potkrepljivani pojačanom pažnjom.
U zavisnosti od utvrđenih okidača, tretman se može zasnivati na korišćenju vizuelnih
rasporeda, uvođenju različitih tehnika samoregulacije, verbalnim zabranama, ignorisanju, auditivnoj
ili taktilnoj stimulaciji. Iako ne tako brojni, dosadašnji pokušaji tretmana bruskizma pokazali su se
veoma uspešnim
Kompetencije vaspitača i poverenje majki u inkluzivnom okruženju
No full textПоверење родитеља у стручњаке је важан предуслов за могућност њиховог
заједничког деловања на развој и васпитање деце. Поверење родитеља
у васпитаче и изграђивање њиховог партнерског односа значајно је већ
при поласку детета у вртић јер се на раном узрасту обезбеђују темељи
за дугорочни развој и образовање деце. Ово истраживање има за циљ да
испита ниво поверења родитеља у васпитаче запослене у инклузивном
вртићу, као и повезаност поверења родитеља са компетенцијама васпитача. Истраживањем је обухваћено 162 родитеља деце са сметњама у
развоју и 277 родитеља деце типичног развоја узраста од три до седам
година. Поверење у васпитаче је процењено применом Скале поверења.
Утврђено је да мајке деце са сметњама у развоју имају ниже поверење
у васпитаче него мајке деце без тешкоћа. Поверење родитеља значајно
је повезано са доживљајем васпитача о властитој компетенцији за рад
са децом са сметњама у развоју. Овакав резултат имплицира да је неопходно, кроз обуке и иницијално образовање васпитача, ојачати њихова
знања и вештине за рад са овом популацијом и њиховим родитељима
како би се допринело унапређењу поверења родитења. Такође, потребна
су даља истраживања корелата и предиктора поверења, посебно када је
у питању поверење родитеља деце са сметњама у развоју
Značaj medija u društvenom reagovanju na maloletničku delinkvenciju
No full textPredmet ovog rada je odnos između medija i maloletničke delin
kvencije. Cilj rada je objašnjenje zašto i na koji način mediji imaju važnu
ulogu u ukupnom društvenom reagovanju na maloletničku delinkvenciju,
kako u vidu uticaja na javno mnjenje i neformalnu reakciju, tako i na
oblikovanje formalnih politika prema ovoj pojavi. U strukturi, rad je
podeljen na tri tematske celine: medijski motivi tumačenja kriminala i
maloletničke delinkvencije; obeležja medijske slike maloletničke delin
kvencije i efekata na društvenu reakciju; javno mnjenje u Srbiji i svetu i
maloletnička delinkvencija. Medijski prikazi maloletničke delinkvencije
mogu se opisati kao neobjektivni sa efektom širenja predrasuda. Mediji
dominatno tendiraju da ukažu na pretnju koju „maloletni prestupnici”
predstavljaju za društvo. Naglasak se stavlja na individualizovanu
odgovornost gde nedostaju strukturna i socijalna objašnjenja konteksta
maloletničke delinkvencije. Analiza je pokazala da se maloletnička
delinkvencija medijski uobličava kroz sledeće konstrukte: neposredna
opasnost, dramatizacija, nasilje, personalizacija delikta, pojednostav
ljivanje, neočekivanost ponašanja, rizik po društvo, moralni problem i
beznadežna budućnost dece. Medijska slika dece u sukobu sa zakonom
ima dvojako dejstvo, jer mediji deluju i kao pružalac informacija publici i
kao predstavnik javnog mnjenja koji je usmeren ka političarima. Kada je
medijska slika o ovoj grupi ranjive dece negativna i kada promoviše repre
sivne mere, u tom pravcu se oblikuje i stav javnosti i onih koji su zaduženi
za reformu kontrole kriminala. Zaključak je da su medijske slike dece u
sukobu sa zakonom deo šireg kulturalnog definisanja značenja mladih
u društvu. Zbog toga, umesto emocionalizacije i stereotipizacije koji šire
strahove i veru u represivne mere, mediji mogu pomoći da se razvijaju one
politike koje smanjuju stigmatizaciju i ne vode do populističko-represiv
nih mera, nego do objedinjenih multisektorskih politika koje su usmerene
na prava i dobrobit dece
Prison Environment: A Female Perspective. Belgrade: Institute for Criminological and Sociological Research
No full textАuditory, phonological, and semantic processing in preschool and early school-age children
No full textАудитивна, фонолошка и семантичка обрада су кључне, серијске
компоненте процеса који омогућује размевање значења одређеног аудитивног
стимулуса.
Развијају
се
од
раног
узраста,
али
се
динамика
развоја
и
њихов
међуоднос
мења
током
предшколског и
раног
школског
узраста.
Иако
су
неке
од
ових
способности
значајно
истраживане, у
литератури
постоји
мали
број
радова
који
се
бавио
проучавањем
њиховог
односа у
периоду
од
предшколског
до
раног
школског
узраста.
Циљ:
Због
важности
способности
аудитивне,
фонолошке и
семантичке
обраде
за
овладавање
академским
вештинама,
циљ
овог
рада
је
испитивање
тенденција у
развоју
ових
способности
код
деце
предшколског и
раног
школског
узраста,
као и
њихов
међусобан
однос у
овом
развојном
периоду.
Методе:
Узорак
је
чинио
61
испитаник
типичног
развоја,
узраста
од
пет
до
осам
година,
који
је
подељен у
три
узрасне
групе. У
сврху
процене
аудитивне,
фонолошке
и
семантичке
обраде
коришћени
су
суптестови
Вудкок-Џонсонове
батерије
тестова
за
процену
когнитивних
способности.
Резултати:
су
показали
да
се
девојчице и
дечаци
не
разликују
значајно у
погледу
постигнућа
на
плану
испитиваних
способности
(p >
0,05).
Анализа
узрасних
разлика
је
показала
да
испитаници
из
најстарије
групе
имају
значајно
боља
постигнућа
од
деце
из
најмлађе
групе,
на
већини
испитиваних
суптестова
семантичке
обраде,
као и
на
плану
фонолошке
обраде
(p <
0,05).
Међутим,
на
плану
аудитивне
обраде
нису
утврђене
разлике
између
посматраних
узрасних
група
(p >
0,05).
Анализа
корелације
је
показала
да
способности
аудитивне,
фонолошке и
семантичке
обраде
значајно
позитивно
корелирају
у
посматраном
узрасном
опсегу
(p
0,05; p ≤
0,01).
Закључак:
Способности
фонолошке и
семантичке
обраде
значајно
се
развијају у
узрасном
периоду
од
пете
до
седме
године,
што
није
случај
са
способношћу
аудитивне
обраде.
Међутим, у
овом
развојном
периоду,
способност
аудитивног
процесирања
је
значајно
повезана
са
способношћу
језичке
обраде,
што
имплицира
значај
аудитивне
обраде
за
овладавање
академским
вештинама
на
школском
узрасту.Auditory, phonological, and semantic processing are key
serial components of the process that enables understanding the meaning
of a specific auditory stimulus. They develop from an early age, but the
dynamics of their development and their interrelationship change during
the preschool and early school years. Although some of these abilities have
been significantly researched, there is limited literature on their relationship
during the period from preschool to early school age. Objective. Due to the
importance of auditory, phonological, and semantic processing abilities for
acquiring academic skills, the aim of this study is to investigate trends in the
development of these abilities in preschool and early school-age children, as
well as their mutual relationship in this developmental period. Methods. The
sample consisted of 61 typically developing children, aged five to eight years,
divided into three age groups. To assess auditory, phonological, and semantic
processing, subtests of the Woodcock-Johnson Battery of Cognitive Abilities
were used. Results showed that girls and boys did not differ significantly in
terms of achievements in the assessed abilities (p > .05). An analysis of age
differences showed that participants from the oldest group had significantly
better achievements than children from the youngest group in most of the
assessed semantic processing subtests, as well as in phonological processing
(p < .05). However, there were no differences in auditory processing among
the observed age groups (p > .05). Correlation analysis showed that auditory,
phonological, and semantic processing abilities correlated significantly in the
observed age range (p < .05; p ≤ .01). Conclusion. Phonological and semantic
processing abilities significantly develop in the age range from five to seven
years, which is not the case with auditory processing ability. However, in this
developmental period, auditory processing is significantly related to language
processing, implying the importance of auditory processing for acquiring
academic skills in school age
Naming Nouns and Verbs in Older Adults – Age-Related Changes
No full textResearch data on pathological language degradation suggest noun-verb dissociation, which prompts research in the field of normal aging in this direction. However, there are few studies in the literature that address semantic deterioration in the domain of verbs and the relationship between difficulties in naming these two types of content words during normal aging. The aim of the research was to compare the naming of verbs and nouns in healthy older adults and to qualitatively analyse the differences and errors in naming. The sample consisted of 101 participants without a history of neurological diseases, divided into 3 age decades. The Boston Naming Test was used as an instrument to assess noun naming, and the Action Naming Task was used to assess verb naming. Results from the whole sample showed that males performed better on both noun and verb naming (p.05). The results of our study show a significant semantic deterioration with age in the noun domain, but not in the verb domain. This could be a consequence of the different organization of nouns and verbs in the mental lexicon, supported by different brain regions and neural networks
Deficits in naming and auditory comprehension of terms in individuals with vascular dementia
No full textBackground/Aim. Although deficits in naming and
understanding named terms are characteristic of
dementia, they have seldom been investigated in
individuals with vascular dementia (VaD). The aim of
the study was to determine deficits in naming objects
and actions in individuals with VaD and the ability to
understand the meanings of words used to name
objects and actions. Methods. The study included 30
participants with VaD, who represented the clinical
group, while the control group consisted of 30
neurologically healthy participants. Participants with
VaD were first assessed using the Mini-Mental State
Examination to determine the severity of dementia. The
Northwestern Naming Battery was used to assess
naming
and
auditory
comprehension
of
terms.
Descriptive and inferential statistical methods were
used for data analysis. Group comparisons were
conducted
using
the
Chi-squared
(χ2)
test
of
independence, while for 2 × 2 contingency frequency
tables, continuity correction according to Yates wasapplied, and the phi (ϕ) coefficient was calculated as an
indicator of effect size. The relationships between
continuous variables were expressed using Spearman’s
rank
correlation
coefficient
rho
(ρ).
Results.
Participants with VaD demonstrated significantly lower
performance on the subtest of naming and auditory
comprehension of named objects and actions compared
to neurologically healthy participants. The severity of
dementia significantly influenced the performance on
the administered test. Specifically, participants with
moderate dementia exhibited significantly lower scores
on all subtests of naming and comprehension of named
objects compared to participants with milder dementia.
Conclusion. Individuals with VaD exhibit pronounced
deficits in naming and understanding named terms. The
ability
to
name
and
understand
named
terms
significantly declines with the progression of dementia.Uvod/Cilj. Mada su deficiti imenovanja i razumevanja
imenovanih pojmova karakteristični za demenciju, oni su
veoma malo istraživani kod osoba sa vaskularnom
demencijom (VaD). Cilj rada bio je da se utvrdi deficit
imenovanja predmeta i radnji kod osoba sa VaD, kao i
sposobnost razumevanja značenja reči kojima se imenuju
predmeti i radnje. Metode. U studiju je bilo uključeno 30
ispitanika sa VaD koji su predstavljali kliničku grupu dok
je kontrolnu grupu činilo 30 neurološki zdravih ispitanika.
Ispitanici sa VaD su najpre testirani korišćenjem Mini-
Mental State Examination upitnika radi utvrđivanja težine
demencije.
Za
procenu
imenovanja
i
auditivnog
razumevanja pojmova primenjena je Severozapadna
baterija testova za imenovanje. U statističkoj obradi applied, and the phi (ϕ) coefficient was calculated as an
indicator of effect size. The relationships between
continuous variables were expressed using Spearman’s
rank
correlation
coefficient
rho
(ρ).
Results.
Participants with VaD demonstrated significantly lower
performance on the subtest of naming and auditory
comprehension of named objects and actions compared
to neurologically healthy participants. The severity of
dementia significantly influenced the performance on
the administered test. Specifically, participants with
moderate dementia exhibited significantly lower scores
on all subtests of naming and comprehension of named
objects compared to participants with milder dementia.
Conclusion. Individuals with VaD exhibit pronounced
deficits in naming and understanding named terms. The
ability
to
name
and
understand
named
terms
significantly declines with the progression of dementia