Argo (Greece)
rFASPER - Repository of the Faculty of Special Education and RehabilitationNot a member yet
5766 research outputs found
Sort by
Students’ perceptions of the online teaching experience during the Covid-19 pandemic
Get PDFPredmet ovog istraživanja su opažanja studenata o iskustvu onlajn na- stave tokom pandemije Covid-19, prema modelu istraživačke zajednice. Cilj istraživanja je da se utvrdi kakav je odnos studenata prema onlajn nastavi u okolnostima pandemije Covid-19 i da li postoje razlike u opažanjima prema polu, nivou studija, godini studija, zaposlenosti i boravištu ispitanika. Uzorak je činio 91 student Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje va- spitača u Kikindi koji su školske 2020/21. pohađali master i osnovne studije. Rezultati pokazuju da studenti u proseku imaju negativan odnos prema isku- stvu onlajn nastave. Ustanovljeno je da postoje statistički značajne razlike između studenata prema nivou i godini studija.The subject of this research is students’ perceptions about the experience of online teaching during the COVID-19 pandemic, according to the Community of Inquiry model. The aim of the research is to assess the opinions of students towards online teaching in the circumstances of the COVID-19 pandemic and to determine whether there are differences in perceptions according to gender, level of study, year of study, employment and residence of the respondents. The sample consisted of 91 students of the College Of Vocational Studies for the education of preschool teachers in Kikinda who are in the 2020/21 school year attending master’s and undergraduate studies. The results show that students, on average, have a negative opinions about the online teaching experience. It was found that there are statistically significant differences between students by level and year of study
Тhe use of assistive technology in e-learning for students with communication disorders
Get PDFPandemija COVID-19 je dovela do zatvaranja obrazovnih ustanova širom sveta.
Kao rezultat toga, metode obrazovanja su se drastično promenile, sa značajnim porastom elektronskog učenja, pri čemu se nastava izvodi na daljinu, kao i na digitalnim platformama. Elektronsko učenje je tokom pandemije postalo rešenje za implementaciju nastave, s obzirom na to da ona nije mogla da se spro- vodi u učionici. U uslovima pandemije, obrazovne ustanove su bile primorane da koriste ovaj način realizacije nastave, ne samo kao vid učenja putem asistivne tehnologije, već kao jedinu (mono)tehnologiju za učenje tokom dužeg perioda.
Predmet ovog rada je analiza primene asistivne tehnologije u elektron- skom učenju za učenike sa poremećajima komunikacije, s obzirom na to da ona funkcioniše kao tehnološki medijum za pristup računaru i internetu. Cilj je da se pregledom dostupne literature izdvoje i prikažu radovi u kojima su predstavljene prednosti, nedostaci, kao i potreba za prilagođavanjem upotre- be elektronskog učenja za učenike sa poremećajima komunikacije. U razvoju elek- tronskog učenja nastavno osoblje bi trebalo da integriše upotrebu školskih platformi za ovu vrstu učenja i asistivne tehnologije u obliku adaptivnih softvera i hardvera. Specifičan dizajn softvera i evaluacija sistema elek- tronskog učenja pružaju priliku da se zadovolje specifične potrebe učenika sa poremećajima komunikacije.he COVID-19 pandemic has resulted in educational institutions shut all across the world. As a result, education methods have changed dramatically, with the distinctive rise of e-learning, whereby teaching is undertaken remotely and on digital
platforms. During the pandemic, e-learning became a solution for the implementation of teaching, since it could not take place in the classroom. In the conditions of the pandemic, educational institutions were forced to use this way of teaching, not only as a form of learning through assistive technology, but as the only (mono) technology for learning over a long period of time.
The subject of this paper is the analysis of the application of assistive technology in e-learning for students with communication disorders, given that it functions as a technological medium for access to computers and the Internet. The aim is to review the available literature that present the advantages, disadvantages, as well as the need to adapt the use of e-learning for students with communication disorders. In the development of e-learning, educators should integrate the use of school platforms for this type of learning and assistive technology in the form of adaptive software and hardware. Specific software design and evaluation of e-learning systems provide an opportunity to meet the specific needs of students with communication disorders
Impact of the covid-19 pandemic on the implementation of speech therapy and defecotological treatments
Get PDFCilj ovog istraživanja je utvrditi uticaj pandemije COVID-19 na realizaciju logopedskih i defektoloških tretmana. U istraživanju je učestvovalo 144 ispitanika, od toga 76 logopeda i 68 defektologa. Najviše ispitanika bilo je iz Beograda (70,1%), zatim Novog Sada (7,6%), Niša (4,8%) i ostalih gra- dova Republike Srbije (17,5%). Defektolozi i logopedi rade sa heterogenom populacijom, različitog uzrasta. Najviše ispitanika (69,4%) radi sa uzrastom 0-6 godina, nešto manje sa uzrastom 7-14 godina (25%), dok najmanji broj ispi- tanika (5,6%) radi sa mladima i osobama starijim od 15 godina, a zaposleni su u privatnom sektoru (57,6%) i u državnom sektoru (42,4%). Pandemija je ima- la značajan uticaj na realizaciju tretmana (72%), u smislu da su maske i vizi- ri postali deo obavezne opreme prilikom izvođenja tretmana (61,11%), kao i dezinfekcija radnog prostora (95,83%) i udaljavanje roditelja iz prostorija gde se izvode tretmani (37,50%). Usled pandemije tretmani su realizovani i onlajn (45,9%), što je dovelo do brojnih teškoća. Za većinu ispitanika (59,64%) nov način rada u velikoj meri predstavlja izvor stresa.The aim of this study was to determine the impact of the COVID-19 pandemic on the implementation of speech therapy and defectological treatments. 144 respondents participated in the research, of which 76 were speech therapists and 68 defectologists.
Most respondents were from Belgrade (70.1%), followed by Novi Sad (7.6%), Nis (4.8%) and other cities in the Republic of Serbia (17.5%). Most respondents (69.4%) work with the age of 0-6 years, slightly less with the age of 7-14 years (25%), while the smallest number of respondents (5.6%) work with young people and people older than 15 years, and they are employed in the private sector (57.6%) and in the public sector (42.4%).
The pandemic had a significant impact on the implementation of treatment (72%), in the sense that masks and visors became part of the mandatory equipment during treatment (61.11%), as well as disinfection of work space (95.83%) and removal of parents from the premises where treatments are performed (37.50%). Due to the pandemic, treatments were also implemented online(45.9%), which led to numerous difficulties. For the majority of respondents (59.64%), the new way of working is largely a source of stress
Covid-19 pandemic and hearing loss in children
Get PDFPandemija COVID-19 je izazvala ogromne promene u pružanju zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite. Posledično velike su šanse za neblago- vremeno dijagnostikovanje i lečenje pojedinih bolesti. Cilj ovog rada je bio da se, na osnovu dostupne literature, utvrdi kakav je uticaj pandemije COVID-19 na skrining sluha i ranu audiološku procenu, kao i na dostupne načine lečenja oštećenja sluha kod dece.
Problemi tokom pandemije su nastali na nivou sprovođenja skrininga sluha, u vidu smanjenog broja dece koja su prošla skirining ili koja su upućena na lečenje dijagnostikovanog oštećenja sluha. Pandemija je izazvala ukidanje ili odlaganje elektivnog operativnog programa, što je doprinelo obustavljanju programa kohlearne implantacije na određene vremenske periode. Problemi sa kojima su se sretali pacijenti i članovi njihovih porodica posle implantacije su bili vezani za same zdravstvene ustanove gde se programi kohlearne implantacije sprovode, za održavanje uređaja i nabavku rezervnih ili zamenskih delova za od- loženo uključivanje ili programiranje uređaja i za propuštanje tretmana re/ habilitacije i za rad kod kuće. Sigurno je da će postojeći zastoji u pružanju na- vedenih zadravstvenih usluga imati dalekosežne posledice za generacije koje je pogodila COVID-19 pandemija. Dalja istraživanja će biti potrebna da se u potpunosti proceni njihov obim i veličina potencijalne štete.The COVID-19 pandemic has caused huge changes in the provision of health services at all levels of health care. As a result, chanses were increased for untimely diagnosis and maltreatment of certain diseases. The aim of this study was to determine, based on the available literature, the impact of the COVID-19 pandemic on hearing screening and early audiological assessment, as well as on available treatments for hearing impairment in children.
During the pandemic, reduced number of children underwent screening and were referred for treatment of diagnosed hearing impairments. The pandemic caused the cancellation or postponement of the elective operative program, which contributed to the suspension of the cochlear implantation program for certain periods of time. The problems encountered by patients and their family members after implantation were related to the health facilities where cochlear implantation programs are conducted, to device maintenance or getting replacement parts, delayed programing or switch on appointments and missing Rehabilitation Session. It is certain that the existing delays in the providing these health services will have far-reaching consequences for the generations affected by the COVID-19 pandemic. Further research will be needed to fully assess their extent and magnitude of potential damage
Examination of the relationship between work burnout and stress in parents of children involved in speech therapy during the first wave of the Covid-19 pandemic
Get PDFU ovom istraživanju ispitivali smo povezanost sagorevanja na poslu (putem Opšteg upitinika izgaranja na poslu – Maslach Burnout Inventory; MBI-GS) i stre- sa (putem Skale roditeljskog stresa, Parenal Stress Scale; PSS) kod 100 roditelja (50 majki i 50 očeva) dece uključene u logopedski tretman. Ispitanici su na subskalama Emocionalne iscrpljenosti i Cinizam ispoljili umeren stepen, dok je na skali Lične učinkovitosti pokazan nizak stepen izgaranja u odno- su na vrednosti normativnog uzorka. Jedina značajnost je uočena za dimenziju Emocionalna iscrpljenost u odnosu na bračni status ispitanika, dok ostale razlike nisu statistički značajne. Rezultati na Skali roditeljskog stre- sa ukazali su da su u proseku naši ispitanici doživljavaju stres umerenog intenziteta. Nije uočena značajna povezanost između izgaranja na poslu i roditeljskog stresa.In this study, we examined the relationship between burnout at work (via the Maslach Burnout Inventory – MBI-GS) and stress (via the Parental Stress Scale – PSS) in 100 parents (50 mothers and 50 fathers) of children involved in speech-language therapy.
Respondents showed a moderate degree on the subscales Emotional Exhaustion and Cynicism, while the scale of Personal Efficiency showed a low degree of burnout to the values of the normative sample. The only significance was observed for the dimension of Emotional exhaustion with the marital status of the respondents, while other differences were not statistically significant.
The results on the Parental Stress Scale indicated that, on average, our respondents experience moderate-intensity stress. No significant association was observed between burnout at work and parental stress
Changes in student behavior after school re-opening: teachers’ perception
Get PDFUvažavajući specifičnosti i izazove obrazovanja tokom pandemije, posebno nakon ponovnog otvaranja škola i uvođenja kombinovanog modela obrazovno-va- spitnog rada, postavljeno je nacionalno istraživanje sa ciljem sagledavanja potreba osnovnih škola u izmenjenim uslovima organizacije i sprovođenja pro- grama nastave i učenja. U ovom radu prezentovan je deo rezultata koji se odno- si na ispoljene promene u ponašanju učenika tokom prvog polugodišta školske 2020/21. godine, percipirane od strane njihovih nastavnika. Na uzorku od 817 nastavnika razredne i predmetne nastave iz 86 gradova u Republici Srbiji, primenom anketnog upitnika, prikupljeni su podaci o vidovima ponašanja za koje nastavnici ocenjuju da su postala učestalija kod učenika osnovnih škola.
Dobijeni nalazi, posmatrano iz perspektive nastavnika, podržavaju polaz- nu pretpostavku o nepovoljnom uticaju pandemijskog obrazovanja na obrasce zdravstvenog, akademskog, emocionalnog i socijalnog ponašanja učenika. Iako praćeni nizom ograničenja, rezultati mogu poslužiti kao polazna osnova za dalja istraživanja koja će biti u funkciji planiranja adekvatnih strategija prevazilaženja problema ponašanja, ali i unapređenja opšte dobrobiti učeni- ka u post-kovid periodu.Respecting the specifics and challenges of education during the pandemic, especially after the reopening of schools and introducing the combined model of educational work, a national research study has been set up to establish primary schools’ needs in the changed conditions of organization and implementation of the educational process.
In this paper, a part of the study results is presented, which refers to the changes in the behavior of students which emerged during the first semester of the school year 2020/21. years, perceived by their teachers.
On a sample of 817 primary and secondary school teachers from 86 cities in the Republic of Serbia, using a questionnaire, data were collected on behaviors that teachers estimate have become more present among primary school students. The obtained findings, viewed from the perspective of teachers, support the initial assumption of the adverse impact of pandemic education on the patterns of health, academic, emotional and social behavior of students. Although accompanied by a number of limitations, the results can serve as a starting point for further research that will serve to plan adequate strategies for overcoming behavioral problems, but also to improve the general well-being of students in the post-covid period
Stavovi studenata univerziteta u Beogradu o kazni doživotnog zatvora
No full textПредмет овог емпиријског истраживања су ставови студената према казни доживотног затвора. Доживотни затвор уведен је у кривично законодавство Републике Србије у децембру 2019. Овим је замењена пређашња казна затвора од 30 до 40 година.
Јавност је поздравила могућност увођења доживотног затвора јер је увек изражавала потребу за репресивнијим кажњавањем, али поставља се питање - зашто јавност тежи строжијем кажњавању? Овај рад се бави испитивањем ретрибутивности ставова студената као популације која треба да има формиран став према овом питању. Општи циљ истраживања је утврђивање да ли студенти Универзитета у Београду имају ретрибутивне ставове када је реч о примени казне доживотног затвора. Посебан циљ је утврђивање разлика у ретрибутивности студената према посматраним варијаблама.
Инструмент који је коришћен представља модификовану верзију скале која је употребљена у једном научном раду који се бави испитивањем ставова студената о капиталној казни. Узорак чини 1107 испитаника студената Универзитета у Београду.
Статистичка значајност на нивоу α = 0,05 нађена је приликом тестирања следећих варијабли: ретрибутивности и типа факултета, ретрибутивности и информисаности о кривичноправном систему Републике Србије, и извора информација о кривичноправном систему Републике Србије. Главна хипотеза: „Студенти имају ретрибутивне ставове.“ је потврђена.The subject of this empirical research is а student’s attitudes towards life imprisonment.
Life imprisonment was introduced to Criminal legislation in The Republic of Serbia in December of 2019. This amendment replaced the former penalty of imprisonment from 30 to 40 years. Public opinion has welcomed the possibility of introducing life imprisonment because it has always expressed the need for more repressive punishment. There is a question - why do people favor severe punishment? This research aims to examine the retributivism of student's attitudes as a population that should have formed attitudes towards this issue. The primary goal of this paper is to determine attitudes retributivism of The University of Belgrade students. The specific goals of the research are to determine the differences in retributivism of student attitudes according to the observed variables. The instrument we used is a modified scale used in one paper to examine student attitudes about capital punishment.
The sample consists of 1107 respondents from students at the Тhe University of Belgrade.
Statistical significance at the level of α = 0,05 is found with the following variables: type of faculty, awareness of the Serbian low system, and the source of information about the Serbian low system. The main hypothesis: “Student has retributive attitudes.” is confirmed
Karakteristike bola i zamora i njihov uticaj na kvalitet života osoba sa neurološkim deficitima
No full textБол и замор представљају придружене симтоме бројних медицинских стања, али такође се могу јавити и код неуролошких дефицита као што су церебрална парализа, мултипла склероза, Паркинсонова болест и мождани удар и представљати саставни део њихових живота. Циљ истраживања је да се прегледом научне и стручне литературе, издвоје и анализирају студије које су се бавиле карактеристикама бола и замора и њиховим утицајем на квалитет живота особа са неуролошким дефицитима.
За преглед literature коришћени су web претраживачи и сервиси: Google, Google Schoolar, Sci Index, Hrčak. Приликом претраге коришћене су следеће кључне речи: бол, замор, неуролошка стања, бол код неуролошких стања, замор код неуролошких стања, квалитет живота, церебрална парализа, мултипла склероза, мождани удар и Паркинсонова болест, квалитет живота, на српском и енглеском језику. У анализу су узети радови публиковани од 1980. до 2020. године и изабрано је 28 радова који су приказани у резултатима овог рада.
Бол и замор су у бројним студијама идентфиковани као нераздвојиве карактеристике бројних неуролошких стања, које у великој мери утичу на квалитет живота особа са неуролошким дефицитима.Pain and fatigue are associated symptoms of many medical conditions, but they can also occur in neurological deficits such as cerebral palsy, multiple sclerosis, Parkinson's disease and stroke and they represent an integral part of their lives.
The aim of the research is to review and analyze the studies that dealt with the characteristics of pain and fatigue and their impact on the quality of life of people with neurological deficits, by reviewing the scientific and professional literature. Web browsers and services were used to review the literature: Google, Google Schoolar, Sci Index, Hrčak. The following key words were used in the search: pain, fatigue, neurological conditions, pain in neurological conditions, fatigue in neurological conditions, quality of life, cerebral palsy, multiple sclerosis, stroke and Parkinson 's disease, quality of life, in Serbian and English. The papers published from 1980 to 2020 were taken into analysis and 28 papers were selected and presented in the results of this paper.
Pain and fatigue have been identified in numerous studies as inseparable characteristics of numerous neurological conditions, which greatly affect the quality of life of persons with neurological deficits
Social inclusion of the deaf through sport
No full textКултрура глувих је позитиван, афирмишући појам који указује на понос и идентитет заједнице за разлику од термина ,,људи оштећеног слуха“ или ,,глувоћа“ који немају такву конотацију. Заснива се на гестовном говору којим се припадници ове културе служе, а чланови заједнице глувих се друже и формирају разне организације као што су спортске, социјалне, политичке, књижевне, религиозне. Прва спортска друштва и такмичења глувих се јављају као резултат индивидуалних интересовања глувих за поједине спортове, а такмичења глувих развијала су се као спортске игре масовног карактера и квалитетна такмичења. Глуви спортисти својим учешћем и залагањем за спорт стварају повољну друштвену атмосферу у коју могу да се укључе и остале глуве особе и остваре социјалне интеракције на начин и у околини која им је најприроднија. Међутим, спорт може представљати и један од путева кроз који се може спровести социјална инклузија глувих.
Социјална инклузија предвиђа прихватање свих појединаца како по личној тако и по групној и националној основи. Упознавање и разумевање културе Глувих доприноси не само социјалној инклузији глувих већ и промени у начину размишљања код чујућих особа што резултира њиховом међусобном прихватању и сарадњи, која би у спорту могла давати врхунске резултате. Сматрамо да у том процесу спортски тренери играју велику улогу те да од њиховог односа према глувоћи зависи колико ће процес инклузије бити успешан. Циљ истраживачког дела овог рада био је утврдити каква је природа односа спортских тренера према глувоћи и глувим особама те да ли је он препрека њиховој социјалној инклузији.
Резултати истраживања показали су да спортски тренери изражавају неутралност у ставовима према глувоћи и глувим особама. Добијени резултати посматрани су као мотивација за рад на друштвеним променама о чему ће више речи бити у дискусији овог рада.Deaf culture is a positive, affirming term that indicates the pride and identity of the community, unlike the term "people with impaired hearing" or "deafness" who do not have such a connotation. It is based on sign language used by members of this culture, and members of the deaf community socialize and form various organizations such as sports, social, political, literary, religious. The first sports associations and competitions for the deaf appeared as a result of individual interests of the deaf for certain sports, and competitions for the deaf developed as sports games of a mass character and competitions which have quality. By their participation and commitment to sports, deaf athletes create a favorable social atmosphere in which other deaf people can get involved and achieve social interactions in a way and in an environment that is most natural to them. However, sport can also be one of the ways in which the social inclusion of the deaf can be implemented. Social inclusion envisages the acceptance of all individuals on a personal, group and national basis. Getting to know and understanding the culture of the Deaf contributes not only to the social inclusion of the deaf people, but also to changes in the way of thinking of hearing people, which results in their mutual acceptance and cooperation, which could give top results in sports. We believe that sports coaches play a big role in this process and that how successful the inclusion process will be depends on their attitude towards deafness. The aim of the research part of this paper was to determine the nature of the attitude of sports coaches towards deafness and deaf people and whether it is an obstacle to their social inclusion. The results of the research showed that sports coaches express neutrality in attitudes towards deafness and deaf people. The obtained results were viewed as a motivation to work on social change, which will be discussed in more detail in this paper
Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju
No full textПородица представља сигурну базу за раст и развој детета, у њој дете слободно истражује, јача своје капацитете и своје снаге. Како родитељи, старатељи највише времена проводе са својом децом, управо ће они, у природној ситуацији да примете када се јави развојно кашњење. Родитељи у породичном окружењу кроз активности свакодневног живота примећују одређена одступања или једноставно исказују дозу забринутости у некој области развојних домена. Циљ истраживања јесте анализа ставова родитеља и анализа сарадње родитеља и институција у сврху раног откривања сметњи и кашњења у развоју. У истраживању је учествовало 74 родитеља деце са развојним кашњењима/сметњама у развоју, узраста од 0 до 6 година. Коришћен је адаптиран Упитник за родитеље коришћен за потребе ситуационе анализе услуга ране интервенције у Србији - аутора Холи Хикс Смол и Снежане Илић. У току истраживања највише деце је било узраста од 5 до 6 година. Развојне области у којима су деца највише имала тешкоће јесу из области комуникације. Истраживање је показало да су у 65% случајева родитељи први приметили сметње и кашњења у развоју. У 34% случајева сметње су откривене пре 12 месеци старости детета, а према мишљењу родитеља постоји недовољна информисаност о доступним услугама ране интервенције. Неопходна је боља информисаност јавности, едукација стручњака у примени нових научно заснованих метода и већи степен доступности услуга ране интервенције родитељима деце са сметњама. Системски је неопходно, и укључивање већег броја стручњака који су едуковани за рад са децом са сметњама и кашњењима у развоју, како би управо они вршили информисање и обучавање родитеља за примену сврсисходних стратегија и тактика у свакодневном животу са децом