rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Komparativni pregled alternativnih sankcija i mera za decu i mlade sa problemima u ponašanju
No full textPoslednjih decenija reagovanje na maloletnički kriminalitet, ali i druge probleme u ponašanju dece i mladih, fokusirano je na primenu neinstitucionalnih sankcija i mera putem kojih primarno treba zadovoljiti vaspitne i obrazovne potrebe dece i mladih. Iako je, shodno Konvenciji UN o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima, prvenstveni značaj dat najboljem interesu deteta i njegovoj budućoj reintegraciji, primetno je da se traže i adekvatna rešenja za manji broj maloletnika koji vrše teža krivična dela i posebno krivična dela iz oblasti nasilničkog kriminaliteta. Zato treba postići balans u primeni institucionalnih i alternativnih sankcija i mera. Imajući u vidu navedeno, autori su nastojali da sagledaju normativne okvire više evropskih zemalja koji se odnose na primenu sankcija neinstitucionalnog karaktera i prevashodno sankcija koje se primenjuju u zajednici, sa ciljem utvrđivanja izvesnih srodnih tendencija ili pak različitosti. Primenjeni su normativno-logički metod i metod analize sadržaja, a rad se završava preporukama koje bi mogle biti od uticaja na sistem reagovanja na maloletnički kriminalitet i delinkvenciju u Srbiji
Procena ključnih aspekata kreativnosti učenika sa lakom intelektualnom ometenošću u odnosu na pol
No full textKreativnost se definiše kao sposobnost stvaranja novih ideja koje omogućavaju rešavanje
problema na inovativne načine. Dva ključna aspekta kreativnosti su originalnost, koja se odnosi
na stvaranje jedinstvenih i novih ideja, i fluentnost, koja označava sposobnost generisanja velikog
broja različitih ideja. Cilj izvedenog istraživanja bio je da se ispita uticaj pola na ispoljavanje
kreativnih sposobnosti učenika sa lakom intelektualnom ometenošću, fokusirajući se na
dimenzije originalnosti i fluentnosti. Uzorak je obuhvatio 58 ispitanika s lakom intelektualnom
ometenošću, uzrasta od devet do 12 godina (AS = 10,4, SD = 1,19), od kojih je 33 devojčica
(56,9%) i 25 dečaka (43,1%). Istraživanje je realizovano u osnovnim školama u Srbiji koje
pohađaju učenici sa teškoćama u mentalnom razvoju. Dimenzije kreativnosti procenjene su
korišćenjem Testa alternativnih upotreba, koji je razvijen kao prototip testa divergentnog
mišljenja. Kao stimulusi korišćene su ilustracije poznatih svakodnevnih predmeta (cigla,
automobilska guma, bure, olovka i cipela), prikazane na A4 papiru. Analiza distribucije rezultata
za pojedine reči ukazuje na razlike između polova u ispoljavanju kreativnih dimenzija fluentnosti
i originalnosti. Ispitanici ženskog pola su, u proseku, ostvarili više odgovora u kategoriji
fluentnosti, dok su rezultati u kategoriji originalnosti bili niži kod oba pola, uz varijacije u
zavisnosti od zadate reči. Iako devojčice beleže nešto veće prosečne vrednosti u obe dimenzije,
Mann-Whitney U test je pokazao da razlike između polova nisu statistički značajne. Primenom
Testa alternativnih upotreba moguće je identifikovati specifične karakteristike kreativnog
mišljenja kod učenika sa IO, čime se omogućava razvoj obrazovnih strategija koje podstiču
kreativnost i inovativno rešavanje problema. Dalja istraživanja ovog tipa mogu doprineti boljem
razumevanju faktora koji utiču na kreativni potencijal učenika sa intelektualnom ometenošću,
čime bi se unapredili pristupi u obrazovanju
Parenting experiences of people with visual impairment
No full textBecoming a parent is a life goal for most individuals and it goes as well for individuals with visual impairment. The aim of this research was to explore the experiences of Serbian parents with visual impairment in raising children. This is a replication of the study conducted in the United States to compare the examined aspects of parenting with visual impairment under different socio-cultural conditions. Interviews were conducted with 33 parents with visual impairment who, at that moment, had at least one child aged between 6 and 25 years, living with them. Each researcher conducted a content analysis of the transcripts and the interviewer’s notes, respectively. Key points and themes were identified within three topical areas. The parenting challenges were primarily related to making the decision to become a parent, taking care of the child and helping their child become the best possible adult. Most practical difficulties were related to taking care of newborn babies, outdoor activities, and helping children with schoolwork. The parents overcame these difficulties with the help of family members and relatives, while no organized institutional support was available. From the point of view of the participants in the two studies compared, most topics within specific themes regarding parenting with visual impairment are similar. The differences identified in the perception of the socio-emotional and practical aspects of being a parent with visual impairment are assumed to be the result of socio-cultural differences and the available support level
Teachers' creativity in working with students with developmental disabilities
No full textКреативност представља развој нових и корисних идеја.
Посматра се и као урођени таленат, надареност, конструкт маште или
способност особе да у одређеним ситуацијама проналази нова решења.
Васпитно-образовни рад се у многим сегментима може спроводити кроз
креативну организацију наставе, осмишљавањем проблемских ситуација и
учењем путем открића. Доминантне карактеристике креативног наставника
су маштовитост, мотивисаност, подржавајући и отворен однос са ученицима,
оригиналност у раду. Креативан наставник на више начина подстиче
ученике на активност и самосталност при решавању проблемских задатака.
Креативност је посебно важна у раду са ученицима са сметњама у развоју, јер
је наставник често у ситуацијама које захтевају примену нових стратегија и
брзо осмишљавање начина за постизање предвиђених образовних циљева
Циљ рада је да истакне значај креативности наставника у раду са
ученицима са сметњама у развоју. У раду ће бити анализиране студије које се
баве креативношћу наставника у раду са ученицима са сметњама у развоју и
начини развијања креативности код ученика.
Креативност може значајно да утиче на повећање самопоуздања код
наставника и осећаја самоефикасности у процесу планирања, организовања
и спровођења васпитно-образовног рада са ученицима са сметњама у
развоју.Abstract: Creativity is the development of new and useful ideas. It is also seen as an innate talent, a gift, a construct of the imagination or a person's ability to find new solutions in certain situations. Educational work can be carried out in many areas through creative design of lessons, designing problem situations and discovery learning. The predominant characteristics of a creative teacher are imagination, motivation, a supportive and open relationship with the students and originality in the work. A creative teacher encourages students in many ways to be active and independent in solving problems. Creativity is especially important when working with students with developmental disabilities because the teacher is often in situations that require the application of new strategies and the rapid development of ways to achieve the intended educational goals. The aim of this paper is to emphasise the importance of teachers' creativity when working with students with developmental disabilities. It analyses studies that address teachers' creativity when working with students with developmental disabilities and ways to foster creativity in students. Creativity can significantly influence teachers' self-confidence and sense of selfefficacy in planning, organising and implementing educational work with students with developmental disabilities
Criminological and victimological characteristics of femicide in Serbia and social response
No full textViolence against women, including domestic and intimate partner violence, is a serious violation of human rights and a public health issue, resulting in a wide range of psychological, physical, economic, and social consequences. The most severe form of violence against women is femicide. Femicide refers to “gender-based killing,” i.e., the intentional killing of a woman because she is a woman. The most common form of femicide occurs in domestic and intimate partner contexts. According to the World Health Organization data, about 38% of women killed globally are victims of partner homicide (WHO, 2017). Global studies show that women represent approximately 20% of all homicide victims worldwide, but nearly half of those killed in domestic and intimate partner contexts, and as many as 66% of all victims of partner homicides (UNODC & UN Women, 2023; UNODC, 2023). In Serbia, according to available data, the number of women killed by partners or other family members has remained relatively stable over the years, despite significant legislative and institutional reforms. Based on this, the paper aims to analyse certain criminological and victimological characteristics of femicide and critically examine the existing mechanisms of social response to violence against women in general, and femicide in particular. The research is based on an analysis of femicide data in Serbia available in the Femicide Memorial database, maintained by the Autonomous Women’s Centre. The analysis covers a ten-year period (2014–2023). The conclusion offers proposals for potential prevention and reduction of femicide, particularly those cases resulting from prolonged abuse of women
Vizuelno funkcionisanje i cerebralno oštećenje vida kod dece sa infantilnim spazmima - Vestovim sindromom
No full textCerebral visual impairment (CVI) is the most common cause of visual impairment in children in both developed and developing countries, making it a relevant research topic on the functional status of neuro-risk children in recent decades. The multifactorial nature of West syndrome (WS) and the variability in visual functions and functioning hinder the timely diagnosis of this type of visual impairment. The atypical ways of following stimuli, establishing and maintaining visual contact, and sustaining visual attention are the first indicators of deviations in visual behavior that may suggest neuro-risk. Changes in visual behavior may manifest as alterations in the quality or absence of visual responsiveness, deficits in various visual functions and oculomotor skills, often associated with atypical findings in visual evoked potentials. Cortically mediated visual functions, such as visual acuity, visual field, contrast sensitivity, and oculomotor skills, are also at risk in children with infantile spasms and WS. In addition to basic visual functions, visuo-perceptual and visuo-motor skills are significantly affected, which is manifested in everyday behavior and motivation to observe. The degree and manifestations of CVI in children with infantile spasms depend on numerous factors. Multidisciplinary diagnostic procedures that determine whether cerebral visual impairment results from genetic factors, WS, or other neurological conditions are crucial for creating treatment plans and predicting outcomes.Cerebralno oštećenje vida najčešći je uzrok oštećenja vida kod dece u razvijenim i zemljama u razvoju, što ga poslednjih nekoliko decenija čini aktuelnom istraživačkom temom u okviru disciplina koje se bave funkcionalnim statusom neurorizične dece. Multifaktorska uslovljenost Vestovog sindroma i varijabilnost stanja vizuelnih funkcija i vizuelnog funkcionisanja otežavaju blagovremenu dijagnostiku ove vrste oštećenja vida. Atipičan način praćenja stimulusa, uspostavljanja i održavanja vizuelnog kontakta, kao i zadržavanje vizuelne pažnje, prvi su pokazatelji odstupanja u domenu vizuelnog ponašanja, koji mogu da ukažu na postojanje neurorizika. Promene u vizuelnom ponašanju mogu da se manifestuju kroz promenu kvaliteta ili izostanak vizuelne responzivnosti, deficite u različitim vidnim funkcijama i okulomotorici, što se povezuje sa izmenjenim nalazom vizuelnih evociranih potencijala. Kortikalno posredovane vidne funkcije - oštrina vida, vidno polje, osetljivost na kontrast i okulomotorika kod dece sa infantilnim spazmima i Vestovim sindromom takođe su u riziku. Osim bazičnih vidnih funkcija, značajno su ugrožene vizuoperceptivne i vizuomotoričke sposobnosti, što se manifestuje u svakodnevnom ponašanju i utiče na motivaciju za gledanje. Stepen i manifestacije cerebralnog oštećenja vida kod dece sa infantilnim spazmima zavise od brojnih faktora. Multidisciplinarni dijagnostički postupci kojima se može ustanoviti da li je cerebralno oštećenje vida posledica genetskih faktora, Vestovog sindroma ili drugih neuroloških stanja, od velikog su značaja za kreiranje plana i predviđanje ishoda tretmana
Resilience among adolescents in alternative care
No full textРезилијентност омогућава адолесцентима да, упркос изложености ризицима,превазиђу изазове и усмере свој развој ка позитивним исходима. Резилијентност укључујетри компоненте које се односе на ризик, факторе резилијентности и позитивну адаптацију.Циљ истраживања био је утврђивање улоге резилијентности у односу измеђутрауматских догађаја, са једне, и проблема понашања и компетенције, са друге стране, кодадолесцената на алтернативном старању.Узорак истраживања чинило је 225 адолесцената на алтернативном старању, оба пола,узраста 14 до 21 године, на домском и хранитељском смештају. Подаци су добијенианализом службене документације и анкетирањем адолесцената. У истраживању сукоришћени следећи инструменти: Листа трауматских догађаја (ACE), Модулрезилијентности и развоја младих (RYDM) и Упитник за младе (YSR).Резултати овог истраживања указују на значајне корелације између три компонентерезилијентности: трауматски догађаји су негативно повезани са факторима резилијентностии компетенцијом, а позитивно са проблемима понашања; фактори резилијентности супозитивно повезани са компетенцијом, а негативно са проблемима понашања. Применомструктуралног моделирања добијени су следећи налази: трауматски догађаји имају директанефекат на проблеме понашања (β = .23, p < .05) и индиректан ефекат који се остварује прекорезилијентности (β = .07, p < .05); целокупан ефекат трауматских догађаја на компетенцију јеиндиректан и остварује се преко резилијентности (β = -.35, p < .01).Истраживање указује на значај резилијентности у очувању и унапређивањукомпетенције, као и у ублажавању негативних исхода трауматских искустава. Ови налазимогу послужити за креирање превентивних програма усмерених ка промовисањурезилијентности и унапређивању позитивног развоја код адолесцената на алтернативномстарању.Resilience enables adolescents to overcome challenges and direct their development towardpositive outcomes, despite being exposed to risks. Resilience includes three components related torisk, resilience factors, and positive adaptation.The aim of the study was to determine the role of resilience in the relationship betweentraumatic events on one hand, and behavioral problems and competence on the other, in adolescentsin alternative care.The study sample consisted of 225 adolescents in alternative care, both genders, aged 14 to21 year, in residential and foster care. Date were collected through the analysis of officialdocumentation and surveys of adolescents. The following instrumenst were used in the study:Adverse Childhood Experiences (ACE) questionnaire, Resilience and Youth Development Module(RYDM), and Youth Self-Report (YSR).The results of the study indicate significant correlations between the three components ofresilience: traumatic events are negatively associated with resilience factors and competence, andpositively with behavioral problems; resilience factors are positively associated with competenceand negatively with behavioral problems. Structural modeling revealed the following findings:traumatic events have a direct effect on behavioral problems (β = .227, p < .05) and an indirecteffect mediated by resilience (β = .074, p < .05); the overall effect of traumatic events oncompetence is indirect and achieved through resilience (β = -.346, p < .01).The study highlights the importance of resilience in maintaining and enhancing competence,as well as reduction of negative outcomes of traumatic experiences. These findings can be used forthe development of preventive programs aimed at promoting resilience and enhancing positivedevelopment among adolescents in alternative care.Key words: resilience, alternative care, foste
Inclusive school and students with disabilities
No full textПредмет истраживања је утврђивање спремности, односно, кадровске и техничке опремљености основних школа за инклузивно образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у Републици Србији. Ошти циљ емпиријског истраживања је био испитати показатеље спремности основних школа за инклузивно образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у Републици Србији кроз процену односа и комепетенција наставника према инклузивном образовању ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, испитивање потреба и могућности за идентификацију, процену образовних потреба и пружање потребне подршке ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, и утврђивање нивоа инклузивне културе, политике и праксе у основним школама. Истраживањем је обухваћено 234 наставника и стручна сарадника из основних школа са територије Републике Србије. Испитаници су попунили електронски упитник који је обједињавао сва четири инструмента примењена у истраживању: Упитник о основним подацима, Скалу за процену односа наставника према инклузивном образовању, Упитник за наставнике о идентификацији, процени и подршци ученицима у основној школи, и Скалу за процену инклузивних показатеља школе. Прикупљени подаци су сређени, анализирани и изведени су закључци. На инклузивност школе значајно утичу: искуства запослених у раду са ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, додатно стручно усавршавање и однос наставника према инклузивном образовању. Већина испитних наставника и стручних сарадника вреднује сопствену компетентност за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом најнижим оценама, што је у складу са ниским обимом знања потребних за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом која су испитаници стекли током студија. Постоји несклад између потреба и могућности за идентрификацијом и проценом образовних потреба ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у основној школи. Већина наставника и стручних сарадника има негативне ставове према учешћу ученика са тежим или комплекснијим сметњама у развоју и инвалидитетом у редовном образовању. Недостатна је подршка ученицима и запосленима.The subject of the research is determining the readiness, i.e., the personnel and technical equipment of primary schools for inclusive education of students with disabilities in the Republic of Serbia. The general objective of the empirical study was to examine indicators of the readiness of elementary schools for inclusive education of students with disabilities in the Republic of Serbia through the assessment of the relationship and competence of teachers towards the inclusive education of students with disabilities, examination of needs and opportunities for identification, assessment of educational the need and provision of the necessary support for students with disabilities and determining the level of inclusive culture, policy, and practice in primary schools. The research included 234 teachers and professional associates from elementary schools in the territory of the Republic of Serbia. Respondents filled out an electronic questionnaire that combined all four instruments used in the research: a Questionnaire on Fundamental Data, a Teacher Attitudes Towards Inclusive Education Scale, a Questionnaire on Identification, Assessment, and Support for Students in a Primary School, and Index for Inclusion Questionnaire. The collected data were arranged and analyzed, and conclusions were drawn. The school's inclusivity is significantly influenced by the experiences of employees in working with students with disabilities, additional professional training, and the attitude of teachers towards inclusive education. Most examining teachers and professional associates evaluate their competence in working with children with developmental disabilities with the lowest marks, which aligns with the low volume of knowledge required for working with children with developmental disabilities that the respondents acquired during their studies. There is a discrepancy between the needs and opportunities for identifying and assessing the educational needs of students with developmental disabilities in elementary school. The majority of teachers and professional associates have negative attitudes toward the participation of students with severe or complex developmental disabilities in regular education. There is insufficient support for students and employee
Приступи у предшколском раду са децом са моторичким поремећајима
No full textПротекло је више од једног века откако је у нашој средини
препозната потреба за укључивањем деце са сметњама у развоју у
институционално организован систем образовања. Иако је прошло
толико времена, чини се да је пракса у Србији још увек на својим
почецима. Сведоци смо бројних покушаја реформисања и уна-
пређивања образовног система, који су варирали од мање до више
успешних, а често су се ослањали на моделe европских земаља. При
томе наш систем је лутао између простог копирања тих решења и
доношења компромисних одлука које би узеле у обзир наш једин-
ствени историјски, економски и културолошки контекст.
Рукопис је у потпуности посвећен сложеној и веома значајној
тематици предшколског васпитања и образовања деце са мото-
ричким поремећајима. Анализа актуелног стања у овој области, у
контексту остваривања права деце са моторичким поремећајима,
захтевала је обухватно истраживање, које је подразумевало
коришћење бројних закона, правилника и докумената владиних
и невладиних организација које се баве овим проблемом у нашој
земљи.
Настојали смо да истакнемо могућности и ограничења тренут-
ног система предшколског васпитања и образовања за децу са мото-
ричким поремећајима у Србији. Посебна пажња посвећена је дефи-
нисању циљева, значаја и основних начела у раду са овом децом, уз
осврт на неопходна прилагођавања у организацији предшколских
установа. Ова прилагођавања подразумевају модификације прос-
тора, времена и материјала који се користе у васпитно-образовном
раду, како би се осигурало да деца са моторичким поремећајима
имају приступ квалитетном и прилагођеном образовању.
Такође, у рукопису су разматране карактеристике моторичког
и когнитивног функционисања ове деце, које захтевају специфичне
стратегије и методичко-дидактичке приступе. Сви ови елементи
су кључни за унапређивање процеса стицања знања, вештина
и навика код деце са моторичким поремећајима, што ће им омо-
гућити да остваре свој пуни потенцијал у предшколском узрасту