rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Assistive Technology and Capacity Building for Inclusive Education: the Experience of Resource Centers in Serbia
No full textAs part of the effort to implement systematic change and promote inclusive
educational practices, the Ministry of Education of the Republic of Serbia and UNICEF
Serbia, with EU support, aimed to strengthen inclusive education by enhancing the
capacity of 13 Resource Centers to deliver assistive technology (AT) services.
Comprehensive training programs were co-developed with national and international
experts and delivered to 490 staff members across three progressive modules: BASIC,
ADVANCED 1, and ADVANCED 2. These programs introduced foundational AT concepts,
provided advanced practical skills, and addressed policy alignment for experienced
practitioners. Participants reported significant knowledge gains and increased confidence
in AT service delivery, with practical applications fostering stronger networks and
consistent practices among Resource Centers. The initiative highlights the importance of
tailored, collaborative training in achieving systemic improvements in inclusive
education, offering a scalable model for similar efforts in other contexts
Burnout Among Professionals in the Prison System: Risk factors and Consequences
No full textSindrom sagorevanja, do čijeg razvoja dolazi usled kontinuiranog suočavanja sa
stresom na poslu, predstavlja globalni fenomen koji je već nekoliko decenija u fo
kusu različitih autora. Najpoznatiji teorijski oslonac koji se koristi pri empirijskom
proučavanju sagorevanja je trodimenzionalni pristup Maslahove i Džeksonove, na
osnovu koga je konstruisan Maslach Burnout Inventory instrument za procenu
sindroma sagorevanja, a putem koga se ispituju emocionalna iscrpljenost, deperso
nalizacija i smanjeno lično postignuće. Sindrom sagorevanja je visoko prevalentan
među zaposlenima u zatvorima širom sveta. Najrizičniju grupu zaposlenih čine oni
u direktnom kontaktu sa osuđenima, a ključni izvori stresa su nedostatak kadra, loši
uslovi rada, profesionalna neizvesnost i konflikti između poslovnog i porodičnog
života. Visok neuroticizam, a nizak nivo savesnosti i ekstraverzije povećavaju rizik
za razvoj sindroma sagorevanja. Sindrom sagorevanja dovodi do ozbiljnih telesnih,
emocionalnih i bihevioralnih posledica, što može narušiti radnu efikasnost u okvi
ru tretmanskog postupanja. Značajna prisutnost sagorevanja među stručnjacima u
zatvorima ukazuje na neophodnost strateškog pristupa prevenciji i razvoju progra
ma unapređenja mentalnog zdravlja. Cilj ovog rada je obuhvatni prikaz teorijskih i
empirijskih uporišta pri proučavanju sindroma sagorevanja i posledica sa kojima se „sagoreli“ stručnjaci u zatvorima suočavanju, ali i analiza i prikaz rezultata istraži
vanja o prevalenci i riziko faktorima za nastanak i razvoj ovog sindroma. Rad se te
melji na narativnom pregledu literature, pri čemu su korišćene metode deskriptivne
analize i teorijske sinteze, sa ciljem identifikovanja i interpretacije ključnih nalaza
značajnih naučnih studija i stručnih izvora.Burnout syndrome, resulting from continuous exposure to work-related stress, is a global
phenomenon that has drawn significant attention from various researchers over several de
cades. The most well-known theoretical framework used in empirical studies of burnout is
three-dimensional approach developed by Maslach and Jackson, which served as the basis
for the construction of the Maslach Burnout Inventory, an instrument designet to assess
burnout syndrome by examining emotional exhaustion, depersonalisation, and reduced
personal accomplishment. Burnout syndrome is highly prevalent among prison employe
es worldwide. The highest-risk group includes staff directly interacting with inmates, with
primary stressors being staff shortages, poor working conditions, job insecurity, and con
f
licts between professional and family life. High neuroticism combined with low conscien
tiousness and extraversion significantly increases the risk of developing burnout syndro
me. Burnout syndrome leads to severe physical, emotional, and behavioral consequences,
potentially impairing work efficiency within correctional treatment processes. The notable
prevalence of burnout among prison professionals underscores the need for a strategic ap
proach to prevention and the development of programs aimed at improving mental health.
T
he aim of this paper is to comprehensively present theoretical and empirical foundations
relevant to studying burnout syndrome, specifically highlighting the consequences faced by
“burned out” professionals working in prisons, as well as analyzing and presenting research
f
indings regarding the prevalence and risk factors for the onset and development of this
syndrome. This paper employs a narrative literature review methodology, using descriptive
analysis and theoretical synthesis to identify and interpret key findings from significant
scientific studies and expert sources
Functional Mobility Assessment in People with Multiple Sclerosis
No full textBackground/Objectives: Functional mobility includes gait and balance. People with multiple sclerosis often experience gait impairment and difficulties with walking, as well as an increased risk of falling. The aim of the research was to assess functional mobility and to examine the relationship between gait and balance in people with multiple sclerosis, as well as the impact of falls on these two variables. Methods: The study sample consisted of 92 people with multiple sclerosis, with an average age of 45.10 (SD = 9.57) years, and both sexes (82.6% were female). The Activities-specific Balance Confidence Scale was used to assess an individual’s confidence in maintaining balance throughout daily activities, and the 12-item Multiple Sclerosis Walking Scale was employed to evaluate the impact of multiple sclerosis on walking ability. Descriptive statistics, measures of central tendency, Pearson’s correlations, and partial correlations were applied to the data. Results: The results indicated moderate gait impairment and a high level of function in people with multiple sclerosis. There was a correlation between confidence in maintaining balance and walking ability. Conclusions: The results of this study can be used to develop appropriate treatments and support programs for individuals with multiple sclerosis
Reakcije osoba tipičnog razvoja u kontaktu sa osobama sa smetnjama u razvoju
No full textOdnos i komunikacija sa osobama iz okruženja je svima važna bez obzira na
stanje zdravlja, postojanje smetnje u razvoju, invaliditeta, mentalnog statusa. Na koji
način osobe tipičnog razvoja ispoljavaju reakcije prema osobama sa smetnjama u razvoju
zavisi od više činilaca: od ličnog iskustva, obrazovanja, vrednosnih stavova grupe kojoj
pripadaju, usvojenih predrasuda, stavova, mentalnog zdravlja i sl.
Cilj istraživanja je utvrditi reakcije osoba tipičnog razvoja u kontaktu sa osobama
sa smetnjama u razvoju kao i odnos sociodemografskih karakteristika ispitanika sa
emocionalnom reaktivnošću.
U istraživanju je korišćena Skala interakcije sa osobama sa ometenošću
(Interaction with Disabled Persons Scale – IDP; Gething, 1991; Gething & Wheeler,
1992). Skala sadrži dvadeset ajtema koji se odnose na reakcije koje ljudi ispoljavaju
prilikom stupanja u kontakt sa osobama sa smetnjama u razvoju. Uzorak su činila 122
ispitanika iz opšte populacije starosti od 17 do 49 godina.
U pogledu emocionalne reakcije osoba tipičnog razvoja prema osobama sa
smetnjama u razvoju rezultati ukazuju na izraženu empatiju uz niži nivo nelagodnosti i
straha. Kao značajni faktori u pogledu razlike u reakcijama u kontaktu sa osobama sa
smetnjama u razvoju, pokazali su se starost, obrazovni nivo i radni status ispitanika
МАЈНДФУЛНЕС, СТРЕС И КВАЛИТЕТ ПЕДАГОШКОГ ОДНОСА КОД ВАСПИТАЧА И ДЕФЕКТОЛОГА
No full textЦиљ истраживања је поређење васпитача и дефектолога по нивоу
мајндфулнеса, доживљеног стреса и квалитетa педагошког од-
носа са децом предшколског узраста. Узорком је обухваћено девет
дефектолога и 11 васпитача, који су дали податке о педагошком
односу за по двоје деце (18 деце са тешкоћама у менталном раз-
воју и 22 деце типичног развоја), са којима су радили најмање шест
месеци. Ниво мајндфулнеса утврђен је применом Интерперсоналне
мајндфулнес скале (Interpersonal Mindfulness Scale), стрес је про-
цењен Скалом перципираног стреса (Perceived Stress Scale), а квали-
тет педагошког односа са децом Скалом односа ученик – настав-
ник – кратка форма (Student-Teacher Relationship Scale – Short Form).
Утврђено је да васпитачи у односу на дефектологе (васпитачи:
AS = 115,64, SD= 8,50; дефектолози: AS = 104,00, SD = 10,19; t (18) =
-2,79, p = ,012) имају значајно виши ниво мајндфулнеса, остварују
више блискости (васпитачи: AS = 4,30,SD= ,18; дефектолози: AS =
3,27, SD = ,71; t (18) = -4,23, p = ,002) и мање конфликта (васпита-
чи: AS = 1,53, SD = ,55; дефектолози: AS = 2,88, SD =,73; t (18) = 4,73,
p = ,000). Разлике у нивоу стреса нису утврђене. Будућим истражи-
вањима би требало утврдити чиниоце који би код дефектолога
допринели унапређењу мајндфулнеса и квалитета педагошког од-
носа са децом са тешкоћама у менталном развоју.The aim of the study was to compare preschool teachers and special
educators in terms of mindfulness, perceived stress, and the quality
of the teacher-preschool child relationship. The sample included nine
special educators and 11 preschool teachers, who provided data on
their relationship with two children each (18 children with difficulties
in mental development and 22 typically developing children) with whom
they had worked for at least six months. Mindfulness was assessed using
the Interpersonal Mindfulness Scale, stress was measured with the
Perceived Stress Scale, and the quality of the teacher–child relationship
was evaluated with the Student–Teacher Relationship Scale – Short
Form. The results indicated that preschool teachers had a significantly
higher level of mindfulness compared to special educators (preschool
teachers: M = 115.64, SD = 8.50; special educators: M = 104.00, SD =
10.19; t(18) = -2.79, p = .012), and reported greater closeness (preschool
teachers: M = 4.30, SD = .18; special educators: M = 3.27, SD = .71; t(18)
= -4.23, p = .002) and lower conflict (preschool teachers: M = 1.53, SD
= .55; special educators: M = 2.88, SD = .73; t(18) = 4.73, p < .001). No
significant differences were found in stress levels. Future research should
identify the factors that could contribute to enhancing mindfulness and
the quality of the pedagogical relationship with children with difficulties
in mental development among special educators
Jezički i kognitivni deficiti kod odraslih sa traumatskom povredom mozga
No full textTraumatska povreda predstavlja najčešći uzrok stečenog oštećenja mozga kod odraslih i mladih. Prema kliničkoj prezentaciji simptoma, povreda mozga može biti blaga, umerena i teška. Poremećaji jezika i kognicije javljaju se kod sva tri nivoa težine povrede. Kod umerene i teške povrede ovi poremećaji često poprimaju hronični oblik, dovodeći do trajnih posledica u oblasti psihosocijalnog funkcioniranja. Jezički deficiti se manifestuju afazijama i neafazičkim poremećajima. Afazije nastaju usled fokalnih lezija i uglavnom se javljaju u formi fluentnih afazičkih sindroma. Neafazički poremećaji su tonični za difuzne aksonske lezije, i primarno se isplovljavaju na planu diskursa, pragmatike i razumevanja figurativnog jezika. Na kognitivnom planu, trauma mozga uztokuje poremećaje pažnje, pamćenja, izvršnih funkcija i socijalne kognicije. Dodatno, za traumatsku povredu mozga je karakteristično udruženo ispoljavanje jezičkih i kognitivnih deficita, odnosno preplitanje simptoma oštećenja jezika i kognicije
Prediktivni uticaj socio-demografskih karakteristika na adaptivna postignuća djece sa razvojnim poremećajim
No full textAdaptivno ponašanje definiše se kao skup konceptualnih, socijalnih i praktičnih vještina koje
ljudi uče i koriste u svakodnevnom životu. Cilj istraživanja bio je ispitivanje prediktivnog uticaja
socio-demografskih karakteristika (pola, obrazovanja roditelja, radnog i bračnog statusa roditel-
ja, prihoda porodice i broja braće i sestara) na adaptivna postignuća djece sa razvojnim
poremećajima. Istraživanje je sprovedeno na ukupnom uzorku od 94 ispitanika, oba pola, uzrasta
od 4 do 14 godina (9,22±2,79), koji je podijeljen u tri grupe. Prvu grupu činilo je 31 dijete sa
SJP; drugu grupu 30 djece sa PSA; treću grupu 33 djece sa LIO. Prikupljanje podataka o
individualnim karakteristikama ispitanika izvršeno je na osnovu socio-demografskog upitnika
koji je posebno konstruisan za potrebe ovog istraživanja. Za procjenu adaptivnih vještina
(konceptualnih, socijalnih, praktičnih) korišćena je Dijagnostička skala za procjenu adaptivnog
ponašanja (Pearson Patton & Mruzek 2016). Istraživanje je realizovano tokom 2020/2021.
godine u udruženjima za djecu i omladinu sa potrebom za posebnom podrškom, predškolskom
ustanovama, redovnim i specijalnim školama u Bosni i Hercegovini. Rezultati istraživanja su
pokazali da kod djece sa SJP nijedna od ispitivanih socio-demografskih karakteristika nije bi-
la značajan prediktor adaptivnih postignuća. Radni status majke bio je značajan prediktor
konceptualnog, pol i broj braće i sestara socijalnog, a obrazovni nivo majke praktičnog domena
kod djece sa PSA. Kod djece sa LIO, radni status majke izdvojio se kao najznačajniji prediktor
u konceptualnom domenu i ukupnom adaptivnom skoru na ABDS skali. Možemo zaključiti da
socio-demografske karakteristike kao prediktivne varijable ostvaruju različit uticaj na adaptivno
funkcionisanje u okviru različitih grupa djece
Supporting the development of Resource Centers in Serbia to Promote Inclusive Education through Assistive Technology
No full textOver the past 15 years, Serbia has made inclusive education mandatory, ensuring all students—regardless of disability—have equal access to education. Alongside mainstream schools, some special schools have long operated as resource centers (RCs) to support inclusive education through assistive technology (AT). Recently, the “We Learn Together” project, launched by the Ministry of Education of the Republic of Serbia and UNICEF Serbia with EU support, formed a consortium of experts to strengthen and empower the 13 recognized RCs in providing AT services. This contribution presents the overall structure of the initiative to strengthen these 13 RCs, detailing the methodologies employed and the key outcomes achieved. Over two years (2022–2024), the initiative conducted a situation analysis, developed training programs for 490 staff members, established standardized AT service protocols, and launched a web site featuring AT resources and training materials. These actions improved Resource Center staff capacity, streamlined AT service delivery, and increased awareness of AT’s role in education. A feasibility study provided actionable recommendations for establishing a National Center for Assistive Technology. This comprehensive approach addressed critical gaps in AT provision, advancing the inclusion of students with disabilities in mainstream schools while offering a scalable model for similar contexts
Основи кривичног права
No full textРукопис обрађује основне институте из општег и посебног дела
материјалног кривичног права, те састоји се из две кључне целине
подељене у одговарајућа поглавља. Приказ института утемељен је
на важећем Кривичном законику Републике Србије, као и на осталим
изворима
који
чине
позитивно
законодавство
Републике
Србије
у
области
кривичноправне
реакције.
Аутор
је
настојао
да
излагања
обогати
релевантним
случајевима
из
новије
судске
праксе.
Имајући у
виду
обим и
карактер
излагања,
рукопис
је
посвећен
како
читаоцима
који у
оквиру
студијских
програма
изучавају
кривично
право,
тако и
стручној и
широј
јавности
THE IMPORTANCE OF ASSESSMENT TOOLS IN PREDICTING THE ABANDONMENT OF ASSISTIVE TECHNOLOGY
No full textАсистивна технологија значајно унапређује живот својих корисника, али велики број њих и даље одустаје од њене употребе. Циљ рада је усмерен на преглед досадашњих истраживања о најчешће коришћеним инструментима процене за избор асистивне технологије и њиховој могућности предвиђања одбацивања од стране корисника. Преглед литературе извршен је коришћењем кључних речи путем претраживача Google Scholar и прегледом базе података PubMed. Преглед је обухватио радове објављене у периоду од 2020. до 2025. године, а њихов избор вршен је на основу претходно постављених критеријума. Преглед изабраних истраживања показује да Скала психосоцијалног утицаја асистивних уређаја, Квебешка процена задовољства корисника асистивном технологијом и Модел упаривања особе са технологијом пружају комплементарне увиде у психосоцијални, функционални и контекстуални утицај асистивне технологије на кориснике. Резултати сугеришу да фактори као што су недостатак професионалне подршке, недовољна обука, врста средства асистивне технологије, ограничена доступност услуга, финансијска ограничења, неприлагођеност технологије и изостанак учешћа корисника у избору асистивне технологије могу значајно повећати ризик од њеног напуштања. Упитници Скала психосоцијалног утицаја асистивних уређаја, Квебешка процена задовољства корисника асистивном технологијом, као и Модел упаривања особе са технологијом имају предиктивну могућност дугорочне употребе и могућег одбацивања асистивне технологије. Због вишеструког значаја процене за избор асистивне технологије намеће се закључак да је пожељно комбиновати инструменте за процену ради адекватног избора асистивне технологије и превенирања њеног одбацивања.Assistive technologies significantly improve the lives of their users, but a considerable number of them still give up using them. The aim of the article is to review previous research on the most commonly used assessment tools for the selection of assistive technology and their ability to predict user rejection. The literature search was conducted using keywords in the Google Scholar search engine and by reviewing the PubMed database. The review included papers published in the period from 2020 to 2025, and their selection was based on predefined criteria. The review of the selected studies shows that Psychosocial Impact of Assistive Devices Scale, Quebec User Evaluation of Satisfaction with Assistive Technology, and Matching Person and Technology provide
complementary insights into the psychosocial, functional, and contextual impact of assistive technologies on users. The results suggest that factors such as lack of professional support, inadequate training, the type of assistive technology device, limited availability of services, financial
constraints, incompatibility of technology, and lack of user involvement in the selection of assistive technology can significantly increase the risk of abandonment. The Psychosocial Impact of Assistive Devices Scale and Quebec User Evaluation of Satisfaction with Assistive Technology
questionnaires, as well as the Matching Person and Technology model, have a predictive potential for the long-term use and possible rejection of assistive technology. Given the multifaceted importance of assessment in selecting assistive devices, it is desirable to combine assessment tools to enable an appropriate selection of assistive technology and prevent its rejection