rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
Terapija interakcije roditelj-dete u tretmanu dece sa ometenošću
Get PDFIstraživanja i klinička praksa pokazuju da uključenost roditelja u tretman dece sa različitim vidovima ometenosti podstiče efikasnost tretmana. Terapija usmerena na interakciju roditelj dete (parent–child interaction therapy, PCIT), primarno je korišćena u radu sa decom sa bihejvioralnim problemima i njihovim roditeljima i decom koja imaju psihološke teškoće i njihovim roditeljima (Falkus at all, 2016). Cilj terapije je stimulisanje i osnaživanje odnosa između negovatelja i deteta. Danas se ovaj terapijski modalitet frekventno koristi u radu sa decom sa ometenošću i njihovim roditeljima u mnogim zemljama, na četiri kontinenta. Cilj ovog rada je pregled postojećih empirijskih nalaza o praksi i efektima terapije umerene na interakciju roditelj-dete u tretmanu dece sa različitim vidovima ometenosti. Metod rada je pretraga baze naučnih radova: Google scholar, PubMed, Sci hub i Research gate. U obzir su uzimani naučni radovi objavljeni od 2000. godine. Pretraga je vršena na osnovu većeg broja ključnih reči – terapija usmerena na interakciju roditelj-dete, roditelji dece sa ometenošću, tretman dece sa ometenošću.
Rezultati ovog rada ukazuju na značajnu bazu empirijskih nalaza koji se bave efektima ovog terapijskog pristupa i indicije o opravdanosti njegovog korišćenja u praksi.
Istraživanja daju nalaze da se ovaj modalitet frekventno koristi u prevazilaženju bihejvioralnih problema kod dece sa deficitom pažnje i ADHD-om, razvojnim i jezičkim poremećajima, intelektualnom ometenošću, decom sa poremećajem ponašanja, problemima disfluentnosti, slušno oštećenom decom, decom sa autizmom i mnogim drugim oblicima ometenosti. Ovaj terapijski modalitet sprovodi se uz druge modalitete i prilagođavanje osobenostima ometenosti kod deteta. Zaključak ovog rada govori u prilog prepoznavanja značaja terapije usmerene na interakciju roditelj-dete, prvenstveno u prevazilaženju bihejvioralnih problema kod dece sa različitim vidovima ometenosti
Specificities of social cognition among adults with intellectual disabilities and associated psychiatric conditions
No full textОво истраживање спроведено је са циљем да се утврде специфичности социјалне когниције код одраслих особа са лаком интелектуалном ометеношћу са једне стране, као и да се испита однос између социјалне когниције и маладаптивног понашања, квалитета пријатељства, усамљености и придружених психијатриjских стања, са друге стране.Узорком истраживања обухваћено је укупно 122 особе, уједначених према полу, старости између 20 и 53 година. Узорак је подељен у три групе: групу испитаника са лаком интелектуалном ометеношћу (Н = 32), групу испитаника са дуалним дијагнозама (Н = 30) и контролну групу (Н = 60).За добијање података о контролним варијаблама коришћени су сљедећи инструменти: Демографски упитник, Пибодијева скала за процјену рецептивног говора и Равенове прогресивне матрице. За процјену независних варијабли кориштени су: Инвентар проблематичног понашања, Скала квалитета пријатељства, Модификовани упитник усамљености на радном мјесту и Мини скала психијатријске процјене одраслих особа са развојним поремећајима. Подаци који су се односили на зависне варијабле добијени су примјеном Интегрисане батерије тестова за процјену социјалне когниције и Единбуршког теста социјалне когниције.Резултати су показали да одрасле особе са лаком интелектуалном ометеношћу у поређењу са испитаницима типичног развоја имају слабија, а у односу на испитанике са дуалним дијагнозама боља постигнућа, у когнитивној и афективној теорији ума, интерперсоналном и интраперсоналном разумијевању социјалних норми, теорији ума првог и другог реда и тесту социјалног знања.На разлике између особа са лаком интелектуалном ометеношћу и особа са дуалним дијагнозама у различитим аспектима социјалне когниције утичу старост, ниво интелектуалног функционисања и разумијевање говора, али их ипак не објашњавају, јер су и након контролисања ових варијабли особе са лаком интелектуалном ометеношћу успјешније у задацима социјалне когниције. Такође, на већини примјењених задатака нису утврђене значајне разлике између мушкараца и жена.Најзначајнији предиктори социјалне когниције су присуство црта поремећаја из спектра аутизма, позитивни домени квалитета пријатељства (дружење, помоћ и блискост) и социјално незадовољство.Способности социјалне когниције код испитаника са лаком интелектуалном ометеношћу негативно корелирају са маладаптивним понашањем и социјалним незадовољством, а позитивно са квалитетом пријатељства.На основу утврђених специфичности и дефицита социјалне когниције могуће је креирати одговарајуће програме тренинга и тако побољшати функционалност индивидуе у различитим аспектима живота, што је крајњи циљ процеса специјалне едукације и рехабилитације особа са интелектуалном ометеношћу.This research was conducted with the aim of determining the specificities of social cognition in adults with mild intellectual disability on the one hand, as well as examining the relationship among social cognition and maladaptive behaviour, quality of friendship, loneliness and associated psychiatric conditions, on the other hand.The research sample consisted of 122 people, with gender parity, in the age range between 20 and 53. The sample was divided into three groups: a group of participants with mild intellectual disability (N = 32), a group of participants with dual diagnoses (N = 30), and a control group (N = 60).The following instruments were used to obtain data on the control variables: Demographic Questionnaire, Peabody Picture Vocabulary Test, PPVT ̶ 4, and Raven's Progressive Matrices. The following instruments were used to assess the independent variables: Behavior Problems Inventory, BPI-01, Friendship Quality Scale ̶ FQS, Modified Worker Loneliness Questionnaire ̶ MWLQ, and Mini Psychiatric Assessment Schedule for Adults with Developmental Disabilities, MINI PAS ̶ ADD. The data related to the dependent variables were obtained using the Integrated Social Cognition Battery ̶ BICS, and the Edinburgh Social Cognition Test ̶ ESCoT.The results showed that adults with mild intellectual disability compared to those with typical development have weaker achievements, and compared to participants with dual diagnoses better achievements, in cognitive and affective theory of mind, interpersonal and intrapersonal understanding of social norms, first and second order theory of mind and test of social knowledge.The differences between persons with mild intellectual disability and persons with dual diagnoses in various aspects of social cognition are influenced by age, level of intellectual functioning and speech comprehension, but they are not explained by these variables, because even after controlling these variables, persons with mild intellectual disability are more successful in social cognition tasks. Also, no significant differences between men and women were found considering most of the applied tasks.The most significant predictors of social cognition are the presence of autism spectrum disorder traits, positive domains of friendship quality (friendship, help and closeness) and social dissatisfaction.The abilities of social cognition in participants with mild intellectual disability correlate negatively with maladaptive behavior and social dissatisfaction, while social cognition correlate positively with the quality of friendship.Based on the established specificities and deficits of social cognition, it is possible to create appropriate training programs and thus improve the individual's functionality in various aspects of life, which is the ultimate goal of the process of special education and rehabilitation of persons with intellectual disabilities
Испитивање тешкоћa у процесу слушања код особа са мениеровом болешћу
No full textМениерова болест представља хроничну болест унутрашњег ува. Захвата чуло слуха и чуло равнотеже, те се јављају симптоми вртоглавице, тинитуса, губитак слуха (пуноћа у уву). Јавља се између треће и седме деценије живота. Како преко 80% информација добиjамо путем слуха, не смемо запоставити тешкоће процеса слушања са којима се особе са Мениеровом болешћу сусрећу у свакодневним животним ситуацијама.
Тешкоће у процесу слушања у свакодневним животним околностима испитиване су на узорку од четрдесет и једне особе са Мениеровом болешћу. Циљистраживања је био утврдити присуство тешкоћа у процесу слушањакод особа са Мениеровом болешћу, као и да ли постоји утицај социодемографских фактора попут пола, старости, дужине трајања болести, наследне предиспозиције и коморбидитета.
Добијени резултати указују да особе са Мениеровом болешћу имају тешкоће у процесу слушања у свакодневним животним ситуацијама. Такође, резултатима је утврђено да старост утиче на тешкоће у процесу слушања. Пол, дужина трајања болести, наследна предиспозиција и коморбидите нису утицали на тешкоће процеса слушања у свакодневним животним околностима код особа са Мениеровом болешћу.
Резултате треба искористити у сврху бољег разумевања тешкоћа са којима се особе са овом болешћу сусређу у свакодневном животу, а све у циљу превазилажења проблема слушања и проналаску практичних решења.Meniere's disease represents a chronic condition of the inner ear. It affects both the sense of hearing and the sense of balance, leading to symptoms such as dizziness, tinnitus, and hearing loss (a fullness in the ear). It typically manifests between the third and seventh decades of life. Since over 80% of information is obtained through hearing, we must not neglect the difficulties in the listening process that individuals with Meniere's disease encounter in everyday life situations.
Difficulties in the listening process in everyday life circumstances were examined in a sample of forty-one individuals with Meniere's disease. The research aimed to determine the presence of listening difficulties in individuals with Meniere's disease and whether there is an influence of sociodemographic factors such as gender, age, duration of the disease, hereditary predisposition, and comorbidities.
The results obtained indicate that individuals with Meniere's disease do experience difficulties in the listening process in everyday life situations. Furthermore, the results show that age influences these listening difficulties. Gender, the duration of the disease, hereditary predisposition, and comorbidities did not affect the difficulties in the listening process in everyday life circumstances among individuals with Meniere's disease.
These results should be utilized to better understand the challenges faced by individuals with this disease in their daily lives, with the goal of overcoming hearing-related problems and finding practical solutions
Утицај типа и тежине језичког поремећаја на квалитет комуникативног живота особа са флуентним афазијама
No full textОсобе са афазијом сусрећу се са потешкоћама у различитим доменима, што се директно одражава на сам квалитет живота. Процена квалитета живота код особа са афазијом јесте један од начина утврђивања утицаја последица оштећења мозга на обављање социјалних и свакодневних животних активности. Циљ истраживања је утврђивање нивоа квалитета комуникативног живота код особа са флуентним афазијама, као и упоређивање квалитета комуникативног живота између особа различитoг типа и тежине афазије, и различите дужине трајања логопедског третмана.
Узорак је чинило 15 испитаника са флуентним афазијама, са различитим типом афазије и различитом тежином језичког поремећаја. У истраживању је коришћена Скала квалитета комуникативног живота (QCL) којом се процењује ниво функционисања особе у домену социјализације/ активности, самопоуздања, и појединачних улога и одговорности. Резултати су показали да тежина језичког поремећаја утиче на квалитет комуникативног живота особа са флуентним афазијама, као и на квалитет живота у глобалу. С друге стране, показано је да пол, тип афазије и дужина третмана немају значајан утицај на квалитет комуникативног живота особа укључених у ову студију.People with aphasia face difficulties in various domains, which directly affects the quality of life itself. Assessing the quality of life in people with aphasia is one of the ways to determine the impact of the consequences of brain damage on the performance of social and daily life activities. The aim of the research is to determine the level of quality of communicative life in people with fluent aphasia, as well as to compare the quality of communicative life between people with different types and severity of aphasia, and different durations of speech therapy treatment. The sample consisted of 15 subjects with fluent aphasia, with different types of aphasia and different severity of language disorder. The Quality of Communicative Life Scale (QCL) was used in the research, which assesses the level of a person's functioning in the domain of socialization/activity, self-confidence, and individual roles and responsibilities. The results showed that the severity of the language disorder affects the quality of communicative life of persons with fluent aphasia, as well as the quality of life in general. On the other hand, it was shown that gender, type of aphasia and length of treatment do not have a significant impact on the quality of communicative life of the persons included in this study
Психосоцијални третман депресије код особа са ИО
No full textДепресија представља значајан и сложен изазов код особа са интелектуалном ометеношћу (ИО) захтевајући прилагођене интервенције које се баве психолошким и социјалним димензијама.
Овај рад разматра ефикасност и релевантност психосоцијалних третмана депресије код особа са ИО. На основу свеобухватне синтезе постојећих истраживања, овај рад испитује различите психосоцијалне приступе, укључујући конгитивно-бихејвиоралну терапију (КБТ), обуку социјалних вештина и групне интервенције, у контексту њихове прилагодљивости и ефикасности у популацији особа са ИО. Циљ овог истраживања је да се путем прегледа релевантне литературе прикажу истраживања која се баве психосоцијалним третманима депресије код особа са ИО, уз коришћење електронских база података и извора у штампаном облику. Резултати истраживања показују да ови третмани могу знатно утицати на смањење симптома депреције код особа са ИО. Потребно су даља истраживања како бисмо разумели ограничења тренутних истраживања и идентификовали потенцијалне препреке у примени ових психосоцијалних третмана код особа са ИО. Ово би могло подстаћи развој нових приступа и метода који боље одговарају њиховим специфичним потребама и допринети напретку у области лечења депресије код ове популације.Depression represents a significant and complex challenge in people with intellectual disability (ID) requiring tailored interventions that address psychological and social dimensions. This paper discusses the effectiveness and relevance of psychosocial treatments for depression in people with IO. Based on a comprehensive synthesis of existing research, this paper examines various psychosocial approaches, including cognitive-behavioral therapy (CBT), social skills training, and group interventions, in the context of their adaptability and effectiveness in the population of individuals with OB. The aim of this research is to present, through a review of the relevant literature, research dealing with psychosocial treatments of depression in people with IO, with the use of electronic databases and sources in printed form. Research results show that these treatments can significantly reduce depression symptoms in people with IO. Further research is needed to understand the limitations of current research and to identify potential barriers to the implementation of these psychosocial treatments in individuals with IO. This could encourage the development of new approaches and methods that better suit their specific needs and contribute to advances in the field of treating depression in this population
Карактеристике булинга код ученика средње школе
No full textБулинг преставља значајан глобални проблем, који неповољно утиче на многе животне домене младих који су њему изложени. Ово није нов феномен, али пажњу светске стручне јавности добија тек у другој половини двадесетог века. Интересовање за булинг и проучавање булинга је од тад у константном порасту. Међутим, чини се да на подручју Републике Србије недостаје истраживање овог комплексног проблема, а нарочито на популацији средњошколаца.
Теоријски део овог рада, поред појмовног одређења релевантних термина, посвећен је и анализирању теоријских и емпиријских сазнања о булингу, његовим појавним облицима, дистрибуцији улога унутар булинга, као и последицама које он оставља. У овом делу, представљени су и налази претходних студија о повезаности булинга и узраста, пола и школског успеха. Такође, приказани су и ефективни програми превенције и начини борбе против булинга.
У истраживачком делу рада, приказани су резултати емпиријског истраживања које је спроведено у другом полугодишту школске 2022/23. године. Истраживање је спроведено у две средње школе на територији града Београда, у Гимназији ,,Свети Сава― и Медицинској школи ,,Београд―, на узорку од 243 ученика сва четири разреда. За утврђивање карактеристика булинга ученика ове две средње школе, коришћена је скала под називом The Delaware Bullying Victimization Scale.
Резултати истраживања показују ниску преваленцу булинга међу ученицима обе школе, док је његова најзаступљенија форма вербални булинг. Према налазима, ученици су у већој мери виктимизовани булингом него ученице. Испитивањем повезаности разреда и виктимизације булингом, откривено је да стопа виктимизације расте кроз разреде. На крају, школски успех је показао негативну корелацију само са вербалним булингом, док са другим облицима нема повезаности.
Анализом постојеће литературе и дискусије добијених резултата, изведени су закључци о карактеристикама булинга ученика средње школе.Bullying represents a significant global problem, which adversely affects many life domains of young people who are exposed to it. This is not a new phenomenon, but it received the attention of the world professional public only in the second half of the twentieth century. Interest in bullying and the study of bullying has been on the rise ever since. However, it seems that there is a lack of research on this complex problem in the territory of the Republic of Serbia, especially on the population of high school students.
The theoretical part of this work, in addition to the conceptual definition of relevant terms, is also dedicated to analyzing theoretical and empirical knowledge about bullying, its manifestations, the distribution of roles within bullying, as well as the consequences it leaves behind. In this part, the findings of previous studies on the connection between bullying and age, gender and school success are presented. Also, effective prevention programs and ways to fight against bullying are presented.
In the research part of the paper, the results of the empirical research conducted in the second semester of the 2022/23 school year are presented. The research was conducted in two high schools in the territory of the city of Belgrade, in the "Sveti Sava" Gymnasium and the "Belgrade"
Medical School, on a sample of 243 students of all four grades. A scale called The Delaware Bullying Victimization Scale was used to determine the bullying characteristics of the students of these two high schools.
The research results show a low prevalence of bullying among students of both schools, while its most prevalent form is verbal bullying. According to the findings, male students are more victimized by bullying than female students. Examining the association between grade and bullying victimization, it was found that the rate of victimization increased across grades. In the end, school performance showed a negative correlation only with verbal bullying, while there is no connection with other forms.
By analyzing the existing literature and discussing the obtained results, conclusions were drawn about the characteristics of bullying among high school students
Ставови наставника према инклузивном образовању – истраживања у Србији
No full textИнклузивно образовање представља широк појам који подразумева реформу школског система чији је циљ формирање школа које ће на адекватан начин моћи да образују све ученике без обзира на разлике међу њима. Овакав приступ образовању подразумева укључивање свих ученика у редован школски систем уз пружање одговарајуће подршке. Инклузивним образовањем ученицима се пружа прилика да уче и напредују у складу са својим могућностима.
Ставови наставника према инклузивном образовању препознати су као важан фактор повезан са ефикасним спровођењем праксе у оквиру овог приступа образовању.
Циљ овог рада је да, прегледом доступне литературе, прикаже какви су ставови наставника у Србији према инклузивном образовању, као и с којим факторима су ови ставови повезани.
За претрагу литературе коришћен је веб-претраживач Google Scholar и сервис Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). Претраживана је литература на српском и енглеском језику. Претрага је ограничена на период од 2009. године до данас.
Већина истраживања описаних у раду показује да су ставови наставника у Србији према инклузивном образовању позитивни. Проналази се повезаност ставова наставника према инклузивном образовању и следећих фактора: дужине радног искуства у настави, додатне обуке наставника оријентисане ка инклузивном образовању, старосне доби, нивоа образовања на којем наставници предају, искуства рада у инклузивном окружењу и врсте ометености детета.Inclusive education is a broad concept that includes the reform of the school system, the goal of which is the formation of schools that will be able to adequately educate all students, regardless of the differences between them. Inclusive education encompasses the inclusion of all students in the regular school system with the provision of appropriate support. This approach to education gives students the opportunity to learn and progress according to their abilities. Teachers' attitudes towards inclusive education have been recognized as a key factor associated with the effective implementation of inclusive education practices.
The aim of this paper is to show, by reviewing the available literature, the attitudes of teachers in Serbia towards inclusive education, as well as with what factors these attitudes are connected.
Google Scholar web search and the service of the Consortium of Libraries of Serbia (KoBSON) were used for the literature search. Literature in Serbian and English was searched. The exploration is limited to the period from 2009 to the present.
Most of the research described in the paper shows positive attitudes of teachers in Serbia towards inclusive education. The authors of the research found a correlation between teachers' attitudes towards inclusion and the following factors: length of work experience in teaching, additional training of teachers oriented towards inclusive education, age, level of education at which teachers teach, experience of working in an inclusive environment and type of child's disability
Differences in pragmatic communication skills of adults with intellectual disabilities and dual diagnoses
Get PDFIntroduction: Pragmatics includes a set of skills related to language structure and meaning that allow the speaker to use the language appropriately and in accordance with different communication situations. The aim of this research was to determine the differences in pragmatic communication skills of adults with intellectual disabilities, dual diagnoses, and typical development, and to determine the effects of gender, age, the level of intellectual functioning and speech comprehension on their achievements on two assessment instruments.
Methods: The sample included 180 adults (60 typically developing participants, 60 with intellectual disabilities, and 60 participants with dual diagnoses). We used two instruments to assess pragmatic communication skills – Communication Checklist – Adult, CC-A, and the Assessment Battery for Communication, ABaCo. In order to test the differences between the three groups of participants, we used canonical discriminant analysis.
Results: Discriminant analysis revealed two significant canonical functions. Function one (speech comprehension and the level of intellectual disability, social engagement, and paralinguistic scale) differentiates between typically developing participants and participants with dual diagnoses the most. The second canonical function (language structure, linguistic scale, paralinguistic scale, extralinguistic scale, and context scale) differentiates between participants with intellectual disabilities and participants with dual diagnoses the most. According to the results, age did not affect pragmatic achievements.
Discussion: Pragmatic skills are very complex, and different instruments measure different dimensions of these abilities. The results of this research lead to the conclusion that we can differentiate between the pragmatic abilities of typically developing people, people with intellectual disabilities, and those with dual diagnoses with the help of the ABaCo battery and the CC-A questionnaire
Zapošljavanje osoba sa autizmom – model baziran na jakim stranama
Get PDFTri vodeće kognitivne teorije autizma objašnjavaju ključne karakteristike
poremećaja iz spektra autizma nedostatkom teorije uma, deficitima egzekutivnih funkcija
i nedovoljnom centralnom koherencijom. U okviru ERASMUS + projekta
„Oppotunities 4 Autism“, organizovana je obuka stručnjaka koji pružaju podršku
potencijalnim radnicima sa autizmom u različitim fazama njihovog radnog angažovanja.
Kako je celokupna obuka bazirana na promovisanju tzv. pozitivnog pristupa autizmu, cilj
ovog rada je da ukaže na ključna obeležja autizma koja bi se, sa aspekta poslodavaca,
mogla posmatrati i kao prednosti u njihovom radnom angažovanju. Specifična
interesovanja, repetitivnost, fokus na detalje, preferiranje vizuelnih sadržaja i sklonost ka
praćenju zadatih pravila i rutina, samo su neke od manifestacija autističnog ponašanja
koje se mogu iskoristiti za uspešnu realizaciju čitavog niza radnih aktivnosti. Iako se u
priručnicima za poslodavce kao prednosti osoba sa autizmom navode visoka inteligencija,
bogat vokabular, specijalne sposobnosti, izvanredna memorija, suvereno vladanje
kompjuterskim tehnologijama i kreativan način razmišljanja, izvan zadatih šema,
navedene karakteristike su u praksi veoma retke i vezuju se samo za neke osobe sa
visokofuncionalnim autizmom. Službe za ljudske resurse trebalo bi da računaju i na
nedostatak teorije uma kao na potencijalnu prednost zaposlenih osoba sa autizmom,
budući da se on ispoljava, između ostalog, i kroz: potpunu iskrenost, izostanak
kalkulisanja u socijalnim i radnim relacijama, specifičan smisao za humor, rezilijentnost u
nekim emocionalno zasićenim okolnostima i radnu etiku
Кontradikcija aktuelnog trenutka u defektologiji –specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji
Get PDFKontradikciju aktualnog trenutka u defektologiji – specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji čine dva, istorijski, međusobno suprotstavljena toka. Defektološki fakultet je nastao iz specijalnih škola a one su organizovane za duševno zaostale, slepu, gluvu i decu sa fizičkim (telesnim) invaliditetom. Isto kao u Evropi. Prvo je pri Višoj pedagoškoj školi osnovan defektološki odsek koji je prerastao u Višu školu a ova u Defektološki fakultet 1975. I Više škole i Fakultet obrazovali su stručnjake za rad u pomenutim specijalnim školama. Političkim, ne i naučno – stručnim, odlukama nastava za decu sa poremećajima u razvoju, potpuno je prekomponovana. Ova deca se, danas, upućuju u redovne škole. U specijalne škole se danas sve više upućuju deca iz ustanova za trajni smeštaj. Ove škole rade po redovnom planu i programu. Da su ta deca mogla da uče bila bi u ranijim specijalnim školama a ne u ustanovama socijalne zaštite. Trenutna situacija je takva da u redovnim osnovnim i srednjim školama, sa učenicima sa poremećajem u razvoju, rade učitelji i nastavnici koji nisu kvalifikovani za taj posao ali zato uredno vode administraciju kao da je sve u redu. Od 50 specijalnih škola danas ih ima 17 u formalnom smislu. U bivšim specijalnim školama defektolozi realizuju redovni plan i program sa decom koja nemaju obrazovne kapacitete ali kao i učitelji i defektolozi pišu da je sve u redu. Fakultet i dalje obrazuje defektologe kao i ranije za rad u specijalnim školama kojih više nema. Svršeni studenti nemaju mogućnosti da realizuju stečena znanja. Deca sa lakšim poremećajima u razvoju su u redovnim školama tako da defektolozi nemaju đake a u sadašnje, nekadašnje specijalne škole, dolaze deca bez obrazovnih potencijala.
Situacija je apsurdna! I defektolozi i učitelji i nastavnici rade posao za koji nisu osposobljeni