rFASPER - Repozitorijum Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Not a member yet
5658 research outputs found
Sort by
WHAT DO WE TEACH CHILDREN AND WHY? SOCIO-EMOTIONAL LEARNING FROM TEACHERS’ PERSPECTIVE
No full textSocio-emotional learning (SEL) is the process of learning to integrate thinking, feeling, and
behaving to achieve important life tasks and one of the important contexts where that learning
takes place is school. Teachers play an important role in SEL by integrating it into classroom
instructions or subject curricula and demonstrating socio-emotional competencies through their
own actions. Yet research lacks insight into teachers’ strategies to promote students’ SEL
within a classroom context in Serbia. The study attempted to explore teachers' practical
approaches to enhance students' socioemotional competencies in school settings. It sought to
answer: 1) What strategies would teachers use in challenging situations? 2) What specific goals
do they aim to achieve with these strategies? 3) Do their intended aims align with the strategies
implemented? The data was collected through a survey employing the vignette methodology.
In this study, five vignettes were crafted, each portraying a typical school scenario where
students display low socio-emotional competences (self-awareness, self-management, social
awareness, relationship skills, and responsible decision-making). 122 teachers from five
primary schools in Serbia participated and were asked if they would respond to the event
described in the scenario, what actions they would take, and what they aim to teach students
through those actions. A total of 605 responses to these vignettes were examined through
qualitative content analysis conducted inductively. The analysis reveals that teachers employ a
variety of strategies, with 25 teaching strategies identified, including teaching values (131),
offering negative evaluations of behavior (104), advocating for a student (66), guided analysis
of the situation (63), and logical consequences (56) being the most prevalent. Nevertheless, the
frequency of strategy use varies across situations, indicating that teachers adapt their strategies
based on the context. However, when attempting to discern patterns, it becomes evident that
strategies aimed at halting undesirable behaviors are more prevalent than those geared towards
reinforcing or introducing constructive behavior. In addition, teachers' reactions vary based on
students’ levels of participation, with lower levels being more prevalent. Notably, teachers'
reactions sometimes align partially (46.5%) or not at all (27.9%) with the intended goals. The
findings underline the need for educational programs supporting teachers in fostering students'
socioemotional competencies
Virtual student internship mobility - building of inclusive and international professional higher education in the countries of the balkan region
Get PDFHere, we present results of student inernship mobility gained through implementation of web-based digital internship model suitable for the professional higher education studies (DIMPS). This model was developed and tested as a part of cooperative work between several professional higher education institutions from three countries of the Balkan region: Serbia, Bulgaria and Greece. Our model of digital internship enables students to gain real-world experience and skills in a remote online setting. Internship methodology integrated into DIMPS platform permits achievement of both disciplinary and technical learning outcomes, as well as the academic-related generic outcomes. We successfully applied this digital platform in the context of international virtual student exchange between Balkan countries, demonstrating its flexibility and suitability for inclusive professional higher education. Importantly, DIMPS platform may contribute to the promotion of the attractiveness of the study
programs, thus growing the internationalization of the higher education in Balkans
Specifičnost crtanja kod dece s poremećajem iz spektra autizma vrtićkog uzrasta
Get PDFU razvojnom uzrastu, crtež je jedan od najboljih alata za objektivizaciju stepena
zrelosti deteta u psihomotoričkoj, kognitivnoj i emocionalnoj oblasti, a istovremeno
predstavlja važan komunikacioni instrument, kako u obrazovnom, tako i u terapijskom
smislu. Sazrevanje ekspresivnosti crteža proporcionalno je sazrevanju kognitivnih i
emocionalnih funkcija. Deca sa poremećajem iz spektra autizma (PSA) vrtićkog uzrasta
imaju niži kvalitet somatosenzorne percepcije, funkcije šake i motoričkog planiranja, a
utvrđeno je da su njihovi razvojni stadijumi crtanja usporeniji nego kod dece
neurotipičnog razvoja iste starosti.
Cilj ovog istraživanja odnosi se na analiziranje razlike u crtežima pet dečaka sa
PSA, imajući u vidu njihovu starost i vreme provedeno u okviru vrtićkog tretmana. U
vreme procene dečaci su imali od četiri do sedam godina. Dijagnoza ove dece potvrđena
je prema dijagnostičkim kriterijumima DSM-5.
Proces crtanja ocenjen je kroz polustrukturirano posmatranje u kome je od deteta
traženo da spontano crta, koristeći markere i list papira. Tokom procesa crtanja
razmartani su sledeći parametri: stav deteta tokom aktivnosti (kako je ta aktivnost
prihvaćena), kontakt očima tokom akcije (prisutan, diskontinuiran ili odsutan), upotreba
boje (da li dete ima tendenciju da koristi samo jednu ili nekoliko), prihvatanje
olovke/bojice/markera (funkcionalno, visoko u pesnicu ili između prstiju), prisustvo
interakcije sa ispitivačem tokom aktivnosti, posmatranje da li se crtež koristi na relacioni
način ili ne, trajanje crtanja i nivo pažnje, korišćenje prostora na papiru, forma i redosled
elemenata koji čine crtež, linija, oblik, proporcije i brisanja. Uzimajući u obzir navedene
parametre, pristupljeno je razumevanju različitih razvojnih koraka crteža, prema uzrastu,
uvek imajući na umu individualnost deteta i kontekst. Ocenjivanje crteža predstavljeno je
u okviru skale od pet tačaka: odbijanje crtanja ili izostanak produkcije; neuređeno,
nasumično škrabanje (uzrast od 2 do 3,6 godina); kontrolisano škrabanje (uzrast od 2 do
3,6 godina); imenovano škrabanje, sa pripisivanjem značenja (starost od 2 do 3,6 godina);
predšematski crtež (uzrast 3,7 do 6 godina) - namerni pokušaji da se predstavi stvarnost
čak i ako različiti elementi nisu dobro organizovani na papiru i, naposletku, šematski
(uzrast oko 7 godina) - crtež ima odgovarajuću formu tako da predstavlja objekat
stvarnosti i dobro je prepoznatljiv, a prostorno-vremenski parametri su postignuti.
U petočlanoj grupi dece jedan dečak odbija da crta, trojica dečaka su u fazama
škrabanja, a samo jedan je u predšematskoj fazi. Dečaci koji su duže bili obuhvaćeni
vrtićkim tretmanom pokazali su viši nivo crtanja u odnosu na dečake koji su svega
nekoliko meseci proveli u vrtiću. U radu su dalje razmatrane specifičnosti pojedinačnih
crteža ovih dečaka
The quality of life and disease activity in people with rheumatoid arthritis
Get PDFThe goal of the research was to determine the impact of disease activity on the quality of life in people with rheumatoid arthritis. The sample consisted of 60 subjects of both sexes with rheumatoid arthritis. To assess the quality of life, the Rheumatoid Arthritis Quality of Life (RAQoL) questionnaire was used, while disease activity was assessed using the Clinical Disease Activity Index (CDAI). The research results show that there is a connection between the activity of diseases and the quality of life in people with rheumatoid arthritis. The application of modern treatment protocols is important in the rehabilitation approach in order to reduce disease activity and the extent of expected damage due to arthritis, which directly affects the maintenance of the quality of life of the affected people
Теорија ума деце са развојним језичким поремећајем – развојне тенденције
Get PDFTheory of mind (ToM) refers to the complex cognitive ability allowing attribution of mental states to others and understanding that others may have different beliefs, intentions and desires which are different than our own. Developmental language disorder (DLD) is characterized by persistent deficits in the acquisition, comprehension, production or use of language. These children, in addition to language difficulties, may also have a spectrum of cognitive deficits. Research of ToM in DLD children started relatively recently, and the data so far have been quite inconsistent. The aim of our study is to compare ToM abilities and their developmental pattern between DLD and typically developing (TD) children, as well as to investigate potential differences between two main DLD subtypes (expressive and mixed) which differ dominantly regarding to the level of difficulties in language comprehension. The sample consisted of 119 participants aged between five to ten years, divided into two groups, 69 children with DLD and 50 TD children. Sally-Anne false belief task was used as a measure of ToM ability. The results indicate a significant developmental delay of ToM ability in children with DLD with no significant differences between the two DLD types. This indicates that children with DLD have significant difficulties in understanding that actions of others depend on their beliefs rather than simply the real situation itself, as well as that belief and reality often diverge. The results of the research are discussed from two aspects, by comparison with the results of other studies that investigated ToM in DLD children and through the prism of difficulties in social and academic functioning that these children may have. Practical implications are also given, as well as some of the specific techniques that can facilitate the ToM development in children with DLD within the school environment.Теорија ума (ТУ) односи се на сложену социокогнитивну способност, која омогућава закључивање о сопственим менталним стањима, као и менталним стањима других људи. Она омогућава тумачење и предвиђање понашања других на основу разумевања њихових осећања, намера, жеља, ставова, веровања и знања, што имплицира да се веровања, намере и жеље могу разликовати од особе до особе (Preckel et al., 2018). ТУ се постепено развија током детињства, при чему је развој обележен неколиким кључним прекретницама. На раном предшколском узрасту деца почињу да овладавају способношћу заузимања перспективе, што им омогућава да разумеју да друге особе могу видети ствари другачије него они сами. Током раног школског узраста почињу да схватају концепт ума као активног тумача, овладавајући базичним разумевањем менталних процеса (на пример, Barquero et al., 2003). Значајна прекретница у развоју ТУ је разумевање лажних веровања, односно препознавање да веровања других људи могу бити другачија од стварности и различита код појединаца. Типично, до четврте године деца овладавају ТУ првог реда, разумевајући веровања као менталне ентитете одвојене од стварности (Poulin-Dubois, 2020). Око седме године обично овладавају ТУ другог реда, што им омогућава да размишљају о мисаоним процесима других (Miller, 2009). Однос између језика и ТУ током развоја указује на комплексну интеракцију когнитивних и језичких вештина. Сматра се да код деце типичног развоја (ТР) усмереност на намере других људи и интерперсонална преференција, које се јављају веома рано током развоја, претходе и поспешују језички развој (De Villiers, 2007). Узрочна веза између ТУ и језичких способности није у потпуности разјашњена, иако истраживања указују на то да, када је реч о разумевању веровања, развој језика ипак претходи развоју ТУ (на пример, De Villiers & Piers, 2002; Slade & Ruffman, 2005). Овај однос постаје посебно важан када је реч о популацији деце са развојним језичким поремећајем (РЈП), где тешкоће у изражавању или разумевању језика могу утицати на развој ТУ. Код деце са РЈП експресивног типа тешкоће у изражавању могу ометати овладавање вештинама разумевања менталних стања других. С друге стране, деца са РЈП мешовитог типа, који се манифестује тешкоћама у доменима и рецептивних и експресивних језичких способности, могу имати додатне проблеме у разумевању социјалних интеракција и интерпретирању намера других. Стога је разумевање развоја ТУ кључно за свеобухватно сагледавање развојних изазова са којим се срећу деца са РЈП.Циљ овог истраживања је да се упореди ТУ и њен развојни ток између деце са РЈП и деце ТР, као и да се испитају потенцијалне разлике између два главна подтипа РЈП (експресивни и мешовити), који се разликују претежно по нивоу тешкоћа у разумевању језика. У ту сврху одабран је узорак од 119 испитаника узраста од пет до десет година, подељених у две групе, 69 деце са РЈП и 50 деце ТР. За процену ТУ коришћен је задатак лажног веровања „Сања и Ана” (енг. Sally-Anne test, Baron-Cohen et al., 1985). Резултати истраживања указују на то да деца са тешкоћама у језичком развоју постижу значајно нижи резултат на примењеном задатку у односу на децу ТР (F(1,115) =32,487, p=0,000, парцијални η2=0,22). Наредним анализама је утврђено да су ове разлике присутне и на предшколском и на основношколском узрасту, као и да не зависе од типа РЈП. Додатно, утврђено је да је код деце са РЈП присутно развојно кашњење од две године и више, имајући у виду да ова деца и на школском узрасту имају тешкоће у разумевању ТУ првог реда. Изостанак разлика у нивоу развијености ТУ између деце са различитим типовима РЈП указује на то да ниво језичког разумевања није пресудан чинилац у разумевању лажног веровања. Резултати нашег истраживања који указују на недовољно развијену ТУ код деце са РЈП, уз чињеницу да језичке тешкоће код ове деце могу перзистирати и на школском узрасту (нпр. Del Valle et al., 2018; Drljan & Vuković, 2019) и да често доводе до проблема у савладавању академских вештина (нпр. Harrison et al., 2009; Oliveira et al., 2021), указују на присуство двоструког ризика код ове популације – потенцијално лоша академска постигнућа и проблеми у вези са социјалном укључености у школском контексту. Овакав налаз имплицира потребу за применом додатних дидактичких метода у раду са овом децом које би олакшале савладавање градива и поспешиле формирање позитивних односа са вршњацима и наставницима, што је од посебног значаја имајући у виду да се током школског периода даљи језички развој одвија углавном кроз учење и интензивну комуникацију у школи
Serum levels of glucose, thyroid stimulating hormone, and free thyroxine in boys diagnosed with attention deficit hyperactivity disorder: a cross-sectional pilot study
Get PDFAlthough attention deficit hyperactivity disorder (ADHD) is a common neurodevelopmental disorder, its aetiology remains unclear. We aimed to establish a relationship between ADHD diagnosis and serum levels of glucose, free thyroxine (FT4), and thyroid stimulating hormone (TSH) in primary school aged boys
atisfaction with the effects of cochlear implantation from the perspective of parents of deaf and hard of hearing children
No full textКохлеарна имплантација, као процес који је од кључног значаја
за целокупно функционисање и напредовање глувог детета, за родитеље
представља једну од најважнијих одлука са којима се сусрећу. Пре самог
доношења одлуке о кохлеарној имплантацији, неопходно је да родитељи
остваре квалитетну сарадњу са стручњацима и добро се информишу, не
би ли њихова очекивања од тог процеса остала реалистична. Значајан
показатељ ефеката кохлеарне имплантације по дететово функционисање
јесте
задовољство
родитеља
истим.
Циљ:
Циљ
овог
истраживања
био
је
утврђивање
задовољства
ефектима
кохлеарне
имплантације
из
перспективе
родитеља
кохлеарно
имплантиране
деце
кроз
различите
области
дететовог
функционисања.
Метод:
Истраживање
је
обављено
на
узорку
од
46
родитеља
глуве
деце.
За
испитивање
задовољства
родитеља
деце
оштећеног
слуха
ефектима
кохлеарне
имплантације
коришћен
је
Упитник о
ставовима
родитеља
кохлеарно
имплантиране
деце
(Parent
Outcome
Questionnaire
From
Pediatric
Cochlear
Implantation).
Резултати:
Добијени резултати указују на присуство неутралних до
благо позитивних ставова родитеља према кохлеарној имплантацији
(AS = 2,68, SD = 0,45) и задовољства које се односи на ефекте тог процеса.
Неутрални ставови највише су запажени на субскалама које се односе на
области комуникације детета (AS = 3,04, SD = 0,48) и ефеката кохлеарне
имплантације
(AS =
3,06,
SD
=
0,60).
Узраст
кохлеарне
имплантације
није
идентификован
као
фактор
који у
статистички
значајној
мери
утиче
на
задовољство
родитеља
ефектима
кохлеарне
имплантације.
Закључак:
Родитељи
имају
позитиван
став
према
кохлеарној
имплантацији.
Међутим,
њихово
задовоство
ефектима
кохлеарне
имплантације
је
делимично, а
узраст
имплантације
се
није
показао
као
статистички
значајан
фактор
за
формирање
родитељских
ставова
према
имплантацији.Cochlear implantation is critical to the functioning and
progress of a deaf child and is one of the most important decisions parents
must make. Before deciding to undergo cochlear implantation, it is important for parents to establish a good working relationship with experts and to be
well informed so that their expectations of the process remain realistic. An
important indicator of the impact of cochlear implantation on the child’s
functioning is the parent’s satisfaction with the procedure. Purpose. The
purpose of this study was to determine the satisfaction with the effects of
cochlear implantation from the point of view of parents of children with
cochlear implants in different areas of the child’s functioning. Methods.
The study was conducted on a sample of 46 parents of deaf children. The
Parent Outcome Questionnaire from Pediatric Cochlear Implantation was
used to investigate the satisfaction of parents of hearing impaired children
with the effects of cochlear implantation. Results. Results indicate parent’s
neutral to slightly positive attitudes toward cochlear implantation (AS =
2.68, SD = 0.45) and satisfaction with the effects of this procedure. Neutral
attitudes were observed primarily in the subscales related to the areas of child
communication (AS = 3.04, SD = 0.48) and the effects of cochlear implantation
(AS = 3.06, SD = 0.60). Age of cochlear implantation was not identified as a
statistically significant factor influencing parental satisfaction with the effects
of cochlear implantation. Conclusion. It is concluded that parents are satisfied
to some extent with the process of cochlear implantation and that the age of
implantation does not influence the formation of their attitude towards it
Short Form of Mental Health Literacy Questionnaire for Adults: Psychometric Properties of Serbian Version
No full textMental health literacy (MHL) has been widely explored by researchers who focus on youth mental health. However, there is little data related to the validity and reliability of the tools for the assessment of MHL constructs. The present study aimed to adapt the short version of Mental Health Literacy Questionnaire for young adults in Serbian sample and examine its psychometric properties. Translation and adaptation of items were performed using the following procedures: item are translated from English or Serbian by a bilingual translator and using a think-aloud procedure, back-translation, semantic comparison of the translation, and analysis of the translated version by the original version of the manuscript. The sample consisted of 344 participants aged 17 to 25 years, which is in accordance with the recommended number of participants needed for quantitative instrument validation studies. Confirmatory factor, internal consistency, and external validity analyses were performed. The results supported the validity of a shorter version of the questionnaire (MHLq-SVa), composed of 16 items that fit with four previously defined MHL dimensions (knowledge, beliefs, help-seeking intentions, and self-help strategies). Internal consistency, between-factor correlations, and correlations with other relevant mental health constructs further supported the adequacy of the instrument’s psychometric properties. We recommend the MHLq-SVa as valid and reliable measure for assessing MHL in young adults and encourage further exploration at more diverse and representative samples