1581 research outputs found
Sort by
Local community as a form of local self-government in the political system of SFRY after the 1974 constitution
No full textУставне реформе из 1974. године представља врхунац развијеног система самоуправљања, демократије и децентрализације. У овом контексту долази до проширивања утицаја месних заједница које су у политичком систему СФРЈ отвориле могућност шире партиципације грађана у процесу политичког одлучивања на нивоу локалне заједнице. Овим реформама није само дефинисан положај, функције и надлежности месних заједница него је извршено њено шире преобликовање које се односи на удруживање рада и средстава, самоуправно интересно организовање, али и изградња целокупног система на делегатским основама. Веће месних заједница улази у основну структуру општине чиме овај облик организовања посебно добија на значају. Отуда и основно истраживачко питање: Да ли су месне заједнице представљале основну јединицу локалне самоуправе у СФРЈ? Овај рад анализира основну структуру, положај и функције локалне самоуправе и месних заједница у СФРЈ са посебним акцентом на феномену месне самоуправе као основом облику социјалистичке демократије. Иако месна заједница није настала реформама из 1974. године, ове реформе омогућују да самоуправљање у месним заједницама постане инструмент артикулације појединачних интереса и потреба, али и интереса и потреба једне људске заједнице. У раду се анализира начин управљања и одлучивања, однос месних заједница према осталим нивоима власти и њихова улога у осигуравању демократских процеса на локалном нивоу. Посебни аспект ове анализе је положај већа месних заједница у структури управљања општином и анализа самоуправљања у оквиру месних заједница. Такође се истражују и динамике које су утицале на функционисање месних заједница у оквиру политичког система СФРЈ, укључујући економске и социјалне факторе, али и импликације оваквог система самоуправе на савремену локалну самоуправу у Србији.The 1974 constitutional reforms were the pinnacle of a well-developed system of self-management, democracy, and decentralisation. In this setting, local communities are becoming more influential, which allowed for greater citizen participation in local community-level political decision-making within the framework of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFRY). The aforementioned reforms not only delineated the roles, responsibilities, and standing of local communities, but also enacted a more comprehensive restructuring that encompassed the consolidation of labour and assets, autonomous interest groups, and the establishment of the system based on delegation. The importance of this type of organisation was increased when the Council of Local Communities was incorporated into the municipality's fundamental framework. Thus, the key study question becomes: Did local communities in the SFRY represent the basic unit of local self-government? With a focus on the phenomena of local self-management as the cornerstone of socialist democracy, this article examines the fundamental makeup, roles, and functions of local communities and local self-government in the SFRY. Although the 1974 reforms did not establish the local community for the first time, they did allow selfmanagement in local communities to function as a tool for articulating both the community's and the individual's needs and interests. The strategies of governance and decision-making, local communities' relationships to other governmental levels, and their function in upholding democratic processes at the local level are all examined in this study. The examination of self-management in local communities and the role of the Council of Local Communities in the municipal governance framework are two unique aspects of this study. The processes that influenced the functioning of local communities inside the SFRY political system are also being examined, including economic and social aspects, as well as the effect of such a selfmanagement system on modern Serbian local self-government
(Ne)ovlašćeni tumač evropskih vrednosti: o demokratizaciji bez „evropeizacije“ tokom studentskih protesta u Srbiji (2024-2025)
No full textUprkos tome što je reč o državi kandidatu za članstvo i što su zahtevi usmereni na poštovanjevladavine prava i demokratskih procedura, studentski protesti u Srbiji (2024–2025) obeleženi suupadljivim odsustvom simbola EU. Polazeći od kritičkih pristupa normativnoj itransformativnoj moći EU, posebno onih zasnovanih na imperijalnoj paradigmi ipostkolonijalnim okvirima (Spivak 1988), rad argumentuje da izostanak zastava i referenci napristupanje Srbije EU ne treba nužno tumačiti kao vrednosni evroskepticizam pobunjenihstudenata i građana, već kao oblik epistemološkog otpora monopolizovanom tumačenjudemokratizacije kroz evropeizaciju. Metodološki, rad se zasniva na kvalitativnoj analizidiskursa i događaja, uključujući genezu i sadržaj studentskih zahteva, njihove performativneakcije, kao i reakcije evropskih aktera. Nalazi pokazuju da studenti afirmišu tzv. „evropskevrednosti“, ali ih artikulišu jezikom koji izbegava simbole i narative vezane za briselskinormativni monopol i uopšteno hijerarhiju centar–periferija. U kontekstu države kandidata ukojoj proces pristupanja traje veoma dugo, dok istovremeno dolazi do ozbiljnog nazadovanja ukvalitetu demokratije pod režimom koji, prema oceni mnogih, uživa podršku ključnih evropskihzvaničnika, ovakav otklon osvetljava rastući raskorak između evropeizacije i demokratizacije ikrizu legitimiteta EU. Iako zaključuje da je u analiziranom slučaju pre reč o pokušajureaproprijacije demokratizacije u domaći politički narativ nego o geopolitičkom svrstavanjuprotiv EU, te da mogućnost „demokratizacije bez evropeizacije“ može biti blagotvorna zaevropski projekat, rad istovremeno upozorava i na rizik „samoostvarujućeg proročanstva“ kojedugoročno može oslabiti normativnu moć EU u regionu i šire
Ravnoteža moći : od Tukidida do Trampa
No full text„Ravnoteža moći od Tukidida do Trampa“ istražuje jednu od najtrajnijih, ali i najosporavanijih ideja međunarodnih odnosa. Od antičke Helade do savremenog nadmetanja Vašingtona i Pekinga, autor pokazuje kako države nastoje da opstanu u svetu obeleženim neizvesnošću, anarhijom rivalstvom i suprotstavljenim interesima. Poseban akcenat stavljen je na anomaliju posthladnoratovskog perioda, kada je Amerika gotovo nesmetano oblikovala globalni poredak, a tradicionalni mehanizmi uravnotežavanja izostali. Knjiga povezuje teoriju i praksu, istoriju i savremenost, nudeći sveobuhvatan pregled ključnih autora i debata. Istovremeno, pruža alatku za razumevanje današnjih geopolitičkih dinamika – od Bliskog istoka do Indo-Pacifika. Namenjena studentima, istraživačima i svima koji žele dublje da proniknu u logiku međunarodne politike, ova knjiga podseća da ravnoteža moći, iako daleko od „zakona“, ostaje jedna od retkih pravilnosti koje oblikuju svet
Ograničenja formalizacije realpolitičkog pristupa unutar normativnog okvira fundamentals first: Perspektiva Srbije
No full textAutor istražuje raskorak između deklarativnog i operativnog okvira politike proširenja
Evropske unije, sa fokusom na njen odnos prema Srbiji nakon uvođenja Nove metodologije
proširenja koja je deklarativno trebalo da oživi proces pristupanja. Posebna pažnja posvećuje
se pitanju zbog čega pristup „fundamentals first“, koji se pretežno odnosi na poglavlja 23 i 24,
nije proširen na strateške oblasti, uprkos prisutnosti geopolitičke logike proširenja. Autor
interpretira ovaj fenomen kroz konstruktivistički teorijski okvir, prema kome su institucije
sklone reprodukciji normativnih identiteta, čak i kada im praksa protivreči. U tom smislu, EU
zadržava diskurzivnu privrženost vrednostima čuvajući sopstvenu legitimnost normativne sile,
uprkos tome što u svakodnevnom delovanju sve više akcentuje instrumente realpolitičkog
prilagođavanja. Kroz analizu političkih reakcija EU ka Srbiji na stanje demokratije,
usaglašavanje spoljne politike i drugih strateških oblasti, rad pokazuje kako EU balansira
između geopolitičkog pragmatizma i potrebe da očuva sopstveni normativni identitet, ali bez
formalizacije geopolitičkog elementa u fundamentals first okviru
Model neposredno biranog gradonačelnika i odnos predstavničkog i izvršnog organa vlasti: uporedna analiza Republike Hrvatske i BiH i potencijalna primena u Republici Srbiji
No full textNeposredno birani gradonačelnik predstavlja jedan od potencijalnih modela iz uporedne prakse kada građani na opštim i tajnim izborima biraju gradonačelnika glasajući za određenu ličnost koja poseduje integritet u određenoj lokalnoj zajednici. Ovako izabran gradonačelnik se može označiti kao jaki gradonačelnik, budući da svoj suverenitet crpi direktno od građana. Iako je ovaj sistem znatno popularniji u anglosaksonskom svetu nego u kontinentalnoj Evropi, poslednjih godina se beleži porast broja država sa ovim modelom, posebno u novim i krhkim demokratijama. U regionu bivše Jugoslavije ovaj sistem je prisutan u četiri republike (Slovenija, Hrvatska, BiH i Severna Makedonija), dok Srbija i Crna Gora, osim u jednom kratkom periodu, zadržavaju sistem sa posredno biranim, odnosno slabim gradonačelnikom. Jedno od ključnih polja analize jeste odnos između predstavničkog i izvršnog organa vlasti u okviru ovog modela. Stoga, osnovno istraživačko pitanje glasi: Da li kohabitacija u modelu neposredno biranog gradonačelnika predstavlja slabost ili prednost ovog modela u pogledu njegove demokratičnosti? Ovaj rad analizira model neposredno biranog gradonačelnika u sistemu lokalne samouprave i odnos između predstavničkog i izvršnog organa vlasti. Fokus ovog istraživanja je na uporednoj analizi specifičnih gradova i opština iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde se istražuje kako ovaj model oblikuje dinamiku vlasti na lokalnom nivou i poziciju lokalne samouprave u uslovima kohabitacije. Kako je Republika Srbija imala kratko iskustvo sa ovim modelom, u radu se analizira i potencijalni povratak na ovaj model kroz promenu zakonodavstva i ističu izazovi i moguće prednosti koje bi ovakva promena mogla doneti u kontekstu decentralizacije vlasti i jačanja lokalne demokratije
Understanding Euroscepticism in Serbia: The Role of Socio-Demographics, Political Dispositions and EU Attitudes
No full textEuroscepticism poses significant challenges to European integration, especially as it grows in Serbia and other countries. While earlier studies examined some predictors, comprehensive and updated analyses of multiple social and political factors are still needed. This study explores a wide range of sociodemographic variables, political attitudes, party evaluations, partisan media exposure, and EU opinions to identify key drivers of Euroscepticism in Serbia. In December 2023, 1,033 Serbian citizens completed an online survey. Hierarchical regression showed the full model explained 65% of the variance in Euroscepticism, measured by support for an EU membership referendum. Sociodemographic factors explained 6% of variance, with lower education and higher religiosity linked to greater Euroscepticism. Political attitudes added 9%, influenced more by right-wing authoritarianism than socio-cultural right-wing views. Party evaluations and media exposure contributed 8%, highlighting negative views of the civic opposition and positive views of the national opposition. The largest effect (42%) came from EU attitudes. Although earlier research emphasized the role of conservative values, our results reveal that stronger socio-political factors beyond personal social circumstances, political dispositions, and party preferences primarily shape anti-EU attitudes. These include beliefs that Serbia will not gain economically or politically from EU membership and, to a lesser extent, fears regarding threats to national identity, highlighting key areas for further investigation
Assumptions and participants in social dialogue regarding digital platforms with an emphasis on Serbia
No full textЦиљ овог рада је испитивање могућности социјалног дијалога на дигиталним платформама и улоге синдиката у заштити права дигиталних радника. Аутор полази од претпоставке да дигитализација рада доводи до радикалних промена у сфери рада што резултира настанком нових облика запошљавања и регулатор-них изазова. Предмет анализе обухвата дефинисање статуса дигиталних радника, регулативе ЕУ, позицију синдиката и студију случаја Србије, где је дигитални рад у порасту, али уз нерегулисане услове. У закључним разматрањима се указује на неоп-ходност социјалног дијалога на дигиталним платформама чији је предуслов измена постојећег радног законодавства кроз проширење дефиниције радника, дефиниса-ња платформи као послодаваца и давања могућности синдикатима да колективно организују ове раднике.The aim of this paper is to examine the possibilities of social dialogue on digital platforms and the role of trade unions in protecting the rights of digital workers. The paper starts with the assumption that the digitalisation of work leads to radical changes in the labour sphere, resulting in new forms of employment and regulatory challenges. The analysis covers the definition of the status of digital workers, EU regulations, the position of trade unions, and a case study of Serbia, where digital work is on the rise but under unregulated conditions. The concluding considerations highlight the necessity of social dialogue on digital platforms, which requires amendments to existing labour legislation by expanding the definition of workers, defining platforms as employers, and enabling trade unions to collectively organize these workers
Building an international relations journal from scratch and from the margins: The case of Journal of Regional Security
No full textThis article analyzes the path of establishment of the Journal of Regional Security (JRS), an open-access journal which was built from scratch by a group of scholars interested in security and peace in the Western Balkans. The article shows that a successful building of an International Relations journal from scratch on the semiperiphery requires not only long-term commitment with slow and uncertain payoffs but also a lot of creativity and flexibility. Initially, the article delves into the Journal’s history, situating it within broader institutional and sociopolitical contexts that have shaped its development. Subsequently, it examines how JRS has positioned itself on the semiperiphery and within the emerging global International Relations program. The third section discusses effective strategies employed by the editorial team to navigate International Relations hierarchies and rankings, emphasizing creativity, innovation, networking, and dedication to the journal’s mission. Finally, it concludes by addressing the challenges and opportunities faced by JRS, suggesting that despite being a small, independent journal operating in a semiperipheral context, it can leverage its unique position to its advantage
Nasumičan odabir političkih predstavnika: jedna alternativa izborima u Srbiji
No full textKao odgovor na krizu političkog legitimiteta, izazvanu korišćenjem izbora kao jedinog mehanizma odabira političkih predstavnika, rad razmatra mehanizme odlučivanja koji počivaju na nasumičnom odabiru kao alternativi koja bi tu legitimnost nadomestila u Srbiji. Rad predlaže tri modela implementacije nasumičnog odabira političkih predstavnika i razmatra njihovu primenjivost u Srbiji. Prvi model su građanske skupštine, drugi Gastilov i Vrajtov legislature by lot, a treći Borišisov multi-body sortition. Zaključuje se da, iako svaki od modela ima potencijal da ispuni zahteve legitimnog političkog predstavljanja, trenutno ne postoje uslovi za njihovom širom primenjivošću u hibridnom režimu kakav je Srbija. Potencijal nasumičnog odabira se, međutim, vidi u institucionalizaciji mehanizama nižih opsega i njegovoj ulozi u procesima osnaživanja i izgradnje kompetencija građana za političku participaciju, što bi za rezultat imalo demokratizaciju društva