1242 research outputs found
Sort by
Exploring Foreign Language Teachers’ Voices on Formative Assessment: A Qualitative Study
No full textThis study set out to explore foreign language teachers’ perspectives on
formative assessment, analyzing narrative comments from 60 respondents
taking part in a survey. These participants were identified from a large-scale
national questionnaire on formative assessment conducted between September
and December 2024. By employing a qualitative thematic analysis, its aim was
to determine key themes, including the benefits of formative assessment, its
implementation challenges, and suggestions for improvement. The teachershighlighted the value of formative assessment in providing actionable feedback
and fostering student development. The findings also reveal recurring themes
such as the lack of clear and unified guidelines, excessive administrative burdens,
and the difficulties of implementing formative assessments in classrooms with
large student-to-teacher ratios. Moreover, the lack of practical training emerged
as a significant barrier to effective implementation. Additionally, teachers
reported diverse techniques to enhance formative assessment, including the
use of educational apps, creative projects, peer and self-assessments, digital
tools like Kahoot quizzes, and personalized feedback systems. These practices
demonstrate FLT teachers’ commitment to adapting formative assessment
strategies to their classroom contexts despite challenges. Suggestions for
improvement include reducing class sizes, increasing professional development
opportunities, and restructuring administrative tasks. This study emphasizes
the need for systemic support to enhance the feasibility and effectiveness of
formative assessment practices in educational settings.Book of abstracts : The 8th international congress of applied linguistics today, 23–25 May 2025
Digitalna samoefikasnost učenika i obrazovna jednakost: šta nam otkriva ciklus TIMSS 2023
No full textОквир истраживања TIMSS 2023 садржи скалу Дигитална самоефикасност (9 ставки), која
прати на који начин ученици процењују колико добро могу да обаве дигиталне задатке, као
што су писање текста, препознавање поузданих интернет страница или учење коришћења
нових апликација или програма. Претходна истраживања у којима су учествовали ученици
осмог разреда из 15 земаља показала су да је дигитална самоефикасност осетљива на
контекстуалне варијабле као што су карактеристике окружења (породица и школа) или пол.
Циљ овог истраживања био је да се испита повезаност дигиталне самоефикасности ученика
у Србији са социодемографским варијаблама: пол, социоекономски статус породице и тип
средине у којој се школа налази (урбана или рурална). Анализирани су одговори 4349 ученика
четвртог разреда (2176 девојчица) на скали дигиталне самоефикасности, као и подаци о полу,
локацији школе и социоекономском статусу породице. Примењенe су дескриптивне анализе,
анализа варијансе (ANOVA) и хи-квадрат тест. Резултати показују да дечаци процењују своју
дигиталну самоефикасност у нешто вишем степену у односу на девојчице (10,3 vs. 10,1), посебно
на ставкама које се односе на израду докумената, табела и графикона, као и на процену
поузданости веб-сајтова. Социоекономски статус породице такође се показао као значајан
фактор: ученици високог социоекономског статуса исказују статистички више нивое дигиталне
самоефикасности од ученика из средњег и ниског социоекономског статуса (10,4 vs. 10,2 vs.
10,0). Разлике у дигиталној самоефикасности ученика према степену урбаности средине, у којој
се школа (урбано vs. рурално) налази, нису биле статистички значајне. Резултати указују на то
да се дигитална самоефикасност ученика налази у домену средњих вредности без обзира на
социодемографске разлике између ученика, што наглашава потребу за свеобухватном додатном
подршком учитеља и наставника у развоју комплексних нивоа дигиталних компетенција.Okvir istraživanja TIMSS 2023 sadrži skalu Digitalna samoefikasnost (9 stavki), koja
prati na koji način učenici procenjuju koliko dobro mogu da obave digitalne zadatke, kao
što su pisanje teksta, prepoznavanje pouzdanih internet stranica ili učenje korišćenja
novih aplikacija ili programa. Prethodna istraživanja u kojima su učestvovali učenici
osmog razreda iz 15 zemalja pokazala su da je digitalna samoefikasnost osetljiva na
kontekstualne varijable kao što su karakteristike okruženja (porodica i škola) ili pol.
Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita povezanost digitalne samoefikasnosti učenika
u Srbiji sa sociodemografskim varijablama: pol, socioekonomski status porodice i tip
sredine u kojoj se škola nalazi (urbana ili ruralna). Analizirani su odgovori 4349 učenika
četvrtog razreda (2176 devojčica) na skali digitalne samoefikasnosti, kao i podaci o polu,
lokaciji škole i socioekonomskom statusu porodice. Primenjene su deskriptivne analize,
analiza varijanse (ANOVA) i hi-kvadrat test. Rezultati pokazuju da dečaci procenjuju svoju
digitalnu samoefikasnost u nešto višem stepenu u odnosu na devojčice (10,3 vs. 10,1), posebno
na stavkama koje se odnose na izradu dokumenata, tabela i grafikona, kao i na procenu
pouzdanosti veb-sajtova. Socioekonomski status porodice takođe se pokazao kao značajan
faktor: učenici visokog socioekonomskog statusa iskazuju statistički više nivoe digitalne
samoefikasnosti od učenika iz srednjeg i niskog socioekonomskog statusa (10,4 vs. 10,2 vs.
10,0). Razlike u digitalnoj samoefikasnosti učenika prema stepenu urbanosti sredine, u kojoj
se škola (urbano vs. ruralno) nalazi, nisu bile statistički značajne. Rezultati ukazuju na to
da se digitalna samoefikasnost učenika nalazi u domenu srednjih vrednosti bez obzira na
sociodemografske razlike između učenika, što naglašava potrebu za sveobuhvatnom dodatnom
podrškom učitelja i nastavnika u razvoju kompleksnih nivoa digitalnih kompetencija.TIMSS 2023: резултати и импликације : књига резимеа / 32. Научна конференција “Педагошка истраживања и школска пракса
Zadovoljstvo poslom učitelja u Srbiji: podaci iz istraživanja TIMSS 2023
No full textЗадовољство послом значајно утиче на мотивацију и спремност наставника да се ангажују
у раду са ученицима, па је испитивање ове варијабле, као важног услова квалитета наставе,
део бројних међународних истраживачких студија, међу којима је и истраживање TIMSS. Циљ
наше анализе је да испитамо задовољство послом учитеља у Србији, као и које димензије овог
феномена учитељи истичу у својим одговорима. Додатно је испитано како се задовољство
послом мењало кроз последња три циклуса истраживања TIMSS. У студији TIMSS 2023 у
упитнику за учитеље четворостепена скала, која мери њихово задовољство послом, састоји
се од шест тврдњи које осликавају различите димензије ове варијабле. Узорак чине одговори
учитеља повезаних са идентификационим подацима за ученике (NTIMSS 2015=4036; NTIMSS 2019=4380;
NTIMSS 2023=4349). Коришћена је дескриптивна, параметријска (АNOVA) и непараметријска
статистика (хи-квадрат), као и корелационе анализе. Имајући у виду граничне вредности скале
која мери задовољство послом у истраживању TIMSS 2023, може се закључити да су учитељи
из Србије донекле задовољни својим послом (M=10,5; SD=1,8). Највећи проценат ученика има
учитеље који наглашавају да је њихов посао значајан и да има сврху (79,5%), те да осећају понос
због посла који обављају (70%). С друге стране, статистички значајно мањи проценат ученика
има учитеље који истичу осећај одушевљења (51%) и надахнутости послом који обављају (53%),
који осећају задовољство својом професијом (60%) и који уживају у изазовима подучавања
(67%). Као што је то био случај и у истраживању TIMSS из 2019. године (M=10,5; SD=1,5), и у
овом циклусу приметан је тренд опадања задовољства послом учитеља у Србији, у поређењу
са подацима из 2015. године (M=10,6; SD=1,8). Задовољство послом је значајно повезано са
академском усмереношћу свих актера (r=0.42), као и са осећајем да је школа сигурно и уређено
место (r=0.41). Добијени подаци указују на потребу да се преиспитају услови у којима учитељи
раде, као и подстицаји и подршка које добијају у оквиру школе и образовног система. При томе
би требало имати у виду механизме подељеног вођства, које карактеришу заједнички циљеви,
јасно дефинисане улоге, подељена одговорност и осећај колективне ефикасности.Zadovoljstvo poslom značajno utiče na motivaciju i spremnost nastavnika da se angažuju
u radu sa učenicima, pa je ispitivanje ove varijable, kao važnog uslova kvaliteta nastave,
deo brojnih međunarodnih istraživačkih studija, među kojima je i istraživanje TIMSS. Cilj
naše analize je da ispitamo zadovoljstvo poslom učitelja u Srbiji, kao i koje dimenzije ovog
fenomena učitelji ističu u svojim odgovorima. Dodatno je ispitano kako se zadovoljstvo
poslom menjalo kroz poslednja tri ciklusa istraživanja TIMSS. U studiji TIMSS 2023 u
upitniku za učitelje četvorostepena skala, koja meri njihovo zadovoljstvo poslom, sastoji
se od šest tvrdnji koje oslikavaju različite dimenzije ove varijable. Uzorak čine odgovori
učitelja povezanih sa identifikacionim podacima za učenike (NTIMSS 2015=4036; NTIMSS 2019=4380;
NTIMSS 2023=4349). Korišćena je deskriptivna, parametrijska (ANOVA) i neparametrijska
statistika (hi-kvadrat), kao i korelacione analize. Imajući u vidu granične vrednosti skale
koja meri zadovoljstvo poslom u istraživanju TIMSS 2023, može se zaključiti da su učitelji
iz Srbije donekle zadovoljni svojim poslom (M=10,5; SD=1,8). Najveći procenat učenika ima
učitelje koji naglašavaju da je njihov posao značajan i da ima svrhu (79,5%), te da osećaju ponos
zbog posla koji obavljaju (70%). S druge strane, statistički značajno manji procenat učenika
ima učitelje koji ističu osećaj oduševljenja (51%) i nadahnutosti poslom koji obavljaju (53%),
koji osećaju zadovoljstvo svojom profesijom (60%) i koji uživaju u izazovima podučavanja
(67%). Kao što je to bio slučaj i u istraživanju TIMSS iz 2019. godine (M=10,5; SD=1,5), i u
ovom ciklusu primetan je trend opadanja zadovoljstva poslom učitelja u Srbiji, u poređenju
sa podacima iz 2015. godine (M=10,6; SD=1,8). Zadovoljstvo poslom je značajno povezano sa
akademskom usmerenošću svih aktera (r=0.42), kao i sa osećajem da je škola sigurno i uređeno
mesto (r=0.41). Dobijeni podaci ukazuju na potrebu da se preispitaju uslovi u kojima učitelji
rade, kao i podsticaji i podrška koje dobijaju u okviru škole i obrazovnog sistema. Pri tome
bi trebalo imati u vidu mehanizme podeljenog vođstva, koje karakterišu zajednički ciljevi,
jasno definisane uloge, podeljena odgovornost i osećaj kolektivne efikasnosti.TIMSS 2023: резултати и импликације : књига резимеа / 32. Научна конференција “Педагошка истраживања и школска пракса
What shapes environmental identity: insights from highly environmentally literate students
No full textЦиљ овог рада је да се опишу карактеристике еколошког идентитета ученика основних школа (узраста 13–14 година) у Србији, као и искустава која они сматрају најутицајнијим у обликовању њиховог еколошког идентитета. Конкретно, ученици из два одељења који имају најбоље резултате на испитивању еколошке писмености (N=34), одговорили су на упитник отвореног типа који се тицао њиховог односа према природи и најважнија искуства која су обликовала тај однос, како у личном, тако и у школском контексту. Одговори ученика упућују на карактеристике еколошког идентитета у погледу: еколошког афекта – сензитивности, бриге за животну средину, моралног резоновања, као и на и проеколошко понашање. Како искуства из приватног живота, тако и искуства у школи препозната су као кључна у обликовању позитивних еколошких ставова и понашања. Најважнији подстицаји за развој еколошког идентитета у школском контексту обухватали су: а) наставника као узор и б) разноврсне активности на отвореном и приступе, као што су посете местима која се одликују природном лепотом, изложеност призорима деградиране средине и активности, попут засађивања и чишћења, као и групне дискусије о тим искуствима. На основу различитих аспеката односа према природи, које су истакли, ученици су сврстани у три групе. Групе се разликују и према врстама подстицаја за развој еколошког идентитета и према томе ком одељењу припадају чланови групе.The paper aimed to describe features of the environmental identity of primary school students
(age 13-14) in Serbia, as well as the experiences they find most influential in shaping their
environmental identity. Specifically, students from the two best-performing classes (N=34),
based on their scores on environmental literacy assessment responded to an open-ended
questionnaire regarding their relationship with nature and the most important experiences
shaping this relationship, in both private and school contexts. The students offered evidence
of features of their environmental identity in terms of: environmental affect-sensitivity,
environmental concern, moral reasoning, as well as pro-environmental behavior as its
correlate. Both private life and school experiences were recognized as essential in shaping
positive environmental dispositions and behaviors. The most important incentives to fostering
environmental identity in the school context involved: a) teacher as a role model; and b) variety
of outdoor teaching activities and approaches, such as visits to locations characterized by natural
beauty, exposure to degraded environments, and activities involving planting and cleaning,
including group discussions on the experiences. Different students emphasize different aspects
of their relationship towards nature, allowing for the differentiation of respondents into three groups that also differ regarding the incentives for environmental identity formation and class
affiliation
Punishment is not sufficient - supportive programs for minors with behavioral problems
No full textChildren who display violent behavior largely belong to the broad and
diverse category of children with behavioral problems. The solutions offered
by the legal system are varied and defined under different laws in Serbia
(e.g., the Law on Welfare and the Law on Juvenile Criminal Offenders)
but are not practically implemented. In the school context, while the Law
on Educational Foundations does foresee intensified correctional work
with students, most schools do not have ready access to child behavior
specialists. This study explored the frequency of violent behaviors in the
school context, the frequency of stepping out of school and the main
reasons for it, and the measures imposed on minors who have committed
criminal acts. It was conducted on a sample of 448 regular secondary
school students and 174 students placed in correctional institutions for
juvenile criminal offenders (male N= 298, female N= 324). A total of 30% of respondents reported being attacked at school multiple times,
while 23% reported attacking others. Out of the 10% of respondents
who reported stepping out of school, all were in correctional institutions.
Although the measure of increased supervision at daycares for children
with behavioral problems has proved highly effective, it was not imposed
on any of the respondents. This can be explained by a lack of daycare
facilities. This measure is intended to keep minors in contact with their
family, school, and hobbies, facilitate proper socialization, and prevent
school dropout. As a solution, the authors of this paper have proposed
to the City Assembly of Belgrade to include daycares for children with
behavioral problems in the social care system to ensure timely prevention
of violent behaviors, dropout, and law violations.Book of abstracts: The 31st International Scientific Conference “Educational Research and School Practice“, December 6, 202
РАСШИРЕНИЕ ВОЗМОЖНОСТЕЙ ПЕДАГОГОВ: ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ТЕХНОЛОГИЙ ДЛЯ ПОДДЕРЖКИ БЛАГОПОЛУЧИЯ УЧИТЕЛЕЙ В ШКОЛАХ
No full textВ последние годы глобальная осведомленность о проблемах психического здоровья в образовательной среде значительно возросла; однако серьезные проблемы остаются в создании безопасной и поддерживающей среды для всех студентов. Ответственность, которую несут учителя в этой области, особенно велика, особенно для младших групп населения, проходящих через критические этапы развития. В данной работе рассматривается интеграция технологий как ключевого инструмента для повышения возможностей педагогов в эффективном решении проблем психического здоровья в школах.In recent years, global awareness of mental health issues in educational settings has markedly increased, however, significant challenges remain in establishing safe and supportive environments for all students. The responsibilities teachers bear in this domain are particularly pronounced, especially for younger populations navigating critical developmental phases. This paper explores the integration of technology as a pivotal tool for empowering educators to effectively address mental health concerns in schools.Приверженность вопросам психического здоровья :
материалы V Международной научно-практической конферен-
ции : в двух частях. Москва, РУДН, 24–26 октября 2024 г
Školska klima i disciplina kao faktori motivacije učenika u domenu čitanja: moderacija pola
No full textIstraživačke studije upućuju na pozitivan bidirekcioni longitudinalni uticaj čitalačke
kompetentnosti učenika na njihovo školsko postignuće ne samo u oblasti jezika,
već i u matematici i prirodnim naukama (Hwang, McMaster, & Kendeou, 2023).
Dodatno, rezultati istraživanja naglašavaju ključnu ulogu motivacije učenika da
čitaju u postizanju uspeha kako na akademskom nivou, tako i u daljem školovanju
i profesionalnom razvoju (Talwar et al., 2023). Imajući u vidu da značajan broj
istraživanja ukazuje na globalno negativan uticaj pandemije Kovid-19 na čitalačke
kompetencije učenika (Kuhfeld et al., 2023), interesovanje akademske zajednice i
praktičara za unapređivanje motivacije učenika da čitaju je utoliko veće
Da li obrazovanje roditelja utiče na razvoj ekološke pismenosti učenika?
No full textEkološki problemi u Srbiji postaju sve značajniji, što je podstaklo veći fokus na zaštitu
životne sredine, posebno u obrazovnom sistemu. Jedan od glavnih ciljeva ekološkog
obrazovanja jeste razvoj ekološke pismenosti učenika. Ekološka pismenost se može
definisati kroz četiri komponente: ekološko znanje, afektivni odnos prema prirodi,
kognitivne veštine i proekološko ponašanje. Prethodna istraživanja su pokazala porast
obrazovne nejednakosti u Srbiji, kao i postojanje uticaja socioekonomskih faktora na
vaspitne prakse roditelja i postignuća učenika u različitim oblastima. Polazeći od toga,
želeli smo da istražimo kako obrazovanje roditelja kao segment kulturnog kapitala
porodice utiče na ukupni skor ekološke pismenosti, kao i na njene pojedinačne komponente. Ovo istraživanje predstavlja deo projekta koji proučava ekološku pismenost i
ekološki identitet učenika sedmog razreda osnovne škole (N=877). Za ispitivanje ekološke pismenosti korišćen je MSELS (Middle School Environmental Literacy Survey)
instrument. U analizi podataka korišćena je linearna i parcijalna korelacija. Rezultati
istraživanja ukazuju na značajnu povezanost obrazovanja majke sa ekološkim znanjima (r= .207, p=.000) i kognitivnim veštinama (r=.132, p=.000), dok je povezanost
sa obrazovanjem oca slabija, kako kod znanja (r=.169, p=.000), tako i kod veština
(r=.077, p=.026). Povezanost obrazovanja roditelja sa afektivnim odnosom prema prirodi i sa proekološkim ponašanjem dece nije bila značajna. Ovaj rezultat je očekivan s
obzirom na to da su se i roditelji obrazovali u istom obrazovnom sistemu koji akcenat
stavlja na sticanje činjeničnih znanja i zapostavlja razvijanje ljubavi prema prirodi. U
nastavku je provereno da li ove povezanosti ostaju, kad se pod kontrolom drži stepen
urbanizacije mesta i stepen razvoja opštine, i utvrđeno je da povezanosti znatno slabe,
kao i da slaba korelacija obrazovanja oca sa kognitivnim veštinama deteta gubi značaj
(r=.047, p=.176). Ovaj rezultat ukazuje da efekat obrazovnog nivoa roditelja zavisi od
toga da li dete pohađa školu u razvijenijoj ili manje razvijenoj sredini, što možemo
objasniti većim mogućnostima za dodatne aktivnosti u razvijenijim sredinama. Na
drugoj analizi na istom uzorku dobili smo rezultat da učenici iz gradskih sredina imaju
bolje postignuće na znanjima i kognitivnim veštinama a učenici iz sela na afektivnom odnosu prema prirodi i ponašanju. Kada se ovi podaci povežu, jasno je da je učenicima čije su majke obrazovanije i čije se škole nalaze u urbanom okruženju, potrebno
više podsticanje afektivnog odnosa prema prirodi. S duge strane, za potpuni razvoj
ekološki pismenosti učenika čije su majke manje obrazovane i kojima se škola nalazi
u seoskoj sredini potrebno je da škola pruži mogućnost da steknu znanja i razviju
kognitivne veštine.Knjiga sažetaka: 6. Dani obrazovnih znanosti 16—18. 10. 2024. Zagre
Higher Education Against Darkness: Visually Impaired University Students in Socialist Serbia 1945-1991
No full textHigher education in the socialist Yugoslavia and Serbia was
characterized by dynamic development, in terms of the
increase of the number of universities, faculties, university
students and university facilities. Among university students
it was a significant number of visually impaired students. It is
especially important that after their studies some of them had
respectable positions in the cultural and scientific
institutions. For example, we will mention two figures:
Slobodan Vitanović, PhD long term head of Department of
Romanistics on the Faculty of Philology in Belgrade and Jagoš
Đuretić, who was director of the publishing company „Filip
Višnjić“ for decades. According to the unreliable data,
university students with visual impairments were
proportionately the most educated group among all invalids.The aim of the paper is to present the process of integration
of visually impaired university students at the university and
subsequently in the society. It is realized through four
research levels. Firstly, the most general level incorporated
analysis of various social, economic and political factors
which influenced the integration in higher education.
Secondly, the individual level covered their personal support
network such as family, peers etc. Thirdly, the relations of
visually impaired university students with university students
without visual impairments and teachers were explored.
Fourthly, the learning methods, incentives and obstacles for
studying were presented. Methodologically, we used the
biographical method and we conducted interviews with the
visually impaired students who studied in the investigated
period. Additionally, we analyzed archival sources and
specialized journals for visually impaired people and
published memoirs with the visually impaired intellectuals.Abstracts: Scientific conference
October 3-4, 2024
Institut of Contemporary History
Privoz 11, Ljubljana, Sloveni
Uloga motivacionih činilaca u razvijanju čitalačke pismenosti učenika
No full textMotivacija za učenje podrazumeva interakciju različitih činilaca kako personalnih,
tako i sredinskih (Bandura, 1986; Lalić-Vučetić, 2023; Pintrich & Schunk, 2002).
Efikasno učenje zavisi od metoda i oblika rada u nastavnom procesu, ali i od
osećanja učenika, njihovih interesovanja, atribucija i ciljeva (Gardner, 1999; Mirkov,
2013; Medar, 2020; Morgan, MacTurk, & Hrncir, 1995). Prema rezultatima empirijskih
istraživanja, različite karakteristike učenika dosledno se potvrđuju kao korelati
postignuća (Hattie, 2009; Lalić-Vučetić i Mirkov, 2023; Vujačić, Stanišić & Mirkov,
2021; Vujačić, Mirkov i Stanišić, 2022). Posebnu pažnju istraživači su posvetili
motivaciji za učenje i self-konceptu koji sami po sebi predstavljaju važne obrazovne
ishode. Pored toga, učenici koji izražavaju viši nivo self-koncepta i motivacije za
učenje ostvaruju i bolje školsko postignuće (Lalić-Vučetić, Ševkušić i Mirkov, 2021;
Ševkušić, Mirkov i Lalić-Vučetić, 2022). Iako dosadašnja istraživanja ukazuju na to
da je motivacija za učenje povezana sa postignućem učenika, veze su često nejasne
i slabog su intenziteta, a i različite varijable doprinose efektima motivacije na
postignuće (Vesić, Džinović, & Mirkov, 2021). Self-koncept se ne može izjednačiti
sa motivacijom, ali je potvrđeno da predstavlja prediktor motivacije postignuća
(Wigfield & Eccles, 2000). Posebno su značajni empirijski nalazi koji ukazuju na to
da samoefikasnost, odnosno vera u sopstvenu kompetentnost značajnije korelira
sa postignućem u odnosu na druge varijable (Richardson, Abraham, & Bond, 2012;
Stankov, 2013). Istraživanja u različitim nastavnim predmetima pokazuju da se na osnovu motivacije i self-koncepta može predvideti postignuće učenika u određenim
nastavnim oblastima (Marsh et al., 2006, 2013; Wigfield & Cambria, 2010; Wigfield,
Gladstone, & Turci, 2016). Na primer, učenici koji su motivisani za čitanje i imaju
visoko samopouzdanje imaju tendenciju da čitaju više od svojih vršnjaka i da bolje
razumeju pročitano (De Naeghel, Van Keer, Vansteenkiste, & Rosseel, 2012)