1242 research outputs found
Sort by
Ex-prisoner Fitting into Working Environment: Imputs for Organizational Context
No full textAlthough ex-prisoners face lower chances of obtaining and maintaining
employment compared to many diversity groups (such as individuals with
disabilities or ethnic and gender minorities), the movement to promote
their re-entry into the workforce has emerged in the past two decades.
Moreover, ex-prisoners contend with multiple disadvantages stemming
from their past lives and experiences during their criminal careers. Most
research has concentrated on preparing ex-prisoners for the labor market,
while studies exploring the readiness of the organizational context for their
re-entry are lacking. This work aims to examine the organizational
diversity culture and climate related to the reintegration of ex-prisoners
into the workplace, drawing on a literary review. Recommendations for
diversity-related policies and practices concerning ex-prisoners, as well as broader societal implications, are discussed. The re-entry of ex-prisoners
into the workforce extends beyond personal or group responsibility; it
requires the engagement of the entire society
Социоекономски статус и математичко постигнуће: разлике између когнитивних домена у ТИМСС 2023 резултатима у Србији
No full textIt is widely acknowledged that there is a correlation between students’ socioeconomic
status (SES) and their achievement across various subjects. Based
on TIMSS 2023 data, this study explores the correlation between SES and mathematics
achievement among fourth-grade students in Serbia (N = 4041). Specifically,
we investigate whether this correlation varies across different cognitive
domains: Knowing, Applying, and Reasoning. The results indicate a moderate
correlation between SES and overall achievement on the mathematics test (r =
.437, p < .01). Moderate correlations were also found for each cognitive domain:
Knowing (r = .415, p < .01), Applying (r = .432, p < .01), and Reasoning (r = .441,
p < .01). Fisher’s z-transformation was used to test for statistical significance of
correlation differences. The analysis confirmed that the differences in correlations
are statistically significant, that is, SES is more strongly associated with
achievement on tasks that require higher levels of cognitive engagement. These
findings are concerning not only because they show that mathematics achievement
among fourth-grade students in Serbia is influenced by SES, but also because
higher-order cognitive skills might be crucial for effective learning and
knowledge acquisition in later stages of education. It implies the necessity to improve
school practices in order to achieve more equitable educational outcomes.У литератури је више пута указано на постојање корелације између
социоекономског статуса (СЕС) ученика и њиховог постигнућа из различи-
тих наставних предмета. На основу података из истраживања TIMSS 2023,
у овом раду смо испитивали корелацију између СЕС-а и постигнућа учени-
ка четвртог разреда из Србије (N = 4041) на тесту из математике. Посебно
нас је занимало да ли се корелација разликује у односу на различите ког-
нитивне домене: чињенично знање, примена знања и закључивање. Резул-
тати показују умерену корелацију између СЕС-а и укупног постигнућа на
тесту из математике (r = .437, p < .01), као и између СЕС-а и појединачних
домена: чињенично знање (r = .415), примена знања (r = .432) и закључи-
вање (r = .441). Статистичка значајност разлика у корелацијама потврђена
је коришћењем Фишерове з-трансформације. Налази указују да је СЕС јаче
повезан са решавањем задатака који захтевају виши ниво когнитивног
ангажовања. Ови резултати су забрињавајући како због тога што указују
на то да је постигнуће у математици под утицајем друштвеног положаја
ученика, тако и због тога што виши когнитивни нивои могу бити кључни
за ефикасно учење у каснијим фазама школовања. Резултати имплицирају
потребу за унапређивањем образовних пракси како би се постигли правич-
нији образовни исходи.Book of abstract November 7–8, 2025, Jagodina, Serbi
Jasnoća nastave kao moderator odnosa socioekonomskog statusa i postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka u istraživanju TIMSS 2023
No full textИстраживање TIMSS пружа увид у ниво образовних постигнућа ученика широм света и
представља важан индикатор квалитета образовних система земаља из којих долазе. На
основу резултата студије TIMSS 2023 за Србију, у којој је учествовало 4349 ученика, истраживали
смо значај ученичке перцепције јасноће наставе за однос између социоекономског статуса
и постигнућа на тестовима из математике и природних наука. Прецизније, анализирали смо
модел у коме је социоекономски статус (енг. Home Socioeconomic Status) независна варијабла,
перципирана јасноћа наставе (енг. Instructional clarity) из математике и природних наука
модератор, а постигнуће на одговарајућем тесту зависна варијабла. Резултати показују да постоји
умерена веза између социоекономског статуса и постигнућа из математике и природних наука,
те да анализирани модел објашњава 22,08% варијансе постигнућа из математике и 22,25% из
природних наука. Интеракција између социоекономског статуса и ученичке перцепције јасноће
наставе значајно доприноси овом објашњењу. Наиме, како у случају математике, тако и у случају
природних наука, веза између социоекономског статуса и постигнућа постаје јача када ученици
перципирају наставу као мање јасну. Ови налази указују на важност заступљености пракси
које доприносе томе да настава буде јаснија, попут прилагођавања комуникације у одељењу
и повезивања наставних садржаја са искуствима различитих ученика. На тај начин се може
ублажити утицај друштвеног положаја на школски успех ученика и осигурати равноправнији
образовни развој.Istraživanje TIMSS pruža uvid u nivo obrazovnih postignuća učenika širom sveta i
predstavlja važan indikator kvaliteta obrazovnih sistema zemalja iz kojih dolaze. Na
osnovu rezultata studije TIMSS 2023 za Srbiju, u kojoj je učestvovalo 4349 učenika, istraživali
smo značaj učeničke percepcije jasnoće nastave za odnos između socioekonomskog statusa
i postignuća na testovima iz matematike i prirodnih nauka. Preciznije, analizirali smo
model u kome je socioekonomski status (eng. Home Socioeconomic Status) nezavisna varijabla,
percipirana jasnoća nastave (eng. Instructional clarity) iz matematike i prirodnih nauka
moderator, a postignuće na odgovarajućem testu zavisna varijabla. Rezultati pokazuju da postoji
umerena veza između socioekonomskog statusa i postignuća iz matematike i prirodnih nauka,
te da analizirani model objašnjava 22,08% varijanse postignuća iz matematike i 22,25% iz
prirodnih nauka. Interakcija između socioekonomskog statusa i učeničke percepcije jasnoće
nastave značajno doprinosi ovom objašnjenju. Naime, kako u slučaju matematike, tako i u slučaju
prirodnih nauka, veza između socioekonomskog statusa i postignuća postaje jača kada učenici
percipiraju nastavu kao manje jasnu. Ovi nalazi ukazuju na važnost zastupljenosti praksi
koje doprinose tome da nastava bude jasnija, poput prilagođavanja komunikacije u odeljenju
i povezivanja nastavnih sadržaja sa iskustvima različitih učenika. Na taj način se može
ublažiti uticaj društvenog položaja na školski uspeh učenika i osigurati ravnopravniji
obrazovni razvoj.TIMSS 2023: резултати и импликације : књига резимеа / 32. Научна конференција “Педагошка истраживања и школска пракса
Senzorno-motorički izazovi kod dece oštećenog sluha: pregled istraživanja
No full textSenzorna obrada i motoričke funkcije kod dece oštećenog sluha predstavljaju
kompleksnu istraživačku oblast koja zahteva multidisciplinarni pristup, ali često nije u
fokusu naučnih istraživanja. Ovaj rad istražuje uticaj senzorne obrade na motoričke
funkcije gluve i nagluve dece, izazove sa kojima se susreću u svakodnevnom životu, kao
i značaj rane dijagnostike i intervencije. Senzorno procesiranje igra ključnu ulogu u
razvoju motoričkih veština i aktivnom učešću u svakodnevnim aktivnostima. Deca koja
imaju teškoće u ovom procesu suočavaju se sa različitim izazovima koji mogu negativno
uticati na njihov razvoj i svakodnevni život. Cilj rada bio je analiza postojećih istraživanja
o senzornim i motoričkim karakteristikama gluve i nagluve dece, kao i identifikovanje
ključnih oblasti u kojima se ta deca susreću sa teškoćama. U analizu su uključeni
istraživački radovi objavljeni između 2014. i 2024. godine, fokusirani na gluvu i nagluvu
decu i adolescente. Rezultati istraživanja sugerišu da deca oštećenog sluha uglavnom
imaju lošije senzorno procesiranje u odnosu na svoje vršnjake urednog sluha. Posebno
su uočene razlike u ravnoteži i motoričkim veštinama između gluve i nagluve dece i dece
urednog sluha. Problemi sa kojima se susreću deca oštećenog sluha mogu se pripisati
uslovima auditivne deprivacije i propratnim vestibularnim teškoćama. Iako nalazi
istraživanja nisu jednoznačni po pitanju uticaja korišćenja slušnih aparata ili kohlearnog
implanta na motoričke sposobnosti dece oštećenog sluha, naglašava se kako rana
intervencija i pravovremeni tretman mogu doprineti poboljšanju senzornog procesiranja
i razvoju motoričkih sposobnosti, kao i prevenciji dugoročnih smetnji. U zaključku se
ističe značaj ranog prepoznavanja i intervencija koje su prilagođene individualnim
potrebama dece, sa fokusom na senzorne i motoričke aspekte njihovog razvoja. Buduća
istraživanja treba da obuhvate longitudinalne pristupe i razvoj normativnih protokola za
procenu i rehabilitaciju dece oštećenog sluha i povezanim senzornim poremećajima.Zbornik rezimea: Stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije,
Zlatibor, 06-09. februar 2025
Udžbenici u Srbiji između dva svetska rata
No full textU radu se razmatra status udžbenika za osnovne škole u Srbiji između dva svetska rata, s obzirom na istorijski
razvoj produkcije udžbenika u Srbiji, obrazovnu politiku između dva svetska rata i na pedagošku praksu koja
se oblikovala u okvirima pokreta za radnu školu. U prvom delu rada sagledan je razvoj produkcije udžbenika
za osnovne škole u Srbiji kroz sedam perioda, potom se čini osvrt na razdoblje između dva svetska rata, koje
karakteriše nedovoljno definisan status udžbenika, kao i pokušaji isključivanja udžbenika iz nastavne prakse. U
trećem delu je na primeru rada ogledne škole sagledana nastavna praksa u Srbiji između dva rata, koja je realizovana
prema principima radne škole i uz minimalno korišćenje udžbenika. U zaključku je istaknuto da nastava
organizovana po prinicipima radne škole može da posluži kao podsetnik da su udžbenici, pre svega, nastavna
sredstva, a da je pedagoška kompetentnost nastavnika temelj kvalitetne nastave u kojoj se razvijaju potencijali i
neguju interesovanja svakog učenika
Emergent literacy development: home environment and parental behavior
No full textДруштвено-економски и културни развој једне државе у савременом свету значајно обликује функционална писменост њених становника. Будући да се базичне вештине функционалне писмености стичу кроз подстицање ране писмености, циљ нашег истраживања био је да се испита развој ране писмености са аспеката карактеристика кућног окружења, као и са аспекта понашања деце и понашања/пракси родитеља. У истраживању су учествовала 132 родитеља из Београда чија су деца старости од три године до пет година. Примењен је композитни упитник. За анализу података коришћена је дескриптивна статистичка анализа и експлоративна статистичка обрада. Резултати показују да већина родитеља чита заједно са својим дететом, али су налази потврдили и негативан тренд коришћења ресурса дечијих библиотека. Потврђено је да деца проводе доста времена, на дневном нивоу, испред екрана. Такође, налази указују на то да управо модели понашања родитеља – који садрже различите облике приступа читању и писању током свакодневних активности, имају пресудну улогу у процесу подстицања различитих облика ране писмености. У закључку су дате препоруке, најпре креаторима образовних политика, у вези са конципирањем програма за подстицање развоја ране писмености, који су намењени како родитељима, тако и кључним актерима система образовањ
Local education policy design: analysis and methodological framework
No full textЦиљ рада је да се развије аналитичка матрица за систематско проучавање локалних образовних политика у Републици Хрватској. Концептуализацијом кључних димензија образовних политика, дефинише се оквир за анализу стратешких докумената, планова развоја и одлука које доносе јединице локалне самоуправе. Предложена аналитичка матрица заснива се на квалитативној анализи садржаја и омогућава кодирање и интерпретацију аспеката, као што су финансирање, управљање школама, учествовање заинтересованих страна и образовни приоритети. Структура матрице је осмишљена тако да обезбеди упоредивост података и да олакша идентификацију образаца у креирању и спровођењу образовних политика. Развијени методолошки алат пружа истраживачима и креаторима политика систематски приступ анализи локалних образовних политика, нудећи дубљи увид у њихове карактеристике и изазове. Као резултат тога, студија доприноси унапређивању истраживања и праксе у области образовне политике.This paper aims to develop an analytical matrix for the systematic study of local education
policies in Croatia. By conceptualizing key dimensions of education policies, it defines a
framework for analyzing strategic documents, development plans, and decisions made by
local government units. The proposed analytical matrix is based on qualitative content analysis
and enables the coding and interpretation of aspects such as funding, school management,
stakeholder participation, and educational priorities. The structure of the matrix is designed
to ensure data comparability and to facilitate the identification of patterns in the creation and
implementation of education policies. The developed methodological tool provides researchers
and policymakers with a systematic approach to analyzing local education policies, offering
deeper insights into their characteristics and challenges. As a result, the study contributes to
advancing research and practice in the field of education policy
Nothing succeeds better than success itself
No full textNajbolji prediktor postignuüa darovitih i akademski uspešnih učenika jeste njihovo
samopouzdanje. U radu se razmatraju moguünosti za korišüenje blagotvornog dejstva doživljavanja uspeha u razvoju
sposobnosti, talenata i kreativnosti. Date su preporuke kako podsticati samopouzdanje i samostalnost darovitih
učenika da prevaziđu prepreke na koje nailaze u razvoju znanja i veština potrebnih za visoka postignuüa. Integrisale
smo veü poznate strategije i predložile nove, sa idejom da primenimo personalizovani pristup učenicima u zavisnosti
od toga koliko im je data situacija važna i relevantna za njihov individualni razvoj. Definisane su strategije čiju
efikasnost treba ispitati kroz akciono istraživanje: Mogu da savladam zadatak (samopouzdanje na osnovu pSelf-confidence is the best predictor of achievement of gifted and academically successful
students. The paper discusses the possibilities for using the beneficial effect of experiencing success in developing
abilities, talents, and creativity. Recommendations are given on how to encourage the independence and selfconfidence of gifted students to overcome obstacles they encounter in mastering the knowledge and skills they need
for high achievements. We integrated known strategies and proposed new ones, with the idea of applying a
personalized approach to students depending on how important the given situation is for them and relevant to their
development. Strategies whose effectiveness should be examined through action research are defined: I can master
the task (self-confidence based on previously achieved success); I know how (and I am constantly learning) and why
I do it (I have goals that I develop and change)
Fostering social acceptance of students with developmental difficulties in vocational secondary school classes
No full textCilj istraživanja je da ispitamo koje prakse za podsticanje socijalne prihvaćenosti učenika nastavnici vrše u kontekstu inkluzivnog obrazovanja. Uzorak je obuhvatio 50 nastavnika iz sedam srednjih stručnih škola u Srbiji, koje se razlikuju po područjima rada. Primenjen je upitnik u kojem je od nastavnika traženo da opišu kako podstiču socijalnu prihvaćenost učenika koji imaju teškoće u razvoju. U obradi podataka korišćena je kvalitativna tematska analiza sadržaja, u okviru koje su izdvojene sledeće teme: pozitivan stav nastavnika prema učenicima koji imaju teškoće u razvoju; podrška u procesu učenja i senzibilizacija učenika. Nalazi ukazuju na to da nastavnici prepoznaju važnost socijalne komponente inkluzivnog obrazovanja i da su njihove prakse u skladu sa ključnim principima ovog procesa. Stoga uspevaju da pronađu rešenja za različite izazove u inkluzivnoj nastavi i postignu željene ciljeve na sledeće načine: negovanjem pozitivnog odnosa prema učenicima kroz otkrivanje očuvanih potencijala, stvaranje prilika za učenje i napredovanje, kao i kroz spremnost na profesionalni razvoj i saradnju. To se postiže pridavanjem pažnje senzibilizaciji učenika kroz razvoj socijalnih veština i podsticanje prosocijalnog ponašanja kao i primenom saradničkog učenja, individualizacije i različitih strategija motivacije u nastavi, kako bi se podstaklo kognitivno napredovanje i socijalna prihvaćenost pojedinih učenika. Stoga bi bilo korisno da škole i obrazovni sistem podstaknu nastavnike da stečena iskustva i isprobana rešenja obrazovanja kontinuirano razmenjuju kroz različite oblike stručnog usavršavanja, zajedničko učenje i saradnju. U budućim istraživanjima iz ove oblasti trebalo bi ispitati veći broj nastavnika, primeniti i druge kvalitativne metode, poput intervjua, fokus grupa i sistematskog posmatranja, kao i uključiti različite aktere kako bi se dobio sveobuhvatniji uvid u nastavne prakse.The aim of the study is to examine the practices that teachers use for encouraging social acceptance of students in the context of inclusive education. Fifty teachers from seven vocational high schools of various profiles in Serbia were asked to participate in a questionnaire in which they described the ways they encourage the social acceptance of students with developmental difficulties. Data processing was conducted through qualitative thematic content analysis, focusing on the following themes: the teachers' positive attitudes toward students with developmental difficulties, support in the learning process, and the sensitisation of students. The findings indicate that the teachers recognise the importance of the social component of inclusive education, that their practices align with the key principles of this process, and that they succeed in finding solutions to the various challenges posed by inclusive teaching in order to achieve the intended outcomes. They nurture positive relationships with their students by unlocking their latent potential, creating opportunities for learning and progress, and demonstrating a willingness to engage in professional development and collaboration. The teachers pay attention to student sensitisation through the development of social skills and the encouragement of prosocial behaviour. They apply cooperative learning, individualisation, and various motivational strategies in their teaching practice so as to stimulate cognitive progress and the social acceptance of individuals. This study suggests that it would be advisable for schools and the educational system as a whole to encourage teachers to regularly share their experiences and tried-and-tested solutions in the inclusive education process through various forms of professional development, such as collaborative learning and cooperation. Future research in this field should involve a larger number of teachers, apply other qualitative methods such as interviews, focus groups and systematic observation and include diverse stakeholders in order to gain a more comprehensive insight into teaching practices
What Stimulates Environmental Identity of Students with High Environmental Literacy -Teachers' Perspective
No full textEnvironmental problems of Serbia are prominent and various: The European Environment Agency (2023) attributed 14800 of premature deaths to PM 2.5 particles solely, with an overall population of 1.7 million; only 14.8% of wastewater gets treated (NALED, 2023); and over 3000 unsanitary landfills. The environmental threats have inspired the authors of the present study to explore the key school practices that facilitate environmentally friendly behaviors of students. The study relies on two constructs, environmental literacy (EL) and environmental identity (EI), both incorporating pro-environmental behavior. EL is the goal of environmental education, and its paramount real-world measure is what people do regarding nature (Disinger & Roth, 1992). In the present study, EL operationalization relies on the framework developed for the purpose of national survey in the USA (Mc Beth et al., 2008), that has previously been piloted in Serbia (Marušić Jablanović et al., 2022). It distinguishes four components of EL with belonging subcomponents: (1) ecological knowledge, (2) environmental affect (verbal commitment, environmental sensitivity and environmental feelings), (3) actual commitment (pro-environmental behavior) and (4) cognitive skills (identification of environmental problems, analysis of the environmental problems and action planning).
EI refers to an individual's sense of connection to the nonhuman natural environment and to the belief that environment is an important part of self; it is reflected in our nature-related values and behaviors. It is based on history, emotional attachment and likeness (Clayton, 2003). The EI can be more or less prominent, and the basic criterion to recognize it is simple feeling of care about the environment (Kals & Ittner, 2003). The authors perceive EL and EL as overlapping to a large degree, they both include sensitivity and care, sense of responsibility, pro-environmental values, sense of responsibility and participation. (Marušić Jablanović et al., under revie). This overlap of the constructs is embedded in the methodology of the project which generated the results we are presenting. Its first phase intended to measure EL of the 7th grade students of Serbia elementary schools (N=877, from 47 classes, each from different schools). The total EL score was 147.93, and the scores for knowledge were 37.85, 44.11 for affect, 25.97 for cognitive skills, 40.01 for behavior (Blagdanić et al., 2024). All the scores are moderate, but cognitive skills score remains under the scale average, while affect reaches the highest values of moderate specter (reference values according to Mc Beth et al, 2011). In the second phase of the project, the Ecological Identity is investigated further using qualitiative methodology. The part of the results will be presented in this paper.
The data on the EI of the students attending classes with the highest EL were presented in a previous study (Marušić Jablanović et al., under review). While elaborating on their overall attitude towards nature students presented sensitivity for the qualities of nature, sense of concern and care for it and critical attitude towards the inappropriate behaviors of others. In a private context, students emphasize spending time with important others in the beautiful natural sites, contact with jeopardized nature and witnessing inappropriate behaviors of individuals as incentives for their highly positive attitude towards the environment. In the school context, students emphasize teachers as role models, the lectures presenting beauty of nature and the threats it faces, as well as activities in the school yard- collecting garbage and planting, and place based learning examples like walk with teachers near the lake and discussing its characteristics
Methodology, Methods, Research Instruments or Sources Used
Classes which participated at the aforementioned quantitative phase were ranked, in order to select the participants for phase two. In this phase, qualitative data were gathered using an open-ended questionnaire and group interviews with the students from the best participating schools. In that way, we were able to hear their voice on the experiences, role models and activities they recognize as the most influential for their overall attitude towards nature – the data were briefly described above. Besides investigating the students EI, we interviewed the teachers they have mentioned as the most influential for their overall attitude towards nature. The data obtained from the teachers of the best performing classes will be presented in this paper. The aim of the paper is to explore the segments of these teachers’ environmental identity, as well as practices they find stimulating for environmental identity of their students. Particularly, our goal was to present the teachers’ perceptions of the selected classes, their singularities, attitudes, affects toward nature and environmental sustainability. We also intended to describe teachers understanding of their own role regarding nature – if they perceived themselves as nature loving persons, and nature protectors.
The data were collected from October 2023 till January 2024. In that period researchers had a chance to visit selected schools and conduct semi-structured in-depth interviews. The first selected school is situated in a small multicultural town in the north of Serbia, characterized by a developed agricultural sector, having environmental challenges, as other urban areas in the country. The second school is located in Southern Serbia, in a city center, with various environmental problems, such as air pollution and insufficient infrastructure for waste management. Six teachers participated in the interviews – two class teachers, two biology teachers, a teacher of technical education and a chemistry teacher. During data processing, a coding scheme has been developed by two independent groups of researchers. The process was deductive and inductive, based on our previous theoretical insights and empirical evidence.
Conclusions, Expected Outcomes or Findings
Teachers stressed the importance of different projects with intense activity and initiative of students, and opportunity to cooperate with colleagues from other schools and countries. They also stressed the importance of collaboration between the teachers of first cycle of elementary school (class teachers, class 1-4) and teachers of second cycle (subject teachers, class 5-8), and subject acknowledge the contribution of the work of class teachers. Regarding teaching methods in environmental education, teachers find that discussing various environmental problems prevailing in their surrounding ( air pollution, waste disposal…) and connecting teaching with everyday local and global environmental threats, bring success in developing the environmental identity of their students. Teachers are well informed on the local polluters, the activities of local environmental organizations, and they mention personal participation in the activities aiming to protect the environment. Nevertheless, teachers find that students from the classes with the highest EL were predisposed to learn on the environmental topics, which indicates that the family surrounding had been stimulating their EI. This is corroborated by the students’ descriptions of private life experiences