1242 research outputs found
Sort by
Attitudes of german language teachers towards lgbtiq+ individuals and the inclusion of queer content in primary and secondary schools – a pilot study
No full textУ раду се разматра значај и улога тематизације квир проблематике у настави немачког као страног језика у основним и средњим школама у Србији. Спроведено је квантитативно емпиријско истраживање са наставницима/ама немачког језика у Србији како би се испитали њихови ставови према ЛГБТИК+ популацији и њихова (не)спремност да прихвате тематизацију квир проблематике на часовима немачког језика. За потребе истраживања коришћена је преведена анкета из студије коју су реализовали Кипер и сарадници (2017). Премда је анкетирано 115 наставника/ца, узети су у обзир подаци само оних наставника/ца, који су анкету попунили у целости (n=68). Резултати статистичке анализе показали су да већина наставника/ца има релативно неутралан став према ЛГБТИК+ популацији и да ставови о укључивању квир садржаја варирају у зависности од брачног статуса и старости испитаника/ца. Квалитативном анализом одговора издвојени су аргументи за реализовање и против реализовања родно сензитивне наставе. С тим у вези су актуелност теме, заштита од насиља и дискриминације, као и развој емпатије. У контрааргументе се убрајају образложења попут: недовољна подршка наставном кадру, могуће негативне реакције родитеља и идеолошка неслагања.This paper examines the significance and role of thematizing queer issues in teaching German
as a foreign language in primary and secondary schools in Serbia. A quantitative empirical
study was conducted with German language teachers in Serbia to explore their attitudes
towards the LGBTIQ+ population and their (un)willingness to incorporate queer topics into
German language lessons. For the purposes of the research, a translated survey from the study
by Küpper et al. (2017) was used. Out of 115 surveyed teachers, data were considered only
from those who fully completed the survey (n=68). The results of the statistical data analysis
revealed that most teachers hold relatively neutral attitudes toward the LGBTIQ+ population,
and their views on including queer content vary depending on the marital status and age of
the respondents. A qualitative analysis of the responses highlighted arguments both for and
against implementing gender-sensitive teaching. Arguments in favor include the relevance of
the topic, protection against violence and discrimination, and the development of empathy.
Counterarguments include insufficient support for teaching staff, potential negative reactions
from parents, and ideological disagreements
Ефективне антибулинг интервенције : приручник за школско особље
No full textИскуство насиља, посебно у детињству, може имати бројне последице
по физичко и ментално здравље деце, утицати на образовне исходе
и потенцијал да напредују. Школско особље, наставници и стручни
сарадници, налазе се у изазовној позицији да на вршњачко насиље
правовремено и адекватно реагују и кад су у могућности превенирају
насиље у школском окружењу. Булинг, као специфичан облик вршњачког
насиља, захтева од школског особља сензибилисан приступ, како у
погледу правилног препознавања карактеристика које чине један
инцидент булингом, тако и у погледу стварања предуслова за развој
школске климе и вршњачких односа који подстичу просоцијално
понашање, а дестимулишу вршење булинга. Стога су током претходног
периода развијане бројне антибулинг стратегије које су се показале
ефективним у превенирању и реаговању на булинг.
Приручник Ефективне антибулинг интервенције: приручник за наставнике настао је у оквиру пројекта „Подршка системском одговору на
вршњачко насиље: израда приручника за школско особље о ефективним
антибулинг интервенцијама“ који финансира Кабинет министарке
без портфеља задужене за координацију активности у области родне
равноправности, спречавања насиља над женама и економског и
политичког оснаживања жена, а који реализује ЦЕПОРА – Центар
за позитиван развој деце и омладине. Општи циљ пројекта односи
се на унапређење компетенција школског особља за реаговање на
булинг и пружање подршке учесницима булинга. Специфични циљеви
пројекта усмерени су на јачање знања школског особља о савременим
приступима и ефективним антибулинг интервенцијама, као и подизање
нивоа обавештености запослених у свим основним школама у Србији
о моделима добре праксе у домену реаговања на булинг и пружања
подршке учесницима булинга.
8
Приручник Ефективне антибулинг интервенције: приручник за
наставнике је намењен основним школама, односно наставницима
предметне и разредне наставе, као и стручним сарадницима основних
школа у Србији који описане стратегије антибулинг деловања могу
спроводити у својим школама у настојању да креирају позитивно
школско окружење.
Приручник састоји се од пет делова. У првом делу, Савремени поглед на
булинг, изнет је сажет преглед литературе о основним карактеристикама
и начинима испољавања булинга, облицима булинга, улогама учесника
булинга, као и неки подаци о заступљености овог феномена, а што чини
солидну полазну основу за препознавање појединачних инцидената
који ће се окарактерисати као булинг. Други део приручника посвећен је
приказу актуелног нормативног оквира за реаговање на булинг и пружање
подршке учесницима булинга. У трећем делу приручника излажу се
основне идеје савремених антибулинг стратегија, које смо груписали у
две велике групе: проактивни и реактивни приступи. Посебан сегмент
овог дела чине примери антибулинг програма који су се показали као
ефикасни и ефективни инструменти у суочавању са овим сложеним
друштвеним феноменом. У питању су програми који комбинују елементе
проактивног и реактивног приступа проблему булинга у школском
окружењу. У четвртом поглављу приручника описан је постојећи оквир
за превенирање и реаговање на булинг у основним школама у Србији.
Завршни део водича усмерен је на сумирање и извођење закључака
и препорука о ефективним проактивним и реактивним антибулинг
стратегијама које је могуће имплементирати у школама. Приручник би
требало да, кроз описе одабраних антибулинг стратегија, наставницима
и стручним сарадницима, служи као каталог интервенција које успешно
могу примењивати у оним случајевима када дође до инцидента који
се може окарактерисати као булинг, кад постоји велика вероватноћа
да ће до булинга доћи или када желе да креирају школску климу која
дестимулише ученике да учествују у булингу.Публикација је настала у склопу
пројекта „Подршка системском
одговору на вршњачко
насиље: израда приручника за
школско особље о ефективним
антибулинг интервенцијама“
чији је носилац ЦЕПОРА –
Центар за позитиван развој деце
и омладине.
Овај пројекат подржан је од
стране Кабинета министарке
без портфеља задужене за
координацију активности у
области родне равноправности,
спречавања насиља над
женама и економског и
политичког оснаживања жена.
Мишљење које је изнето у
овој публикацији је мишљење
аутора и не представља нужно и
мишљење Кабинета
A bibliometric and meta-analytic review of the impact of moocs in higher education
No full textМасовни отворени онлајн курсеви (МООК) предмет су све веће пажње у високом образовању. У овом раду представљен је систематски библиометријски и метааналитички преглед утицаја масовних отворених онлајн курсева на исходе учења. Библиометријском анализом издвојене су кључне теме, док је метаанализом извршена синтеза налаза зарад пружања свеобухватног увида. Анализом 116 публикација из базе података Скопус (енгл. Scopus) добијена је слика концептуалне структуре и нових тема. Даљом анализом 12 експерименталних студија процењени су ефекти масовних отворених онлајн курсева на стварно учење, доживљено учење и задовољство. Анализом података помоћу софтвера OpenMEE израчунате су просечне разлике по студијама, као и графикони распона поузданости и пристрасност објављивања. Резултати указују на значајан утицај масовних отворених онлајн курсева на исходе учења, са укупном величином ефекта од 0,683 (велики ефекат). У случају стварног учења, ефекат је био велики (0,847), док су за доживљено учење (0,354) и задовољство (0,284) добијени ефекти средње величине. Налази потврђују да масовни отворени онлајн курсеви могу битно да допринесу побољшању исхода учења у високом образовању. Закључује се да наведене разнолике утицаје на различите димензије учења треба узети у обзир како при теоријском, тако и приликом реализовања масовних отворених онлајн курсева. Налази ове студије могу битно да допринесу развоју наставних планова и програма, наставних пракси и институционалних политика са циљем делотворног примењивања масовних отворених онлајн курсева у домену високог образовања.Massive Open Online Courses (MOOCs) have gained increasing attention in higher education.
This study presents a systematic review using bibliometric analysis and meta-analysis to
examine the impact of MOOCs on learning outcomes. Bibliometric analysis identifies key
themes, while meta-analysis synthesizes findings for a comprehensive understanding. A total of
116 publications from the Scopus database were analyzed to visualize the conceptual structure
and emerging themes. Twelve experimental studies were further examined to assess MOOCs'
effects on Actual Learning, Perceived Learning, and Satisfaction. Data analysis using OpenMEE
calculated aggregate mean differences, forest plots, and publication bias. Results show that
MOOCs significantly impact learning outcomes, with an overall effect size of 0.683 (strong).
Specifically, Actual Learning had a strong effect (0.847), while Perceived Learning (0.354) and
Satisfaction (0.284) had moderate effects. These findings confirm that MOOCs can significantly
improve learning outcomes in higher education. The study concludes that both the theoretical
development and practical implementation of MOOCs should consider these differentiated
impacts across learning dimensions. The findings of this study are expected to offer meaningful
pedagogical contributions to curriculum development, instructional practices, and institutional
policies aimed at enhancing the effective integration of MOOCs in higher education setting
The relationship between student engagement in school and teachers' disciplinary techniques
No full textAngažovanost učenika u školi je multidimenzionalni konstrukt, koji uključuje bihejvioralnu, emocionalnu i kognitivnu komponentu. Ovaj konstrukt se, pored brojnih drugih faktora, povezuje sa nizom pozitivnih razvojnih ishoda koji mogu biti u funkciji prevencije različitih vidova problema u ponašanju. U skladu sa tim, savremena naučna nastojanja usmerena su na identifikovanje faktora koji mogu doprineti unapređenju angažovanosti učenika u školi, među kojima posebno mesto zauzimaju tehnike disciplinovanja koje nastavnici koriste. Stoga je osnovni cilj ovog istraživanja ispitivanje povezanosti tehnika disciplinovanja koje nastavnici koriste i nivoa angažovanosti učenika u školskim aktivnostima. Uzorak je činilo 860 učenika oba pola iz šest srednjih škola sa teritorije grada Beograda. Za prikupljanje podataka korišćene su dve skale – Skala angažovanosti učenika i Skala pozitivnih i kažnjavajućih tehnika disciplinovanja, koje su deo obuhvatnog instrumenta „Delaver skala školske klime“. Rezultati pokazuju da nivo školske angažovanosti učenika obuhvaćenih uzorkom varira u zavisnosti od tehnika disciplinovanja koje učenici ocenjuju da ih nastavnici koriste, odnosno utvrđena je snažna povezanost između percepcije primene pozitivnih tehnika disciplinovanja i višeg nivoa angažovanosti učenika, te nešto slabija povezanost između primene kažnjavajućih tehnika disciplinovanja i nižeg nivoa angažovanosti učenika. Pored navedenog, utvrđeno jeda su tehnike disciplinovanja značajan prediktor nivoa angažovanosti učenika u školi. U skladu sa dobijenim nalazima, u zaključku su izvedene preporuke za unapređenje nivoa angažovanosti učenika u školskim aktivnostima, i to u kontekstu prevencije problema u ponašanju učenika.Student engagement in school is a multidimensional construct that includes behavioral, emotional, and cognitive components. This construct, alongside numerous other factors, is associated with a range of positive developmental outcomes that can serve to prevent various behavioral problems. Accordingly, contemporary research focuses on identifying factors that may enhance student engagement in school. One of the most important among these factors are the techniques the teachers use to instil and maintain discipline. The primary aim of this research is to examine the relationship between these disciplinary techniques and the level of student engagement in school activities. The sample consisted of 860 students of both genders from six secondary schools in Belgrade. Data collection used two scales: the Student Engagement Scale and the Scale of Positive and Punitive Disciplinary Techniques, which are part of the comprehensive Delaware School Climate Survey. The findings indicate that the level of student engagement in school varies depending on the disciplinary techniques that students perceive teachers are using. Specifically, a strong correlation was found between the perception of positive disciplinary techniques and higher levels of student engagement, while a somewhat weaker correlation was identified between punitive disciplinary techniques and lower levels of engagement. Furthermore, disciplinary techniques were identified as significant predictors of student engagement in school. Based on these findings, recommendations for improving the level of student engagement in school activities are provided in the conclusion, particularly for the purpose of preventing student behavioral problems
Digital competences of lsp teachers in higher education research: a review of current research
No full textThe aim of this paper is to present findings from international research on the digital competencies of university teachers teaching foreign languages for specific purposes and their use of technology in the teaching process. The study employed a literature review using the Web of Science (WOS) and SCOPUS electronic databases. The purpose of this review is to provide the scholar community with a current overview of digital competence research from 2020 to 2024 (a five-year period) in the context of higher education regarding the definition of digital competence, dimensions used to evaluate digital competence, research purposes, methodologies, and results and limitations. Results reveal that while there is a growing recognition of the need for digital competence among LSP teachers, inconsistencies in definitions, frameworks, and assessment tools hinder the development of cohesive policies and professional development strategies. Recommendations emphasize the need for targeted interventions, institutional support, and fostering communities of practice to ensure the sustainable integration of digital competence into LSP courses.Zbornik radova sa Šeste međunarodne konferencije
Društva za strane jezike i književnosti Srbij
Motivacija i postignuće učenika četvrtog razreda iz prirodnih nauka: TIMSS 2023 u Srbiji
No full textМотивациона уверења ученика и доживљај самоефикасности доследно се потврђују као важни
чиниоци који утичу на школско постигнуће. Студије засноване на теорији самоодређења
показују да аутономна мотивација позитивно утиче на доживљај самоефикасности, јер
интринзично мотивисани ученици теже да развијaју јача уверења у своју способност да
остваре успех. Резултати истраживања у оквиру социокогнитивне теорије потврђују да је
доживљај самоефикасности ученика повезан са њиховим академским постигнућем. С обзиром
на то да резултати лонгитудиналних истраживања указују на забрињавајући тренд опадања
мотивације ученика за учење природних наука током школовања, циљ истраживања је да
се идентификују и опишу мотивациони профили ученика четвртог разреда основне школе,
засновани на разликама у интринзичној мотивацији и доживљају самоефикасности у настави
природних наука. Применом секундарних анализа података добијених помоћу упитника
за ученике и теста знања из природних наука у студији TIMSS 2023 у Србији, испитивани су
структура мотивационих профила, њихови односи са постигнућем и заступљеност ученика
различитог пола. Узорак је чинило 4349 ученика четвртог разреда (2176 девојчица) основних
школа у Србији. Анализом латентних профила (енг. Latent profile analysis-LPA) идентификована су
четири мотивациона профила ученика, које одликују различити нивои интринзичне мотивације
и самоефикасности. Показало се да су високо мотивисани ученици, који изражавају виши ниво
доживљаја самоефикасности, успешнији од ученика код којих су установљене ниже вредности
ових варијабли. Највише укупно постигнуће и постигнуће у три когнитивна домена (познавање
чињеница, примена и резоновање) остварили су високо мотивисани ученици који имају веома
изражен доживљај самоефикасности. Мада је утврђена значајна повезаност између пола
ученика и припадности датим профилима, разлике у заступљености девојчица и дечака нису
велике. Налази истраживања сугеришу да наставници треба да примењују наставне стратегије
којима се унапређују компетенције и доживљај самоефикасности ученика, попут постављања
изазовних циљева, давања повратних информација које повезују резултате успеха са трудом
ученика, као и применом различитих модела вршњачког учења. Из угла теорије самоодређења,
оваквим поступцима у настави могу се подстицати аутономна мотивација и охрабрити ученици
да се ангажују током учења, јер ће учење доживети као пријатно и смислено. Такође, требало
би испитати допринос контекстуалних фактора мотивацији и доживљају самоефикасности код
ниско мотивисаних ученика, који изражавају низак доживљај самоефикасности и остварују
најниже постигнуће, што би подразумевало и реализовање истраживања методом посматрања
наставе природних наука у разреду.Motivacija i postignuće učenika četvrtog razreda iz prirodnih nauka: TIMSS 2023 u SrbijiMotivaciona uverenja učenika i doživljaj samoefikasnosti dosledno se potvrđuju kao važni
činioci koji utiču na školsko postignuće. Studije zasnovane na teoriji samoodređenja
pokazuju da autonomna motivacija pozitivno utiče na doživljaj samoefikasnosti, jer
intrinzično motivisani učenici teže da razvijaju jača uverenja u svoju sposobnost da
ostvare uspeh. Rezultati istraživanja u okviru sociokognitivne teorije potvrđuju da je
doživljaj samoefikasnosti učenika povezan sa njihovim akademskim postignućem. S obzirom
na to da rezultati longitudinalnih istraživanja ukazuju na zabrinjavajući trend opadanja
motivacije učenika za učenje prirodnih nauka tokom školovanja, cilj istraživanja je da
se identifikuju i opišu motivacioni profili učenika četvrtog razreda osnovne škole,
zasnovani na razlikama u intrinzičnoj motivaciji i doživljaju samoefikasnosti u nastavi
prirodnih nauka. Primenom sekundarnih analiza podataka dobijenih pomoću upitnika
za učenike i testa znanja iz prirodnih nauka u studiji TIMSS 2023 u Srbiji, ispitivani su
struktura motivacionih profila, njihovi odnosi sa postignućem i zastupljenost učenika
različitog pola. Uzorak je činilo 4349 učenika četvrtog razreda (2176 devojčica) osnovnih
škola u Srbiji. Analizom latentnih profila (eng. Latent profile analysis-LPA) identifikovana su
četiri motivaciona profila učenika, koje odlikuju različiti nivoi intrinzične motivacije
i samoefikasnosti. Pokazalo se da su visoko motivisani učenici, koji izražavaju viši nivo
doživljaja samoefikasnosti, uspešniji od učenika kod kojih su ustanovljene niže vrednosti
ovih varijabli. Najviše ukupno postignuće i postignuće u tri kognitivna domena (poznavanje
činjenica, primena i rezonovanje) ostvarili su visoko motivisani učenici koji imaju veoma
izražen doživljaj samoefikasnosti. Mada je utvrđena značajna povezanost između pola
učenika i pripadnosti datim profilima, razlike u zastupljenosti devojčica i dečaka nisu
velike. Nalazi istraživanja sugerišu da nastavnici treba da primenjuju nastavne strategije
kojima se unapređuju kompetencije i doživljaj samoefikasnosti učenika, poput postavljanja
izazovnih ciljeva, davanja povratnih informacija koje povezuju rezultate uspeha sa trudom
učenika, kao i primenom različitih modela vršnjačkog učenja. Iz ugla teorije samoodređenja,
ovakvim postupcima u nastavi mogu se podsticati autonomna motivacija i ohrabriti učenici
da se angažuju tokom učenja, jer će učenje doživeti kao prijatno i smisleno. Takođe, trebalo
bi ispitati doprinos kontekstualnih faktora motivaciji i doživljaju samoefikasnosti kod
nisko motivisanih učenika, koji izražavaju nizak doživljaj samoefikasnosti i ostvaruju
najniže postignuće, što bi podrazumevalo i realizovanje istraživanja metodom posmatranja
nastave prirodnih nauka u razredu.TIMSS 2023: резултати и импликације : књига резимеа / 32. Научна конференција “Педагошка истраживања и школска пракса
Razvijanje ekološke pismenosti i ekološkog identiteta učenika - koliko su "zeleni" nastavni programi u Srbiji, Sloveniji i Finskoj
No full textDeveloping environmental literacy and environmental identity are important goals of education in the modern world faced with numerous environmental challenges. The environmental orientation of a country's education system is evidenced by its curricula as important indicators of knowledge, pro-environmental attitudes, values, and behaviours that society wants to develop in young generations. The aim of the research was to examine, using a comparative analysis of the curricula for the younger primary-school age in Serbia, Slovenia, and Finland, to what extent they include incentives for the development of environmental literacy and environmental identity and whether these incentives are consistent and continuous. The analysed corpus consisted of the curricula for the compulsory subjects in which natural science content is studied in the mentioned countries. The analysis of the curricula was organised in relation to five categories created on the basis of the characteristics and components of environmental literacy and environmental identity. The highest representation of the category Knowledge and Understanding of Environmental Content is common to all three countries. Moral reasoning and students' affective attitude towards nature are more developed in Slovenian and Finnish curricula than in Serbia. A similar situation was identified relative to the training of students to research environmental issues and interpret the collected data. Incentives for the development of this ability appear more consistently and continuously in Slovenia and Finland, with a slightly higher presence in Finland, especially when it comes to critical thinking about environmental issues. Incentives for students' pro-environmental behaviour are not represented to the same extent in the analysed curricula, and differences were detected in terms of the indicators on which the focus is and the level of generality of the formulations that cover them. The obtained results indicate that there is room for progress in all these curricula in terms of encouraging the development of environmental literacy and ecological identity. In the context of Serbia, it would be desirable to create these incentives more thoughtfully and clearly, primarily through learning outcomes and educational standards, which would consequently influence not only teaching, but also textbooks and initial teacher education.Развијање еколошке писмености и еколошког идентитета значајни су циљеви образовања у савременом свету који се суочава са бројним еколошким изазовима. О еколошкој усмерености образовног система неке државе сведоче наставни програми, као важни показатељи знања, проеколошких ставова, вредности и понашања које друштво жели да развије код младих генерација. Циљ спроведеног истраживања био је да се упоредном анализом наставних програма за млађи основношколски узраст у Србији, Словенији и Финској сагледа у којој мери су у њима заступљени подстицаји за развој еколошке писмености и еколошког идентитета и да ли су ти подстицаји доследни и континуирани. Анализирани корпус чинили су наставни програми обавезних предмета у којима се изучавају садржаји природних наука у наведеним државама. Анализа наставних програма организована је у односу на пет категорија креираних на основу карактеристика и компоненти еколошке писмености и еколошког идентитета. Заједничко за све три државе је највећа заступљеност категорије Знање и разумевање еколошких садржаја. Морално резоновање и афективни однос ученика према природи развијенији су у словеначким и финским наставним програмима у односу на ситуацију у Србији. Слично је и са оспособљавањем ученика за истраживање еколошких питања и интерпретирање прикупљених података. Подстицаји за развој ове способности се у Словенији и Финској појављују доследније и континуирано, са нешто већом заступљености у Финској, посебно када је реч о критичком промишљању о еколошким питањима. Подстицаји за проеколошко понашање ученика нису заступљени у истој мери у анализираним наставним програмима, а разлике су детектоване у погледу индикатора на којима је фокус и нивоа општости формулација којима су обухваћени. Резултати до којих смо дошли указују да у свим наставним програмима постоји простор за напредак у подстицању развоја еколошке писмености и еколошког идентитета. У контексту Србије било би пожељно да се промишљеније и јасније креирају ови подстицаји, првенствено кроз исходе учења и образовне стандарде, а то би затим, последично, утицало не само на наставу већ и на уџбенике и иницијално образовање наставника
СОЦИАЛЬНОЕ ПРИЗНАНИЕ КАК ВАЖНЫЙ ФАКТОР РАЗВИТИЯ РЕБЕНКА
No full textThis paper examines the importance of social acceptance for a child's overall development. It underscores the positive developmental outcomes of social acceptance as well as the negative consequences of rejection on a child’s overall functioning. The importance of systemic support in establishing adequate conditions to foster social development and promote positive relationships with others in the various environments where the child grows up is highlighted.В данной работе рассматривается значение социального признания для общего развития ребенка. Подчеркиваются положительные результаты социального признания, а также негативные последствия отверженности для общего функционирования ребенка. Акцентируется важность системной поддержки в создании благоприятных условий для стимулирования социального развития и формирования позитивных отношений с окружающими в различных средах, в которых растет ребенок.Материалы
Всероссийской научно-практической
конференции с международным участием
Москва, РУДН, 28–29 марта 2025 г
Doprinos roditeljskih i motivacionih varijabli u predviđanju postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka u istraživanju TIMSS 2023
No full textУ раду смо настојали да одговоримо на два питања: 1) Да ли аспирације родитеља, њихове
перцепције о припремљености деце за полазак у школу и ангажованост у развојно-подстицајним
активностима на раном узрасту значајно предвиђају постигнућа ученика у три когнитивна
домена (знање, примена, резоновање) на TIMSS тесту из математике и природних наука?; 2) Да
ли самопоуздање и мотивација за учење математике и природних наука значајно доприносе
том предвиђању? У истраживању је учествовало 158 основних школа из Србије. Подаци су
прикупљени на узорку од 4349 ученика четвртог разреда и њихових родитеља. Хијерархијском
линеарном регресијом упоређена су два модела. Први модел је обухватио предикторе из
домена аспирација родитеља, њихових перцепција и њихове ангажованости у подстицању
језичке и нумеричке писмености на раном узрасту. Други модел је тестирао инкрементални
допринос додавањем мотивационих варијабли (самопоуздање и интринзична мотивација) у
предвиђењу постигнућа из математике и природних наука у три когнитивна домена. Резултати
показују да први модел објашњава 20% варијансе у постигнућу из математике и 16% варијансе
у постигнућу из природних наука. Коефицијенти мултипле корелације у другом моделу указују
на то да додавање мотивационих варијабли објашњава још око 13% варијансе у постигнућу
из математике и природних наука преко аспирација и перцепција родитеља. Како се Коенове
вредности налазе у оспегу између мале и средње величине ефекта, то подржава хипотезу о
значајном доприносу самопоуздања и интринзичне мотивације у предвиђању успеха када се
разматрају задаци из математике и природних наука у сва три когнитивна домена. Допринос
ових мотивационих варијабли је сличан и умерен у објашњавању постигнућа на TIMSS тесту из
математике и природних наука. Закључујемо да је потребно указати родитељима на важност
ране језичке и нумеричке писмености и ангажованости деце у подстицајним активностима на
раном узрасту, као и да учитељи могу да допринесу постигнућима ученика из математике и
природних наука тако што ће одговарајућим наставним поступцима оснажити самопоуздање
ученика и подстицати њихову интринзичну мотивацију.TIMSS 2023: резултати и импликације : књига резимеа / 32. Научна конференција “Педагошка истраживања и школска пракса
INFORMED CONSENT IN RESEARCH WITH CHILDREN: A PROPOSAL FOR EXAMINING RESEARCHERS’ PERSPECTIVES AND PRACTICES IN SERBIA
No full textSocial research involving children and adolescents has proven indispensable in illuminating the
youth’s experiences and informing policy development. However, ensuring young participants’ protection
through ethical research practices remains a critical challenge. Informed consent constitutes
one of the most frequently debated yet insufficiently clarified issues in this domain. Considering
that informed consent requires participants to understand what participation entails, this process
becomes complex when children’s comprehension is limited. In countries with official guidelines,
researchers can mostly rely on structured protocols. However, the absence of such guidelines in
Serbia has left researchers to be guided by ethics committees, personal responsibility, and individual
values. This study aims to (1) examine informed consent practices in social research involving
children and adolescents in Serbia, and (2) explore social scientists’ views on the qualities researchers
should demonstrate when obtaining consent. The research will be conducted in two phases.
Namely, a questionnaire survey of researchers who have published studies involving minors will
be followed by semi-structured interviews with selected participants. The survey will examine
sources of information, practical experiences, and perceptions of the consent process, whereas
the interviews will provide deeper insights into ethical decision-making and researchers’ views on
desirable skills and values. The findings are expected to reveal common practices, challenges, and
perspectives on obtaining consent in the absence of national guidelines. Ultimately, this study may
serve as an initial step toward developing official guidelines that would integrate international recommendations
while addressing the specific needs and realities of local research contexts