1242 research outputs found
Sort by
ANALYSIS OF (MAL)ADAPTIVE FORMS OF YOUTH IDENTITY DEVELOPMENT USING THE AGONISTIC SELF MODEL
No full textToday, the most influential in identity research is the two-cycle model, as an elaboration of Erikson’s initial model that includes the processes of exploration and commitment. The identified dimensions were used to derive more or less adaptive identity statuses. The goal of our research was to examine similarities and differences in the processes of identity construction between those who belong to adaptive and maladaptive statuses. In order to achieve this, we used the Model of Agonistic Self, according to which the sense of self is understood as the result of an order of voices, some of which represent important ideological stances and personal values, while some have the function of evaluators. Some ideologues are dominant, while others are suppressed as voices of resistance. Based on the application of the Dimensions of Identity Development Scale on a sample of 823 high school and college students (Mage = 18.34), those who achieved extreme values on at least three dimensions were selected for participation in the qualitative study (N = 13). We applied a deductive analysis to the data collected by the Interview for the Agonistic Self using a theoretical model of the agonistic self. Then we created individual reports based on it. A second interview was conducted, aimed at ensuring participant validation and supplementing individual reports. Finally, a cross-case analysis was conducted to observe the similarities and differences in the dynamics of the agonistic self of the participants. We found that in the majority of participants with adaptive forms of identity development, there is a stable dominance of the main ideologue and his coalition of voices. In some of them, there are many conflicts between powerful ideologues, and the main ideologist often respects opposing perspectives. In others, there is no conflict, while numerous opponents are permanently suppressed. In most of those with maladaptive profiles, there is a dominance of undermining evaluators and a conflict between evaluators and ideologues over influence on the main ideologue. Successful identity development requires the predominance of beliefs and values on which life goals are based over self-criticism and self-evaluation. The existence of a “non-democratic” adaptive profile suggests that a diversity of values and a democratic relationship between them are desirable, but do not appear to be necessary for a healthy sense of self.Knjiga rezimea: XXXI međunarodni naučni skup Empirijska istraživanja u psihologiji
28–30. mart 202
Mental Health Issues and Parenting Practice: Mediation of Family Connectedness
No full textParenting is recognized as one of the most important factors in the adjustment of children and
adolescents. Contemporary interpretations of the factors involved to the parenting practice emphasize
the importance of family connectedness as protective mechanism related to more parental involvement
and positive parenting, and less corporal punishment, inconsistent parenting and poor monitoring.The
aim of this study is to examine the relationship between patents’ mental health issues and positive and
negative parenting practice. Additionally, the study seeks to explore indirect relations between parents’
mental health issues, and positive and negative parenting practice with family connectedness as a
mediating factor. The sample consisted of 216 parents (82.1% female). Data on parents’ mental health
issues were assessed using Depression Anxiety and Stress Scale 21 (DASS-21) parenting practice were
collected using the Alabama Parenting Questionnaire (APQ), and data on family connectedness were
assessed using the Family Resilience Assessment Scale (FRAS). The results indicate that direct link was
found between parents’ stress and inconsistent parenting (Z = 2.238; p < .05) and parents’ anxiety and
poor monitoring (Z = 2.472; p < .05), while the indirect effects were found between parents’ stress and
parental involvement (Z = -2.825; p < .01),parents’ stress and corporal punishment (Z = 2.405; p < .05).
The findings are discussed considering the significance of family connectedness on parenting practice
INTERDISCIPLINARY PROJECTS FOR DEVELOPING ENVIRONMENTAL LITERACY AND ENVIRONMENTAL IDENTITY OF PRIMARY SCHOOL STUDENTS
No full textEnvironmental literacy and environmental identity are the key concepts of Education for Sustainable Development. Environmental literacy refers to the understanding of basic principles of how the environment functions, critical thinking related to environmental issues and responsible decision-making based on the acquired knowledge and pro-environmental behavior. Environmental identity, on the other hand, refers to the relationship of an individual with the nature and the sense of responsibility for preserving it.One of the quality standards of educational institutions in the Republic of Serbia is their active involvement in promotion of sustainable development. This is achieved through the education of students on ecological topics and development of their responsible attitude towards the natural environment. Within this context, the school and the teacher play a crucial role in designing and implementing activities that stimulate environmental literacy and develop students’ environmental identity. This can be achieved by project-based learning and activities that interrelate theoretical knowledge and its application in real life. Project-based activities involve the examination of real problems, planning and applying solutions to the identified problems, student collaboration and the application of interdisciplinary approach that enables integration of the acquired knowledge into practical results.The aim of this paper is to present the scenario of a project-based activity entitled Practical measures for sustainable development in school in which students combine the contents of biology, chemistry and geography. The outputs of such a project activity enable not only the development of knowledge and skills in various disciplines but also strengthen the students’ sense of belonging to the community and their responsibility towards the natural environment. This paper emphasizes the significance of project-based learning as an efficient educational model that encourages young generations to contribute to sustainable development and build their environmental identity.Conference name: 19th International Technology, Education and Development Conference Dates: 3-5 March, 2025 Location: Valencia, Spai
SEGREGIRANO POSEBNO IZOBRAŽEVANJE SLEPIH IN SLABOVIDNIH OTROK V SOCIALISTIČNI SRBIJI – IZOLACIJA IN/ALI PRIPRAVA NA ŽIVLJENJE IN DELO?
No full textThe article explores certain aspects of the development of special education for visually impaired children and youth in socialist Serbia. The crucial question is whether the development of segregated special education was characterised by isolating such children and youth or whether it served as a means of preparing them for independent life and work. The research is based on oral history and personal testimonies from users of segregated primary and secondary educational institutions for students with visual impairments in Serbia during the socialist era. The article primarily focuses on individual life stories and perspectives, presenting one of the approaches to analysing this complex issue. Furthermore, drawing on one of the testimonies, the paper provides an opportunity to identify and highlight both similarities and differences across the individual republics of socialist Yugoslavia, albeit exploratively and broadly.V prispevku analiziramo izobraževalne prakse in medosebne odnose v osnovnošolskih in srednješolskih izobraževalnih ustanovah za slepe in slabovidne otroke v socialistični Srbiji. Analiza je temeljila na interdisciplinarnem zgodovinskem in sociološkem pristopu, pri čemer so bili uporabljeni sekundarni in arhivski viri in literatura ter neposredna osebna pričevanja in spomini. Ta pristop omogoča podrobnejši vpogled v zgodovinske dogodke in procese. Čeprav se je izobraževalni sistem v socialističnih republikah zelo razvil, so bile razlike med posameznimi regijami še vedno precej velike. Zakonodaja je vsem otrokom zagotovila dostop do kakovostnega izobraževanja, vključno z zakonodajnimi pobudami za otroke s posebnimi potrebami. Kljub precejšnjim emancipacijskim in naprednim revolucionarnim socialističnim spodbudam se je posebno izobraževanje razvijalo počasneje od splošnega izobraževalnega sistema. Za posebni izobraževalni program je bilo značilno predvsem, da je uveljavljal segregacijo izobraževanja in socializacije. Segregirane internatske šole so poskrbele za vse potrebe invalidnih učencev ob upoštevanju dejstva, da so na izobraževalno politiko poleg finančnih okoliščin vplivali tudi kulturne vrednote, predsodki in stereotipi. Poleg tega so v prispevku predstavljeni učni načrti, obšolske dejavnosti, strokovno usposabljanje ter medosebni odnosi med učenci ter med učitelji in učenci, ki temeljijo na raziskovanju individualnih izkušenj in spominov. Analizirali smo, kako so bile organizirane segregirane izobraževalne ustanove za slepe in slabovidne učence z osebnega vidika ter kako se je slednji razlikoval od teoretičnih in političnih premislekov. Sistem posebnega izobraževanja v Srbiji je vplival na socializacijo in integracijo slepih in slabovidnih učencev. Poudarjeno je bilo predvsem srednješolsko izobraževanje in poklicno usposabljanje, saj sta bila v skladu s prevladujočo socialistično ideologijo delo in zaposlitev pomembna za materialno in socialno neodvisnost slepih in slabovidnih. Vendar pa sta struktura in organizacija posebnega izobraževanja negativno vplivali na socialno in izobraževalno politiko. Koncept srednješolskega izobraževanja slepih in slabovidnih učencev se je skozi desetletja spreminjal, vendar jih ni uspel ustrezno pripraviti na vključitev na trg dela zaradi številnih ovir, ki so presegale izobraževalno politiko in so bile posledica dolgotrajnih zgodovinskih procesov in struktur
Родитељски надзор у адолесценцији: на који начин је укљученост родитеља важна?
No full textParental monitoring is recognized as one of the most important factors in the adjustment of children and adolescents. Contemporary interpreta-tions of parental monitoring emphasize the importance of parents knowing where their children and adolescents are, who they are with, and how they spend their time when unsupervised. The aim of this study is to examine the relationship be-tween parental monitoring and parental involvement, from the parents’ perspec-tive. Additionally, the study seeks to explore indirect relations between parental involvement, and parental knowledge with sources of parental knowledge (ado-lescent self-disclosure, parental solicitation and parental control) as a mediating factor. The sample consisted of 216 parents (82.1% female). Data on parental in-volvement were collected using the Alabama Parenting Questionnaire and assessed using the Parental Monitoring Scale. The results indicate that parental gender and age, parental involvement, parental solicitation, child self-disclosure, and parental control account for 60.4% of the variance in parental knowledge. No direct link was found between parental involvement and parental knowledge, while the indi-rect effects of parental involvement on parental knowledge were found for parental solicitation (Z = 5.942; p < .001), and parental control (Z = 3.079; p < .01). The findings are discussed considering the significance of active parental involvement during adolescence.Родитељски надзор препознаје се као један од најважнијих фактора у адаптацији деце и адолесцената. Циљ ове студије био је да испи-та однос између родитељског надзора и укључености родитеља из перспек-тиве родитеља. Додатно, истраживање је имало за циљ да испита директне и индиректне везе између родитељске укључености и родитељског знања, при чему су самооткривање адолесцената, родитељско испитивање и роди-тељска контрола испитивани као медијаторски фактори (извори родитељ-ског знања). Узорак је чинило 216 родитеља (82,1% жена). Подаци о роди-тељској укључености прикупљени су помоћу Упитника о родитељству из Алабаме, док је родитељски надзор процењен помоћу Скале родитељског надзора. Резултати указују на то да пол и старост родитеља, укљученост родитеља, распитивање родитеља, самоизвештавање адолесцената и роди-тељска контрола заједно објашњавају 60,4% варијансе у знању родитеља. Није пронађена директна веза између родитељске укључености и знања родитеља. Међутим, значајни индиректни ефекти укључености родитеља на знање родитеља идентификовани су путем реаспитивања родитеља (Z = 5,942; p < 0,001) и родитељске контроле (Z = 3,079; p < 0,01). Налази указују на значај активне родитељске улоге током адолесценције и пружају увид у механизме путем којих укљученост родитеља доприноси родитељском надзору.Conference Proceedings Education Between Theory and Practice, Faculty of Education, Užice October 24, 2025
- Зборник радова са конференције Образовање
Између теорије и праксе, Педагошки факултет, Ужице
24. октобар 2025
САМОРЕАЛИЗАЦИЯ ПЕДАГОГОВ В ЦИФРОВОЙ ТРАНСФОРМАЦИИ ОБРАЗОВАНИЯ: РОЛЬ ЦИФРОВОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ В ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ САМОРЕАЛИЗАЦИИ
No full textThe aim of this paper is to examine the relationship between
digital competence and autonomy, competence, and relatedness, as outlined in
Deci and Ryan’s Self-Determination Theory, using the DigCompEdu framework
as a basis for assessment. Findings indicate that teachers demonstrate the highest
proficiency in using digital communication channels and applying search
strategies, while lower proficiency is observed in protecting sensitive content and
tracking of student progress.Цель данной статьи — изучить взаимосвязь между
цифровой компетентностью и автономностью, компетентностью и соотне-
сенностью, как это изложено в теории самодетерминации Деси и Райана,используя фреймворк DigCompEdu в качестве основы для оценки. Резуль-
таты показывают, что учителя демонстрируют наивысшую степень владе-
ния цифровыми каналами коммуникации и применением стратегий поиска,
в то время как более низкие показатели наблюдаются в области защиты кон-
фиденциального контента и отслеживания успеваемости учащихся.Материалы Всероссийской научно-практической конференции с международным участием Москва, РУДН, 28–29 марта 2025 г
Povezanost ekološkog znanja, ekoloških stavova i proekološkog ponašanja: studija TIMSS 2023
No full textЗбог све израженије бриге за животну средину и последица људских активности на
природу, еколошка писменост постала је један од значајних аспеката учења природних
наука. Међународно истраживање TIMSS, које испитује постигнућа ученика из математике
и природних наука, обухватало је и садржаје који се односе на заштиту животне средине. У
Србији се ово истраживање спроводи од 2003. године, а тема заштите животне средине је
од тада у различитом облику заступљена у сваком циклусу. У циклусу из 2003. године, наука
о животној средини представљала је једну од посебних области у оквиру природних наука.
Резултати показују да су ученици из наше земље најслабије резултате остварили управо у овој
области (Ševkušić i sar., 2005). У наредним циклусима, од 2003. до 2019. године, области заштите
животне средине није посвећивана већа пажња, све до циклуса 2019. године, када је уведена
скала еколошке свести. Ученици из Србије на Скали еколошке свести у истраживању TIMSS 2019
постигли су 513 поена, што је статистички значајно изнад међународног просека од 500 поена
(Yin & Foy, 2021).
У циклусу TIMSS 2023, поред процене знања, прикупљени су и подаци о ставовима ученика
према природном окружењу и њиховом проеколошком понашању. На тај начин, TIMSS 2023
пружа свеобухватније разумевање еколошке писмености, која представља кључни предуслов
за оснаживање ученика да доносе информисане одлуке о одрживом развоју и активно учествују
у решавању глобалних еколошких изазова.
Унапређење еколошке свести, као првог корака ка еколошкој писмености, зависи од
нивоа знања и ставова о заштити животне средине. Еколошко знање обухвата чињенично
и системско знање, разумевање односа између људи и природе, као и познавање кључних
еколошких проблема и потенцијалних решења. У оквиру истраживања TIMSS 2023 овај аспект
је процењиван задацима из области биологије и науке о Земљи (географије), који су обухватали
теме, као што су климатске промене, природни ресурси и екосистеми (Bookbinder et al., 2025).
Ставови о заштити животне средине мерени су упитницима о уверењима, док је учесталост
проеколошког понашања процењивана на основу самопроцена ученика (Bookbinder et al.,
2025). Циљ овог рада је да се прикажу нивои еколошког знања, ставова и понашања ученика
четвртог разреда основне школе у Србији који су учествовали у истраживању TIMSS 2023,
као и међусобна повезаност ових варијабли. Резултати су анализирани дескриптивном и
корелационом статистиком.
У истраживању је учествовало 4349 ученика четвртог разреда (2176 девојчица и 2173
дечака). Скала еколошког знања заснивала се на 44 задатка из биологије и географије. Упитник
је обухватао пет тврдњи о ставовима према животној средини и шест тврдњи о учесталости
проеколошког понашања. Поред тога, прикупљени су подаци о подстицајима које су ученици
добили од родитеља, школе и наставника у развијању еколошки одговорних ставова и
понашања код ученика.
На скали еколошког знања ученици из Србије постигли су 517 поена, што је изнад просека
скале (500) и статистички значајно боље од општег просека из природних наука (510) (von
Davier et al., 2024). Дечаци су постигли статистички значајно боље резултате од девојчица, док
подаци показују да највише постигнуће имају ученици чији је социоекономски статус висок,
као и ученици из градова и густо насељених подручја. Резултати показују да ученици у Србији
испољавају изражене проеколошке ставове, док су вредности ниже када је реч о њиховом
проеколошком понашању. Корелациона анализа указује на умерену повезаност између ставова
и понашања, слабу везу између знања и понашања, те веома ниску, готово никакву повезаност
између знања и ставова.
Ови налази потврђују резултате претходних истраживања која су показала да веза између
знања и понашања није директна, као и да ставови о заштити животне средине остварују
значајну повезаност са еколошки одговорним понашањем (Blagdanić et al., 2024; Marušić
Jablanović, Stanišić & Savić, 2022; McBeth et al., 2011; Stanišić & Marušić Jablanović, 2019). Сагласно
томе, може се закључити да је подстицање афективног односа према природи у школском и
ваншколском контексту изузетно значајно, јер овај аспект има знатно већи утицај на развој
проеколошког понашања у односу на само стицање знања и когнитивних компетенција.Zbog sve izraženije brige za životnu sredinu i posledica ljudskih aktivnosti na prirodu, ekološka pismenost postala je jedan od značajnih aspekata učenja prirodnih nauka. Međunarodno istraživanje TIMSS, koje ispituje postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka, obuhvatalo je i sadržaje koji se odnose na zaštitu životne sredine. U Srbiji se ovo istraživanje sprovodi od 2003. godine, a tema zaštite životne sredine je od tada u različitom obliku zastupljena u svakom ciklusu. U ciklusu iz 2003. godine, nauka o životnoj sredini predstavljala je jednu od posebnih oblasti u okviru prirodnih nauka. Rezultati pokazuju da su učenici iz naše zemlje najslabije rezultate ostvarili upravo u ovoj oblasti (Ševkušić i sar., 2005). U narednim ciklusima, od 2003. do 2019. godine, oblasti zaštite životne sredine nije posvećivana veća pažnja, sve do ciklusa 2019. godine, kada je uvedena skala ekološke svesti. Učenici iz Srbije na Skali ekološke svesti u istraživanju TIMSS 2019 postigli su 513 poena, što je statistički značajno iznad međunarodnog proseka od 500 poena (Yin & Foy, 2021). U ciklusu TIMSS 2023, pored procene znanja, prikupljeni su i podaci o stavovima učenika prema prirodnom okruženju i njihovom proekološkom ponašanju. Na taj način, TIMSS 2023 pruža sveobuhvatnije razumevanje ekološke pismenosti, koja predstavlja ključni preduslov za osnaživanje učenika da donose informisane odluke o održivom razvoju i aktivno učestvuju u rešavanju globalnih ekoloških izazova. Unapređenje ekološke svesti, kao prvog koraka ka ekološkoj pismenosti, zavisi od nivoa znanja i stavova o zaštiti životne sredine. Ekološko znanje obuhvata činjenično i sistemsko znanje, razumevanje odnosa između ljudi i prirode, kao i poznavanje ključnih ekoloških problema i potencijalnih rešenja. U okviru istraživanja TIMSS 2023 ovaj aspekt je procenjivan zadacima iz oblasti biologije i nauke o Zemlji (geografije), koji su obuhvatali teme, kao što su klimatske promene, prirodni resursi i ekosistemi (Bookbinder et al., 2025). Stavovi o zaštiti životne sredine mereni su upitnicima o uverenjima, dok je učestalost proekološkog ponašanja procenjivana na osnovu samoprocena učenika (Bookbinder et al., 2025). Cilj ovog rada je da se prikažu nivoi ekološkog znanja, stavova i ponašanja učenika četvrtog razreda osnovne škole u Srbiji koji su učestvovali u istraživanju TIMSS 2023, kao i međusobna povezanost ovih varijabli. Rezultati su analizirani deskriptivnom i korelacionom statistikom. U istraživanju je učestvovalo 4349 učenika četvrtog razreda (2176 devojčica i 2173 dečaka). Skala ekološkog znanja zasnivala se na 44 zadatka iz biologije i geografije. Upitnik je obuhvatao pet tvrdnji o stavovima prema životnoj sredini i šest tvrdnji o učestalosti proekološkog ponašanja. Pored toga, prikupljeni su podaci o podsticajima koje su učenici dobili od roditelja, škole i nastavnika u razvijanju ekološki odgovornih stavova i ponašanja kod učenika. Na skali ekološkog znanja učenici iz Srbije postigli su 517 poena, što je iznad proseka skale (500) i statistički značajno bolje od opšteg proseka iz prirodnih nauka (510) (von Davier et al., 2024). Dečaci su postigli statistički značajno bolje rezultate od devojčica, dok podaci pokazuju da najviše postignuće imaju učenici čiji je socioekonomski status visok, kao i učenici iz gradova i gusto naseljenih područja. Rezultati pokazuju da učenici u Srbiji ispoljavaju izražene proekološke stavove, dok su vrednosti niže kada je reč o njihovom proekološkom ponašanju. Korelaciona analiza ukazuje na umerenu povezanost između stavova i ponašanja, slabu vezu između znanja i ponašanja, te veoma nisku, gotovo nikakvu povezanost između znanja i stavova. Ovi nalazi potvrđuju rezultate prethodnih istraživanja koja su pokazala da veza između znanja i ponašanja nije direktna, kao i da stavovi o zaštiti životne sredine ostvaruju značajnu povezanost sa ekološki odgovornim ponašanjem (Blagdanić et al., 2024; Marušić Jablanović, Stanišić & Savić, 2022; McBeth et al., 2011; Stanišić & Marušić Jablanović, 2019). Saglasno tome, može se zaključiti da je podsticanje afektivnog odnosa prema prirodi u školskom i vanškolskom kontekstu izuzetno značajno, jer ovaj aspekt ima znatno veći uticaj na razvoj proekološkog ponašanja u odnosu na samo sticanje znanja i kognitivnih kompetencija.TIMSS 2023: резултати и импликације : књига резимеа / 32. Научна конференција
“Педагошка истраживања и школска пракса
TYPES OF AGONISTIC SELF DYNAMICS UNDERLYING ADAPTIVE AND MALADAPTIVE IDENTITY DEVELOPMENT IN YOUTH
No full textAdopting the lens of the Model of the Agonistic Self (MAS), we sought to determine which characteristics
of intrapersonal dynamics are associated with adaptive and maladaptive forms of identity
development in adolescents. The MAS conceptualizes the self as a complex and dynamic field of
interaction among multiple personal perspectives struggling for dominance. Accordingly, different
forms of identity development can be understood as outcomes of distinct scenarios of strategic
relations among voices, interpreted as personal value perspectives. The study drew on the dual-cycle
model of identity formation, which involves commitment formation and evaluation. Adaptive
dimensions of commitment making and identification with commitments are related to well-being,
whereas maladaptive dimensions of rumination and reconsideration are associated with distress and
perfectionism. Following the analysis of data from 823 participants (Mage = 18.34) assessed with
the Dimensions of Identity Development Scale, 13 adolescents with extreme profiles completed the
qualitative phase, including the Agonistic Self Interview, a second interview for participatory validation,
and a cross-case analysis aimed at identifying broader patterns of self-dynamics within the
MAS framework. Three types emerged: Tense Adaptive, characterized by productive dialogue and
flexible coordination among voices; Impermeable Adaptive, where stability is achieved through exclusion
of alternative perspectives; and Maladaptive, marked by escalating inner conflicts, unstable
commitments, and dominance of negative evaluators fostering constant self-doubt and self-devaluation.
Extreme identity dimension scores largely coincided with these types. Three case studies
illustrating each dynamic pattern are presented, followed by a discussion of MAS implications for
promoting adaptive identity development in youth
Being Visually Impaired Women In Socialist Serbia – experiences with educational sphere and employment
No full textIt has already been noticed and widely described the tremendous development of the
educational system in the socialist Yugoslavia. In this period, it is especially increased
the access to education for various underprivileged social groups including women and
people with visual impairments among others. Furthermore, it is mentioned that the
different educational and socializing models for visually impaired men and women
coexisted, burdened with prejudices and stereotypes. For this reason, in this paper we
tackle the social position of visually impaired women during the period of socialism.
Concretely, the aim of the paper is to explore the chances and experiences of visually
impaired women in terms of their education and employment. The research questions
were threefold. Firstly, we examined the educational practice and experiences of
women during socialism. Secondly, we presented narratives and testimonies on the
process of employment and experiences on the labor sphere. Thirdly, we will examine
some of the memories concerning the private sphere, work life balance and
independence for visually impaired women. In that way, we will present their
attitudes, key experiences and obstacles they faced. Referring to the method used in
this paper, firstly we used unpublished archive sources in order to gain information,
statistical data and trends on the social position of women with visual impairments, as
well as the ideological considerations and discourses. Secondly, we analyzed narratives
from semi-structured interviews with the visually impaired women who finished
segregated educational institutions and entered the labor sphere during the socialist
period. In the analysis we used qualitative approach and oral history in order to
present the social position of visually impaired women from their own perspective.Abstract book: EDUCATION AND EMPLOYMENT OF INDIVIDUALS WITH
SENSORY DISABILITIES IN THE FIRST AND SECOND
YUGOSLAV STATES (1919-1991), 5.–6. NOVEMBER 2025, INSTITUTE OF CONTEMPORARY HISTORY, LJUBLJANA, SLOVENI
TIMSS 2023: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈЕ
No full textXXXII НAУЧНA КOНФEРEНЦИJA
„ПEДAГOШКA ИСTРAЖИВAЊA И ШКOЛСКA ПРAКСA“
TIMSS 2023:
РЕЗУЛТАТИ И
ИМПЛИКАЦИЈЕ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕ