Repository of the Institute for Contemporary History
Not a member yet
269 research outputs found
Sort by
Како се стварaо Тито?: технологија грађења култа личности Јосипа Броза Тита
Full text linkPublishedŠifra projekta
Ко је све био на Голом отоку?: број и структура кажњенка на преваспитавању у ,,Предузећу Мермер“
Full text linkРад доноси нове чињенице о броју политичких кажњеника који су прошли логоре и затворе као ,,ибеовци“ 1948-1956. На основу скоро доступних докумената из архива тајне полиције данас је могуће до детаља утврдити број као и националну, социјалну и полну структуру жртава политичког прогона. Такође је могуће врло прецизно реконструисати методологију терора, логорашке услове као и улогу државних институција у организовању прогона и спровођењу тортуре.PublishedŠifra projekta
Трехлинейки для Сербии: Как Россия пыталась перевооружить сербскую армию и к чему это привело
Full text linkPublishedŠifra projekta: 17701
Јелена Димитријевић и женска друштва:
No full textЈелена Димитријевић је више позната по својој књижевној делатности него по свом друштвеном, патриотском и хуманитарном раду. Била је чланица три женска друштва у којима је активно радила. Тај део живота Јеленe Димитријевић до сада није био довољно познат и представљао је прави изазов за истраживање. Показало се, на крају, да је редовна чланица Нишке подружине Женског друштва постала 1881, а од 1898. била је и члан Литерарног одбора часописа Домаћица. До сада није било познато да је Јелена 1903. године била и чланица друштва Одбора госпођа „Кнегиња Љубица“ о чему су пронађени подаци. Нешто је боље позната њена делатност у оквиру Кола српских сестара, а нарочито њена
сарадња у календару Вардар. У овом периоду упознала је и започела дугогодишње пријатељство са Делфом Иванић, са којом ће сарађивати и у Народном женском савезу. Све ово указује и да је Јелена Димитријевић била посвећена, осим књижевном стваралаштву, заштити слабијих, пре свих жена, деце, али је подржавала и борбу за национално ослобођење
српског народа на територији Османског царства и Хабзбуршке монархије.Jelena Dimitrijević is better known for her literary work than for her social, patriotic and humanitarian achievements. She was a member of three women’s societies in which she actively worked. So far, that part of Jelena Dimitrijević’s life hasn’t been fully discovered and, therefore, it represented a real challenge for research. It has been discovered that she became a regular
member of the Women’s Society branch in Niš for the fi rst time in 1881. Тhen, after a short break, she joined again in 1893, only to become an executive member in late 1894. Starting from 1898, she became a regular member of the Belgrade Women’s Society and a member of the Literary Committee of the magazine Domaćica. Her friendship with Ljubica Luković, also a member of the Women’s Society, which began in Niš, continued in Belgrade as well. According to the latest discovered data, Jelena became a member of the Society Knjeginja
Ljubica in 1903. That fact remained unknown before now. Her work within the Circle of Serbian Sisters is slightly better known, especially her collaboration with the magazine Vardar. During this period, she met Delfa Ivanić, the founder of the Circle of Serbian Sisters and so began their long-lasting friendship and collaboration in the National Women’s Alliance. Information has been found on Jelena receiving her fi rst medal in 1896. She received her second medal in 1911. and the third in 1928, during the celebration of her jubilee. All of this shows that, apart from her literary work, Jelena Dimitrijević was also deeply committed to protecting the weak, children and women, as well as supporting the fight for the national liberation of the Serbian people on the territory of the Ottoman Empire and Habsburg Monarchy.PublishedŠifra projekta: 178029Тематски зборник Читате ли Јелену Димитријевић? сачињен је од радова који су представљени на истоименом скупу о Јелени Димитријевић, одржаном деветог априла 2016. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Зборник је настао у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 178029, Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године
Politički predstavnici dalmatinskih Srba u vrijeme Kraljevine SHS/Jugoslavije:
Full text linkU novu, jugoslovensku državu dalmatinski Srbi su ušli kao zajednica sa ozbiljnom i dugom tradicijom političkih borbi u austrougarskom političkom sistemu. Ta tradicija je, međutim, nasilno bila prekinuta represivnom politikom austrougarskih vlasti poslije izbijanja Prvog svjetskog rata. U novoj državi dalmatinski Srbi se nisu angažovali u punoj mjeri. Međutim, iako se činilo
da su se dalmatinski Srbi uspavali, njihovi politički predstavnici stizali su čak i do ministarskih pozicija. Osim toga, dalmatinski Srbi su prosječno imali po četiri predstavnika u svakom skupštinskom sazivu, a tokom devetogodišnjeg rada Senata dali su i četiri senatora. Ipak, njihovi dometi su bili ograničeni. Zbog toga problem Srba iz Dalmacije nije podrobnije razmatran u vrhu vlasti u Beogradu. O njima se govorilo samo na lokalnom nivou, tj. njima se rukovodilo iz Dubrovnika i Splita, a kasnije, u vrijeme Banovine Hrvatske, prvi put iz Zagreba. U radu se daju portreti najznačajnijih političkih predstavnika dalmatinskih Srba u vremenu između dva svjetska rata. Članak je zasnovan na arhivskim dokumentima, objavljenim dokumentima, štampi i stručnoj istoriografskoj literaturi.PublishedŠifra projekta
Безбедносне прилике у Македонији и Косову 1981. године: са ширим осовртом на политичко деловање албанске мањине на Косову и Македонији од 1945.
Full text linkРад ће на основу документа служби безбеднoсти и других државних органа анализирати безбедносну ситуацију у Македонији и Косову 1981 у време великих изазова с почетка 80 их који су ишли ка растакању савезне државе. Албанска побуна на Косову марта1981, галопирајућа економска криза, смрт Јосипа Броза, и глобална криза комунизма (ситуација у Пољској и Авганистану) али и појачана активност тзв. ,,унутрашњег непријатеља“ условили су појачан државни надзор и репресију на Косову, у Македонији и Југославији као одговор на ове изазове. Mеђунационални проблеми су у овим условима пре свега на Ксоову али и Македонији букнули жаром које је подстицала деценијска потиснутост мерама државне репресије. Какво је наслеђе међуетничких односа, албанског питања на Косову и Македонији? У којој мери је држава успела да одговори изазовима репресивним акцијама и другим мерама? Колико су се и нa које све начине кризе 1968 и 1981 на Косову преливале у Македонију биће предмет ширег разматрања у овом чланку.The work analyses the situation in Macedonia and Yugoslavia in 1981, the time of great security challenges which led to breakup of federal state, based on documents of security services and other state authorities. Along with other challenges in Macedonia and Kosovo at the beginning of the 80s, Albanian nationalism started to flare-up. Its roots go deep into the decades preceding World War II, becoming more vivid after the war, starting with Šaban Poluža`s rebellion in the spring of 1945, then with the problem with renegades 1945-1955, as well as depriving weapons on Kosovo. The flame of Albanian nationalism kept up through the activities of illegal groups and individuals of the 60s, such as the writer Adem Demaći, who spent more than two decades in prison and became a kind of Albanian separatist movement icon. Still, the greatest challenge before Albanian rebellion in 1981 were student demonstrations in November 1968, which overflowed to Macedonia and caused unexpectedly big security issues. Several thousands of demonstrants took part and caught the government off guard. Already then the demands for Republic of Kosovo and joining Albania were heard. The apetites grew bigger and stronger in the years following Tito`s death. The largest protests since the end of World War II started on 11 March 1981 and lasted for several weeks. They were officially characterized as `counterrevolutionary activities`.There were open conflicts which even brought several victims, with direct intervention of army and police forces. The crisis overflowed to Macedonia in 1981, mostly in the form of more active operations of Albanian illegal groups, frequent individual nationalistic incidents, writing slogans and agitation for bringing `Kosovo scenario` into Macedonia.Still, this time the crisis didn`t overflow from Kosovo to Macedonia in the same amount as in 1968. This was possibly due to more serious security measures, but also to the tactics of Albanians themselves not to undermine their aspirations for Kosovo as `the seventh republic` in SFRY, which would be the introduction to independence.PublishedŠifra projekta
Колаборационисти пред судом Озне: саслушања Милана Недића, Драгомира Јовановића, Танасија Динића и Косте Мушицког пред органима Озне
No full textPublishedŠifra projekta
Kontraobaveštajna služba JNA na području Hrvatske 1944-1968:
Full text linkPosebnu i karakterističnu celinu unutar Jugoslovenske narodne armije tokom njenog postojanja činila je služba bezbednosti, ranije: Kontraobaveštajna služba, poznatija po skraćenici KOS. Nastanak ove službe povezuje se sa formiranjem bezbednosne službe partizanskog pokreta – Odeljenja za zaštitu naroda, poznate po skraćenici OZN-a. Ova služba formirana je 13. maja 1944. godine. U ranijoj Jugoslovenskoj vojsci (do 1941) takve samostalne celine nije bilo, već je ona predstavljala komponentu obaveštajne službe kao dela Glavnog đeneralštaba. Posle pobede Komunističke partije Jugoslavije u građanskom ratu pod okupacijom i stvaranjem mirnodopske Jugoslovenske armije, služba bezbednosti je postala samostalna struktura, sa naglašenom ideološkom ulogom.Publishe
Komunizam i religija: istoriografsko-antropološki ogled
Full text linkU tekstu se analiziraju religijske osnove marksističke/komunističke doktrine i stvaranje novog tipa religioznosti u društvima u kojima su komunisti izveli revoluciju. Komunistički ateizam, koji je u Jugoslaviji uspostavljen posle Drugog svetskog rata, tumači se kao sekularna religija koja je nametana kako bi se stvorio novi društveni poredak i potisnula stara religioznost.Marxism was not merely a teaching of historical or economic materialism; it was also a teaching about the rescue, a “Messianic mission”, of the proletariat, about a perfect society due in the future, a teaching of the man’s power and defeat of the irrational forces of nature and society. The features of the selected “People of God” have been transferred onto the proletariat. A logically contradictory blend of materialist, scientific-deterministic and non-moralist elements with the idealistic, moralistic and religious mythmaking elements has existed in the Marxist system. Marx created the proletariat myth and his mission was object of faith. Marxism was not merely a science and politics, but also a religion. His power was based on this. Communist atheism represented a type of “apophatic theology”, the next step of development that should lead to deletion of the theological component. The most significant features of this process were violence and totalitarianism. The energy of negation of the previous religious concept was transferred into affirmation of the new, terrestrial hierarchy. That is how the god-type leaders
appeared quite rapidly as the state forms of the service and worshipping of God, which represented more than good conditions for the formation of personality cults. Just like all religions, communism is irrational, dogmatic and based on faith, rather than on science. Just like Christianity and Islam, communism had its own scriptures, the works of Marx, Lenin and Stalin. Just like most other religions, required irrational faith; the people living in communist countries had to cherish absolute faith in the order and its leaders, whereas the others were treated as classic heretics.
Like in the Soviet Union, the totalitarian political power in Yugoslavia was imposed through sacralization of the Communist party and its leader. The most important elements in this process were the level of party Manichaeism, viewing of the party as the center of “holiness” surrounded by the sinister “mass of enemies”. A new faith was developed over time, which replaced the original tendency to have things improved. Communists were unforgiving in treating their political opponents as deadly enemies. Any connivance was experienced by the representatives of “new religion” as “intolerable weakness”. In the overly religious world at the turn of 20th century one of the instantly obvious characteristics of communism as ideology was the apparently clear
lack of religiousness. When it turned out that “the plagues of communism had brought nothing more than death and poverty, totalitarian regimes and tyrants”, offending of atheists, especially after the world wars, by labeling them communists was widespread very much. And indeed, communism did not appear to have any gods, churches or holy books. Nevertheless a logical question came up why an apparently godless ideology has caused a catastrophe of such scale. The answer is more than simple: that ideology was far from atheistic, communism contains all the most specific features of religion, so it is no wonder it has brought so much pain, suffering and death.PublishedŠifra projekta: 177016Le marxisme n’était pas seulement l’étude du matérialisme historique ou
économique, mais aussi la pensée de la rédemption, du „rôle messianique“ du
prolétariat, de la société parfaite de l’avenir, de la pouvoir de l’homme et de sa
victoire sur les forces irrationnelles de la nature et de la société. Il existait dans
le système marxiste un mélange illogique d’éléments matérialistes, déterministes et amoralistes avec ceux idéalistes, moralisatrices et pacifiste (d’origine
religieuse). Marx créai le mythe du prolétariat, dont la mission était la question
de la foi. Le marxisme n’était pas seulement la science et la politique, mais aussi
la religion, d’où venait son pouvoir.
La nature religieuse du marxisme est la plus visible dans son but principal
– la conjonction de „l’homme idéal“ et Dieu – et l’on pourrait dire que le communisme est une variante athéiste d’une certaine eschatologie religieuse et que
la dialectique marxiste est une forme athéiste des lois religieux de l’histoire.
Néanmoins, selon le concept marxiste, le problème principal du capitalisme
est „l’aliénation“, et cela n’est qu’une forme athéiste de „l’injustice“ métaphysique. Le marxisme fit la „résorption de la théologie“ en soulignant que la fin
de l’histoire humaine serait inévitable, ce qui représenterait le point du départ
dans la „conjonction avec Dieu“. Selon le modèle eschatologique classique, ce
processus se finirait par la résorption dans laquelle l’homme et Dieu ne seraient
seulement unis, mais situés au plus haut niveau – parfait. Par ce biais, le „processus pénible de l’aliénation“ s’achèverait finalement et l’homme reviendrait
„à la maison“ afin de passer à plan supérieur – post-créateur