Procter & Gamble (United Kingdom)
RhinoSec - Repository of the Faculty of Security StudiesNot a member yet
488 research outputs found
Sort by
Eliminating the Consequences of a Terrorist Attack in the Republic of Serbia, in: Managing the Consequences of Terrorist Acts
No full textGraduates beliefs about career management
Get PDFCareer management is increasingly becoming an individuals' matter, despite the various activities organized by the different institutions to support career development and planning. An exploratory survey was conducted to determine what kind of beliefs graduates have about career management. Results indicate that graduates are aware of the importance of university knowledge for getting a job, the importance of knowledge and investment in education for positioning in the labor market, so they give priority to development opportunities that business brings opposed to the material rewards.Upravljanje karijerom sve više postaje stvar pojedinca i pored različitih aktivnosti koje se organizuju u okviru različitih institucija kao pomoć karijernom razvoju i planiranju. Sprovedeno je istraživanje eksplorativnog tipa da bi se utvrdilo kakva uverenja imaju diplomci o upravljanju karijerom. Rezultati ukazuju na to da su diplomci svesni značaja fakultetskog znanja za dobijanje posla, značaja koji znanje i ulaganje u obrazovanje imaju za vlastito pozicioniranje na tržištu rada, tako da prednost daju razvojnim mogućnostima koja donosi posao naspram materijalnim nagradama
Resursi Republike Srbije u zaštiti kritične infrastrukture od terorističkih pretnji
Get PDFImmediately after the terrorist attacks on September 11th, 2001, the critical infrastructure became the main and essential part of the national security and its protection turned out to be one of the priorities in every country. The USA has announced a new conceptual approach to the management of terrorist threats and to the protection of essential resources of the country. The European Union has also stressed the need for a different approach in the identification and control of critical capacities at its disposal. The neighboring countries have made efforts to define their critical infrastructure systems and improve the resources for their protection on the national level. The Republic of Serbia, essentially interested in the process of European integrations, opted for a novel approach to the problem of terrorism. Besides harmonization of the normative-juridical aspect of combating terrorism, the promotion of the intelligence-security system, and the reorganization of the integrated system of protection and rescue, a series of legal and sub-legal acts have been adopted by which the state closely follows contemporary solutions in defining the critical infrastructure and resources to be used for its protection.Neposredno nakon terorističkih napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine, kritična infrastruktura je postala bitan i suštinski deo nacionalne bezbednosti, a njena zaštita postala je jedan od prioriteta svake države. SAD su najavile novi konceptualni pristup u upravljanju terorističkim pretnjama i u zaštiti ključnih resursa države. Takođe, Evropska unija je naglasila potrebu za drugačijim pristupom u identifikaciji i kontroli kritičnih kapaciteta kojima raspolaže. Uočljivi su i napori susednih država da na nacionalnom nivou definišu svoje kritične infrastrukturne sisteme i unaprede resurse u njihovoj zaštiti. Republika Srbija, suštinski zainteresovana za proces približavanja evropskim integracijama, opredelila se za nov pristup rešavanju problema terorizma. Pored harmonizacije normativno-pravnog aspekta suprostavljanja terorizmu, unapređenja obaveštajno-bezbednosnog sistema i reorganizacije integrisanog sistema zaštite i spasavanja, usvojen je niz zakonskih i podzakonskih akata kojima se država približava savremenim rešenjima u definisanju kritične infrastrukture i resursa u njenoj zaštiti
Концепт безбедносне културе и претпоставке његовог развоja
Get PDFThis dissertation treats potential directions for the theoretical foundation of the security culture concept on the basis of analyis of various theoretical approaches towards its constitutive elements – culture and security. Firstly, after presenting multifarious theoretical frameworks within the anthropological dimension of the culture concept, the humanological theoretical perspective of culture development is singled out – from the original comprehension of culture as a precondition of survival to the contemporary one, that conceives it as an assumption of development and welfare. Following that way, the security interest has also developed, as one among the essential interests which move the contemporary man. The analysis of the culture concept have helped us to elucidate symbolical meanings and positive values, implicit and explicit ones, in a certain way of life in some culture. The analysis comprises, too, the recognition of elements of the way of life (that in fact, for supporters of other determinations, do not fall into the domain of culture); the organization of state institutions; the structure of institutions which express or dominate social relations; typical forms through which members of society communicate among themselves; the traces of creative human activity in institutions and modes of behaviour. It is also important to present the elements that shape (national) culture, such as symbols, customs, rites and values, as well as elements which signify the field within which national culture may be examined in order to define more closely founded processes that generate it, but also the categories which disturb its order, and which reflect themselves in change, tradition and identity. Thereafter, it follows a review of national culture as a national and public interest, which manifests itself in the way which articulate values, the perception of welfare and the perception of development and endangerment. On the other hand, besides stressing the importance of interdisciplinary investigation, the humanological and culturological model for conceptualization of security is especially discussed, which supplied the initial basis for the elaboration of potentials of its transformed use within the security culture concept, having in mind the protection and preservation of welfare of individual, society and state. Thus, the second segment encompasses defining of theoretical support for the security concept, which has thereafter identified and articulated itself in the structural connection of national culture and national security. In this thesis, various theoretical approaches toward security are analyzed and presented, which have certain repercussions on the conception of this notion through the concepts of security, certainty and the preservation of existence. The analysis of the security concept is performed in the context of possibility of its development, firstly, as a separate human need, and then as an interest in the context of cultural needs, applying the culturological approach, shaped by the category of national security. This segment has showed, too, articulation of culture in security concepts, as well as on the levels of reflection which are manifested through personality, society, community or entity; and it has depicted culture as the national security interest. Analyzing especially the concept of identity and its relationships towards culture and security, we have tried to point to the fact that changes which emerge in social relations during the process of constituting identity and developing from the one form to another – define and strenghten social capacities for establishing the elements of national culture which will be transformed into security culture. Finally, the third segment of the dissertation analyzes theoretical departures in which possible similarities are found, but also disagreements with the concept of security culture, which develops intensively in recent times. In this part, the genesis and development of the concept and term of security culture are described, as well as shifts that have reflected in its conceptual evolution. It have aided us to establish the content and essence of the security culture concept, its features that have synthetical, transpositional and developmental attributes. Furthermore, security culture is presented as a factor of development of national security, including two substantive processes: the first one, as the transfer of national culture into security culture, and, secondly, as the transfer of national security into security culture. We have also interpreted security culture in the light of regional, international and global processes worldwide, as well as through possibility to develop itself institutionally in the relation with social integrations, state and in the framework of international relations. The concept of security culture is analyzed primarily within the anthropologicalhumanological approach towards comprehension of the culture concept, within the manner in which the identity phenomenon have articulated itself from the realm of culture into the domain of security, then the way the security interest is constituted and the relation between national culture and national security is established. The methodology and models for examination of security culture can be represented on the basis of various approaches, and we single out the following: the organizational culture, the approach from the perspective of subculture, the approach from the viewpoint of social capital and humanological approach. In order for the concept to “live”, it is important to focus on its development, as well as on its practical implementation, so we have distinguished the factors which enable it, while we consider among the most significant ones: education, obligation, control and the application of standards. Within the concluding chapter, the results of investigation are systematized and synthesized into an assessment on the nature of theoretical foundations of security culture. The scientific and wider social significance of theoretical vantage points of security culture is discussed, too.У раду се разматрају могући правци теоријског заснивања концепта безбедносне културе на основу анализе различитих теоријских приступа његовим конститутивним елементима – културе и безбедности. Као прво, након представљања различитих теоријских оквира унутар антрополошке димензије концепта културе, издвојена је хуманолошка теоријска перспектива развоја културе – од првобитног разумевања културе као услова опстанка, до савременог, који је види као услов развоја и добробити. На том путу се развијао и интерес безбедности, као један од суштинских интереса који покреће савременог човека. Анализа појма културе помогла нам је да се разјасне симболичка значења и позитивне вредности, имплицитне и експлицитне, у одређеном начину живота у извесној култури. Анализа обухвата и саглéдање елемената начина живота (који за присталице другачијих одређења заправо и не спадају у област културе); организацију државних институција; структуру институција које изражавају или владају друштвеним односима; карактеристичнe формe којима припадници друштва комуницирају; трагове креативне људске делатности у институцијама и облицима понашања. Такође је важно да се представе елементи који уобличавају (националну) културу, као што су симболи, обичаји, ритуали и вредности, али и елементи који обележавају поље у оквиру којег се може разматрати национална култура да би се ближе одредили не само утемељени процеси који је стварају, већ и категорије које ремете њен поредак, а огледају се у промени, традицији и идентитету. Затим следи представљање националне културе као националног и јавног интереса, што се испољава на начин који артикулише вредности, перцепцију добробити и перцепцију развоја и угрожености. С друге стране, поред наглашавања значаја интердисциплинарног проучавања, посебно је разматран хуманолошки и културолошки модел концептуализације безбедности који је дао полазну основу за разраду могућности његове измењене употребе у оквиру концепта безбедносне културе с циљем заштите и одржавања добробити појединца, друштва и државе. Стога други сегмент обухвата дефинисање теоријског упоришта појма безбедности, који се затим идентификовао и артикулисао у структуралној вези националне културе и националне безбедности. У раду су анализирани и представљени различити теоријски приступи безбедности, који имају одређене рефлексије на разумевање овог појма кроз појмове сигурности, извесности и очувања егзистенције. Анализа појма безбедности одвијала се у контексту могућности да се он развије, прво, као посебна људска потреба, а затим као интерес у контексту културних потреба, примењујући културолошки приступ, уобличен категоријом националне безбедности. Овај сегмент је приказао и артикулацију културе у концептима безбедности, те на нивоима рефлексије који се огледају кроз призму личности, друштва, заједнице или ентитета; и осликао културу као национални безбедносни интерес. Анализирајући посебно концепт идентитета и његове релације према култури и безбедности, покушали смо да укажемо на чињеницу да промене до којих долази у друштвеним односима током конституисања идентитета и прерастања из једног облика у други – дефинишу и оснажују социјалне капацитете за утврђивање елемената националне културе који ће се трансформисати у безбедносну културу. Коначно, трећи сегмент рада анализира теоријска исходишта у којима се проналазе могуће сличности, али и размимоилажења са концептом безбедносне културе, који се у новије време интензивно развија. У овом делу приказани су конституисање и развој појма и термина безбедносна култура, као и промене које су се одсликале у његовом концептуалном развоју. То нам је помогло да се утврди садржај и суштина концепта безбедносне културе, његова обележја која имају синтетичка, трансферна и развојна својства. Даље је представљена безбедносна култура као фактор развоја националне безбедности, укључујући два битна процеса: први, као трансфер националне културе у безбедносну културу, и други, као трансфер националне безбедности у безбедносну културу. Безбедносну културу смо сагледали и у светлу регионалних, интернационалних и глобалних процеса у свету, као и кроз могућност да се институционално развија у односу на друштвене интеграције, на државу и у оквиру међународних односа. Концепт безбедносне културе превасходно се анализира унутар антрополошко- хуманолошког приступа разумевању концепта културе, начина на који се артикулише феномен идентитета из поља културе у поље безбедности, затим конституише интерес безбедности и утврђује однос националне културе и националне безбедности. Методологија и модели истраживања безбедносне културе могу се представити на основу више приступа, а у раду су издвојени: приступ организационе културе, приступ са аспекта супкултуре, приступ са аспекта социјалног капитала и хуманолошки приступ. Да би концепт могао „живети“, важно је фокусирати се и на његов развој и практичну примену, тако да су се издвојили фактори који то омогућавају, а сматрамо да се међу најбитније могу уврстити: образовање, обавезивање, контрола и примена стандардâ. У оквиру завршног поглавља су систематизовани резултати истраживања и синтетизовани у закључак о природи теоријских основа безбедносне културе. Размотрен је научни и шири друштвени значај одређивања теоријских полазишта безбедносне културе
Zbornik radova sa međunarodne konferencije „The Heritage of History at the Balkan Wars’ Centenary: Solutions to Political and Social Issues in Southeast Europe“
No full textIzmeđu kvalitativne i kvantitativne metodologije - utemeljena teorija
Get PDFThe paper presents the foundations of the grounded theory method, which is one of the orientations of qualitative methodology, which originated in the USA in the 1960s. First of all, it highlights the essentially different meanings of the word 'theory' in European (continental) thought and American empirical sociology. The appearance of grounded theory is connected to the crisis of positivist paradigm in social science, particularly with its boiling down to a school pattern: 'research question - hypothesis - empirical testing - conclusion, i.e. accepting or rejecting or a hypothesis.' Grounded theory does not start with a hypothesis leading towards facts, but the other way round: researchers observe a research phenomenon intensely, make notes, talk with participants, and then research the empirical materials in order to set assumptions on regularities, conditioning and possible causal effects of the research phenomenon, and finally test the assumptions in the course of a new wave of research.U radu se izlažu osnove metoda utemeljene teorije, jednog od pravaca kvalitativne metodologije, koji je nastao šezdesetih godina XX veka u SAD. Najpre se ukazuje na bitne razlike u značenju reči 'teorija' u evropskoj kontinentalnoj misli i američkoj empirijskoj sociologiji. Pojavljivanje utemeljene teorije povezuje se sa krizom pozitivističke paradigme u društvenoj nauci, naročito sa njenim svođenjem na školski šablon: 'istraživačko pitanje hipoteza empirijsko testiranje zaključak, tj. prihvatanje ili odbacivanje hipoteze'. Utemeljena teorija ne polazi od hipoteze ka činjenicama, već obrnuto: istraživači intenzivno posmatraju istraživanu pojavu, sačinjavaju beleške, vode razgovore sa učesnicima, pa potom proučavanjem te empirijske građe postavljaju pretpostavke o pravilnostima, uslovljenostima i eventualnim uzročnostima u izučavanoj pojavi, a onda te pretpostavke testiraju u novom talasu istraživanja
Političke promene i njihov uticaj na bezbednosne i strateške koncepcije odbrane
Get PDFThe term politics, from its origin until nowadays, has been closely related to coercion and effects of coercion. The first rulers were finding support in a belief in the divine nature of power, but since, in time, this belief faded, the solution was found in physical superiority of rulers. The development of politics as an activity by which a community can be governed instrumentally, conditioned its closer linkage to force. Politics was sometimes identified with force, and sometimes politics was using force as an instrument for taming the bullying by others. Undoubtedly, the man is a rational and instinctive being. Monopolization of bullying within political activity made it possible to place the force, depending on the circumstances, into the service of one or the other attribute of human nature. Integration processes in political, economic, military and other areas, significantly contributed to changing the role of a national state in its formerly inviolable spheres, even in those elements that are considered classic attributes of the state as an institution (sovereignty, independence, monetary policy, defense, state power legitimacy, etc). Does this power, which is 'taken away' from the national state, go away, through integrative processes with other international subjects, to some distant power and alienated centers, or does it, on the contrary, enter the corpus of political activity that strengthens its overall position? Without immersing into more profound analysis about what is closer to the truth, it is a fact that through integrative processes a number of 'state' activities is transferred to joint institutions. In the spirit of this paper, the most important institutions are those which decide about organization, preparing, functioning, and using of the state (interstate) power. Strategic solutions concerning these matters, are a part of domestic and intergovernmental policy. They are products of a great number of internal and external factors, starting from economic and institutional, to social and cultural-traditional, and to international.Pojam politika, od nastanka do današnjih dana, bio je na različite načine vezan sa prinudom i njenim efektima. Prvi vladari nalazili su oslonac u verovanju u božanski karakter vlasti, ali, kako se on vremenom sve više gubio, rešenje je nalaženo u fizičkoj nadmoći vlastodržaca. Razvoj politike kao delatnosti kojom se može instrumentalno vladati zajednicom, uslovio je njeno bliže vezivanje za silu. Ponekad se politika poistovećivala sa njom, a nekada ju je koristila kao faktor za kroćenje nasilništva drugih. Čovek je, bez sumnje, i racionalno i nagonsko biće. Monopolizacija nasilja u okviru političke delatnosti omogućila je da se, u zavisnosti od uslova, sila stavi u službu jednog ili drugog njegovog obeležja. Integrativni procesi u političkoj, ekonomskoj, vojnoj i drugim oblastima značajno su doprineli promeni uloge nacionalne države u nekada njenim neprikosnovenim sferama, pa čak i u onim elementima koji se smatraju klasičnim obeležjima države kao institucije (suverenost, nezavisnost, monetarna politika, odbrana, legitimnost državne vlasti, itd.). Da li ta snaga koja se 'oduzima' od nacionalne države, putem integracije sa drugim međunarodnim subjektima, odlazi u neke građanima daleke i otuđene centre moći ili, naprotiv, ona ulazi u onaj korpus političkog organizovanja kojim se jača njihova ukupna pozicija? Bez ulaženja u dublju analizu o tome šta je bliže istini, činjenica je da se kroz proces integracije, deo 'državnih' poslova prenosi na zajedničke institucije. U duhu ovog rada, najznačajnije su one koje odlučuju o načinima organizovanja, pripreme, funkcionisanja i upotrebe državne (međudržavne) sile. Strategijska rešenja vezana za ta pitanja deo su aktivnosti i državne i međudržavne politike. Ona su rezultanta delatnosti brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora, počev od ekonomskog i institucionalnog, preko socijalnog i kulturno-tradicionalnog, do međunarodnog
Mobing u međunarodnim odnosima
Get PDFU radu autori pokušavaju da odgovore na sledeće hipotetičko pitanje: ako je mobing kao vid nasilne komunikacije prisutan u životinjskom svetu i ako se slični obrasci ponašanja uočavaju u ljudskom društvu na nivou mikrodruštvenih grupa, da li je on prisutan i u makrodruštvenim grupama ili, preciznije, u međunarodnim odnosima? Nakon identifikovanja određenih sličnosti u obrascima ponašanja autori ukazuju na mogućnost da sintagma mobing u međunarodnim odnosima nađe svoje mesto u politikološkoj i sociološko-psihološkoj literaturi. Istraživanje je teorijsko i ne poziva se na konkretne empirijske činjenice iz prakse međunarodnih odnosa. Tezu da je moguće prihvatiti navedeni pojam potrebno je potkrepiti empirijskim istraživanjima, a ovaj rad može da posluži kao hipotetički okvir za takva istraživanja
Wahhabism as a Militant Form of Islam on Europe's Doorstep
No full textThis article examines the impact of the spreading of Wahhabism (as one of the most militant religious teachings) on the escalation of international terrorism on European soil. It tries to point out potential hazards and propose possible measures to protect Western Europe from further penetration of this conservative Islamic movement through the Balkans. In order to elaborate the stated interdependency, this article includes our analysis of the phenomenon and spreading of Wahhabism throughout the Balkans, more concretely-on the territories of the Republic of Serbia, Montenegro, as well as Bosnia and Herzegovina. This is precisely the region where Wahhabism has made its first step to "conquer" Europe