Procter & Gamble (United Kingdom)
RhinoSec - Repository of the Faculty of Security StudiesNot a member yet
488 research outputs found
Sort by
Huligani u Srbiji u trouglu sporta, politike i kriminala
Get PDFViolence at sporting matches in Serbia has its roots in the events related to political tensions and the disintegration of the SFR Yugoslavia. Stepping into transition, civil war and the general criminalization of society in the setting of international isolation and UN-imposed sanctions, all led to an increase of violence in general and particularly on the sports fields. In the early 1990s sport became lucrative business, and sport clubs began to function as business corporations. Sport became politicized as politicians were included in the management of sport clubs, while sport fans were manipulated by the politicians. A number of supporters were engaged in wars in the former Yugoslavia, accepting nationalism and other extreme political ideologies, while various political occasions were used by sport supporters and members of the extreme right as a reason for serious disorders. The clubs became involved in money laundering, rigging the results, and illegal trade with players, while sport supporters' leaders became involved in blackmail, extortion and drug trafficking. The state response to this phenomenon has been overdue, formal, partial and lacking overall comprehensive strategy, while the actors of violence have had powerful protectors in political parties, celebrities, and some officials in the Serbian Orthodox Church. Adopting the law on sport and law on violence and misconduct at sporting events has created the normative preconditions for social reaction. However, problems remain in the implementation of the law, functioning of the judiciary, media sensationalism and irresponsibility, and the fact that in addition to the repressive measures, the preventive ones are also necessary. The police are only one of the actors in the fight against hooliganism and cannot solve this serious social problem by themselves. In keeping with the above stated, creating a national strategy to combat sport violence is suggested.Nasilje na sportskim utakmicama u Srbiji ima korene u događajima vezanim za političke tenzije i raspad SFR Jugoslavije. Ulazak u tranziciju, građanski rat i opšta kriminalizacija društva u uslovima međunarodne izolacije i sankcija UN uticali su na porast nasilja uopšte, i na sporskim terenima posebno. Početkom 90-tih godina prošlog veka sport u Srbiji postaje unosan posao, a sportski klubovi počinju da funkcionišu kao privredne korporacije. Dolazi do politizacije sporta kroz uključivanje navijača u uprave klubova, ali i do manipulacije navijačima od strane političara. Deo navijača uključuje se u ratne sukobe na području bivše Jugoslavije, prihvatajući nacionalističke i druge ekstremne političke ideologije, a razni politički povodi se koriste za izazivanje nereda od strane navijača i pripadnika ekstremne desnice. Takođe dolazi i do tesnih veza sporta i kriminala. Klubovi se uključuju u pranje novca, nameštanje rezultata, nezakonitu trgovinu igračima, a vođe navijača u ucene, iznude i trgovinu drogom. Reakcija države na ovaj fenomen je bila zakasnela, formalna, parcijalna, bez sveobuhvatne strategije, a akteri nasilja su imali moćne zaštitnike u političkim liderima, pojedincima iz javnog života i upravama klubova. Donošenjem zakona o sportu i o nasilju i nedoličnom ponašanju na sportskim manifestacijama stvorene su normativno pravne pretpostavke za društvenu reakciju. Problemi, međutim, ostaju u implementaciji zakona, funkcionisanju pravosuđa, neodgovornosti i senzacionalizmu medija, te činjenici da su pored represivnih neophodne i preventivne mere. Policija je samo jedan od aktera u borbi protiv huliganizma i sama ne može rešiti ovaj ozbiljan društveni problem, te se u tom smislu sugeriše donošenje nacionalne strategije za borbu protiv sportskog nasilja
Парламентарна контрола сектора безбедности у Републици Србији
Get PDFЈедан од многобројних проблема са којима су се суочиле земље у транзицији јесте и проблем реформе сектора безбедности и успостављање система демократске и цивилне контроле над овим сектором. Кључну улогу у оквиру демократске и цивиле контроле требало би да игра парламент, односно главни елемент у овом процесу јесте одговорност сектора безбедности парламенту. У остваривању контролне функције парламент има на располагању многобројне инструменте, као што су: интерпелације и предлог за изгласавање неповерења влади, посланичка питања, парламентарне истраге, рад сталних парламентарних одбора, јавна слушања, буџетску контролу, као и посебне механизме контроле, при чему се пре свега мисли на рад независних државних тела. Успешност остваривања парламентарне контроле зависи од три фактора: законских овлашћења; способности вршења контроле; и постојања критичког става чланова парламента за позивање владе на одговорност. Проблематика реформе сектора безбедности у Републици Србији постала је актуелна након октобарских промена 2000. године. Уставним и законским оквиром дефинисано је да се сектор безбедности у Републици Србији налази под демократском и цивилном контролом. Када говоримо о улози Народне скупштине у демократској и цивилној контроли, односно о парламентарној контроли сектора безбедности, морамо истаћи да се она остварује усвајањем одговарајућег правног оквира, али поред законодавне активности постоје и други инструменти парламентарне и ванпарламентарне контроле. Међутим, у оквиру Народне скупштине Републике Србије најзначајнију улогу у демократској и цивилној контроли сектора безбедности игра парламентарни Одбор за одбрану и безбедност. С обзиром на то да у домаћој научној и стручној литератури проблем парламентарне контроле сектора безбедности није обрађиван и истраживан у довољној мери и на кохерентан начин, научни циљ овог рада био је научна дескрипција (описивање) и научна експланација (објашњење) сектора безбедности, реформе сектора безбедности и парламентарне контроле уопште, и посебно сектора безбедности, реформе сектора безбедности и остварености парламентарне контроле у Републици Србији. II Имајући у виду комплексност проблема истраживања био је неопходан мултиметодски приступ и комплементарна анализа доступних извора података. У првом и обимнијем делу рада примењене су методе прегледа, пре свега, иностране научне и стручне литературе у циљу појмовног одређења сектора безбедности, прилагођавања сектора безбедности новонасталим околностима (реформа сектора безбедности), демократске и цивилне контроле и посебно парламентарне контроле, а потом и прегледа домаће литературе и нормативноправне регулативе у циљу дефинисања сектора безбедности у Републици Србији, реформе сектора безбедности и улоге Народне скупштине у остваривању контроле над овим сектором. Други део рада јесте истраживачки и у њему су примењени анкетни упитник и експертски интервју. Циљ овог дела рада био је да се резултатима истраживања укаже на право стање у области парламентарне контроле сектора безбедности у Републици Србији, односно на степен остварености парламентарне контроле, и да се на основу тога дефинишу препоруке за њен даљи развој. Истраживање је спроведено у Народној скупштини Републике Србије у периоду од децембра 2010. године до августа 2011. године. Анкетни упитник био је намењен за све чланове парламента, док су интервјуи обављени са члановима Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине, Одбора за финансије Народне скупштине, Одбора за равноправност полова Народне скупштине, Одељења за информативно-истраживачке послове Народне скупштине, независним државним органима, као и одговорним лицима из Министарства одбране и служби безбедности. Поред наведених истраживачких инструмената (упитник и интервју), у истраживачком делу је примењен и метод анализе садржаја, пре свега за анализу посланичких питања, анализу седница Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине, анализу информатора о раду државних органа, као и на анализу извештаја независних државних органа. Резултати истраживања указали су на то да уставно и законски дефинисана улога Народне скупштине и инструменти којима она располаже у погледу контроле сектора безбедности јесту потребан, али не и довољан услов да би парламентарна контрола била ефикасна и функционисала у пракси. Већина анкетираних посланика сматра да парламентарна контрола над сектором безбедности, нарочито службама безбедности, заправо и није остварена. Посланици су, такође, негативно вредновали III значај улоге независних државних органа у остваривању контроле сектора безбедности, као и улогу цивилног друштва у процесу контроле сектора безбедности. Као основни проблеми у остваривању парламентарне контроле идентификовани су недостатак политичке воље, недовољна стручност и ресурси. Отежавајућу околност за процес спровођења контроле представља и чињеница да у нашој земљи није законски уређен приватни безбедносни сектор, а самим тим ни могућност његове контроле. Најзначајнији проблеми уочени су у раду релевантног парламентарног одбора за контролу сектора безбедности. Целокупна активност Одбора, без обзира на јасно дефинисану надлежност, до сада се сводила само на усвајање извештаја и начелно разматрање предлога закона. Едукација и непостојање критеријума за избор чланова Одбора, као и недостатак политичке воље, методологије и Плана рада, истакнути су као проблеми у функционисању Одбора На основу резултата истраживања можемо закључити да нису задовољени основни критеријуми за остваривање контроле и да је парламентарна контрола сектора безбедности у Републици Србији нормативно и институционално устројена, али да у функционалном смислу није остварила ниво демократске праксе. На практичном нивоу, резултати истраживања могу допринети бољем разумевању ове проблематике и изналажењу могућности и адекватних решења за успостављање ефикасног модела парламентарне контроле сектора безбедности у Републици Србији, уважавајући посебности наше земље али и међународне норме и стандарде који су у функцији демократизације друштва у целини
Identitet mladih - bezbednosno pitanje ljudskih resursa Srbije
Get PDFThe identities create and shape interests or needs, depending on the analysis context. Numerous interests, such as national security, depend on personal identity, which is related to comprehension of other identities. Some actors in social relations often cannot decide on their own interests before understanding what do they represent - 'who are they', and what is their role in the society. One of the most important, but often the most contradictory expression of the identity is national identity, which conditions development and presentation of other forms of identity. For the young of a society, national identity holds high importance, since it helps shaping their relationships towards some of the environmental entities and establishes interests or needs to be initiated. This text is a contribution to striving for the young and their issues with certain aspects of identity to be interpreted to the highest extent possible, under the paradigm of modern (Serbian) society and European environment as well. The young are not the problem or potential source of the problem to be solved; instead, they are a significant national resource, potential or 'vital social wealth', which can contribute to the social development. This text shall also highlight the possibility to set the fight of the young with building their own identity in the context of human resources security issues. Educational institutions are significant for youth socialization and behavior streamlining, especially to build the identity and shape the young as a social resource of Serbia.Identiteti stvaraju i oblikuju interese ili potrebe, u zavisnosti od konteksta analize. Mnogi interesi, na primer, nacionalne bezbednosti zavise od ličnog identiteta koji je u vezi sa shvatanjima drugih identiteta. Pojedini akteri u društvenim odnosima, često ne mogu da odluče koji su njihovi interesi, sve dok ne spoznaju šta predstavljaju - 'ko su' i koja je njihova uloga u društvu. Jedan od najvažnijih, ali često i najprotivrečnijih ispoljavanja identiteta jeste nacionalni identitet, koji uslovljava razvoj i ispoljavanja ostalih oblika identiteta. Za mlade u jednom društvu, posebno je važan nacionalni identitet, jer pomaže definisanju njihovog odnosa prema nekim sredinskim entitetima i određuje interese ili potrebe koji će ih pokrenuti. Ovaj tekst je prilog nastojanju da se mladi, njihovi problemi, sa određenim aspektima identiteta što bolje protumače u svetlu savremenog (srpskog) društva, ali i evropskog okruženja. Mladi nisu problem ili potencijalni izvor problema koji treba rešavati, već važan nacionalni resurs, potencijal ili 'vitalno društveno bogatstvo' koji može doprineti društvenom razvoju. U tekstu će takođe biti ukazano na mogućnost da se borba mladih za izgradnjom identiteta postavi u kontekst bezbednosnog pitanja ljudskih resursa. Obrazovne institucije su važne za socijalizaciju i regulisanje ponašanja mladih, a naročito izgradnju identiteta i njihovog oblikovanja kao društvenog resursa Srbije
Кибер ратовање - нови облик савремених друштвених конфликата
Get PDFThe creation of cyberspace represented a seminal turning point in the sphere of military activities, as well as in the understanding of corporate, national, regional and global security. The new “space” offered numerous possibilities for carrying out special propaganda operations and computer network based attacks on the enemy’s information systems. In English-speaking countries a term “cyber warfare” (kiber ratovanje) has been coined to describe this new form of confrontation in the virtual space. Attacks in a virtual space though they seem to be insignificant, can cause numerous casualties and material devastations in real, physical world. That is why cyber warfare has a central place in the field of interest of military, information, legal and security theorists and experts. At the end of the 21st century, the problem of conflicting in a virtual space has become one of the important topics of discussion in scientific and professional circles in all countries depending on information-communication technologies. Still, previous researches treated that phenomenon fragmentarily, and that resulted in the inability of creating a firm theoretical framework and clearly defined terminology. Bearing in mind that scientific literature has not sufficiently and coherently explored the phenomenon of cyber warfare, a scientific aim of this research has been a scientific explanation of cyber warfare phenomenon. The research of a phenomenon this complex necessarily imposes a multi-methodical approach and requires a complementary analysis of available and newly acquired data sources. We are talking about dominantly qualitative research approach, and insufficient theoretical basis brought about mostly exploratory nature of established research requirements. A scientific explanation of this current social phenomenon meant, thus, systematization of previous knowledge about cyber warfare, which assumed recognition, description and a thorough classification of different forms of conflicts in cyberspace. The results of the research show that cyber warfare is a comparatively new and unique form of social conflict which takes place in a specific environment, by using specific means, which has specific characteristics and principles. It can be a war without casualties, but it does not have to be like that. This form of conflict can be waged on its own, or can be a support to a conventional, kinetic conflict. The activity of cyber warfare does not have to be limited by a military discourse. Principles of cyber warfare are present IV in various different contexts, though a range of motivations and practices can vary to a great extent. Protagonists of cyber warfare use very well thought-out tactics and strategies in order to precisely determine targets of the attack and achieve their aims in a way that is similar to military methods. Destructive actions of various individuals and groups in cyberspace can have similar impulses, show similar understanding of strategic advantages which enable attack methods based on information technologies, and be revenge to those whose lives depend to a great extent on the use of complex information and communication systems. Cyber warfare not only questions certain conventional assumptions about the nature of social conflicts, but at the same time illustrates some of hidden possibilities and paradoxical potentials (social fusion and fission) of globally connected technologies. It, also, raises numerous questions related to the morality of offensive cyber warfare and adequacy of the existing multilateral regulations and conventions into which these new modalities should be adjusted. We believe that this, holistically based, analysis helps clarifying conceptual and terminological corpus of this specific field. Devoid of its military roots, the vocabulary and principles of cyber warfare can have a great analytic applicability. Different aspects of cyber conflicts, which have been analyzed in this paper, can be assigned to general theoretical principles and established characteristics of the phenomenon we have defined by the concept “cyber warfare.” On the practical level, the results of this research can contribute to a better understanding of this subject, which is of a great significance to developing strategies of prevention, suppression and controlling security risks in cyberspace, both on a corporate and national level. A fast entering of “information conflicts” into civil and corporate frameworks presents a serious problem to managers responsible for protection and security of information infrastructure. Managerial structures on a corporate-economy level have to be aware of how wide a spectrum of potential attacks is, including modern espionage, organized crime, perceptive battles, as well as hacker attacks, and attacks sponsored by states or business rivals. The concept of managing security risks in cyberspace from the aspect of national security, though, requires coordination of national legislation with the existing international standards. From the point of view of regional and global security, a particularly important problem is the lack of general accord on international agreements which would clarify a legal status of states and non-state actors in cyber conflicts. From the V said reasons, this paper has called attention to the need of equalization normative approaches with the aim of adopting acceptable legal definitions of basic concepts in the field of cyber warfare. Apart from that, propositions of possible directions of the development of international law of war have been proposed in order to develop more adequate mechanism of confronting and protection against cyber conflicts
Teorija i praksa ''šarenih revolucija''
Get PDFThe world, in terms of globalization did not become more stable and predictable. Its main characteristics today are: turbulence, insecurity, and growth potential for conflicts. The most important expression of compression of clamps of turbulence becomes events from 2011. Years, in many countries of North Africa and the Middle East, called the ''Arab revolutions''. For some, these events are coincidental and spontaneous protest ''dreamers of democracy'', while for others it is a result of the planned implementation of projects for a global reorganization of the world. Besides the difference in the value perception of ''colored revolutions'', among theorists there is no agreement even on issues of their target orientation and of their relationship to democracy, social reasonableness, and especially of compatibility of goals and the methods for their realizations.Svet, u uslovima globalizacije nije postao stabilniji i predvidiviji. Njegove glavne karakteristike danas su: turbulentnost, nesigurnost i porast konfliktnog potencijala. Najvažniji izraz sažimanja stega turbulentnosti postali su događaji iz 2011. godine, koji su se dešavali u nizu zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka, nazvani ''arapske revolucije''. Za neke, ti događaji su slučajnost i stihijni protest ''sanjara o demokratiji'', dok su za druge - posledica planske realizacije konkretnih projekata za globalno preuređenje sveta. Pored razlika u vrednosnom poimanju ''šarenih revolucija'', među teoretičarima ne postoji saglasnost ni po pitanjima njihove ciljne usmerenosti, odnosa prema demokratiji, socijalne opravdanosti i, naročito - saglasnosti postavljenih ciljeva i sredstava kojima se oni dostižu
Perspektive koncepta ljudske bezbednosti
Get PDFDevelopment of the human security concept and placing the individual in the center of security calculations causes major changes in the contemporary security studies. With a view that the human security concept is not precisely defined and due to this imprecision and extensive application its heuristic value is minimal, the authors seek to more precisely define and operationalize the concept in order to enhance its theoretical and practical value. The first step to the right direction was the 2001 'Responsibility to Protect' Report, which was actualized with 'Implementing the 'Responsibility to Protect'' Report by the United Nations Secretary-General Ban Ki-moon in 2009.Razvoj koncepta ljudske bezbednosti i postavljanje pojedinca u centar bezbednosnih kalkulacija izaziva velike promene u savremenim studijama bezbednosti. Budući da koncept ljudske bezbednosti nije precizno određen i da je usled te nepreciznosti i široke primene njegova heuristička vrednost minimalna, autori nastoje da ga preciznije odrede i operacionalizuju kako bi se uvećala njegova teorijska i praktična vrednost. Prvi korak u tom pravcu je izveštaj 'Odgovornost da se zaštiti', iz 2001. godine, koji je generalni sekretar OUN Ban Ki Mun aktuelizovao 2009. godine kroz izveštaj 'Implementiranje 'Odgovornosti da se zaštiti''
Kosovo i Metohija nakon rata - društveni i bezbednosni parametri
Get PDFThe purpose of this paper is to summarize the most important parameters in key spheres of life in Kosovo and Metohija. Post-1999 Kosovo appears to be a field of numerous challenges and pitfalls for all actors: international community, Albanians and Serbia. Twelve years after the termination of war in and the establishment of international protectorate, Kosovo and Metohija stands confronted with numerous problems, primarily relating to unsustainable economy, high rates of many forms of crime, and insufficiently developed institutions, and it can be generally characterized as an anomic, post-war society. The paper is based on secondary analysis of available research, and the data from international and Albanian institutions.Cilj ovog rada je da se sintetički prikažu najznačajniji parametri u ključnim sferama života na Kosovu i Metohiji. Nakon 1999. ovaj prostor postaje pozornica brojnih izazova i zamki za sve aktere: međunarodnu zajednicu, Albance i Srbiju. Dvanaest godina nakon završetka rata i uspostavljanja međunarodnog protektorata, Kosovo i Metohija se suočava sa brojnim problemima, pre svega vezanim za neodrživu ekonomiju, visoke stope mnogih oblika kriminala, nedovoljno razvijene institucije, te se generalno može označiti kao anomično postratno društvo. Pregled je zasnovan na sekundarnoj analizi postojećih istraživanja, kao i podataka međunarodnih i albanskih institucija
