Procter & Gamble (United Kingdom)
RAF - Repository of the Faculty of Architecture - University of BelgradeNot a member yet
3129 research outputs found
Sort by
Urban study of the central core of Stara Pazova (Zoran Djindjic square and FK Jedinstvo stadium) [30th International Urban Planners Exhibition]
No full textСтара Пазова је позиционирана на важном развојном коридору Београд-Нови Сад. Изузетно повољан географски положај је сврстава у групу стратешки и развојно најперспеквнијих општина у Србији. Урбанистичком студијом централног језгра Старе Пазове обухваћени су Стадион ФК Јединство и Трг Зорана Ђинђића са непосредним окружењем. Како би се подстакла конкурентност, појачао урбани карактер насеља, створили услови за досељавање становништва, нове инвестиције и даљи развој, извршена је просторно-програмска провера намена и параметара, сагледавање проблема и могућности активирања потенцијала локације, уз предлоге трансформације и унапређења.The municipality of Stara Pazova is positioned on the important development corridor Belgrade-Novi Sad. Its extremely favorable geographical position ranks it in the group of strategically and developmentally most promising municipalities in Serbia. The urban study of the central core of Stara Pazova includes the FC Jedinstvo Stadium and Zoran Djindjic Square with its immediate urban surroundings. In order to encourage competitiveness, strengthen the urban character of the settlement, create conditions for immigration, new investments and further development, a spatial-program analysis of the land use and building parameters was conducted. It considers problems and possibilities of activating potential of the location, along with the proposals for transformation and improvement
Green Blue Infrastructure
Get PDFEC Green Infrastructure Strategy (EC, 2013) defines Green Infrastructure (GI) as “a strategically
planned network of natural and semi-natural areas with other environmental features designed
and managed to deliver a wide range of ecosystem services. It incorporates green spaces (or
blue if aquatic ecosystems are concerned) and other physical features in terrestrial (including
coastal) and marine areas. On land, GI is present in rural and urban settings.” Although the EC
definition includes aquatic ecosystems, the expression “green and blue infrastructure” (GBI)
has recently started to be used in order to highlight more explicitly the aquatic dimension of
the concept, alongside the terrestrial one.
GI is a natural spatial structure that serves the interests of both people and nature. In contrast
to usually mono-functional ‘grey’ infrastructures - GI is multifunctional. It aims to enhance
nature’s ability to deliver multiple ecosystem goods and services that contribute to sustainable
development by providing variety of environmental, social, biodiversity as well as climate
change and adaptation benefits. Elements of GI differ in relation to scale, and span from
forests, regional parks, rivers and floodplains etc., at regional level, to street trees, hedges,
ponds, green roofs and walls, etc. at local site scale.
GI planning and design is based on holistic understanding of the complex interrelations
and dynamics of socio-ecological systems, and assumes interdisciplinary and multi-scale
approach, thus creating a new challenges to academic education
Student Questionnaire Study Results - Serbia
Get PDFThe students’ questionnaires involved 506 students (176 completed and 330 uncompleted questionnaires) from UB-FA and other Architectural Schools in Serbia. The questionnaire was attended by students of all targeted levels of study, as well as alumni, with the largest share of respondents from the master level of study. UB-FA analysis of the survey data identifies following key points about the State-of-the-Art in the field of heritage and sustainability education: (1) an almost invisible number of courses which involve sustainability and heritage as umbrella concepts in curriculum design have been identified within existing master’s and specialist-level study programs, (2) students are not sufficiently aware of the impact of practice-based and ICT approaches in strengthening their comprehension of principles related to the nexus of sustainability and heritage, (3) the mismatch in understanding the key concepts of sustainability and heritage in line within different scales of design practice is recognized, as well as the need for developing integral, multiscale approach, and finally (4) a gap is recognized between what students have identified in evaluating their skills and knowledge, and identifying what they consider relevant for employability and practice arena
Ka kolaborativnom upravljanju razvojem grada [43. salon arhitekture, 2021]
Get PDFIzalaganje publikacije u okviru 43. Salona arhitekture u Beogradu, kategorija "Publikacije
Design of Protective Structures for Active Archeological Sites
Get PDFThis paper presents a structural design methodology in order to find the best possible solution of protective structures for active archeological sites. Besides the typical demands for construction on these sites which arise from the typology and the level of protection of cultural heritage, active archeological sites require a structural solution with regard to time and direction of further excavation. The hypothesis is that modular spatial structures which are easily assembled or disassembled, and have the ability to be extended in one or more directions, are the most functional solution for these sites. This paper shows the analysis of several types of spatial structures based on the requirements of active archeological sites. It explores the possibilities of structural systems derived from multiplication of one primary element of structure, their material and joints between elements. The most adequate assembly of the entire structure is supposed to be found in the interdependency of the load and the dimension of the element’s cross- section, in a suitable geometric configuration. The focus of the analysis is on structures made of short-bearing elements which have the advantage of the efficiency of transport and assembling. One of the design criteria for this methodology is that the structural system itself looks simple and elegant in order to complement the archeological site. This is shown in the paper through the analysis of patterns in which these structures are assembled. The aim is to correlate the position of the elements in the structural system, the dimensions of cross-section, and the lengths of the straight beams which form the spatial structure in order to find a simple, functional and economical solution for protective structures at active archeological sites. The conclusion shows the advantages and disadvantages of the design methodology presented in the paper, as well as the discussion about the analyzed spatial structures. This type of methodology that systematizes various design criteria from different fields of research engages the problem of design of protective structures for archeological sites and opens up new questions for further research
Old town complex Borino Vranje [30. International urban planning exhibition]
Get PDFЛокација Тулбе препозната је као својеврсна јавна зона града Врања, чија се јасна намена и просторна компактност током времена изгубила. У немогућности да испрати промене контекста и потребе корисника, ова зона је само једна у низу великог броја градских простора који полако остају ван употребе, изложени девастацији и пропадању. С тим у вези, идеја првонаграђеног пројекта ослања се на важност историјске компоненте места за успешну трансформацију, у циљу очувања идентитета као кључне вредности у савременом контексту. Слика прошлости, дословно очувана у делима великог врањског писца Боре Станковића, а у фрагментима и даље присутна у простору града, покреће идеју креирања простора који се опире свим променама.The 'Tulbe" location is recognized as а public area of the city of Vranje, which clear purpose and spatial compactness got lost over time. Unable to keep up with changing contexts and users needs, this zone became јust one of many urban spaces that аге slowly out of use, exposed to devastation and decay. ln this regard, thе idеа of the project that won thе competition relies on thе importanсе of the historical component of the plасе for successful transformation, in order to preserve identity as а key value in the contemporary context. The image of the past, literally preserved in the works of the Vranje's most famous writer Вога Stankovic, and yet still present in specifiс city fragments, triggers the idea of creating а space that resists alI changes.Консултант за еколошки инжењеринг и заштиту земљишних и водних ресурса: Јована Златанови
Stambeno-poslovni kompleks Slavija-Manjež [prva nagrada]
Get PDFProjekat Slavija-Manjež polazi od izuzetno kompleksnog gradskog konteksta šireg okruženja trga Slavija sa jedne strane, i od potrebe za visokim kvalitetom stanovanja u svakom stanu sa druge. Više od veličine prostora, lokaciju ili pogled, luksuz u stanovanju se pre svega odnosi na slobodu
korišćenja prostora. Velika transformabilna zastakljena lođa u srcu dnevne zone svakog stana pruža stanarima spektar
mogućnosti prostornih transformacija stana u odnosu na
individualne potrebe, sezonske promene, ili jedinstvene,
egzotične želje.projektanti: Ana Petrović, Marija Matijević, Aleksa Bekić, Zoja Milić
naručilac: „MAISON ROYAL“ doo Beogra
The instrumentalisation of the fluidity phenomenon in the XXI century architecture
Get PDFПредмет истраживања ове дисертације је феномен флуидности у архитектури, који до сада није дефинисан у области архитектуре и урбанизма. Проблем истраживања се односи на разумевање и поставку феномена флуидности у области архитектуре и урбанизма и начина на које се инструментализује у архитектури XXI века. Проблем истраживања испитује се кроз: интердисциплинарни оквир феномена флуидности, архитектонски контекст у ком се феномен манифестује, хронолошки развој феномена флуидности у архитектури и принципе у архитектури на којима се заснива. У складу са тим, постављени предмет истраживања се испитује кроз три дела: 1. Историјски развој архитектуре која манифестује аспекте феномена флуидности од XVII до XX века; 2. Дефинисање феномена флуидности у архитектури на крају XX века и 3. Инструментализацију феномена флуидности у архитектури XXI века.
Општи циљ овог истраживања је дефинисање феномена флуидности у области архитектуре и урбанизма, кроз поставку интердисциплинарног оквира разумевања феномена и хронологију његовог развоја у односу архитектонског контекста и архитектуре. Основни циљ дисертације је истраживање инструментализације феномена флуидности у архитектури, кроз развој архитектуре која га манифестује и препознавање принципа на којима се заснива. Оперативни циљ истраживања обухвата примену принципа инструментализације феномена флуидности у архитектонском пројектовању XXI века.
Истраживање у овој дисертацији заснива се на две полазне хипотезе, општој и посебној. Општа хипотеза истраживања је: Феномен флуидности се манифестује губитком сингуларности објекта архитектуре кроз асимилацију са контекстом. Посебна хипотеза истраживања је: Ток је основни принцип инструментализације феномена флуидности у архитектонском пројектовању.
Научне методе истраживања у овом раду постављене су у складу са комплексношћу теме, предмета и проблема истраживања и одговарају интердисциплинарној природи истраживања које резлутира поставком феномена флуидности у архитектури кроз теоријско-методолошки приступ повезивања теоријских анализа са инструментализацијом и оперативним, методолошким алатима у архитектонском пројектовању. Очекивани резултати дисертације обухватају: теоретски допринос кроз формирање теоретске платформе за разумевање и поставку феномена флуидности у области архитектуре и урбанизма, поставку хронологије развоја феномена флуидности у архитектури, практичну примену теоретских поставки у архитектонском пројектовању кроз принципе на којима се инструментализација феномена флуидности заснива, систематизацију нових оперативних знања и методолошких инструмента у архитектонском пројектовању XXI века.The research topic of this dissertation is the phenomenon of fluidity in architecture, which
until now remained non-defined within the field of architecture and urbanism. The research question
concerns the understanding and positioning of the phenomenon of fluidity within the field of
architecture and urbanism and the way it is instrumentalised in the XXI century architecture. The
research problem is explored through: the interdisciplinary framework of the phenomenon of fluidity,
the architectural context of the phenomenon’s manifestation, the chronological development of the
phenomenon of fluidity in architecture, and the principles of architecture it is based on. In line with
this, the stated research subject is explored within three parts: 1) The historical development of the
architecture manifesting the aspects of the phenomenon of fluidity spanning the XVII through XX
centuries; 2) Defining of the phenomenon of fluidity in architecture by the end of the XX century; 3)
The instrumentalisation of the phenomenon of fluidity in the XXI century architecture.
The general aim of this research is the defining of the phenomenon of fluidity within the field
of architecture and urbanism by establishing the interdisciplinary framework for interpreting the
phenomenon and the chronology of its development within the relationship between architecture and
architectural context. The primary aim of this dissertation is to explore the instrumentalisation of the
phenomenon of fluidity in architecture by examining the evolution of the architecture manifesting it
and recognising the principles it is based on. The operational aim of the research deals with the
implementation of the phenomenon of fluidity’s instrumentalisation principles in the XXI century
architectural design.
The research in this dissertation is based on two initial hypotheses, a general and a specific
one. The general hypothesis of the research is: The phenomenon of fluidity is manifested by the loss
of singularity of the architectural object as a result of assimilation with the context. The specific
hypothesis of the research is: Flow is the basic principle of the phenomenon of fluidity’s
instrumentalisation in architectural design.
The scientific methods employed in this research are established in accordance with the
complexity of the topic, subject and research problem, and are in line with the interdisciplinary nature
of the research, resulting in positioning the phenomenon of fluidity within architecture by using
theoretical and methodological approach to link theoretical analysis with the instrumentalisation and
operational, methodological tools in architectural design. The expected results of the dissertation
comprise: the theoretical contribution by forming a theoretical foundation for understanding and
positioning the phenomenon of fluidity within the field of architecture and urbanism, the positioning
of the chronology of the phenomenon of fluidity’s evolution in architecture, the practical
implementation of theoretical premises in architectural design through the principles that the
instrumentalisation of the phenomenon of fluidity is based on, the systematisation of the new
operational knowledge and methodological instruments in the XXI century architectural design
v0: oscilator [43. Salon arhitekture, 2021]
Get PDFNIŠTA se matematički označava nulom, koja grafički predstavlja prazninu unutar zaokruženog prostora. Nula - ništica je ceo broj koji sledi posle broja -1 a prethodi broju 1. Projektovana instalacija alat je za ispitivanje integriteta i stabilnosti stanja prikazanog prizora u okruženju koje ga povremeno privremeno destabilizuje. Nulto projektovano stanje metafora je realizacije inicijalne stvaralačke zamisli, dok je svaka od destabilizacija posledica nepredvidivosti konteksta. Cilj je iniciranje promišljanja o promeni i konstanti; mirovanju i pokretu; okosnici i oscilaciji; u arhitekturi, ili nekoj drugoj interesnoj sferi posmatrača/prolaznika. Svaki pokret, bljesak, zrak sunca, oblak, odsjaj ili automobilski far prizoru daju nov karakter. Može li on održati svoje nulto stanje? Rad v0: oscilator jedan je od početnih koraka u hvatanju neuhvatljivog odgovora na pitanje Šta bi bilo kad ne bi bilo ništa? i pokušaj je dokučivanja fizičkih, prostornih i ambijentalnih karakteristika tog ničega. Naravno, ovo ništa nije zaista ništa, već je samo predstava proživljenih, ali i onih još uvek nedovršenih, iskustvenih sekvenci koje destabilizuju i ostavljaju autentičan trag, ali ostaju bez fizičke, prostorne ili ambijentalne manifestacije kojom bi se o njima svedočilo. Baš zbog toga, v0: oscilator postavlja se kao svojevrstan efemerni spomenik ničemu, ništici – nuli