1,721,084 research outputs found
Зошто идеологијата е важна: Есеи за национализам, политички идеологии и бирократија
Оваа публикација претставува синтеза на работата токму на дел од студентите на Правниот факултет во Штип, заедно со дел од професорскиот кадар. Трудовите се однесуваат на различни аспекти на проучување на идеологијата. Сепак, севкупниот труд содржи три целини. Во првиот дел се разработува национализмот, или националната идеологија, во прв ред како теоретски експлоатирана тема, видена низ призмата на македонскиот и балканскиот дискурс, но исто така и низ европскиот надворешно-политички контекст. Во вториот дел се претставени три труда кои ја разработуваат политиката, односно проблеми врзани со теоретски аспекти на политичката мобилизација, за потоа да бидат ставени во рамките на македонскиот политички контекст, од воспоставувањето на политичкиот плурализам и независноста, до гласачкото однесување како манифестна содржина на политичките идеологии. Исто така, во ова заедничко дело е поместен текст кој се однесува на бирократијата видена низ призмата на современите светски теории и праксата на емпирискиот егзамплар виден низ трансформација на македонското општество
Создавањето на независна Република Македонија: внатрешни состојби и надворешна политика
Процесот на создавање на независна Република Македонија се надоврзува на севкупниот процес на дезинтегрирање на поранешните источноевропски еднопартиски општества, вклучително и она на СФР Југославија, и промовирањето на политичкиот плурализам и демократијата, како основни конституенти на модерните општества. Македонската независност е трасирана со Референдумот на 8 септември 1991 година, за веднаш потоа да уследи период на внатрешно консолидирање и дипломатска борба за меѓународно признавање. Дипломатската иницијатива, како и севкупните односи со ЕЗ и САД, резултира со прием на Република Македонија (под референцата Поранешна Југословенска Република Македонија) во Организацијата на Обединетите нации.
Во следниот период, до есента 1995 година, како резултат на пошироката меѓународна регионална интервенција во поранешна Југославиjа, како и блокадата од Република Грција, Република Македонија се најде во тешка и комплексна состојба. Како резултат на т.н. спор за името, Грција воведува еднострано трговско ембарго, а блокадата е надополнета со неможноста за интеграција на Република Македонија во останатите меѓународни организации и иницијативи. Статус кво состојбата е надмината со Привремената спогодба, по што уследи процес на стабилизирање и унапредување на односите, во прв ред со САД и поголем дел од земјите членки на ЕУ
Траги од третманот на семејно насилство во римското приватно право
Уште на самиот почеток треба да потенцираме дека во најраниот римски период наспроти организираната општествена заедница (civitas) не стоеше поединецот (individua), туку семејството (familia)! Со други зборови, човекот тогаш беше „изгубен“ во рамките на големото семејство, па затоа, во тој почетен развоен период, доминантна беше улогата на приватните судови. Овие судови, всушност, беa оние кои функционираa во рамките на еднo домаќинство и кои првенствено беa одговорни и природно надлежни за пресудување во приватните, меѓуроднински или т.н. фамилијарни спорови. Овие спорови, пак, првенствено беа поврзани со поинтимните семејни прашања, како оние за потеклото и сродството, за бракот и родителството, т.е. посвојувањето, за туторството и старателството, за поделбата на имотот и сл.; а дури потоа се занимаваа со екстерните прашања – на пример, во случај кога член на нивната семејна заедница ќе причинел штета на некое друго семејство. Затоа, овие први семејно-роднински и легитимни правосудни органи, само условно – според видот на сродството – би можеле да ги класифицираме на т.н. агнатски и когнатски судови
Состојбите во Македонското револуционерно движење од потпишувањето на Мајскиот манифест до убиството на Тодор Александров
Со цел да се стави крај на непријателствата и да дојде до обединување
во цврст и единствен македонски блок, кон крајот на 1923 и почетокот
на 1924 година започнале преговори за помирување, со посредство и на
иницијатива на Коминтерната. Во текот на април 1924 година преговорите
биле префрлени во Виена и резултирале на крајот на април и почетокот
на мај со договор за обединување. Како резултат на ова биле објавени
повеќе заеднички документи, во кои се прок ламирала платформата
за обединувањето и програмската определба на идната, единствена
македонска организација.
Преку четирите изготвени документи: „Декларација”, „Протокол
за обединување”, „Манифест” и „Декларација на Македонската парла-
ментарна група” биле поставени основните начела и насока на делу вање
на идното Македонско револуционерно движење - обе динета и независна
Македонија, како рамноправен член на идната Балканска Федерација, под
закрила на Советска Русија. Мајскиот мани фест, кој бил прокламација до
широките македонски револуционерни маси, ги прокламирал принципите
на слободно самоопределување на народите со посебен акцент на
македонскиот народ.
Ова скршнување на ВМРО и истапите против Цанков и офици-
јалните бугарски владејачки кругови довело до природна реакција кај
нив. Т. Александров и А. Протогеров се нашле под силен притисок да се
откажат од потписите на Манифестот, што и се случило на 1 август 1924
г. Тогаш, Т. Александров и А. Протогеров истапиле со една Декла рација
во која целата работа околу потпишувањето на Манифестот била оценета
како „ноторна лага и дело на егзалтирани комунисти”.
Но, наредниот ден, на 2 август, во органот на Илинденската
организација в. „Илинден” бил објавен факсимил од Мајскиот манифест
со потписите на Александров и Протогеров. Со објавувањето на
Мајскиот манифест во Бугарија, Т. Александров се нашол во мошне
де ли катна политичка ситуација. Против него бил изготвен план за физичка елиминација, кој бил реализиран на 31 август 1924 година, кај
селото Лопово - Пиринска Македонија. Иако се познати директните
извршители, непознато е кој бил вистинскиот нарачател на ова убист во.
Сепак, најверојатна се чини теоријата дека налогодавач за ликви дација на
Т. Александров биле бугарските воено-политички власти
Нациите и национализмите на Балканот: создавање на услови за градење на одржлив мир
Национализмите на Балканот произлегува од неговиот колоритен културолошки и историски контекст. Притоа, кога се зборува за конфликтот меѓу народите кои живеат во овој регион треба да се тргне од постојните разликите, кои се стимулирани и ставени во функција на нацијата-држава. Фундаменталноста на овие разлики го наметнува основниот принцип на нужноста од меѓучовечкото коегзистирање. Конструктивното решавање на конфликтите на Балканот и создавањето на предуслови за креирање на траен и одржлив мир, се во нераскинлива врска со трајното интегрирање на земјите од Западниот Балкан во Евро-Атланските институции
The Influence of Social distance on Interethnic relations: The case of Republic of Macedonia
This paper focuses on the influence of Social distance on interethnic relations as a precondition of security destabilization of Macedonian society. The paper is based on empirical research conducted in 2015, and compared with similar researches in Macedonia, conducted in 2002 and 1995. Basically, we are focused on ethnic and religious distance as a factor for social destabilization. Increasing the level of this type of social distance can mean greater chance for destabilization and possibility for interethnic conflicts. This is quite noticeable in the pre and post conflict stage in 1995 and 2002, and decreasing in 2015. Also, this process of influence can be analyzed and vice versa, i.e.
when we have conflict situation, determined by ethnic and religious markers, ethnic and religious distance between groups in Republic of Macedonia is increasing.
In terms of political mobilization this social conflict and ethnic distance are exploited from different political, ethnic and religious factors, especially before significant political events as elections or censuses. In the last two years we can notice clear influence of refugee crisis on ethnic and especially religious distance between different groups in Republic of Macedonia.
Keywords: Ethnicity, ethnic distance, religious distance, conflict, Macedonia
Citizens Inclusion in the Macedonian Political Life: A Base for Human Rights Development Approach
On the basis of the analysis of the results from the conducted researches, specially research conducted for the National Human Development Report (NHDR) 2010 (the author Mr Ananiev is one of the authors of this Report) and on the basis of the findings from other analyses, statistical data and official documents, some exclusion may be noticed among women, youth, Roma, people with disabilities, people with poor educational background and unemployed people. The most frequent exclusion is detected in the spheres of representation, election process, decision- making process, local government participation and direct forms of democracy
Колективниот идентитет кај Македонците муслимани
The collective group identity to the category today known as Makedonci muslimani, start its creation whit the process of conversion to Islam and segregation from Christian community. So thru the religious base are build relations whit the Other, including the one whit the same linguistic origin.
National creation on the base of the language, except the Albanian example, found obstacles in religious aspect, keeping the old division of Ottoman Millet system. The Christians of the Balkan understanding the language of nationalisms, but there’s attitude to the Muslims is close in the domen of non defined discourse between religious communities. From the other side because the Balkan Muslims couldn’t adapt to the national code, exclude from the process of national integration and homogenization, they kept there fluid consciousness, represented thru the millet mentality, and the Ottoman heritage.
Through the twentieth century, on the today’s territory of Republic of Macedonia, through this group were promoted Serbian, Albanian and Macedonian nationality. The Agency used the secularization of the society as base for promotion of ethno linguistic character of the national identities. The education and mass administration were the basic tools for indoctrination.
In after Second World War period, that which gives content on Makedonctvoto (Macedonianhood), like the relations between the Christians and the Muslims, excludes the category of Makedonci muslimani. For the Macedonians (Macedonians=Christians), the inherent conflict between the Orthodoxy, as a central element of there identity and the Islam, a priori excludes all the Muslims.
The last tendencies promote two powerful criteria as creators and carriers of the collective identification. The first is the Political mobilization, as a factor of national defining, used in direction of creation of separate “Torbesh” ethnicity, and the second are the factors created by Global economic market, and population mobility. Whit the loosing of native language of the second and third generation of immigrant, even whit secular character of modern societies, the only group attribute will stay related to the religion
Европа и Балканот: Историско наследство и конструкција на колективните идентитети
Основите на европската
култура и цивилизација лежат во
рамките на културното наследс-
тво, кое произлегува од „анти-
чкиот Балкан“. Историјата на
Западна Европа со поделбата на
Римското царство во голема мера
го исклучува балканското кул-
турно наследство. Ова е особено
присутно во односот кон Осман-
лискиот период. Создавањето
на модерните нации овозможи,
„Западниот“ принцип на нација-
држава да биде промовиран меѓу
христијанското османлиско на-
селение. Големо-националните
програми на младите балкански
нации придонесоа просторите
на Балканот да прераснат во пе-
жоративна културна зона, во која
„државната принуда“ на „леги-
тимните власти“ е искористена за
механичка конструкција на иден-
титетите, што е далеку од нивна-
та визија за органска припадност
кон нацијата. Современоста, како
и пост-модернистичкиот поглед
на глобалниот свет ги промови-
раат европските перспективи на
Балканот
Веберовата теорија за власта: типови на легитимна власт
Макс Вебер е еден од најзначајните основачи на
Социологијата со особено влијание во рамките на теоријата при
дефинирањето на моќта и власта. Предмет на анализа на овој труд се
идеалните типови на легитимна власт кои се темелат на традиционалните,
рационалните и харизматските основи. Општествената апликативност на
ваквите теоретски гледишта е во насока на Веберовата мисла, која сепак не
тврди дека идеалните типови се општоприсутни и доминантни во нивниот
чист облик, туку дека се препознатливи во рамките на сложените системи
на владеење, притоа градејќи комплексни корелативни меѓуодноси.
Клучни зборови: Макс Вебер, власт, моќ, бирократија,
општествена промена
- …
